IZVORI PALJENJA I UZROCI POŽARA

Kod nastajanja požara izvori i uzroci požara imaju najve

i zna

aj. Ovo iz razloga razumevanja procesa

paljenja i preduzimanja preventivnih mera, zatim za borbu protiv požara, ako je on nastao i kona

no za

utvr

ivanje uzroka nastajanja požara. Pri analiziranju požara pokazalo se da je, radi preciznosti,

potrebno odvojiti pojam izvora požara od pojma uzroka paljenja požara. Treba odmah re

i da strogu

razliku ova dva pojma ne

e biti mogu

e uvek napraviti, ali je kod ve

ine požara to mogu

e. Tako na

primer, ako je nastao požar zbog kvara na elektromotoru, onda je izvor paljenja elektromotor. Na
njemu se usled kvara pojavila visoka temperatura, što zna

i da je on generisao potrebnu energiju za

paljenje požarnog objekta (drvo, slama i sli

no). Uzrok paljenja je prema tome kvar na elektromotoru.

To zna

i da se kod izvora paljenja radi o predmetima odnosno objektima, a kod uzroka paljenja o

procesima.

Navodimo još jedan primer: Pogonska mašina putem trenja stvara toplotu koja može dovesti do
paljenja. U ovom slu

aju mašina je izvor, a trenje uzrok paljenja. Gornje napomene o izvorima i

uzrocima paljenja mogu biti dovoljne, mada je nekad, kao što je to slu

aju sa muljem, teško razlikovati

izvor od uzroka paljenja. Obi

no u takvim slu

ajevima ne dolazi do potrebe detaljnog diferenciranja.

Proces paljenja se u osnovi sastoji iz prelaza energije od izvora paljenja na požarni objekat, odnosno
zapaljivu materiju. Ova energija je naj

eš

e toplotna, tako da izvor paljenja vrši neophodnu pripremu

za izbijanje požara. Naravno da i drugi uslovi moraju biti ispunjeni, ali se može re

i da u savremenom

životu imamo ogroman broj slu

ajeva takvih odnosa izvora paljenja i požarnih objekata, da postoje

uslovi za paljenje. Prema tome, uzroci požara aktueliziraju i realizuju potencijalne mogu

nosti

nastajanja požara, mada oni ne izbijaju u tolikom broju kolike su potencijalne mogu

nosti izvora

paljenja. Zbog ogromnog broja izvora i uzroka paljenja, postoje teško

e da se oni obra

uju i

sistematizuju. Zato ovde dajemo opšte podele i sistematizaciju uzroka i izvora požara.

IZVORI PALJENJA

Izvori paljenja su podeljeni na tri osnovne grupe, a kriterijum za podelu je uzet prema udaljenosti
izvora paljenja od požarnog objekta. U okviru svake grupe podela je izvršena prema energiji sa kojom
je izvor sposoban da izvrši paljenje. Prema napred re

enom sledi:

•

Ako se paljenje požarnog objekta vrši sa izvora paljenja udaljenog od požarnog objekta ili su oni
razdvojeni nekom pregradom, onda se takvi izvori nazivaju spoljni izvori paljenja.

•

Ako se paljenje vrši iz samog požarnog objekta, odnosno požarni objekat poseduje svoj sopstveni
izvor paljenja, imamo slu

aj unutrašnjih izvora paljenja.

•

U tre

u grupu paljenja svrstana su ona paljenja koja su izme

u spoljnih i unutrašnjih. To su

slu

ajevi gde se izvori paljenja nalaze delimi

no u sastavu požarnog objekta, pa ih nazivamo

parcijalnim izvorima paljenja.

Na slici 1 data je šematski podela izvora paljenja sa podelom unutar grupa, a u slede

em tekstu

e se

dati osnovna objašnjenja za poznate izvore paljenja.

Spoljni izvori

Spoljni izvori paljenja definisani su kao izvori odvojeni od požarnog objekta- zapaljive materije. Po
tom kriterijumu možemo ih nazvati i stranim izvorima.

Slika 1. Podela izvora paljenja prema udaljenosti od požamog objekta i energije za paljenje

Spoljne izvore paljenja

ine izvori sa toplotnom energijom, izvori sa energijom iz zra

enja-opti

izvori i izvori

ija energija-toplota proizilazi iz rada i kretanja.

Toplotni izvori paljenja

Izvor paljenja ima odre

enu koli

inu toplote koja može poticati iz mehani

ke, elektri

ne ili neke druge

energije. U tom slu

aju, ako postoji mogu

nost prenosa toplote na požarni objekat, pod odre

enim

uslovima do

e do požara. Ovaj prenos toplote, sa izvora paljenja na požarni objekat, može se vršiti

preko materijalnog posrednika-prenosioca ili bez njega.

