Sadrzaj:
Sadrzaj....................................................................................................................2
Uvod.......................................................................................................................3
Istorijski aspekti razvoja racunovodstva................................................................4
Racunovodstvene informacije i njihovi korisnici..................................................5
Organizacija racunovodstva kao procesa...............................................................8
Racunovodstvena nacela......................................................................................10
Racunovodstveni standardi..................................................................................14
Pojam i vrste racunovodstvenih (finansijskih) izvestaja......................................18
Izvestaj o tokovima fin. sredstava........................................................................20
Sustina i informaciona osnova izv. o tokovima fin. sredstava.............................26
Bilans stanja ........................................................................................................29
Bilans uspeha.......................................................................................................32
Modaliteti izvestaja o tokovima gotovine............................................................35
Zakljucak..............................................................................................................40
Literatura..............................................................................................................42
Uvod:
Računovodstvo je formalizovani i sistematizovani deo upravljačkog informacionog sistema,
čiji se cilj ogleda u pružanju informacija menadžmentu o poslovanju preduzeća, radi efikasne
kontrole i praćenja njegovog imovinskog, finansijskog i prinosnog položaja.
Uspeh preduzeća u realzaciji sopstvenih ciljeva, zavisi od čitavog niza plansko-kontrolih
aktivnosti, što dovodi do određenih materijalno-finansijskih promena stanja preduzeća.
Informacije koje generiše i produkuje računovodstvo imaju ulogu pokretačkog impulsa
poslovnih aktivnosti, što upućuje na neposrednu povezanost između ovog dela upravljačkog
informacionog sistema i efikasnosti menadžemnta.
Pojam knjigovodstvo potiče iz srednjeg veka kada se knjigovodstvena evidencija vodila u
povezanim knjigama. Za razliku od toga, danas se knjigovodstvena evidencija vodi na
slobodnim listovima-karticama, računima, te se smatra da je primereniji termin
računovodstvo. Postojivelikibroj definicija računovodstva.
Određivanje pojma računovodstva nije jednostavno, jer se ono može posmatrati kao:
1. Proces u kome se prikupljaju, sređuju, obrađuju i čuvaju podaci i oblikuju prenose i čuvaju
informacije koje su problemski usmerene na donošenje odluka u preduzeću.
2. Deo preduzeća koji se bavi tom delatnošću
3. Naučna disciplina koja uopštava i unapređuje dostignuća u toj oblasti.
Kao jedna od opšteprihvaćenih definicija računovodstva je definicija Komiteta za
terminologiju američkog Instituta javnih računovođa po kojoj je Računovodstvo nauka o
beleženju i klasifikovanju poslovnih transakcija i događaja, primarno finansijskog karaktera i
veština sastavljanja značajnih izveštaja analize i interpretiranja ovih transakcija idogađaja i
prenošenja rezultata licima koja moraju doneti odluku ili dati ocenu
.
Računovodstvo predstavlja jednu sistemsku celinu koja obuhvata:
•
knjigovodstvo;
•
računovodstveno planiranje;
•
računovodstvenu kontrolu;
•
računovodstvenu analizu;
•
računovodstveno informisanje.
Knjigovodstvopredstavlja naučnu metodu koja hronološki i sistematski registruje nastale
promene u imovini preduzeća, periodično sastavlja obračune i utvrđuje finansijski rezultat, te
se smatra računskom osnovom računovodstva.
Računovodstveno planiranjese zasniva na knjigovodstvenoj evidenciji o ostvarenjima za
prethodni perid. Na osnovu toga, uz projekciju očekivanih promena u narednom periodu,
računovodstveno planiranje sastavlja predračun i predviđa očekivani
finansijski rezultat za naredni period
2
knjigovodstva u odnosu na prosto.Stoga jenemoguće povući strogu vremensku granicu
između prostog i dvojnog knjigovodstva,s obzirom daova dva sistema evidencije uporedo
egzistiraju do današnjih dana. Osnovna osobina dvojnog knjigovodstva jeda se svaka nastala
promena knjiži najmanje na dva računa i to: na levoj strani jednog i desnoj strani drugog
računa.Druga važna osobina dvojnog knjigovodstva ogleda se u tome da je to potpun celovit
računski sistem u okviru kojeg se vodi evidencija o svim promenama na sredstvimai izvorima
sredstava preduzeća u toku određenog obračunskog perioda.
