НАСИП
Насип је земљани
објекат који се гради
насипањем и
набијањем исте
одговарајућим
механичким оруђима.
Јавља се када се траса
пута води преко
нижих места на терену
и тада је потребно
извршити насипање.
Код насипа се планум
пута налази изнад
површине терена.
Висина насипа узима
се у оси пута и добија
се када се од коте нивелете одузме кота терена. Наравно, код насипа је увек
задовољен услов да је кота нивелете виша од коте терена.
Земљани материјали за израду насипа добијају се првенствено из суседних
усека. Када количина земљаног материјала која се добија ископом усека није
довољна или није подесна за изградњу насипа, земљани материјал се добија из
позајмишта или материјалних ровова. Позајмиште је ископ који се налази изнад
терена на коме се налази насип. Материјални ров је ископ који се налази са
једне или обе стране насипа, а испод терена на коме је насип.
Минимална висина насипа треба да буде 0,3 метара. Максимална економско и
технички оправдана висина 12-15 метара а после чега је боље градити вијадукт.
Сваки слој материјала који се уграђује у насип мора имати попречни нагиб
минимум 4%, а подужни колики је пројектовани нагиб нивелете.
КОСИНЕ НАСИПА
Да би земљани труп био постојан и стабилан потребно је да се успостави
равнотежа спољашњих и унутрашњих сила. Ово успостављање равнотеже
постиже се давањем одређене косине насипу. Код невезаних материјала косине
се држе силама трења, а код везаних силама кохезије. Са повећањем количине
воде у земљаним материјалима смањује се трење и кохезија. Уколико су силе
трења и кохезије веће нагиби косина су стрмији, а могу бити чак и вертикални.
Нагиб косина насипа треба да буде што блажи како би се у ликовном и
геотехничком погледу избегло ремћење природне равнотеже и пут што боље
уклопи у пејзаж. Насип великих висина, када висина прелази 5 метара, изводе се
тако да се врши ублажавање нагиба косине због тога штио горњи слојеви врше
притисак на доњи чиме се смањују унутрашње силе у материјалу. Ово
ублажавање нагиба косине изводи се на тај начин што се нижим слојевима даје
блажи нагиб.
ОДВОДЊАВАЊЕ
Заштита од продирања воде у земљани труп пута се обезбеђује брзим и
ефикасним одводњавањем воде са површине горњег слоја. То се постиже тако
што се путу дају подужни и попречни нагиби.
ЗАШТИТНИ ЕЛЕМЕНТИ
За заштиту трупа пута од површинских вода на угроженим местимам као што су
ножица насипа на вишој страни падине, прелази из усека у насип и др. ,морају
се предвидети земљани канали. Њихов задатак је да прикупе и каналишу воду
која се слива са косине трупа пута и падине.
ЗБИЈЕНОСТ НАСИПА
Насип се увек извршава у слојевима чија дебљина зависи од услова сабијања,
врсте материјала и примењене механизације.
-
Слојеви који се наносе су хоризонтални, уз неопходан нагиб за
одводњавање.
-
Материјал не сме да садржи органске материје.
-
Пре почетка израде насипа треба извести пропусте и заштити риголе или
јаркове.
Збијеност насипа се контролише по завршеној изради сваког слоја, углавном
двема методама:
1. Прокторов опит се заснива на утврђивању запреминске тежине осушеног
узорка узетог из уграђеног слоја насипа. Упоређујући ову тежину са
тежином истог материјала уграђеног у лаборатотији по стандардном
поступку добија се представа о запремини шупљина односно збијености
уграђеног слоја.
2. Опит кружном плочом је друга метода којом се врши испитивање
деформација уграђеног слоја на тај начин што се у једнаком временским
интервалима утврђује продирање у уграђени слој плоче одређеног
пречника, при одређеним специфичним притисцима, које се повећавају
одређеним времеским интервалима. На овај начин добија се тзв. модул
стишљивости уграђеног слоја.
НАСИП ОД КОХЕРЕНТНОГ МАТЕРИЈАЛА
Збијеност кохерентних материјала најбоље се постиће гњечењем, под условом
да имају такозвану оптималну влажност. Уграђивање се врши ваљком (јежом).
Материјале са већим процентом крупних зрна могу се добро сабијати и
пнеуматским ваљцима. Завршна фаза збијања је равњање глатким статичким
ваљцима. Уместо тешких статичких ваљака у задње време се примењују лакши
виброваљци.
