1
С А Д Р Ж А Ј
УВОД
2
1. Појам Комунитарног права
4
1.1. Право Европске заједница од 1951. године
6
1.2. Право ЕУ од 1993. године
7
1.3. Комунитарно право
7
2. Извори Комунитарног права
8
2.1. Примарни извори
8
2.1.1. Оснивачки уговори
8
2.1.2. Општа правна начела
9
2.1.3. Међународни споразуми Европских заједница
9
3. Примена Комунитарног права
10
3.1. Примат комунитарног права
10
3.2. Непосредна примена Комунитарног права
11
3.3. Директни ефекат Комунитарног права
11
3.4. Суpсидијарност Комунитарног права
12
ЗАКЉУЧАК
13
ЛИТЕРАТУРА
14
2
У В О Д
Оснивање Европске Уније јавља се као идеја а касније прераста у потребу. Постојећи
систем економских односа у свету не обезбеђује услове сиромашним и неразвијеним
земљама да повећају своје учешће у светском националном доходку и смање јаз у
привредном развоју између њих и развијених и развијених земаља. Уколико и надаље у
систему међународних економских односа земље у развоју буду производиле оно што
им систем допунски омогућује, ове земље имају мале шансе да у блиској будућности
изађу из зачараног круга сиромаштва. Због тога и постављам питање оправданост
постојања светског поретка, посматранo са економске стране и са стране права
постиојања људи, јер сви имамо право на живот и рад. Рад је опстанак човечанства.
Европска Заједница настала 1957. Године , данас заједница 27 земаља, настала као
одговор на паритет тржиштима САД, Јапана и Кине. Међутим, имајући у виду реформе
Европске заједнице и промена у Уставу, може се рећи да је потребан јединствен правни
систем Европске уније. Комунитарно или европско право (израз европско право) као
збирни појам, може се означити збир прописа националних унутрашњих правних
система европских држава или укупност правила која су изведена из националних
унутрашњих прописа, унутрашњих правних прописа. Према уговору о ЕУ, државе
чланице су на ЕУ пренеле одређене надлежности ради остваривања заједничких
циљева. ЕУ има својство правног лица, што значи да може закључивати споразуме са
једном или више трећих држава или међународних организација. Такође ЕУ свакој
држави чланици има најширу правну способност која се признаје правним лицима са
националним правним прописима.
ЕУ је и регионална организација европских држава, што значи да је то међународна
организација. То је творевина која поред уобичајених конститутивних елемената који
чине међународну организациу, чини је таквом врстом организације, садржи и друге
додатне елемента који се битно разликују од других међународних организација.
4
1. Појам комунитарног права
Право ЕУ је изражено кроз односе међу чланицама Заједнице и уређени су тројаком
структуром, која се популарно назива „три стуба Европске Уније. Овај систем односа
је исход договора држава чланица постигнутог на међувладиним конференцијама.
Уговором из Мастрихта 1992. године Европска економска заједница је прерасла у
Европску Унију.
1. Право Европских заједница од 1951. године
2. Право Европске уније од 1993. Године
3. Комунитарно право, скуп свих усвојених прописа и аката у оквиру сва три стуба
Европске уније.
Стубови ЕУ
Европска економска
заједница (ЕЕЗ)
Европска заједница за
атомску енергију
(ЕУРАТОМ)
Европска заједница за
угаљ и челик (ЕЦСЦ)
Заједничка спољна и
безбедоносна политика
Сарадња држава у
унутрашњим пословима,
правосудна сарадња
Први стуб укључује:
Царинска унија и јединствено тржиште
Заједничка пољопривредна политика
Трговинска политика
Структурална политика
ЕУ држављанство
Образовање и култура
Транс-Европска мрежа
