UNIVERZITET „UNION – NIKOLA TESLA“
FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO BEOGRAD
SEMINARSKI RAD
PREDMET:
PRAVO EVROPSKE UNIJE
TEMA:
IZVORI PRAVA EVROPSKE UNIJE
Mentor: Student:
Prof. dr Milijana Danevska
Izvori prava Evropske unije
SADRŽAJ
SADRŽAJ..............................................................................................................................2
UVOD.................................................................................................................................... 3
1. PRIMARNI IZVORI PRAVA EVROPSKE UNIJE....................................................4
1.1. O
SNIVAČKI
UGOVORI
................................................................................................ 4
1.2. S
PORAZUMI
IZMEĐU
U
NIJE
I
TREĆIH
DRŽAVA
I
MEĐUNARODNIH
ORGANIZACIJA
8
2. SEKUNDARNI IZVORI PRAVA EVROPSKE UNIJE............................................11
2.1. P
RAVILA
(
UREDBE
)..................................................................................................11
2.2. D
IREKTIVE
(
UPUTSTVA
)..........................................................................................12
2.3. O
DLUKE
....................................................................................................................12
2.4. P
REPORUKE
I
MIŠLJENJA
........................................................................................13
ZAKLJUČAK.....................................................................................................................14
LITERATURA...................................................................................................................15
2
Izvori prava Evropske unije
1. PRIMARNI IZVORI PRAVA EVROPSKE UNIJE
Različite su forme izvora prava Evropske Unije. O njihovom pravnom karakteru ne
postoji opšta saglasnost. Postoje razlike u mišljenjima o njihovoj pravnoj snazi. Prema
nekim autorima, reč je o izvorima, odnosno legislativnim formama koji se nalaze u
odnosima međuzavisnosti. Međutim, i pored toga, moguće je utvrditi pojedine elemente
koje ih čine različitim. Postoje podele koje insistiraju na striktnom hijerarhijskom odnosu.
Na prvom mestu su oni izvori koji su po važnosti i značaju višeg ranga npr. osnivački
ugovori. Neki autori ih nazivaju primarnim izvorima, dok one koji su nešto manje važnosti
npr. pojedini akti institucija Evropske Unije, nazivaju se sekundarnim izvorima.
Primarne izvore komunitarnog prava čine pravne norme sadržane u aktima koja
stvaraju države članice u njihovoj ugovorno-ustavotvornoj ulozi, a to znači u ulozi sub-
jekata međunarodnog prava i utemeljivača Unije zaključivanjem sporazuma sa trećim
državama i međunarodnim organizacijama. Pravila sadržana u ovim aktima zajedno sa opš-
tim pravnim principima, fungiraju kao komunitarni ustav, odnosno ustavna povelja Unije.
Norme sadržane u ovim dokumentima čine pravni temelj sveukupnog delovanja Unije,
njenih institucija i svih drugih tela i hijerarhijski su nadređene u odnosu na sve nacionalne
propise. Primarni izvori komunitarnog prava obuhvataju: osnivačke ugovore, konvencije
između država članica i sporazume Unije sa trećim državama i međunarodnim organizaci-
jama.
1
1.1. Osnivački ugovori
Pravni osnovi konstituisanja Unije sadržani su u osnivačkim ugovorima koji su
nastali na osnovama odluka država članica, koje su svojom saglasnošću postigle sporazum
o formiranju Zajednica (Unije) entiteta sui generis pravne strukture.
Pod osnivačkim ugovorima podrazumevaju se tri ugovora kojima su osnovane Za-
jednice i to: Ugovor o Evropskoj zajednici za ugalj i čelik, Ugovor o Evropskoj ekonom-
skoj zajednici i Evropskoj zajednici za atomsku energiju. Ovoj kategoriji ugovora pri-
padaju Merger ugovor, Jedinstveni evropski akt, Ugovor o Evropskoj Uniji, Amsterdamski
ugovor i Ugovor iz Nice. Uz navedene ugovore, zaključeni su brojni Aneksi i Protokoli
koji čine njihov sastavni deo. Prema nekim mišljenjima, ovoj kategoriji pripadaju i Ugov-
ori o pristupanju i njihovi aneksi.
2
Ugovor o Evropskoj zajednici za ugalj i čelik.
Prva Evropska zajednica je Zajed-
nica za ugalj i čelik, koja se razvijala sa namerom da se uspostavi miroljubivo i efikasno
korišćenje resursa uglja i čelika. Pored toga, s obzirom na to da se radilo o vremenu
neposredno posle II svetskog rata, valjalo se obezbediti od opasnosti oživljavanja militaris-
tičke moći Nemačke i uspostaviti branu rastućoj opasnosti od sovjetskog ekspanzionizma.
