УНИВЕРЗЕТ У НИШУ
ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ:
РАДНО ПРАВО
ТЕМА:
„ИЗВОРИ РАДНОГ ПРАВА МЕЂУНАРОДНОГ ПОРЕКЛА“
МЕНТОР: СТУДЕНТ:
Доц. др
Број индекса:
Ниш, 2018. година
1. ИЗВОРИ МЕЂУНАРОДНОГ РАДНОГ ПРАВА
Изворе радног права међународног порекла можемо поделити на:
- универзалне и регионалне изворе;
- билатералне и мултилатералне међународне уговоре;
- изворе које креирају специјализиране међународне организације, првенствено Међуна-
родна организација рада у виду Конвенција и препорука
1
.
1.1. Универзални и регионални извори
Бројни су универзални и регионални извори који на израван начин утичу на регулацију
остварења и заштиту радноправних и социјалних односа у свакој држави. За ову групу
извора радног права је значајан минималан утицај воље једне државе на доношење и
садржај тог извора, односно до изражаја највише долази воља већине. Такође, ова група
извора Међународног радног права везује највећи број држава и не односи се искључиво
на одређено подручје људских односа, односно делатности. За универзалне изворе
значајно је да не могу остварити ту карактеристику непосредно, самим својим
доношењем, већ тренутком њиховог прихватања од стране државе. Тим чином
међународни документ постаје обвезан за државу која га је прихватила и која се може
ослободити обвеза из тог документа само на начин предвиђен самим уговором или
складно општим правилима међународног права.
Универзални извори права у Међународном радном праву значајни су с аспекта
хармонизације и постизања једнообразности у погледу минимума права која морају
уживати све особе у радном односу. Од универзалних извора Међународног радног права
ваља истакнути инструменте које доноси Организација Уједињених нација, која има
важну улогу у развијању социјалног и радног права на међународном плану, што је
истакнуто самом Повељом Уједињених нација. Наиме, задатак Уједињених нација јесте
подизање животног стандарда, остваривање пуне запослености, решавање крупних
међународних проблема у подручју државног и социјалног живота у свету, поштивање и
заштита људских права и слобода за све, без обзира на расу, пол, језик и религију.
1
Буклијаш Б. Билић А. (2006), Међународно радно право, Свеучилиште у Сплиту, Сплит, стр. 10
4
Наведени принципи нашли су своје место и у Универзалној декларацији о правима човека
и грађанина Уједињених нација из 1948. године, у којој се истиче непосредност значења
основних права човека за раднике. Таква основна људска права су: право на једнакост
пред законом, право на употребу правних средстава, право на непристрано суђење, право
на слободу кретања, право на слободу окупљања и удруживања, право на суделовање у
јавним пословима и вршење јавних функција, право на социјално осигурање, право на
примерен материјални и културни живот, право на слободу рада, право на задовољавајуће
услове рада и заштиту од незапослености, право на правичну накнаду, право на одмор и
разоноду, право на животни стандард који је довољан за осигурање здравља и благостања
човека и његове породице, право на образовање и сл.
Начела изражена у Повељи и у Декларацији Уједињених нација уобличена су у Међунаро-
дном пакту о економским, социјалним и културним правима из 1966. и садржавају
одредбе о: праву на рад те мерама које мора подузети свака држава чланица ради
осигурања вршења овог права; слободи сваког појединца на удруживање у синдикате те на
уживање у синдикалним слободама; праву на социјално осигурање; праву на здравствену
заштиту; праву на заштиту мајки, деце и омладине; праву на пристојан живот и стално
унапређивање услова живота.
Уз универзалне изворе, важну улогу у развоју Међународног радног права имају
регионални извори који, захваљујући ужем просторном домету своје примене,
конкретније уређују радноправне односе, а тиме повећавају и могућност њихова
оживотворења. Овде се, у првом реду, мисли на Европско радно право. Ваља нагласити да
споменуто право није усмерено на аспекте употребе „добровољно зависног несамосталног
и личног рада“, већ на темељна људска права која су у уској вези с радноправним и
социјалним статусом појединца односно колектива, те с тим у вези постоји подела
Европског радног права на индивидуално и колективно право. Четири су основна подручја
која улазе у предмет регулације Европског радног права:
- право на слободу кретања и избора места становања радника;
- остварење начела једнакости и равноправности у третману радника;
- заштиту на раду – техничко хармонизирање;
5
