УПОРЕДНО ПРАВО

ТЕМА: ИЗВОРИ ИСЛАМСКОГ ПРАВА

Ментор Студент

Доц. др Горан Младеновић Jelena

Април 2018

САДРЖАЈ

1. Увод......................................................................................................................3

2. Исламско право....................................................................................................4

3. Право личности, брачно и породично право у исламском праву...................9

4. Исламско имовинско право..............................................................................13

4.1. Уговори............................................................................................................13

4.2. Деликти............................................................................................................15

4.3. Вакуф...............................................................................................................16

5. Закључак.............................................................................................................19

6. Литература..........................................................................................................20

Ислам је настао почетком седмог века у арапским крајевима (није постојала арапска
држава).

Арапско право је било обичајно право појединих градова и појединих племена. Нарочито
су се истицали као градови Мека и Медина. Тако да је задатак Мухамеда био и тај, да
створи право и државу. Првобитно да створи арапску државу а после и светску државу.
Врло је интересантно у прошлости, а важи и данас, да су ислам и хришћанство велики
конкуренти

2. ИСЛАМСКО ПРАВО

Ислам се ширио у оним крајевима где је постојала хришћанска вера и ислам је успео

увелико   да   потисне   хришћанство,   нарочито   из   Азије   и   Северне   Африке.   Штавише,
исламске војсковође су дошле у Шпанију, заузеле Шпанију и отишле чак у Француску.
Но,   у   одлучној   бици   између   Франака,   које   је   предводио   Карло   Мартел   и   Арапа   код
Поатјеа,   Арапи   су   доживели   катастрофалан   пораз   и   били   су   избачени   из   Француске.
Неколико векова задржали су се у Шпанији, након чега су били потиснути. Тај карактер
ислама, да је ислам ратничка религија, следи што Мухамед наређује да муслимани буду
ратници и да путем рата шире своју религију. То је тзв. џихад, који је још од Мухамеда
установљен и значи борба на Алаховом тј. на божјем путу. Мухамед изрично каже да сви
муслимани   морају   да   буду   ратници.   Само   један   део   муслимана   мора   да   се   посвети
проучавању светих књига и муслиманског права, а они који се не боре имају један умањен
правни положај. Најлошији правни положај имају неверници. Муслимани имају обавезу
да их искорене. А Мухамед каже, да они народи који имају свету књигу, а то су религије
које су настале пре ислама, посебно јеврејство и хришћанство, имају утолико повлашћен
положај   што   Мухамед   обезбеђује   правну   заштиту   Јеврејима   и   хришћанима   уколико
плаћају порез. Једино ако Јевреји и хришћани ратују против муслимана, Мухамед каже
онда можете да их убијате, да их протерате.

Мухамед је рођен у Меки крајем шестог века и умро је 632. године. Рано је остао без
родитеља и као двадесетпетогодишњи младић оженио се једном старијом удовицом која је
већ имала децу и био је њен трговачки путник. Године 610. Мухамеду се јавио архангел
Гаврило или како га Арапи зову Џибрил и почео да му даје божанске поруке. Те божанске
поруке су следиле све до 632. године до Мухамедове смрти. Оне су забележене у свету
књигу Куран или Коран како се још назива. Иначе, Куран је подељен у 114 поглавља која
се називају суре, а суре се даље деле на ајете као кратске стихове. Мека, у којој је живео
Мухамед била је иначе центар арапског ходочашћа јер је тамо пао с неба неки црни камен,
за који су они сматрали да га је Бог послао и зато су се клањали том камену. 4

Џанановић,И., Исламско брачно право, Сарајево, 2003 год

    Т
о   место   се   назива   каба   или   ћаба.   Меканци   (становници   Меке)   врло   су   се   богатили
захваљујући том црном камену и ходочашћу других Арапа тзв. хаџу или хаџилуку. С тим
да су други Арапи у ћаби постављали своје идоле, којима су се клањали. Мухамед је
проповедао монотеизам у најригорознијем смислу. Говорио је да је само највише арапско
божанство   -   Алах   једини   бог.   Да   су   други   идоли   творевине   ђавола.   Меканци   су   се
уплашили да ће он да растера ходочаснике и туристе, ако нестану други идоли ћабе. И
онда природно дошло је до сукоба Мухамеда и његових присталица и мештана Меке.
Услед сукоба Мухамед је 622. године побегао из Меке у један други град Медину, и од
622. године рачуна се муслимански календар.

У Медини су Мухамеда прихватили и то тако што су га поставили за државног поглавара.
Мухамед   је   у   том   својству   водио   ратове   са   непријатељским   племенима.   На   крају   је
победио Меку и закључен је 630. године мировни споразум са Меком. Мухамед се вратио
у Меку, што означава почетак велике експанзије ислама (отада ћаба је била посвећена
само једном богу – Алаху). Што се тиче јавног права, Мухамеда су наследиле халифе, који
су били верски предводници муслимана, а затим и државни поглавари исламске државе,
која се нагло ширила. При том је дошло до одређених контроверзи. Наиме, један део
муслимана, шиити, а то су нарочито муслимани у Ирану, Ираку, једном делу Индије и
Азербејџану, одбили су да признају легитимитет првим трима халифама. Признају само
халифу Алија, зато што се Али оженио Мухамедову кћерку. Алија је наследио један ред
имама и шиити сматрају да ће се Али поново вратити и у одсудном тренутку извојевати
победу над другим верама и народима и успоставити светску заједницу муслиманску. То
је   довело   до   тога   да   одређене   делове   исламског   права,   шиити   не   признају.   У   сваком
случају,   основне   одредбе   исламског   права   налазе   се   у   Курану.   Међутим,   Куран   ипак
садржи   само   делимично   правне  одредбе   и  оне  нису   довољне  за   организацију   правног
живота.

Куран није само правна књига, већ је књига проповеди. То је књига у којој се проклињу
неверници и они који не верују у Мухамеда и у којој се верницима обећава вечни живот
после смрти, живот у рају. Неверници треба да доживе казну и на овом и на оном свету,
они ће отићи у пакао. Дакле, има у том погледу сличности са хришћанством. У ствари,
већи број правних одредаба нашао се у тзв. Суни, која на арапском значи начин живота.
Суна представља такође божју објаву, која заједно са Кураном сачињава исламско право.
Суну сачињавају тзв. хадиси. Суна је укупност хадиса. Хадиси су саопштења како се
Мухамед у одређеним ситуацијама понашао и шта је рекао. При том, хадис мора да
садржи веродостојне изворе. Сваки хадис има два елемента: текст хадиса који садржи
одређено мишљење или заповест и тзв. узрок, а то је навођење извора.