2
Увод
Предузимање сваког пословног подухвата (предузетништво) захтева одређена
улагања капитала, рада, средстава у различитим облицима. Једно од првих питања које
се при томе намеће јесте да ли се тај пословни подухват исплати. Народним језиком
речено, имамо ли «рачуницу» да у неки посао (биснис) инвестирамо-уложимо? Та
рачуница у савременом финансијском речнику зове се бизнис план. У рачуници се
можемо и преварити ако не узмемо у обзир све елементе од којих зависи остваривање
очекиваних резултата. Зато је важно «рачуницу» ставити на папир, односно сачинити
бизнис план пре доношења сваке одлуке о озбиљнијем улагању. Тиме смањујемо ризик
и повећавамо извесност да ће се неко улагање исплатити. Наравно, може се дестити да
бизнис план покаже и супротно- да се улагање не исплати, у којем случају ћемо
одустати од одлуке. И то је добро јер се нећемо изложити непотребним трошковима и
губицима не само средстава него и времена, као ресурса који се не може надокнадити.
Једно од главних обележја савременог пословања представља нестабилност екстерног
окружења у коме се често дешавају различите промене које повећавају ризик
пословања предузећа. Један од начина да се смањи ризик пословања јесте планирање
пословних активности и предвиђање фактора окружења. На тај начин стратегијски
менаџмент предузећа има могућност да на време сагледа промене које ће се догодити у
будућности и да припреми организацију за правовремено прилагођавања истим.
Пословна, односно предузетничка делатност, се у складу са важећим
прописима, може организовати у различитим облицима, самостално или са другим
лицима. Свеједно је о којем се облику организовања ради, основни циљ тог
организовања, циљ предузтништва је шта је то према сада важећим прописима. То је
предузеће и радња, и једночлано и вишечлано друштво, и друштво капитала и друштво
лица и задруга све што има за циљ остваривање добити на тржишту.
Једно од главних обележја савременог пословања представља нестабилност
екстерног окружења у коме се често дешавају различите промене које повећавају ризик
пословања предузећа. Један од начина да се смањи ризик пословања јесте планирање
пословних активности и предвиђање фактора окружења.
Бизнис план представља елаборат (документ) који садржи основне елементе
једног пословног подухвата који намерава да реализује одређено предузеће или
предузетник и који омогућава потенцијалним инвеститорима и финансијерима брже
разматрање презентованог подухвата и лакше и ефикасније доношење одлуке о
евентуалном финансирању, односно учешће и реализација истог.
4
Последња два документа састављају се сукцесивно након што је кредит стављен
у коришћење па их овом приликом нећемо коментарисати, с обзиром на то да је
предмет нашег разматрања пре свега бизнис план. Иначе сви наведени документи
представљају целину стручне основе за доношење и реализацију инвестиционих
одлука, укључујући и одлуке које доноси сам инвеститор о уласку у одговарајући
инвестициони програм, уз одговарајуће задужење путем инвестиционог кредита.
Природно је да величина и вредност инвестиције опредељују и свеобухватност
докумената потребних за разматрање захтева и одлучивање о кредитирању, односно о
финансирању инвестиције. Код пројеката за мала и средња предузећа код припреме и
разматрања бизнис плана примењују се сужени али ни мало блажи критеријуми који се
односе на оцењивање и проверу финансијско тржишне ефикасности и осетљивости
(«ризичности») пројеката. Као што смо истакли наша пажња је усмерена на израду
бизнис планова за финансирање инвестиција малих и средњих предузећа, као и
предузетника. Разврставање правних лица према величини врши се у складу са чланом
4.Закона о рачуноводству и ревизији («Службени лист СРЈ» број 71/2002), у зависности
до броја запослених висине прихода и вредности имовине по годишњем рачуну у
последњој пословној години.Међутим са становишта кредитирања битна је пре свега,
величина пројеката у смислу вредносног цензуса и уз примену одговарајуће
методологије у припреми тих пројеката.
2.0 Садржина бизнис плана
Сваки инвестициони програм а самим тим и бизнис план, за одговарајући
програм има своје специфичности зависно од делатности и врсте пословног подухвата
у који се жели инвестирати. Постоје, међутим, заједнички елементи које план треба да
садржи, што је предвиђено у већини методологија за оцену пројеката. Када се ради о
инвестиционим програмима у производне делатности, најчешће се захтева да бизнис
план садржи следеће најважније елементе:
1. Уводни део;
2. Резиме бизнис плана;
3. Анализу развојних способности инвеститора;
4. Анализу тржишта за додатну производњу;
5. План продаје;
6. Маркетиншку стратегију;
7. План производње;
8. Организационе аспекте плана;
9. Финансијску анализу;
10. Анализу рентабилности и
11. Додатну документацију коју треба припремити ради подношења захтева за
кредит.
У прилогу бизнис плана уколико је то предвиђено правилима кредитора дају се
и табеларни прикази показатеља који могу шире поткрепити финансијско тржишну и
економску прихватљивост пројекта. У најсажетијем облику дајемо опис сваког од
наведених елемената.
5
2.1. Уводни део бизнис плана
У уводном делу бизнис плана треба навести
основне циљеве бизнис плана
.
