УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ
ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
ИЗВОЗ И УВОЗ СРБИЈЕ У
ПЕРИОДУ 2000. – 2010.
ГОДИНА
-СЕМИНАРСКИ РАД-
Предмет: Међународни економски односи
Ментор:
Студент:
Проф. Др Гордана Миловановић
Костадиновић Јелена 2010/340
Крагујевац, Мај 2012. године
2000. – 2010.
Извоз и увоз Србије у периоду
година
САДРЖАЈ
УВОД...............................................................................
3
1. Спољна трговина наше земље пре 2000. године..
4
2. Извоз и увоз Србије у периоду 2000. – 2010. година.5
2.1. Преглед извоза и увоза Србије по годинама у периоду
2000. – 2010. година
........................................................ 6
2.2. Спољнотрговински дефицит Србије у периоду
2000. – 2010. година
......................................................... 7
2.3. Извоз и увоз Србије према економској намени производа,
2000. – 2010. година
......................................................... 8
2.3.1. Извоз Србије према економској намени производа, 2000. – 2010.
година
..................................................................... 8
2
.
3.2. Увоз Србије према економској намени производа, 2000. – 2010.
година
..................................................................... 10
2.4. Извоз и увоз Србије по земљама, у периоду 2000. – 2010.
година
........................................................................... 11
3
.
SWOT анализа извоза Србије................................... 13
ЗАКЉУЧАК...................................................................... 14
ЛИТЕРАТУРА.................................................................. 15
2
2000. – 2010.
Извоз и увоз Србије у периоду
година
1. Спољна трговина наше земље пре 2000. године
Како би се стекла што реалнија слика о томе какав је спољно трговински биланс
Србије у периоду 2000. – 2010. године на почетку ће прво бити укратко представљена
ситуација деведесетих година прошлог века. Морамо видети са каквим стањем се ушло у
овај период који ће детаљније бити разматран.
„Последње деценије XX века југословенска привреда се, под дејством унутрашњих
слабости и међународних санкција суочавала са озбиљним проблемима у трговинској
размени са иностранством. Спољно трговински дефицит је био већи од две милијарде
долара.
Учешће југословенског извоза у укупном светском извозу је маргинализовано, мери
се промилима и мање је од дозвољене грешке при обрачуну.“
2
Док су земље у транзицији и земље у развоју користиле повољна кретања на
светском тржишту како би повећале своје извозне перформансе, Југославија је била
искључена из свих међународних токова. Тих деведесетих година све земље средње и
источне Европе су повећале спољнотрговинску размену. За разлику од тога, Југославија је
обим размене смањила на најмање могуће вредности. Као што се може видети из Табеле
1.
3
учешће извоза Југославије у укупном извозу земаља средње и источне Европе је
смањено са 8,24% у 1990. на 1,61% у 1995. години, док је учешће у светском извозу
смањено на чак 0,030%. Ситуација није била ништа боља, ни са учешћем увоза Југославије
2
Миловановић Г., (2000),
Спољна трговина – теорија, принципи и пракса,
Економски факултет
Универзитета у Крагујевцу, стр. 17.
3
Преузета из: Миловановић Г., (2000),
Спољна трговина – теорија, принципи и пракса,
Економски факултет
Универзитета у Крагујевцу, стр. 17.
Табела 1. Учешће робног извоза и увоза СР Југославије у свету и источној
Европи – 1990. и 1995. у %
Свет
Источна Европа
1990.
1995.
1990.
1995.
Робни извоз
0,167
0,030
8,24
1,61
Робни увоз
0,208
0,052
9,02
2,27
4
2000. – 2010.
Извоз и увоз Србије у периоду
година
у светском увозу које је износило 0,052%, док је ситуација мало боља у учешћу
југословенског увоза у укупном увозу земаља средње и источне Европе и износило је
2,27%. Закључујемо да су санкције Савета министара Европске Заједнице и Савета
безбедности Уједињених нација уведене Југославији, изазвале огромну штету спољној
трговини. Изгубљена су извозна тржишта, производња је опала, производна предузећа
нису имала прилику да увозе саставне компоненте производа, производна техника услед
тога је застарела. Све то је довело до још дубљег пропадања, већ посрнуле економије.
„У структури југословенског извоза доминирају сировине, полупроизводи и
производи нижег степена обраде. Структура извоза је неповољна због слабе конкурентске
позиције наших извозника на тржишту Европске уније (ЕУ).“
4
Битно је још напоменути да су најзначајнији партнери Југославије тада били:
Немачка, Италија, Русија, Македонија и Република Српска.
2. Извоз и увоз Србије у периоду 2000. – 2010.
година
1996. године Србији су делимично укинуте санкције. Делимично, јер је још увек,
већим делом била изолована из међународних односа, а нарочито из међународних
економских односа. Ова изолованост је најизраженија била 1999. године, када је Србија
бомбардована од стране НАТО-а.
2000. године укинуте су санкције већим делом и у овој години, а посебно у другој
половини, Србија полако почиње да се укључује у велики број међународних институција.
Односи са другим земљама се нормализују и почиње економска сарадња.
Обим спољнотрговинске размене, кога чине увоз и извоз, после 2000. године почиње
да расте. Свако побољшање је уочљиво након онако катастрофалне статистике са којом
смо се сусрели раније. Као што је већ речено у периоду пре 2000. године спољна трговина
Србије је маргинализована, али од 2000. бележи опоравак. Резултати спољне трговине су
се релативно поправили и обим размене са другим земљама је на знатно већем нивоу.
4
Миловановић Г., (2000),
Спољна трговина – принципи, теорија и пракса,
Економски факултет
Универзитета у Крагујевцу, стр. 18.
5
