У стандардне изворе уставног права се убрајају:
1. устав
2. органски закон
3. уставни закон,
4. закони
5. међународни уговори,
6. декрети, закони и уредбе итд.
1.1.1. Устав
Један од прворазредних друштвених задатака, а свакако први за
државноправно устројство, јесте стварање и доношење устава, као највишег,
најјачег и најзначајнијег општег правног акта.
3
Устав је акт највише правне снаге који уређује најважније односе у свакој
држави. Он се налази у једном свечано прокламованом документу у коме су
садржана начела о најважнијимдржавним органима, њиховој организацији и
основним правима грађана.
4
Норме уставног права могу се налазити у писаним прописима и обичајним
правним прописима. Правни облици у којима се доносе норме уставног права
називају се извори уставног права. У савременим демократским државама
темељни извор уставног права је писани устав који је највиши општи правни акт
(крути устав) у којем се налази велики број норми уставног права. Норме уставног
права прописују се у одређеној мери и у законима и у подзаконским општим
актима. Што је устав сажетији, то ће се већи број норми уставног права уређивати
законима и подзаконским општим актима.
1.1.2. Органски закон
Закон је општи правни акт, нижи и са мањом правном снагом од устава који
разрађује уставне одредбе својим општим нормама и који мора бити како у
формалном, тако и у материјалном смислу у складу са уставом (принцип
уставности у формалном и материјалном смислу).
5
У неким се државама
(Француска и Шпанија) темељне уставне норме о правима и слободама човека и
грађана о структури државне власти разрађују у посебној врсти закона који се у
уставној теорији називају органски закони, а који су према правној снази испод
устава, али изнад осталих закона. Већа правна снага органских закона извире из
квалификоване већине којом се они доносе за разлику од свих осталих закона који
се доносе већином гласова.
3
Милорад А. Жижић,
Право за економисте
, Graficolor, Краљево, Београд, 2009, стр.43.
4
Михајловић В., Уставно право, Краљево, 2009. стр. 26.
5
Милорад А. Жижић,
Право за економисте
, Graficolor, Краљево, Београд, 2009, стр. 49.
4
