UVOD
Voda se može "proizvoditi" iz različitih izvorišta, raznovrsnim
tehničkim sredstvima, a obezbeđivanje i "isporučivanje" potrošačima ide
različitim putevima. Tehničke mogućnosti su prilagodljive, a cilj je da se
stvori dovoljna količina vode koja je bezbedna za ljudsku upotrebu,
pristupačna svima, posebno uključujući neprivilegovane socijalne grupe.
Odluke na nivou usluge koju treba obezbediti - kako, gde i u kojim
količinama će se voda isporučivati do korisnika - presudne su u planiranju
bilo kog projekta o vodosnabdevanju.
Sistemi izbora dizajna su:
-pojedinačni sistemi, najčešće sastavljeni od kopanih bunara ili malih,
poprečno bušenih bunara iz kojih se voda crpi ručnom pumpom,
-cevovodi: distributivni sistem koji napaja ograničen broj javnih česmi, koje
opslužuju sva domaćinstva i druge korisnike u svojoj blizini,
-kućni priključci: cevovodni sistemi koji isporučuju vodu do slavina u
individualnim domaćinstvima ili kućama.
Različiti objekti koji čine delove sistema za snabdevanje vodom mogu se
podeliti u pet grupa:
1.Objekti za zahvatanje vode su zahvatne gradjevine (kaptaže) na rekama,
jezerima (prirodnim ili veštačkim), na prirodnim izvorima; galerije, bunari i
nizovi bunara za zahvatanje podzemnih voda; sabirne površine i cisterne za
atmosfersku vodu.
2.Objekti za popravku kvaliteta sirove vode. Ukoliko sirova voda na
izvorištu ne odgovara sa higijenskog aspekta njen kvalitet se mora popraviti
na posebnim instalacijama za popravku kvaliteta sirove vode, koje se
postavljaju izmedju izvorišta i potrošača.
3.Objekti za dovođenje vode od izvorišta do naselja-dovodni cevovodi,
zajedno sa komorama za prekid pritiska ili crpnim stanicama za crpenje vode
i podizanje na potrebnu visinu, ukoliko su potrebne.
4.Objekti za razvođenje vode u mestu potrošnje-cevna mreža (distributivna
mreža).
5.Objekti za sakupljanje i čuvanje čiste vode, za izravnanje razlika izmedju
doticanja vode i potrošnje vode i za održavanje potrebnog pritiska u mreži-
rezervoari.
1
1.0 Objekti za lokalno snabdevanje vodom
Ovi objekti služe za dobijanje vode za potrebe manjeg broja osoba.U
objekte lokalnog snabdevanja vodom ubrajaju se: kopani, pobijeni i bušeni
bunari, kaptaže izvora i cisterne. U snabdevanju vodom našeg stanovništva
objekti lokalnog snabdevanja imaju veoma veliko značenje.
1.1 Objekti za centralno snabdevanje vodom (vodovodi)
Pod vodovodima se podrazumeva sistem za snabdevanje vodom
većeg broja potrošača (jednog ili više naselja). Sastoji se od kaptaže
(vodozahvata), rezervoara i razvodne mreže. Prema načinu dovoda vode u
mrežu vodovodi mogu biti gravitacioni, pogonski ili pneumatički
(hidrofor). Voda se doprema od vodozahvata putem gravitacije,
pumpanjem ili putem sabijenog vazduha u hidroforima.
Prema kapacitetu, dele se na manje vodovode sa kapacitetom do 10 lit. u
sekundi i na veće vodovode sa kapacitetom preko 10 lit./sek.
Uz nadzor vodovodi obezbeđuju najsigurnije snabdevanje vodom, jer
samo oni mogu da zadovolje higijenske zahteve u pogledu kvaliteta i
kvantiteta vode. Međutim, snabdevanje vodovodskom vodom može da
bude opasno. Mogućnost izbijanja hidričnih epidemija postoji u slučaju
kada se ne obavlja permanentna i rigorozna kontrola kvaliteta vode.