Dovo

enje toplote posrednikom

na relaciji izvor paljenja-požarni objekat kod kretanja zagrejanog ili

užarenog tela je prema požarnom objektu. To su najjednostavniji slu

ajevi dovo

enja toplote

posrednikom, na primer plamen u neposrednoj blizini požarnog objekta (plamen kod zavarivanja,
šibica, baklja, užareni otpaci), zapaljiv metak, užaren metal u obliku varnice, vreli gasovi, zapaljivi
gasovi itd. U ovim primerima naj

eš

e je slu

aj da se izvor paljenja kre

e, a požarni objekat miruje,

mada može biti i obrnuto. Opisani slu

ajevi dovo

enja toplote su slu

ajevi kada izvor paljenja direktno

dolazi u dodir sa požarnim objektom ili njegovim delovima. Drugi slu

aj prenosa toplote od izvora

paljenja na požarni objekat može biti preko posrednika - prenosnika. U tom slu

aju izvor paljenja i

požarni objekat miruju, pa je potreban toplotni provodnik. Izvor paljenja predaje molekularno-
kineti

ku energiju svojih molekula provodniku, a ovaj požarnom objektu.

Prenos toplote provodnikom

od izvora paljenja do požarnog objekta

est je slu

aj uzroka požara i

zato je interesantan za požarnu zaštitu. Ovaj mehanizam paljenja mnogo je puta „sau

esnik" u požaru.

Dovo

enje toplote bez provodnika

slu

aj je termi

ke radijacije. Demonstracija ovog izvora paljenja

može se videti kod elektri

nog luka. Ako se njegovo zra

enje-radijacija propuštaju kroz sabirno

ivo, a iza so

iva postavi termometar, odmah se na termometru o

itava porast temperature iako se

izme

u luka i termometra ne provodi toplota. To se može dokazati ako se izme

u luka i termometra

postavi posuda sa vodom ili komad leda. I u ovim slu

ajevima dolazi do povišenja temperature na

termometru. Ovo dokazuje da termi

ka radijacija, kao opti

ki izvori paljenja, pripada

elektromagnetnom zra

enju.

Opti

ki izvori paljenja

Razlika izme

u termi

kog zra

enja i termi

kog zra

enja iz opti

kih izvora paljenja je u talasnim

dužinama elektromagnetnih talasa koji se pri ovim zra

enjima emituju. Talasne dužine

elektromagnetnog zra

enja iz opti

kih izvora paljenja obuhvataju infracrveni domen, domen vidljive

svetlosti i ultraljubi

asti. Kod prostiranja toplote bez posrednika umesto toplotnog koristi se pojam

termi

kog zra

enja. Pod pojmom termi

kog zra

enja ovde ne podrazumevamo toplotu, ve

Piromorfne materije. Piromorfnost je ekstremni slu

aj samozapaljivosti. On se razlikuje od

samozapaljivosti u tome što za postizanje temperature paljenja nije potrebno prethodno zagrevanje.
Piromorfne materije su elementi legure ili jedinjenja koja se naj

eš

e pale trenutno ili posle vrlo

kratkog vremena. Iz tog razloga piromorfne materije

uvaju se u zatvorenim posudama, tako da

kiseonik iz vazduha ne može da dopre do njih. Najviše je poznata piromorfnost fosfora i njegovih
jedinjenja sa vodonikom (fosfini). U raketnoj tehnici koriste se razna piromorfna sredstva, kao što
je, na primer trietilaluminijum. Piromorfnost pokazuje i jedan niz metala ako su u vidu ekstremno
fine prašine.

Požarni objekti sa sposobnoš

u samoaktiviranja. Primer za ovakav vid samopaljenja je kada se

pamu

ne krpe (pucval), natopljene uljem, produvavaju kiseonikom iz aparata za autogeno

zavarivanje. Ulje pri tome oksidira i dolazi do brzog zagrevanja, paljenja i žestokog sagorevanja.
Drugi primer je paljenje drvene vune pod dejstvom azotne kiseline. Azotna kiselina upotrebljava se
kao oksidaciono sredstvo u pogonskim materijama za rakete na te

ni pogon, a interasantna je u

pogledu tehnike požarne zaštite.

