ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ЗАВРШНИ РАД
ИЗРАДА ЕЛЕКТРИЧНОГ ОСВЕТЉЕЊА ПРИМЕНОМ
СИЈАЛИЦА ИСПУЊЕНИХ МЕТАЛНИМ ПАРАМА И
ФЛУОРЕСЦЕНТНИМ СИЈАЛИЦАМА
Професор: Ученик:
, Јун 2010
1.1. УВОД
Поред термичких извора светлости, који за свој рад условљавају
повишeње температуре, постоје и извори светлости код којих се један
вид енергије директно претвара у свстлосну без повишења
температуре светлећег тела. Ова појава се у физици назива
луминисценција, па су и извори светлости који раде на овом принципу
названи луминисцентни извори светлости. Луминисцснцију изазива
цео низ различитих процеса. Појаве се разликују према врсти процеса
и обележавају посебним именом. За вештачке изворе светлости
посебно су значајни електролуминисценција и флуорeсценција.
Електролуминисценција јс процес код кога се јавља светлост
приликом проласка електрицитета кроз паре и гасове. Флуоресценција
је појава која се јавља када предмет освстљен једном светлошћу
почиње сам да светли другом и светли док траје примаран извор
светлости. Овај принцип примењен је код израде флуоресцентних
цеви.
1.2. ПРИНЦИП РАДА И СВОЈСТВА СИЈАЛИЦА КОЈЕ СУ ИСПУЊЕНЕ
МЕТАЛНИМ ПАРАМА
Сијалице испуњене металним парама раде на принципу
електролуминисценције. To је појава која се манифестује тако што у
моменту проласка електричне струје кроз средину са металним
парама ова средина почиње да зрачи видљиве светлосне радијације.
Основни слеменат ових сијалица јс стаклена цсв (жижак) испуњена
основним И карактсристичним пуњењем. Основно пуњење је
племенити rac (инертан) неон или аргон. а карактеристично је да се
пуни живом или натријумом. Жива и натријум се употребљавају због
ниске тачке топљења.
испуњених металним парама је монохроматска (једнобојна). Код
сијалица пуњених живом, као карактеристичним пуњењем. боја је
плава или ултраљубичаста (253,7 m), а код натријумове сијалице је
светлост жута (589 и 599,6 nm). Због те карактеристике, примена ових
сијалица је ограничена на она места где се не тражи распознавање
боја, али где је потребно на великој радној површини постићи велики
осветљај. To су површине у слободном простору: путеви, друмови.
железничке станице и др. Од затворених радних просторија треба
поменути машинске сале, ливнице, хангаре и сл.
У свим наведеним случајевима одлучујући разлог за употребу
сијалице са металном паром је њена велика економичност.
Специфична производња ових сијалица је 3-4 пута већа од сијалица са
усијаним влакном. Радни век им је знатно дужи од инкадесцентних и
износи 3 000 сати, без обзира на број укључења. Треба нагласити и то да
нам се у раду флукс не мења. се малим промeнама напона мреже, јер је
мрежни напон виши од радног, па се на јeдан од поменута три начина
ограничава. За напојну мрежу ове сијалице, због трансформатора или
прикључнице, индуктивни су пријемници и зато се уграђују и
кондензатори за поправку фактора снаге на 0,95.
После искључења из рада, сијалицу са живином паром није могуће
одмах пононо укључити. Потребно је сачекати да се жива охлади и
кондензује. Процес паљења траје 1—5 мин.
1.3. ЖИВИНЕ СИЈАЛИЦЕ
Код живине сијалице основно'пуњење је аргон, а карактеристично
пуњење жива. Од количине живе зависиће и радни притисак. Према
величини притиска, живине сијалице се деле у три групе: сијалице
високог притиска, сијалице врло високог притиска и сијалице супер
високог притиска.
Живине сијалице високог притиска (до l b) имају следеће
монохроматске радијације: љубичасту (365 nm). плаву (447 nm), зелену
(546 nm) и жуту (577 nm). Живине сијалице врло високог притиска
имају радни притисак до 20 b, а спектрални састав је исти као код
сијалица високог притиска. Живине сијалице са супер високим
притиском од преко 100 at имају сличан спектрални састав. Сијалице
високог притиска се раде за снаге 80-125 W; врло високог за снаге 250-
400 W и супервисоког преко 400 W.
Ha слици 2.а приказана је шема везивања сијалице. Поред
пригушнице Р и отпора R приказано је и везивање кондензатора С за
поправку фактора снаге. На истој слици је такође приказан и пресек
живине сијалице високог притиска. Унутар стакленог балона S налази
се мала цевчица испуњена аргоном са 2-3 капи живе. Из стакленог
балона је извучен ваздух. Када се сијалица прикључи на напон, долази
до електричног пражњења кроз основно пуњење између
електроде и
помоћне електроде. Услед овог пражњења развија се висока
температура потребна за загревање и испаравање живе. После
испаравања живе и повећања притиска електрично пражњење се
наставља између електрода Е, и E-, кроз јонизовану смешу живине паре
и аргона.
Боја светлости живине сијалице нема црвених радијација.
Предмети у простору и људска лица губе природну боју. To је врло
непријатан ефекат. Да би се овај недостатак ублажио, наноси се на
унутрашњу страну балона флуоресцентни прах који реагује на
ултраљубичасте зраке (слика 2.6). Други начин за поправку боје
светлости је да се у халама и на улицама постављају у исту светиљку
заједно живина сијалица и сијалица са усијаним влакном.
