1
Uvod
U poslednjem kvartalu XX veka došlo je digitalne tehnološke revolucije. Grafička
industrija je među prvima prihvatila sve prednosti koje donosi primena računara u odnosu
na analognu tehnologiju. Taj proces digitalizacije grafičke industrije se odvijao postepeno.
Najpre su se računari koristili za izradu i slaganje olovnog sloga, zatim se taj talas preneo i na
ostale tehnike štampe pa su se računari masovno koristili za pripremu i prelom stranica,
dizajniranje, proračune i samo poboljšanje kvaliteta konačnih proizvoda. Sledeća faza
razvoja bila je pojava CTF (Computer to film) tehnologije koja je olakšala standardizaciju
štampe, tako da je logičan nastavak razvoja bila pojava CTP (Computer to plate) tehnologija
koja je ubrzala proces pripreme, poboljšala kvalitet i ostvarila prednost što se tiče zaštite
žiotne sredine.
Ovim procesom su stvoreni uslovi za direktnu komunikaciju računara i štamparske
mašine. Tako je nastala digitalna štampa. Mašine za digitalnu štampu su nastale kao
odgovor na promene u zahtevima koje postavlja tržište grafičkih proizvoda. Trend da se
štampa u malim tiražima, kvalitetno i u boji, je sve izraženiji. Klasične mašine i pored visokog
stepena automatizacije, samo delimično mogu da na ekonomičan način ispune ovakve
zahteve. Međutim, pojava mašina za digitalnu štampu je otvorila i neke sasvim nove
mogućnosti u štampi, koje su odmah našle primenu, kao što su: personalizcija dokumenata,
štampa po potrebi, štampa varijabilnih podataka i sl.. Razvoj mašina za digitalnu štampu
nije u funkciji potiskivanja i zamene klasičnih mašina za štampu, već za cilj ima usavršavanje
štampanih medija i proširivanje proizvodnih mogućnosti, kako bi štampa bila što bolja, brža i
jeftinija.
2
1. Digitalna štampa
Pojava mašina za digitalnu štampu donela je brojne novine i poboljšanja u grafičkoj industriji
koje se, između ostalog, ogledaju u sledećem:
Jednostavno uključivanje u digitalne radne procese i ubrzavanje njihove primene u
cilju bolje organizacije preduzeća
Zajednički nastup štampanih i elektronskih medija
Podizanje nivoa kvaliteta i obima usluga koje mogu da pruže štamparije sa
nastojanjem da korisnički odnosi između štampara i mušterija postanu partnerski
Omogućavanje da štamparije rade sa bazama podataka i Internetom, čime se
aktuelizuju uslužne mogućnosti kroz personalizaciju i štampu varijabilnih podataka
Smelije obavljanje novih izdanja sa malim tiražima i manjim rizicima radi provere
zainteresovanosti tržišta
Brža priprema mašine za prelazak sa jednog na drugi posao
Omogućavanje ekonomične izrade vrlo malih tiraža u boji sa zadovoljavajućim
kvalitetom
Realizacija štampe po potrebi sa idejom
Ovaj oblik štampe, zbog svojih brojnih proizvodnih mogućnosti, je u kratkom vremenskom
razdoblju postao veoma popularan, tako da su skoro svi važniji svetski proizvođači mašina
razvili ili nastoje da razviju jedan ili više modela mašina za digitalnu štampu. U okviru
postojećih rešenja izdvajaju se dve osnovne grupe mašina; sl. 1, i to:
Mašine kod kojih se štampanje zasniva na pritisku, kao i kod klasičnih
štamparskih mašina, i
Mašine kod kojih pritisak nije bitan za prelazak boje sa štamparske forme na
materijal za štampu, već se izvodi brizganjem boje ili pomoću nekih drugih
sila, kao što su elektrostatičke, magnetne i sl.
Mašine iz prve grupe nazivaju se
computer to press
, a ove druge
computer to print
ili
Non impact Printing
, u prevodu bez pritiska (kontakta), skraćeno NIP. Kod mašina computer
to press postoji štamparska forma, koja se formira direktno u mašini na cilindru na osnovu
podataka iz digitalne pripreme. Zato ove mašine nose oznaku DI (
Direct imaging
-direktno
oslikavanje). Posle dobijanja forme sam proces štampe odvija se na isti način kao i kod
klasičnih štamparskih mašina.
Za mašine computer to print karakteristično je da klasična štamparska forma, u stvari, ne
postoji. Privremeno razdvajanje štampajućih i neštampajućih elemenata, obavlja se na
nekom cilindru, nosiocu lika. Sa ovako izvedenog nosača lika, nakon obojavanja, lik se bez
primene pritiska direktno ili indirektno prenosi na materijal za štampu. Razdvajanje
štampajućih i neštampajućih elemenata može da bude i virtualno kao kod inkjet štampača.
4
2. Plakat
Plakat se smatra jednim od najmasovnijih sredstava ekonomske propagande i skoro da
nema oblasti u kojoj plakat nije zastupljen. Razlog za takvu popularnost treba tražiti u
činjenici da plakat prezentuje javnosti na najneposredniji način, isticanjem na javnim
mestima i u većem formatu, što svakako privlači pažnju prolaznika.
Prema dosadašnjim saznanjima i sprovedenim istraživanjeima glavnih efekata i
kvaliteta plakata, došlo se do zaključka da postoje tri osnovna elementa koje dobar plakat
treba da sadrži.