Parcijanli izvori

Kako smo videli kod spoljnih izvora paljenja, izvor paljenja je geometrijski jasno razgrani

en od

požarnog objekta. Ovo je zna

ilo da je energija paljenja poticala isklju

ivo od unutrašnje energije

izvora paljenja. Kod samopaljenja, izvor paljenja je indenti

an sa požarnim objektom. Što zna

i da je

energija paljenja poticala od unutrašnje energije požarnog objekta. Postoje, me

utim slu

ajevi kada je

požarni objekat u celini ili delimi

no sastavni deo izvora paljenja. Ovde energija paljenja poti

e iz

sadržaja energije jednog kompleksnog sistema koji se sastoji od požarnog objekta ili njegovog dela i
još jedne komponente koja nije sastavni deo požarnog objekta. Treba re

i da

esto puta nije mogu

povu

i granice izme

u požarnih objekata ili sistema. To su primeri paljenja putem elektrostati

energije tj. stati

kog elektriciteta, paljenje elektrodinami

kom energijom (atmosfersko pražnjenje

elektricitetom) i sli

no.

Izvori paljenja sa elektrostati

kom energijom. Fizi

ka osnova paljenja elektrostati

kom energijom

zapravo je sam dodir elektriciteta. Mnogi procesi i kretanja stvaraju elektrostati

ki naboj.

Od brojnih pojava stati

kog elektriciteta navodimo tipi

ne, stvorene kretanjem:

•

Odvajanje jednog tela od drugog (pogonski remen na kaišniku);

•

Kretanje neprovodljive te

nosti duž zida ili kroz cev;

•

Klizanje

vrstih tela pogodnih osobina jedan iznad drugog (filma i folije, gumenih to

kova po putu

i sli

no).

•

Kretanje pojedinih tela u struji gasa itd.

Slika 2. Primeri prenošenja stati

kog elektriciteta primenom posrebrenog konektora kod neprovodnih

materijala

Mnoge vrste prašina (metalna, drvena i dr.). zatim izlazna struja gasa CO

raspršivanje ulja i izlaznih

struja komprimovanih gasova iz nekih cevi mogu stvoriti elektrostati

ki naboj. Upotreba i rukovanje

plasti

nim materijalima, folije za pakovanje, sinteti

ki materijali, stvaraju elektrostati

ki potencijal.

Ovi predmeti imaju malu elektri

nu provodljivost, tako da preko njih dolazi do elektrostati

kog naboja

u odnosu na okolne predmete. Pojava munje prirodni je primer pražnjenja varnicom na ve

a rastojanja.

Ove varnice su pra

ene snažnim praskom, jer je vrlo jaka struja varnice povukla sa sobom struju

vazduha. Ovde se vrši jonizovanje sudarom jona pri visokim snagama polja. Napon pražnjenja munje
iznosi 109V, a ja

ina struje iznosi 2x104A. Pretvorena energija pri tome iznosi oko 5000 kWh. Pre

dostignu

a vrednosti proboja polja, pražnjenju munje prethodi takozvano pramenasto probijanje ili

pražnjenje koronom, kojom se tako

e mogu zapaliti eksplozivne smeše. Paljenje eksplozivne smeše

varnicom elektrostati

kog pražnjenja može uslediti samo tada ako se pražnjenje odigrava unutar

smeše. Elektri

no polje mora bar delimi

no da prožme smešu. Smeša na taj na

in, silom okolnosti,

postaje nosilac elektrostati

kog polja i obrazuje sastavni deo izvora paljenja.

Izvori paljenja sa elektrodinami

kom energijom. Munje kod atmosferskog pražnjenja i

elektromagnetni talasi radiopredajnika, indukuju u provodnicima napone naizmeni

ne struje.

Ukoliko je indukovano polje visoko, stvaraju se relativno jake struje koje mogu biti i opasne. Ako,
tome postoje prekidi, onda na tim mestima obi

no dolazi do varni

enja. Varnice ove vrste mogu

zapaliti prisutnu eksplozivnu smešu. Kako je ova vrsta paljenja varni

enjem uslovljena indukcijom

u odnosu na požarni objekat, onda se i ovaj slu

aj paljenja može smatrati kao delimi

na i

vremenski ograni

ena integracija požarnog objekta i izvora paljenja.

Slika 3. Primeri odnošenja stati

kog elektriciteta kod punjenja cisterne

Izvori paljenja sa zapreminskom energijom i oksidnim sredstvom kao nosiocem energije.
Naveš

emo primer ovakvog na

ina paljenja. Iz boce pritiska 150 bar, preko gumenog creva bez

redukcije pritiska izlazi kiseonik i dolazi do pregorevanja priklju

nog gumenog creva u vidu

eksplozija, na više mesta. Kiseonik koji izlazi sa gumenim crevom obrazovao je požarni objekat.
Dolaskom kiseonika na gumu došlo je do zagrevanja i paljenja.

Slika 4. Stati

ki elektricitet kod nadzemnih rezervoara