Материјални извори права представљају реалне узроке који доводе до настанка права, због
којих право настаје. Историја правних схватања обилује различитим теоријама које
одређују различите узорке који доводе до настанка права.

Већина аутора слаже се у схватању да се као узрок настанка права могу означити бројни,
сложени, противрјечни склопови друштвених односа у којима живе људи у друштву, и
долази до сукоба интереса чије је разрјешење задатак права.

У оквиру опште теорије права постоје теорије које се баве овим проблемом.

1.2. Идејни извори права

Идејни извори права представљају вриједности које се желе постићи. Кроз њих откривамо
аксисолошку (вриједносну) димензију права.
Овим проблемом се бави општа аксиологија. Најважније вриједности у праву су: правда,
правичност, мир, ред, сигурност, слобода и људско достојанство. Ове вриједности право
мора да оствари, али је њихов значај присутан у садржини и појму права.

2. ФОРМАЛНИ ИЗВОРИ ПРАВА

2.1. Хијерархија правних аката

Правни поредак је скуп правних норми односно правних аката који су у односима виших и
нижих елемената. Разлика између вишег и нижег правног акта назива се правна снага. Она
означава његов положај или надређености или подређености према осталим правним
актима у хијерархијској љествици правног поретка.

Правна снага сваког правног акта је сразмјерна моћи субјекта који га доноси. Правна снага
сваког правног акта је релативна. Општи правни акти у правилу су виши, док су
појединачни правни акти нижи у хијерархији правних аката.

Појединачни правни акти доносе се на основу општих правних аката. Под појмом извора
права у формалном смислу подразумјевамо опште правне акте, устав, законе, уредбе,
правилнике, наредбе, статуте, колективне уговоре, правне обичаје и друге.

2.2. Устав

Устав се може одредити, као сваки други правни акт, у материјалном и формалном смислу.
У материјалном смислу, устав представља акт којим се регулише највећи број основних
питања друштвеног, државног и правног уређења земље. Устав у материјалном смислу,
одређује се према садржини правних норми. Устав у материјалном смислу обухвата
правила која се односе на организацију и функционисање државних органа, њихов однос и
темељ правног система државе.

Према другом схватању устав у материјалном смислу обухвата правила којима се утврђује
стварање права у једној земљи.

Устав у материјалном смислу одређује се према схватању, надлежности и поступцима
доношења нормативних аката у извјесној мјери. Устав је основ важења цјелокупног
подуставног правног поретка.

Треће схватање, појам устава у материјалном смислу своди на правила о организацији и
раду политичких институција. Овим правилима уређује се однос између
неинституционализованих и политичких чинилаца у једној земљи.

Према четвртом схватању устав у материјалном смислу чине правила прије свега о
својинским односима у друштву.