Takođe, dvojno knjigovodstvo registruje i sve nastale negativne ekonomske tokove (rashode),
kao i pozitivne ekonomske tokove (prihode) u toku obračunskog perioda. Kao rezultat ove
sveobuhvatne evidencije poslovnih događaja i transakcija
moguće je,bez prethodnog vršenja popisa, utvrditi finansijski rezultat za određeni obračunski
period.Svakako da popis u sistemu dvojnog knjigovodstva i dalje egzistira, ali je njegova
uloga sada drugačija. Osnovni razlog popisivanja imovine u sistemu dvojnog knjigovodstva je
utvrđivanje eventualne razlike između knjigovodstvene evidencije i realnog stanja, kako bi se
izvršilo njihovo usklađivanje.
Racunovodstvebne informacije i njihovi korisnici
Menadžment preduzeća je odgovoran za realizaciju ciljeva preduzećakoji se sastoje u
održanju kontinuiteta poslovanja,efikasnom rastu i razvoju, ostvarenju dobitka, održavanju
likvidnosti i povoljne finansijske strukture. U procesu ciljnog usmeravanja poslovanja
preduzeća, menadžment preduzima čitav niz plansko-kontrolnih aktivnosti i uspostavlja
adekvatan sistem komunikacije sa okruženjem, što zahteva postojanje odgovarajućeg
informacionog sistema na nivou preduzeća. U ovom procesu ključnu ulogu igra
računovodstveni informacioni sistem, kao deo informacionog sistema preduzeća u kome se
slivaju podaci i informacije o svim funkcijskim procesima, a koje on primenom odgovarajuće
računovodstvene analitičke aparature prezentuje u vidu jedinstvenog paketa merila sačinjenog
od informacija o poslovnom životu preduzeća. Računovodstveni informacioni sistem integriše
četiri podsistema, i to:
•
podsistem koji se odnosi na evidentiranje svakodnevnih poslovnih operacija, a koji
je usmeren na donošenje svakodnevnih rutinskih odluka;
•
podsistem glavne knjige i finansijskog izveštavanja koji proizvodi tradicionalne finansijske
izveštaje kao što su bilansi, izveštaj o dobiti, izveštaj o novčanom toku i podsistem fiksne
imovine i kapitalnih ulaganja (izdataka) koji obrađuje transakcije
koje se odnose na fiksnu imovinu;
•
podsistem izveštavanja menadžmenta koji je usmeren na različite nivoe upravljanja i koji
priprema informacije u obliku prihvatljivom za menadžment.Ovako organizovan
računovodstveni informacioni sistem podrška je menadžmentu u donošenju i realizaciji
različitih poslovnih odluka, jer informacije koje on produkuje predstavljaju „podatke
prikazane u takvom obliku koji su pogodni za korisnika i imaju značajnu vrednost u tekućim
ili budućim aktivnostima i odlukama.“
4
Informacije treba tretirati kao resurse preduzeća čija se bazična uloga ogleda u
reprezentovanju svih ostalih resursa privrednog subjekta, na osnovu čega menadžment
preduzeća donosi poslovne odluke za realizaciju sopstvenih plansko-kontrolnih aktivnosti i
ostvaruje poslovnu komunikaciju sa spoljašnjim svetom. Donošenjem poslovnih odluka
nastaju promene u preduzeću i/ili okruženju, a samim tim i nove informacije na osnovu kojih
se temelje nove poslovne odluke, otuda i svojevrsna povezanost između računovodstvenih
informacija i procesа poslovnog odlučivanja. Stoga, semože reći da je računovodstveni
informacioni sistem zadužen za produkovanje računovodstvenih informacija koje u
poslovnom životu privrednog subjekta predstavljaju opšteprihvaćeni jezik poslovne
komunikacije kako unutar samog subjekta, tako i između subjekta i okruženja.U zavisnosti od
toga ko je korisnik i u koju svrhu se koriste, računovodstvene informacije se mogu podeliti na
one koje su predmet interesovanja upravljačkog, odnosno, finansijskog računovodstva.