Ако се ради о новом предузећу или радњи, на почетку треба изложити пословну идеју
и
разлоге опредељења за одређену делатност
, односно за одређени производ или
услугу. За већ основану фирму треба навести кад је основа,а којом делатношћу се бави
и кратак развојни пут, укључујући значајније програме које је реализовала у протеком
периоду, начин финансирања и резултате реализације тих програма. Важно је
нагласити да ли нови програм за који је сачињен бизнис план представља континуитете
развоја постојећих делатности или је у питању преоријентација, реструктурирање и
сл.И шта се од њега очекује у погледу финансијских и других ефеката који оправдавају
улазак у такав подухват. Уколико постоје објективна ограничења на које није могуће
утицати, као што су неповољни општи услови привређивања, треба навести у којој
мери се утицај тих ограничења на пословање и развој носиоца програма жели
отклонити или ублажити новим инвестиционим пројектом.
При оцени бизнис плана за кредитора није занемарљиво по којој методологији
је тај план сачињен и ко су аутори његове израде, што такође треба нагласити у
уводном делу. Предузећа најчешће ангажују специјализоване организације, институте,
консалтинг фирме, или групу независних експерата за припрему бизнис плана на бази
идеја менаџмента. Међутим, учешће сопствених стручњака предузећа у томе је веома
битно јер они најбоље осећају перспективу реализације бизнис плана, а посебно што су
материјално заинтересовани да та реализација буде што успешнија. У том смислу би и
у уводном делу бизнис плана требало навести све учеснике у његовој изради.
2.2. Резиме бизнис плана
Резиме бизнис плана даје форму обрасца који садржи рекапитулиране одговоре
на питања која бизнис план детаљно обрађује. Зато су тај, као и уводни део бизнис
плана, у суштини поседни на којима треба радити. Разумљиво је да образац није
униформан јер га кредитори формирају у складу са конкретним програмом
финансирања. Опис резимеа бизнис плана дајемо на једном конкретном пројекту који
је израђен на бази захтева инвеститора и методологије кредитора са циљем да укажемо
на основне принципе, оквирну методологију и садржину бизнис плана, пре свега за
предузетнике, као за мала и средња предузећа.
1
Резиме садржи кратак приказ свих основних параметара бизнис плана и
то:
1. Подаци о пројекту - назив и циљ пројекта, на пример, проширење сировинске
основе и набавка пратеће опреме за потпуније коришћење капацитета за производњу
која има обезбеђен пласман; увођење производног програма на бази нових технологија
које обезбеђују конкурентно наступање на тржишту; оснивање предузећа за
1
Равић, Н. (2014). Предвиђање фактора ризика као мера за смањење ризика пословања. Анали пословне
економије 11,
стр. 101 111.
7
износу капитала и његовој структури, као и податке о већим власницима, нпр.
који имају пет и више процената учешћа у капиталу.
Такође треба описати
организациону структуру која тренутно функционише
анализу кадровских
потенцијала, број и квалификациону структуру запослених са просечном
старошћу, временом проведеном у фирми и слично, при чему посебно треба
анализирати структуру менаџмента управе.
Важно је навести и број као и
квалификациону структуру нових радника за које је предвиђено да се запосле
реализацијом инвестиционог програма.
Уобичајено је да се укратко представи развојни пут инвеститора од његовог
оснивања како у погледу статусних промена (уколико је било спајања, раздвајања и
сл), тако и у погледу својинске трансформације промене структуре власништва и
облика организовања.
Треба детаљно навести регистроване делатности којим се
инвеститор бави основне, помоћне и споредне, са посебним нагласком на основну
делатност.
Постојећи производни програм, капацитете и степен њиховог коришћења у
анализираном периоду, као и евентуалне осцилације у структури и кретању укупног
обима производње и продаје.
Поред квалитативног описа технолошког процеса, као и техничких и
организационих решења у производњи и продаји,
корисно је графички или
табеларно илустровати кретања карактеристична за протекли период за
асортиман производа који чине претежни део постојећег производног програма.
Анализа развојних могућности и способности инвеститора
треба да садржи кратак
опис технологије производног процеса и опреме као и других ресурса као што су
коришћене земљишта, грађевински субјекти, опреме, као и других ресурса као
што су коришћење земљишта, грађевински субјекти, опрема, складишта,
транспортни парк и др.
При томе је важно истаћи
стање опреме, транспортних
средстава и других основних средстава
која су у употреби са становишта њихове
застарелости у поређењу са савременим средствима и потребу евентуалне
модернизације постојећих средстава у контексту новог развојног програма.
2.4. Анализа тржишта за додатну производњу
Обезбеђење сигурног и стабилног пласмана производа и услуга прва је
претпоставка уласка у нове инвестиционе програме. Поједини кредитори условљавају
да анализа тржишта продаје буде припремљена и пре приступања изреди бизнис плана
како би се оценила прихватљивост намераване инвестиције и уколико оцена у том делу
није позитивна зауставља се рад на пројекту да би се избегли непотребни трошкови
његове припреме. То је нарочито важно код пројекта код којих се значајније повећава
обим производње или битно мења њен постојећи асортиман као и код пројеката са
којима се улази у нову производњу. За мање пројекте у ову сврху могу послужити
елементи тржишног положаја који су дати у анализи развојних могућности и
способности инвеститора, с тим што сваки пројекат у принципу треба да садржи
неколико битних података, као што су:
тржишне и технолошке карактеристике
планираног производа, компарација тих карактеристика са конкурентним
производима, анализу реално могућег обима продаје и пројекцију тржишта на
која се рачуна са пласманом.
За пројекте који се заснивају на дугорочној сарадњи са
пословним партнерима кооперација и сл. Треба дати опис тих односа, а по могућности
приложити и уговоре, предуговоре и сл. Могуће је користити и моделе прогнозирања
тражње одређеног производа, модел екстраполације и сл. Али је поузданост и
уверљивост у реалност тражње односно пласмана свакако већа ако постоје
образложени конкретни предаранжмани али аранжмани са пословним партнерима.