2.0 Izvorišta vode
Izvoriste predstavlja mesto na kome se voda zahvata radi javnog
snabdevanja stanovništva. U izvorišta spada: izvor, kaptažni bunar, deo reke
ili jezera, akumulacija ili njen deo.
U osnovi postoje tri kategorije prirodno nastalih izvorišta vode:
-podzemna voda,
-kišnica i
-površinska voda.
Podzemne vode u svim delovima sveta nastaju ispod površine zemlje, ali
je velika razlika u dubini na kojoj se pronalaze, sadržaju minerala, postojećoj
količini, brzini infiltracije (tako dobijaju potencijal) i prirodnoj podlozi iznad
2
ograničenja, osim kada izgleda da su izdašna. Tamo gde nije izvodljivo duže i
kontinuirano pumpanje, preterano ispumpavanje rezultira smanjenjem nivoa
podzemne vode.
Širom sveta narasta pojava da prepumpavanje za navodnjavanje,
industriju ili gradske vodovodne sisteme dovodi do sušenja ručno
opremljenih seoskih bunara.
Izvorištima podzemne vode mora se pravilno upravljati, i gde je
potrebno očuvati merenje uključujući kontrolu eksploatacije i korišćenje i
reinfiltracije
kontaminirane površinske vode.Upravljanje resursima podzemne vode treba
da bude obezbeđeno preko odgovarajućih institucija i zakonske
regulative.
2.2 Kišnica
To je voda svih padavina, kiša, led.. Ova voda je meka i čista,
bez hemijskih i mikrobioloških primesa, pa se smatra primarno ispravnom.
Zbog nedostatka mineralhih materija atmosferska voda je bljutava i
neukusna. U stvari, ona predstavlja prirodno destilovanu vodu. Prolazeći kroz
atmosferu, ona upija gasove iz vazduha, kiseonik, azot i ugljen-dioksid.
Prisustvo rastvorenih gasova popravlja delimično ukus atmosferske vode te
se ona može koristiti za piće.
Do sekundarne kontaminacije atmosferske
vode dolazi pri njenom približavanju zemlji naročito iznad gradskih, i
industrijskih naselja sa većim aerozagađenjem .
Pri tome ona vezuje
bakterijsku floru,čestice prašine, čađ,pa čak i neke toksične gasove
(sumpor-dioksid, sulfate, amonijak) i druge materije koje se sreću u
gradskom i industrijskom vazduhu.
Kišnica se može sakupljati sa površine preko:
-Krovnog razvoda - posle propustanja kroz sito ili filter, voda se kroz oluke
sprovodi do cisterni. Cisterne treba da budu dovoljno velike da podmire
potrebe zajednice ili institucije (kao sto je škola), ili mogu da budu relativno
male, za potrebe pojedinačnih porodica. Uvođenje novina u dizajnu
i korišćenje fero-cementa u izgradnji cisterni u nekim zemljama (Indonezija,
Tajland, Indija) smanjilo je cene i popularisalo ovu soluciju naročito za
korišćenje u porodici.
-Podzemnog razvoda - oticanjem kroz tvrdo podzemno tlo u toku velikih
kiša može se sakupiti u postavljenim rupama, ili se može skrenuti u bunare
4
posebno kopane kao vrsta veštačkih akvafera podzemne vode.Izgrađuju se i
brane da zadržavaju vodu koja otiče u jaruge i doline, a uticaj velikih brana
i veštački stvorenog sistema na životnu sredinu treba brižno ispitati.
2.3 Površinska voda
To je voda koja leži ili teče na površini tla (potoci, reke, jezera). Ove
vode su skoro uvek primarno kontaminiranejer se obično u površinske vode
sliva sva nečistoća sa površine tla kao i otpadne vode naselja.
Stalni kontakt
sa suspendovanim neorganskim i organskim materijama daje mutnoću
ovim vodama. Mineralni sastav je različit u zavisnosti od tla. Dodir sa
mineralnim materijama čini ovu vrstu voda ukusnijom od atmosferskih
voda. Temperatura zavisi od temperature vazduha.