Računovodsvene informacije koje trebaju dadoprinesu povećanju efikasnosti poslovanja, kroz
proces kontrole, planiranja i poslovnog odlučivanja menadžmenta, proizvod su upravljačkog
računovodstva. Finansijsko računovodstvo kao deo računovodstvenog informacionog sistema
kreira i prezentuje informacije o finansijskom stanju, likvidnosti i zarađivačkoj sposobnosti
preduzeća koje su od značaja za donošenje odluka prvenstvo eksternih korisnika, ali i samog
menadžmenta. Ovaj podsistem računovodstveno informacionog sistema usmeren je na
instrumente finansijskog izveštavanja čija se uloga sastoji u polaganju računa o stanju i
uspehu preduzeća od strane menadžmenta, pa se finansijski izveštaji „smatraju glavnim
nosiocima računovodstvenih informacija i konačni su rezultat računovodstvene obrade
podataka o nastalim poslovnim događajima preduzeća“. Putem informacija dobijenih iz
finansijskih izveštaja investitori i poverioci dolaze do objektivne osnove za donošenja
relevantnih odluka o ulaganjima, čime smanjuju rizik sopstvenog poslovanja. Osim toga,
savremeni poslovni ambijent nameće potrebu za kvalitetnom komunikacijom između
menadžmenta s jedne strane i vlasnika preduzeća, države, javnosti, sindikata i ostalih
stejkholdera, s druge. U takvim uslovima kvalitetan sistem finansijskog izveštavanja je
preduslov funkcionisanja finansijskih tržišta i povećanja društvenog blagostanja. Takođe,
adekvatno organizovana i implementirana računovodstvena podrška omogućuje realizaciju
upravljačkih aktivnosti u preduzećima i obezbeđuje normalno funkcionisanje vitalnih sistem
a (poreski sistem, statistika nacionalnog dohotka, zakonska politika itd.) jedne države. Sve
ovo, računovodstvene informacije čini specifičnim resursom koji u savremenim uslovima
privređivanja jesu baza za nesmetano realizovanje upravljačkih aktivnosti. Njihova
specifičnost se ogleda u činjenici da se one upotrebom ne troše i da se mogu ponovo
upotrebljavati, dok je njihova vrednost „uslovljena uticajem na donošenje drugačijih odluka i
predstavlja razliku između ishoda stare i tako donesene nove odluke, umanjene za troškove
dobijanja nove informacije. Ako nova informacija ne uzrokuje drugačiju odluku, onda je
njena vrednost jednaka nuli“. Korisniči računovodstvenih informacija mogu biti eksterni tj.
korisnici van preduzeća (investitori, poverioci, državai njene institiucije itd.) i interni (uprava
preduzeća).Ulagači (investitori)su zainteresovani za računovodstvene informacije, kako bi
ocenili rentabilnost poslovanja, odnosno, rizik ulaganja kapitala. Na bazi toga, investitori,
donose odluke o povlačenju, zadržavanju ili povećanju uloženog kapitala. Zaposlenima i
sindikatima su neophodne informacije o rentabilnosti preduzeća, kako bi sagledali mogućnost
preduzeća u pogledu zarada, penzionih povlastica, fluktuacije radnika i sl. Zajmodavci
(poverioci)vrše na osnovu finansijskih izveštaja ocenu finansijske situacije i platežne
sposobnosti preduzeća kako bi procenili da li će ono biti u mogućnosti da vrati pozajmljena
sredstva s pripadajućom kamatom. Takođe, dobavljači i ostali poverioci vrše ocenu
likvidnosti preduzeća tj. mogućnosti naplate ugovorenih iznosa u
5
Organizacija racunovodstva kao procesa
Računovodstvo kao proces obuhvata evidentiranje poslovnih transakcija preduzeća koje imaju
finansijsku pozadinu u okviru poslovnih knjiga, kao i periodično izveštavanje o njima u vidu
finansijskih izveštaja i računovodstvenih izveštaja i iskaza. U toku računovodstvene obrade
tih poslovnih događaja dolazimo do računovodstvenih podataka i računovodstvenih
informacija koji su baza za poslovno odlučivanje kako korisnika unutar preduzeća, kao i
korisnika van preduzeća. Računovodstveni podaci izražavaju neutralno izvesnu činjenicu (na
primer, realizacija proizvoda za tekuću godinu 100.000 din.).Računovodstvene informacije su
učinak računovodstvene obrade podataka koji je problemski orjentisan i kao takav podloga za
donošenje poslovnih odluka (na primer, utekućoj godini u odnosu na prošlu godinu, kada je
realizacija bila 50.000 din. došlo je do povećanjaza 100%).
