Alternativni izvori energije
Poslednjih godina sve je veći interes za alternativne energetske izvore,
naročito zasolarnu energiju. Nakon energetske krize 1973. godine, ljudi
su postali svesni problemaenergije u budućnosti. Da bi se energetska
kriza učinila podnošljivom, potrebno je razvitinove izvore energije,
delotvornije iskorišćavati energiju, u skladu sa tim menjati način života.Pored
toga što su dostupni svakom i svima (u manjoj ili većoj meri)
alternativnienergetski izvori pri eksploataciji ili pri nekoj daljoj transformaciji
imaju vrlo mali ili gotovoneznatan negativan uticaj po čoveka i životnu
sredinu. Ta osobina je vrlo značajna upravodanas, kada je životna
sredina sve više degradirana, izmedju ostalog i baš
neopreznim korišćenjem konvencionalnih energetskih izvora.U alternativne
energetske izvore možemo da svrstamo: geotermalnu energiju,
energiju biomasa, energiju vodotokova, energiju plime i oseke,
unutrašnju toplotnu energiju mora iokeana, energiju vetra i solarnu energiju.
Rezerve energetskih resursa u našoj zemlji
Obim i struktura energetskih resursa Srbije su veoma nepovoljni. Resursi
kvalitetnihenergenata, kao što su nafta i gas, su simbolične – manje su od 1%
ukupnih bilansnih
rezervi.P r e o s t a l i h 9 9 % e n e r g e t s k i h r e s u r s a č i n e r a z n e v r s t e
u g l j a , m e đ u k o j i m a d o m i n i r a niskokvalitetni lignit, sa udelom od
preko 92 % u ukupnim bilansnim rezervama. U odnosu nasvetske rezerve, mi
posedujemo skroman energetski potencijal, i po obimu i po
kvalitetu.Prema svetskom proseku imamo 6,5 puta manje energetskih rezervi
po jednom stanovniku.Istovremeno, potrošnja energije je neracionalna, a ukupna
energetska efikasnost je na niskomnivou. Razvoj sektora energetike u Srbiji
praktično je zaustavljen posle 1990. godine. Oštresankcije Saveta bezbednosti
uvedene maja 1992, uključujući naftni embargo, raspad zemlje
iratovi u okruženju, raspad jedinstvenog elektroenergetskog
sistema bivše SFRJ, i najzad, bombardovanje NATO u 1999. naneli su
ogromne štete i uslovili zaostajanje koje se ne moženadoknaditi u kratkom
roku. Osnovni cilj reforme energetskog sistema je
uspostavljanjekvalitetno novih uslova rada, poslovanja i razvoja proizvodnih
energetskih sektora i sektora potrošnje energije, koji će podsticajno
delovati na privredni razvoj Srbije, zaštitu životnesredine i integraciju
domaćeg energetskog sektora u regionalno i evropsko tržište
energije.Radi ispunjenja navedenih ciljeva odnosno sigurnosti i ekonomičnog
snabdevanja privrede istanovništva energijom, utvrdjeni su sledećih pet
prioritetnih programa: –tehnološka modernizacija postojećih energetskih
proizvodnih sistema, –racionalna upotreba energenata i povećanja energetske
efikasnosti u sektorima proizvodnje i potrošnje energije, –ulaganja u izgradnju
novih energetskih objekata, –korišćenje novih obnovljivih izvora
energije (biomasa, male hidroelektrane, geotermalnaenergija, energija vetra
i sunčevog zračenja), –snižavanje intenziteta štetnih emisija iz sektora
proizvodnje i potrošnje energije.Investicije su neophodne za tehnološku
modernizaciju postojeće energetske infrastrukture i zadodatnu proizvodnju
električne i toplotne energije iz postojećih i novih energetskih
izvora.Srbija iz obnovljivih izvora energije može zadovoljiti četv
rtinu energetskih potreba. Energetski potencijal obnovljivih izvora
energije u Srbiji odgovara potencijalu 3,2 milionatona nafte. Najveći
potencijal predstavlja biomasa, od koje se može dobiti 2,6 miliona
tonaekvivalenata nafte, iz geotermalnih izvora može se dobiti oko 180.000 tona,
od energije vetra200.000 tona ekvivalenata nafte.