Tamo gde nisu raspoloziva druga izvorišta, površinska voda se
prikuplja i koristi posle izvesnih oblika filtracije. Tretman velikih razmera je
generalno izvodljiv jedino u velikim urbanim kontekstima: instalacije su
skupe i zahtevaju kontinuiran nadzor da bi se osiguralo ispravno i
pouzdano funkcionisanje. U oblastima gde nema drugih opcija osim seoskih
potočića i rečica, uvode se donekle uspešno sistemi sa sporim peščanim
filterima koji malo koštaju. Zabeleženo je da je rukovođenje i održavanje
svakog sistema često problematično, i zahteva više sredstava i pažnje nego
inicijalna konstrukcija svake jedinice zasebno.
2.4 Zaštita izvora
Izvor se pojavljuje tamo gde se podzemna voda ukrsta sa površinskom.
Izvori su često tradicionalna izvorišta vode, posebno za one koji žive u
brdovitim krajevima, gde je to ionako kulturološki prihvatljiv način
vodosnabdevanja.
Za unapređivanje se mogu uzeti u obzir jedino izvori koji odgovaraju sledećim
kriterijumima:
- izvor treba da obezbedi minimalnu količinu vode tokom godine (osim u
specifičnim situacijama gde bi izvor trebalo da poveća količinu bezbedne
vode u zajednici za deo godine, na primer za 9 do 10 meseci);
- uzvodno od izvora ne sme da se nalazi veći izvor kontaminacije (kao što je
grad,fabrika),a kvalitet vode treba da je proveren i prihvatljiv;
5
3. 1. Zahvatanje i upotreba atmosferske vode
Atmosferska voda koja se posle kiše i snega sakupi na površini
zemljišta retko se gde koristi za snabdevanje naselja neposrednim
skupljanjem zbog teškoća na koje se pri tom nailazi. Veliku teškoću
predstavlja i nestabilnost pojave padavina, zbog čega je potrebno velike
količine vode sakupljene za vreme kišnog perioda čuvati za periode kada
nema padavina ili su one nedovoljne. Ovaj način zahvatanja vode je blisko
skopčan i sa mikro lokacijom zahvatnog objekta zbog uticaja zagađivača
vazduha.
Za zahvatanje i korišćenje atmosferske vode upotrebljavaju se dve
vrste objekata:
sabirne površine i cisterne.
Sabirne površine treba da zadovolje dva uslova:
1. da budu izgrađene na način da se
kvalitet kišnice što manje izmeni
sakupljanjem na ovim površinama, i
2. da njihova
vodopropustljivost za vodu bude što manja
.
Upotrebljivost sakupljene atmosferske vode zavisi, pored kvaliteta padavina,
od prirode sabirne površine. Za snabdevanje usamljenih zgrada najčešće se
kao sabirna površina koristi krov, pod uslovom da nije pokriven i da nema
dimnjaka. Ponekad se grade i posebne sabirne površine, ispod kojih se
obično smeštaju rezervoari za čuvanje vode – cisterne. Sabirne površine se
grade od kamena u cementnom malteru ili od betona, kako bi se na njima
mogla održavati čistoća, što je neophodno radi smanjenja razvoja
mikroorganizama i biljaka, kao i zbog toga da gubici vode budu što je
moguće manje. Kvalitet atmosferske vode, koja nije zagađena nepoželjnim
česticama iz atmosfere i dodirom sa površinom terena mogao bi se smatrati
zadovoljavajućim za mnoge potrebe, pa i za piće ukoliko se prethodno
dezinfikuje.
Voda koja se sakupi na sabirnoj površini odvodi se u cisterne uz
izuzimanje prve količine kišnice koja opere sabirnu površinu. Cisterna je
vrsta rezervoara i može biti izgrađena od lomljenog kamena u cementnom
malteru, betonu i u poslednje vreme od plastičnih masa, odnosno mora biti
vodonepropusna. Cisterna treba da ima ventilaciju i otvor za ulaz radi
čišćenja, obezbeđene od prodiranja vode, insekata i glodara, kao i usisnim
cevovodom, prelivom i ispustom.
7