Računovodstveni podaci i informacije moraju posedovati određene karakteristike kako bi bile
upotrebljive za korisnike, a to su: istinitost, korisnost za odlučivanje tj moraju biti relevantne i
pouzdane (realne, blagovremene, uporedive, neutralne itd.)Računovodstvene informacije
mogu poticati iz finansijskog računovodstva i upravljačkog računovodstva koji zajedno čine
sistem računovodstvenog informisanja jednog preduzeća.
Finansijsko računovodstvotreba da pruži sliku imovinskog, finansijskog, i prinosnog položaja
preduzeća, a što je od izuzetnog značaja za efikasno upravljanje i harmonizaciju ciljeva
delova i celine. Ovaj deo računovodstveno informacionog sistema je eksterno orjentisan pre
svega zbog činjenice da mu je osnovna uloga u informisanju eksternih korisnika o poslovanju
preduzeća, ali i zbog toga što su predmet finansijskog računovodstva poslovno-finansijski
odnosi preduzeća sa okruženjem.Informacije koje su sadržane u finansijskim izveštajima
predmet su interpretacije brojnih korisnika, a prevashodno menadžmenta samog preduzeća i
menadžmenta preduzeća koje stupa u poslovno-finansijske odnose sa dotičnim preduzećem.
Upotrebom ovako dobijenih informacija omogućava se sagledavanja finansijskog
položajaprivrednog subjekta, čime se stvaraju uslovi za koncipiranje i realizaciju plansko-
kontrolnih aktivnosti. U tome se ogleda i esencijalni značaj finansijskog računovodstva za
realizaciju funkcije upravljanja, koje svojom analitičkom aparaturom, a putem završnog
računa, i to pre svega izveštaja o poslovanju, predstavlja osnovu za formulisanje, a kasnije i
kontrolu realizacije kako opštih, tako i specifičnih ciljeva preduzeća. Obradom podataka od
strane računovodstva dolazimo do informacija čijim poređenjem sa drugim preduzećima,
planom, odnosno, sa rezultatima iz ranijih perioda, možemo doći do zaključka o sposobnosti
preduzeća u budućem poslovanju. Ovakva interpretacija finansijskih izveštaja, koja je u
funkciji menadžmenta preduzeća, određuje pripadnost ovog informacionog dela upravljačkom
računovodstvu.Upravljačko računovodstvoje deo računovodstva koji je usmeren prema
menadžmentu preduzeća. Ovaj deo računovodstveno informacionog sistema putem
prikupljanja, klasifikovanja i sumiranja poslovno-finansijskih podataka, a na osnovu
sopstvenihinstrumenata izveštavanja ima za cilj da obezbedi pouzdanu informacionu podlogu
menadžmentu kako bi se omogućilo nesmetano donošenje pojedinačnih odluka i vršenje
sistemske upravljačke kontrole. U tusvrhu upravljačko računovodstvo se bavi:
•
korišćenjem, adaptacijom i interpretacijom podataka finansijskog računovodstva za potrebe
menadžmenta;
•
obračunom troškova i učinaka što predstavlja srž upravljačkog informacionog sistema, koji
prati zbivanja unutar samog preduzeća, odnosno, računski obuhvata vrednosno izražene
utroške proizvodnih činilaca i njihovu transformaciju u proizvodne i prodate učinke.
•
računovodstvenim planiranjem (budžetiranjem) i računovodstvenom kontrolom
ostvarenja planiranih vrednosti, što je računovodstveni informacioni odgovor menadžmenta u
vezi sa aktivnošću sistemske kontrole; računovodstvenom analizom troškova i koristi u
funkciji podnošenja pojedinačnih poslovnih odluka.
7
