1
SAOBRAĆAJNI FAKULTET
U TRAVNIKU
IZVORI SREDSTAVA ZA FINANSIRANJE
SEMINARSKI RAD
Predmet:
Vrednovanje i upravljanje projektima u saobraćaju
Mentor: Student:
Prof. dr Asib Alihodžić Naim Čaušević
Travnik, 2015.
4
2. IZVORI FINANSIRANJA PROJEKATA
Svi učesnici na finansijskom tržištu mogu se pojaviti kao potencijalni investitori i finansijeri
lokalne infrastrukture. Način njihovog ulaganja u lokalne kapitalne investicione projekate
zavisi od njihovog pravnog statusa, veličine akumulacije (novčanih sredstava), kojom
raspolažu i načina finansiranja projekt, koji je izabrala lokalna samouprava. Sve ulagače u
lokalne investicione projekte možemo svrstati u sljedeće grupe: nosioce (sponzore) projekta,
banke, lizing kompanije, institucionalni investitori, pravna i fizička lica i država. Slijedi
kratak pregled njihove uloge u finansiranju kapitalnih investicionih projekata lokalne
samouprave.
2.1.Nosioci (sponzori) projekta
Nosioci (sponzori) projekta su pravna lica, koja su odgovorna za projektovanje i izgradnju
kapitalnih investicionih projekata jedinica lokalne samouprave. Oni obezbjeđuju finansiranje
izgradnje investicionog projekta iz sopstvenih i/ili pozajmljenih sredstava na finansijskom
tržištu. Nosioci projekta su, najčešće, jedinice lokalne samouprave i lokalna javna preduzeć,
ali mogu biti i druga pravna lica, koja se nalaze u ugovornom odnosu sa lokalnom
samoupravom.
2.2.Banke
Banke su finansijske institucije, koje se uključuju u finansiranje lokalnih investicionih
projekata na tri načina: odobravanjem kredita, investiranjem kapitala i kupovinom opštinskih
obveznica. Prilikom odobravanja kredita, banke su, najčešće, zainteresovane za odobravanje
dugoročnih kredita za kapitalne investicione rashode, a reñe za kratkoročno finansiranje
likvidnosti lokalne samouprave. Prilikom finansiranja velikih i vrednih investicionih
projekata, nekoliko banaka može da osnuje konzorcijum, u cilju zajedničkog finansiranja
projekta i podele rizika. Tom prilikom, jedna ili više vodećih banaka, mogu upravljati
konzorcijumom (procesom prikupljanja sredstava i upravljanja rizikom). Ove banke dobijaju
naknadu za upravljanje rizikom, koja zavisi od: veličine projekta, vrste osiguranja, rizika
realizacije projekta i nivoa preuzetih obaveza u okviru konzorcijuma. Prilikom ulaganja
5
kapitala, u projekat ili preduzeće (banka postaje nosilac projekta), banka očekuje da ostvari
prinos na uložena sredstva, u obliku dividende. Dividenda je obično viša od kamatne stope,
koju banke računaju na kredite, zbog preuzetog rizika tokom realizacije i korišćenja projekta.
2.3.Lizing kompanije
Lizing kompanije su finansijske institucije, koje se uključuju u finansiranje realizacije
lokalnih investicionih projekata, odobravanjem finansijskog ili operativnog lizinga. Po osnovu
uloženih sredstava, ove kompanije naplaćuju lizing naknadu, za povraćaj uloženih sredstava i
ostvarivanje projektovanog prihoda kompanije. Prema važećim pozitivnim propisima
Republike Srbije, opštine i javna preduzća mogu ugovarati samo finansijski lizing za nabavku
opreme i vozila. Operativni lizing, trenutno, nije moguće koristiti.
2.4.Institucionalni investitori
Institucionalni investitori su pravna lica, koja raspolažu dugoročnim izvorima sredstava, za
koja traže najpovoljnije mogućnosti dugoročnog investiranja na finansijskom tržištu. Zbog
strategije sigurnog dugoročnog plasiranja velikih iznosa dugoročnih sredstava, institucionalni
investitori su izuzetno značajani investitori u lokalne investicione projekte. U ove institucije
spadaju: investicioni fondovi, dobrovoljni penzioni fondovi i osiguravajuća društva. Način
investiranja sredstava dobrovoljnih penzionih fondova i osiguravajućih društva reguliše
Narodna banka Srbije. Saglasno ovoj regulativi, oni se mogu pojaviti u ulozi kupaca
opštinskih obveznica, emitovanih za finansiranje kapitalnih investicionih projekata opština i
javnih predizeća. Investicioni fondovi (Investment or Equity Fund) su akcionarska društva,
koja imaju definisanu strategiju ulaganja imovine (kapitala) akcionara na finansijskom tržištu.
Saglasno usvojenoj strategiji investiranja, oni mog: kupovati opštinske obveznice i ulagati
kapital u investicione projekte (kao nosioci projekta).
7
3. NAČINI I IZVORI FINANCIRANJA PREDUZEĆA
Izvor financiranja je način na koji preduzeće dolazi do financijskih sredstava za različite
poslovne svrhe. Izvore financiranja mogude je podijeliti s obzirom na ročnost, a mogude je i
izvršiti podjelu s obzirom na izvor financiranja.
Podjela s obzirom na ročnost:
Trajni izvori – odnose se na kontinuirani način financiranja koji nema neki predviđeni
rok traja.
Dugoročni izvori – odnose se na inveticije u opremu, postrojenja zgrade i to su rokovi
iznad 5 godina.
Srednjoročni izvori – investicije od 1 – 5 godina, isto mogu biti u opremu, postrojenja,
kupnja korporativnih obveznica itd.
Kratkoročni izvori – financiranje do godinu dana, uglavnom kratkoročna ulaganja na
koja se očekuju brzi povrati do 1 godine, npr. ulaganje u financijske izvedenice.
Podjela s obzirom na izvor financiranja:
I.
Iz internih (vlastitih) izvora – vlastiti kapital
II.
Iz eksternih (tuđih) izvora – dužnički kapital
Interni izvori odnose se na one izvore financiranja koji nisu pristigli u preduzeće iz
financijskog okruženja (npr. banke), ved je preduzeće ostvarivanjem prihoda utjecalo na
povedanje financijskih sredstava. Interni izvori mogu se podijeliti na:
Uplata likvidnih sredstava u temeljni kapital preduzeća od strane vlasnika,
Naplata glavnice dugoročnih plasmana,
Sredstva amortizacije,
Dugoročna rezerviranja,
Akumulirana neto dobit.
Uplata likvidnih sredstava u temeljni kapital preduzeća od strane vlasnika - Vlasnik ili
vlasnici preduzeća upladuju na poslovni račun preduzeća određeni novčani iznos i na taj način
povedavaju temeljni kapital preduzeća te vrše interno financiranje.