U legislativnoj ravni te namere su bile opredeljujuće da se upravljanje o tome izmesti iz
korpusa nacionalnih vlasti i poveri organu nazvanom Visoka vlast. Iako se ovaj organ birao
1
Kostadinović S., Račić M.,
Poslovno pravo
, Futura, Novi Sad, 2009. str. 262.
2
Gasmi, G.,
Pravo i institucije Evropske unije
, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010. str. 57.
4
Izvori prava Evropske unije
iz redova državljana država članica, radilo se, ipak, o nezavisnim licima koji su svoje
poslove obavljali u ambijentu specifične organizacije. Ta specifičnost ogledala se, pored
ostalog, i u tome što je ta organizacija bila otvorena za saradnju i sa drugim evropskim
državama.
Ugovor je potpisan 18. aprila 1951. godine, a stupio je na snagu 25. jula 1952. go-
dine. Ovim ugovorom su pored Visoke vlasti formirani sledeće institucije: Savet ministara,
Asambleja i Sud pravde. Najvažniji organ je Visoka vlast koja se stara o realizaciji ciljeva
postavljenih ugovorom. Oni su se odnosili na uspostavljanje zajedničkog tržišta. To je po-
drazumevalo ukidanje carina i drugih raznorodnih barijera u svrhu slobodnog prometa
uglja i čelika. Takođe, vodilo se računa o investicijama i strukturnom prilagođavanju
privredi država članica. Visoka vlast je mogla donositi odluke i preporuke koje su obavezi-
vale države članice bez njihove saglasnosti. Savet ministara su činili predstavnici nacional-
nih vlasti. Savet je imao ulogu koordiniranja aktivnosti nacionalnih Vlada i Visoke vlasti i
tom svojom ulogom je jednoglasno ili putem kvalifikovane većine inicirao donošenje
mnogih odluka. Savet je, takođe, na predlog Visoke vlasti, shodno odredbama Ugovora od-
lučivao o prioritetima raspodele uglja i čelika.
3
Parlament je bio sastavljen od članova na-
cionalnih Parlamenta. Oni su se birali na period od pet godina. Parlament je imao je
skromna ovlašćenja u zakonodavnoj delatnosti. Bavio se kontrolnim i administartivnim pi-
tanjima. Za slučaj da je Parlament dvotrećinskom većinom ocenio negativno rad Visoke
vlasti ona je bila dužna u tom slučaju da podnese kolektivnu ostavku. Sud pravde je imao
obavezu da se stara o primeni osnivačkog ugovora i drugih pravnih akta. Nadležnost Suda
bila je obavezna i odnosila se kako na države članice tako i na Instucije Zajednice. Pored
njih, pred Sudom mogli su se pojaviti pravna i fizička lica.
Ugovori o formiranju Evropske ekonomske zajednice i Evropske zajednice za
atomsku energiju.
Zemlje Beneluksa su podnele Memorandum još 1955. godine sa predl-
ogom da se formira politička integracija na osnovama ekonomske integracije. U ranim
fazama to bi podrazumevalo uključivanje politike u saobraćajnoj infrastrukturi, koordi-
naciju aktivnosti u razvoju atomske energije i drugih resursa, kao i stvaranje zajedničkog
tržišta. Ugovor koji je uspostavio Evropsku ekonomsku zajednicu potpisan je Rimu 25.
marta 1957. godine. Istoga dana potpisan je i Ugovor o Evropskoj zajednici za Atomsku
energiju. Ugovor o evropskoj zoni slobodne trgovine potpisalo je 1960. godine sedam
država i to: Velika Britanija, Austrija, Portugalija, Norveška, Švedska, Danska, Švajcarska.
Naizgled, reč je bila o konkurentnoj organizaciji, međutim, obe su u periodu koji sledi nas-
tojale da razviju relativno dobre i harmonične odnose u trgovini koji su dostigli svoju na-
jvišu tačku u 1992. godini, kada je pospisan ugovor o formiranju Evropskog ekonomskog
prostora.
4
Osnovni cilj formiranja Zajednice bio je taj da se, kako to stoji u preambuli Ugov-
ora, eliminišu barijere koje dele Evropu. Član 2 Ugovora nalagao je da se stvori zajedničko
tržište sa harmoničnim razvojem zajedničkog tržišta, povećanjem ekonomske stabilnosti i
povećanje životnog standarda i što je moguće veće saradnje između država članica.
3
Knežević – Predić V., Radivojević Z.,
Kako nastaje i deluje pravo Evropske unije
, Beograd, 2009. str. 39.
4
Vukadinović R.,
Pravo Evropske unije
, Kragujevac, 2006. str. 64.
5
