1
Sadržaj
1.
Uvod………………………………………………………………………2
2.
Opšti deo…………………………………………………………………..3
2.1
Etarska ulja…………………………………………………………....3
2.2
Podela eteričnih ulja…………………………………………………..5
2.3
Prikupljanje biljnog materijala………………………………………..7
2.3.1
Gajenje lekovitog bilja………………………………………….8
2.3.2
Branje lekovitog bilja…………………………………………..8
2.3.3
Operacije koje prethode sušenju………………………………...9
2.4
Sušenje………………………………………………………………..9
2.5
Izolovanje etarskog ulja……………………………………………..10
2.5.1
Hidrodestilacija lekovitog bilja………………………………..11
2.5.2
Sitnjenje biljnog materijala……………………………………11
2.5.3
Destilacija……………………………………………………..12
2.5.4
Hidro-difuzija………………………………………………….15
2.5.5
Suva destilacija………………………………………………..15
2.5.6
Hladno presovanje…………………………………………….15
2.5.7
Ekstrakcija lekovitog bilja………………………………….…16
2.6
Primena eteričnih ulja……………………………………………….16
3.
Zaključak……………………………………………………………..….18
4.
Literatura………………………………………………………………...19
2
1.
Uvod
Lekovite biljke se od davnina koriste u narodnoj medicini za lečenje bolesti ili
očuvanje zdravlja. Tokom čitave svoje istorije čovek je sticao veštinu u nalaženju
lekovitih biljaka, u njihovom gajenju i upotrebi pri lečenju. Najstarija pisana
svedočenja o lekovitim biljkama potiču iz vremena od oko 6000 godina p.n.e.
Poslednjih decenija svetske farmakološke industrije se u proizvodnji lekova
ponovo usmeravaju ka sirovinama dobijenim iz biljnog materijala. Danas je
poznato oko 60 000 lekovitih i 18 000 aromatičnih biljaka. Izuzetno prirodno
bogatstvo Srbije se između ostalog ogleda i u oko 876 lekovitih biljnih vrsta
Izvor etarskih ulja su aromatične biljke. Etarska ulja (eterična ili esencijalna
ulja) biljkama daju karakterističnu aromu i miris. To su uljaste tečnosti koje lako
isparavaju (polučvrsti i čvrsti preparati), dobijaju se različitim postupcima iz
aromatčinih biljaka. Postupak koji se primenjuje, zavisi od primene ulja, biljne
sirovine, kvalitativnog i kvantitativnog efekta, ekonomije postupka i od same
biljke. Svi postupci imaju za cilj dobijanje maksimalne količine kvalitetnog
etarskog ulja.
Etarska ulja su uglavnom produkti viših biljaka, koje su raspoređene u preko
pedeset familija. Najpoznatije su aromatične biljke familija Asteraceae,
Lamiaceae, Apiaceae, Rutaceae, Myrtaceae i Lauraceae.
4
Jedan od načina čuvanja etarskih ulja je mešanje ulja sa etanolom, čime se
smanjuje brzina razgradnje jedinjenja prisutnih u ulju. Iz biljnih organa se etarska
ulja mogu izolovati na više načina. Cilj je da se dobije maksimalna količina
kvalitetnog etarskog ulja. Postupak koji će se primeniti, zavisi od primene ulja,
biljne sirovine, kvalitativnog i kvantitativnog efekta, ekonomije postupka i od
same biljke. Prilikom proizvodnje etarskih ulja dolazi do promene sastava
prouzrokovane enzimskom i toplotnom razgradnjom, hidrolizom, izomerizacijom
ili polimerizacijom komponenata koje čine ovu složenu smešu. Treba voditi
računa da ne dođe do transformacije sastojaka ulja, što je u praksi teško sprovesti.
Izborom odgovarajućeg postupka, mogu se dovesti na minimum promene
hemijskog sastava u odnosu na biljku iz koje se dobija. Na izbor metode za
izolovanje utiče hemijski sastav ulja i deo biljke u kome se ulje nalazi (koren,
kora, stabljika, list, cvet, plod i seme).
Najjednostavniji način da se ove tečnosti izoluju iz biljne sirovine je destilacija
vodenom parom. Najčešća primena je u terapijske svrhe, zatim u kozmetičkoj,
parfimerijskoj i prehrambenoj industriji. Biljke koje sadrže etarska ulja nazivaju
se aromatične biljke, pa se kao takve svakodnevno koriste i kao kulinarski začini.
5
Etarska ulja su najčešće tečnosti, ređe imaju viskoznu ili polučvrstu
konzistenciju. Lako su pokretljiva, bezbojna ili slabo obojena, bistra. Rastvaraju
se u nepolarnim organskim rastvaračima i nerastvorna su u vodi. Najvažniji
faktori koji mogu uticati na sasatav etarskog ulja su:
1. genotip (produkcija etarskog ulja je genetski definisana)
2. fenofaza ontogenetskog razvoja (vreme prikupljanja materijala)
3. ekološki faktori (temperatura, vlažnost...)
4. način obrade biljne sirovine
5. način izolacije etarskog ulja.
2.2 Podela eteričnih ulja
Da bismo se lakše snašli bogatom svetu eteričnih ulja, možemo ih podeliti u grupe,
što ce nam olakšati razumevanje njihovog delovanja i osobina. To je podela na
tzv. GORNJU, SREDNJU i DONJU grupu eteričnih ulja.
GORNJA grupa sadrži ulja agruma (citrusna ulja) te eukaliptus. To su ulja visoke
frekvencije, reskog mirisa, vrlo isparljiva, koja prepoznajemo po tome što se miris
oseća odmah po otvaranju bočice. Izuzetno su antiseptička i najizrazitije
delovanje pokazuju na području glave: glavobolja, koncentracija, prehlade… Tu
pripadaju eterična ulja mandarine, limuna, pomorandže, bergamota,
eukaliptusa…
SREDNJA grupa su ulja srednje frekvencije, čijem mirisu treba nešto više
vremena da stigne do naših nozdrva. Umereno su isparljiva, što znaci da ce u
mirisnoj lampi delovati nešto duže nego ulja gornje grupe. Po svome delovanju
posebno su namenjena srednjem delu tela: pluca, želudac, probavni organi.
Umiruju ili stimulišu probavu, smanjuju napetost u želucu, izuzetni su antiseptici
