Uvod
Budžet se definiše kao sistematski i cifrano izražen pregled državnih prihoda i
rashoda koji obeležava cilj i odnos državnih potreba, i treba da poslužu kao obavezni
privredni plan za državno gazdinstvo u jednom budžetskom periodu. Budžet je, bez
obzira na vreme i političko uređenje, ostao osnovni dokument za finansiranje
državnih funkcija. Najvažniji instrument za finansiranje delatnosti uprave, a posebno
državne, uz sve kritike i promene tokom vremena do danas je, kao što je već rečeno
ostao budžet. Svaka savremena država, radi izvršavanja ustavom i zakonima
utvrđenih zadataka i funkcija, mora raspoloagati određenim finansijskim sredstvima,
što znači, mora imati redovne i trajne izvore prihoda kojima će finansirati obavljanje
tih zadataka.
Potrebe javnih rashoda se predviđaju u budžetu, po pravilu, pojedinačno i prema
nameni. Javni prihodi, odnosno sredstva, predviđaju se po izvorima, a utvrđuje se i
visina do koje treba da se prikupe. Budžet je, prema tome, u prvom redu finansijski
instrument namenjen za finansiranje zadataka i funkcija državnih organa, u kome se
utvrđuju izvori prihoda i javni rashodi.
Pored ovih finansijskih obeležja prikupljanja i uravnoteženja prihoda i rashoda,
budžet ima i veoma značajna ekonomska obeležja i karakteristike koje se ogledaju u
uticaju koji on ima na proizvodnju, raspodelu, razmenu i potrošnju. Tokom XIX i XX
veka jedinstveni i potpun budžet je za teoriju i praksu predstavljao idealan oblik
budžeta. Svaka država, kao pravno lice, može imati samo jedan budžet, i zato budžet
mora da bude jedini i isključivi akt finansiranja javnih potreba. Kasnije je preovladalo
mišljenje da formalno budžetsko jedinstvo nije potrebno, i da država može voditi
zdravu finansijsku politiku ako svi njeni prihodi čine jednu nedeljivu celinu, i ako se iz
tih prihoda podmiruju sve državne potrebe. U ovakvim uslovima, budžet savremene
države je jedinstven, i na taj način se postiže dobar uvid u ukupne javne prihode i
rashode budžeta, što omogućava i efikasnu kontrolu njegovog izvršenja. Upravo se
ovakvim načelom vodi i fiskalna politika na našim prostorima, o čemu će biti više
rečeno u daljem tekstu.
1
U novije vreme, pokušava se priprema budžeta povezati sa opštom ekonomskom
politikom planiranom za duži rok (par ili nekoliko godina), kako bi se stvorila
koherentna osnova i za budžetsko planiranje i za ekonomsku politiku.
U svakoj zemlji postoji nekoliko nivoa državne organizacije. Minimum je dva (državni
i opštinski), a često postoji i treći, srednji (federalna jedinica, pokrajina, region, srez
itd). I svaka od tih jedinica ima svoj budžet. Sadržaj svih budžeta određen je
raspodelom nadležnosti između njih, a koja proističe iz ustava i zakona.
2
Kada korisnik budžeta sačini predračun svojih rashoda( potreba ), onda ga dostavlja
nadležnom državnom organu (ministarstvu) koji taj predračun može izmeniti i
dopuniti.
Nadležni finansijski organ za budžet razmatra sadržaj budžeta kako s formalne tako i
sa materijalne strane, vrši usklađivanje budžetskih prihoda i rashoda , sastavlja nacrt
budžeta i dostavlja ga političko-izvršnom organu ( vladi, izvršnom veću ). Kada vlada
razmotri nacrt budžeta, onda se utvrđuje predlog budžeta koji se upućuje
predstavničkom telu ( parlamentu, skupštini ). Odgovarajući odbori i komisije
predstavničkog tela razmatraju i kritički ocenjuju opravdanost pojedinih delova
budžeta i budžeta u celini, pozivaju pojedine korisnike da obrazlože ili dopune svoje
zahteve. Posle sprovedene raspraveu odborima i komisijama , predlog budžeta
dostavlja se skupštini, parlamentu na razmatranje iusvajanje. Otvara se
parlamentarna debata, rasprava o predlogu budžeta, a onda se pristupa glasanju.
Budžet se donosi u vidu zakona ( odluke ), a zatim se objavljuje u službenom
glasniku gde se objavljuju i ostali propisi koje donosi skupština.U sastavljanju
predloga budžeta, kao akta kojim se predviđaju prihodi i rashodi, od velikog je
značaja da se planiraju sa što većom preciznošću, i u tu svrhu se koriste sledeće
metode:
Metod automatskog planiranja - metod koji se bazira na određenim
automatizmima prilikom određivanja veličine prihoda i rashoda iz prethodne
budžetske godine;
Direktno procenjivanje - metod koji polazi od iznosa stvarno izvršenih javnih
rashoda i prihoda u prethodnom periodu korigovanog za procenat koji se
predviđa za narednu godinu;
Indirektna metoda - bazira se na definisanju određenih merila pri planiranju
budžetskih prihoda i rashoda.
4