Prvi elemenat, ili bolje reći zahtev, jeste da plakat treba da privuče pažnju. Treba da
bude zapažen i da nam zaustavi pogled. Ako pođemo od pretpostavke da nam je raspoloživo
vreme za posmatranje plakata kratko, onda kvalitet grafičkog dizajna-celokupno likovno-
grafičko rešenje, od izbora teksta i boje, pa do ilustracije i formata, treba da bude takvo da
se vizuelnim efektima privuče pažnja i kratko zadrži. Pažnju najčešće privlače efektno
kolorističko rešenje, izbor i odnos boja i sam format. Prva pažnja izazvana kolorističkim
rešenjem i formatom odmah se pretvara u svesno zapažanje samog sadržaja plakata, tj.
prelazi se na čitanje teksta i tumačenje ilustracije. U težnji da se postigne puna pažnja,
poželjno je da ilustracija ili glavni tekst budu u prvom planu, tj. da pozadina ne bude
istaknutija . Neutralne pozadine su najbolje, čak je i poželjno da se svetli tonovi koriste za
podlogu plakata na kojoj bi se jačim, često tamnim tonovima rešavali ilustracija i tekst.
Izazivanje pažnje postiže se bojom, pri čemu treba koristiti sve istraživačke rezultate i
iskustva o psiholočkom dejstvu i uticaju boje. Otvoren prostor u kome se postavlja plakat
često je zasićen ultraljubičastim zracima svetlosti, pa se najbolji efekti postižu tzv. toplim
tonovima boje, koji se najbolje zapažaju na otvorenom prostoru.
Tekst mora da bude čitak, jasan i da se osnovni smisao poruke upozna jednim pogledom i za
kratko vreme. Veličina slova treba da bude podešena da se odgovarajući tekst može
pročitati sa razumnog odstojanja, zavisno od mesta postavljanja plakata. Delovi teksta na
plakatu koji imaju veću važnost i koji čine osnovni sadržaj poruke treba da budu
komponovani od slova većeg formata, ili da se to postigne bojom. Pravilo koje se primenjuje
svuda pa i kod plakata da tekst trteba da bude što kraći jer je tako najefektniji. Vrlo često,
dosta je upotrebiti samo jednu rečenicu ili reč, a ima primera da su dobre efekte postigli i
plakati bez teksta.
Dilema koja je inače prisutna u grafičkom dizajnu- da li koristiti kao ilustraciju
fotografiju ili slobodan crtež javlja se i kada je reč o plakatu. Iskustva i brojni primeri
ubedljivi govore da se fotografija u boji najviše koristi za plakat. Prednosti fotografije su
višestruke u pogledu njene ubedljivosti, efekta i realnosti izražavanja i skoro da nema
5
potrebe da se to ističe. Fotografija kao ilustracija je nezamenljiva kod rešenja za oglašavanje
prehrambenih proizvoda što je slučaj i sa plakatom za sajam vina.
Drugi elemenat dobrog plakata sastoji se u takvom kvalitetu koji obezbeđuje da nam
izražena poruka ostane u sećanju, tj. da je zapamtimo kako bi iz toga nastalo dejstvo ili
posledica. Na pamćenje poruke koju izražava plakat podjednako utiče ilustracija i tekst, pri
čemu je teško odlučiti koji element ima jače dejstvo na prolaznike.
Treći elemenat se odnosi na celokupni utisak koji je plakat ostavio odnosno da li će
on uticati na povećanje ekonomskog efekta. Ako je reč o proizvodnji da li će uticati na
povećanje proizvodnje i plasmana.
Da bi se efikasnost plakata postigla, prema svemu što je rečeno o plakatu kao kreaciji
grafičkog dizajna, može se zaključiti da je opravdano da se prihvate pravila koja važe za
dobar plakat, a koja je formulisao engleski stručnjak za marketing Robert Adams a to su:
Jaka identifikacija proizvoda ili usluge
Kratak tekst
Kratke reči
Čitak tekst
Velika ilustracija
Boje jakih tonova
Jednostavna pozadina
Iz ovakvog zaključka proističe da plakat mora biti zaokrugljena i harmonična kompozicija,
likovno-estetska celina, koja može da uspostavi brzu i jednostavnu komunikaciju svojim
sadržajem i da u sebi nosi ubedljivu poruku koja će kod posmatrača izazvati željene efekte.
7
Resolution
upisati 300. Skraćenica Ctrl+A će odabrati celu fotografiju, zatim Ctl+C što je
skarćenica za Copy i u novokreirani dokument zelepiti sliku komandom Ctrl+V. Sliku treba
centrirati i doterati dimenzije komandom Ctrl+T što je skraćenica za
transform
pri čemu
treba držati taster Shift koji zadržava proporcije slike. Na paleti Layers odaberemo Create
new layer kako bismo kreirali novi sloj; to će biti crni pravougaonik na vrhu plakata.
Pozivanjem komande Rectangle tool kreiramo pravougaonik željenih dimenzija i u željenoj
boji, u ovom slučaju crna. Isti postupak se primenjuje i za izradu dva crvena pravougaonika,
pri tome naravno kreirati novi layer. Kreiranje novog layera je veoma bitno zbog mogućeg
pomeranja i primenjivanja određenih filtera.
Sada treba uraditi glavni tekst „sajam vina“ koji ima zlatne efekte. Prvo odabrati alatku za
ispisivanje teksta. Otvaranjem prozora Layer style se podešavaju senke, prelivi i 3D efekat;
pod stavkom Gradient overlay podešavanja trebaju biti kao na sl. 3.
Sl. 3. Layer style
Sada treba dodati stroke (okvir) oko teksta i podesiti parametre kao što su debljina,
providnost, ugao i sl. Dva logoa firmi koje stoje u donjem delu treba ubaciti u dokument na
isti način kao što je to učinjeno sa slikom čaše vina. Na kraju treba slepiti sve layere
komandom fllaten image i promeniti mod iz RGB u CMYK. Ovaj deo ne treba zanemariti jer
