2
Извозни послови
Увод
Спољнотрговинско пословање представља, комуникацију са
спољашњим светом, односно прекогранични промет роба и услуга. За сваку
земљу је јако битан моменат односа са иностранством, као врло значајан део
економске активности сваке земље. А савременом свету ниједна земља без
обзира на своје развојне потенцијале и услове није сама себи довољна,
посебно не у економији и економском развоју. Због тога кажемо да су све
земље економски упућене једна на другу, односно у стању су међусобне
условљености и зависности. Природа економског живота и економске
активности руши све препреке па чак и међудржавне границе и то и онда
када су оне раздвојене политичким или неким другим чиниоцима.
Постоје многи разлози зашто је свака земља заинтересована за
укључивање у међународну размену. Најважнији је тај што развој
друштвених производних снага изазива специјализацију производње и
производњу робе у великим количинама па тржиште постаје преуско за
њихов пласман. Због тога је потребно проналазити нова тржишта, што се
постиже извозом роба. Осим тога, извозом се остварују девизна средства,
која могу послужити за увоз дефицитарних роба или производа који се у
сопственој земљи не производе ради задовољавања потражње у земљи.
Извоз значи продају робе из одређене земље иностранству, чиме се
прибављају потребна девизна средства за плаћање увоза и других девизних
обавеза према иностранству. Извоз се убраја у редовне спољнотрговинске
послове код којих се продавац налази у земљи, а купац у иностранству.
Дакле, извоз обухвата продају робе од стране домаћег резидента иностраном
купцу, тј. роба излази из домаћег царинског подручја у царинско подручје
купца и наплаћује се уговореним девизама.
4
Извозни послови
2. Испитивање тржишта за пласман извозне робе
У опште одреднице иностраног тржишта спадају сви услови који дају
целовиту слику о потенцијалном иностраном тржишту.
2
Испитивањем географских обележја са преовлађујућим климатским и
рељефним обележјима, саобраћајне инфраструктуре, природних богатстава и
биљног и животињског света добијају се информације на основу којих се
може одредити ресурсни и инфрастриктурни потенцијал привреде. Ови
потенцијали представљају одреднице нивоа привредног развоја који одређује
структуру спољнотрговинске размене.
Демографски подаци попут броја становника, њихове старосне и
образовне структуре, стопе запослености, доминантне религије, традиције
земље, информишу о потенцијалној структури тражње и обиму потреба за
појединим робним групама.
Политичка стабилност земље и владајући политички режим,
представљају најважније одреднице за процену правне и економске
сигурности за остварење извозног посла. Посебна пажња се мора посветити
анализи спољнотрговинске размене земље потенцијалног увозника јер је за
извозника од значаја обим спољнотрговинске размене, као и извозна и увозна
структура потенцијалног иностраног тржишта. При томе је веома важно
стање платног биланса, степен задужености земље, стање девизних резерви.
Познавање спољнотрговинских послова, нарочито оних специфичних,
за дотичну земљу, у савременим условима је важан фактор приступа новим
тржиштима. Ово се посебно односи на познавање спољнотрговинске
политике земље, која се манифестује кроз царинске инструменте, робне
режиме, припадност међународним институцијама, чији је утицај на
одвијање међународне размене велики.
Извозник се при увозу робе на одређено тржиште сусреће са
произвођачима из дотичне земље, конкурентним увозом, на тижо тржиште,
из других земаља као и из земље порекла самог извозника. Ривалски односи
између домаћих извозника истоврсних производа превазилазе се кроз
заједнички наступ на нова тржишта.
2
Козомора, Јелена, Увоз и извоз робе, Међународно пословање, Економски факултет, Београд, 1999., стр.
253.
5
Извозни послови
Поједина тржишта имају посебне захтеве у погледу канла дистрибуције
и начина продаје, чему се извозници морају прилагодити. У неким земљама,
посредници представљају незаобилазну карику у ланцу извоза и њихов избор
представља кључ успешног извоза на нека инострана тржишта.
Укључивањем посредника повећавају се трошкови извоза због провизије
агента-заступника и то извозник мора имати у виду приликом калкулације
извозног посла.
Пре приступања уговарању извозног посла потребно је проучити
специфичне прописе у земљи извоза, као и стање на дпмаћем тржишту у
погледу понуде и тражње потенцијалног извозног производа.
3. Пословни контакти
Инцијатива за успостављање пословног контакта по правилу потиче од
стране извозника, односно произвођача робе намењене извозу. У процедури
успостављања пословног контакта може бити речи о контактима са фирмама
које су већ куповале робу од нас, затим контакт са фирмама које су с времена
на време куповале робу од нас и успостављање контакта са фирмама са
којима до сада нисмо сарађивали.
Пре закључивања спољнотрговинског посла са инопартнерима-купцем,
морају се прибавити подаци о инопартнера, односно његовом бонитету,
преконадлежне службе у Привредној комори Србије.
3
Са фирмама у
иностранству могу се успоставити пословни контакти директно и
индиректно.
Директно успостављање пословног контакта се остварује најчешће
преко делегата - представника извозничке фирме у иностранству. Велике
извозничке куће имају у иностранству своја представништва, фирме,
предузећа основана у иностранству, према законима земаља у којима су
основана, а у циљу остварења што већег извоза наших производа у
иностранству.
3
www.pks.rs
7
Извозни послови
У поступку царињења, роба за извоз подлеже царинском надзору од
тренутка царињења до напуштања царинског подручја, односно преласка
царинске линије.
5
Сам поступак извозног царињења подразумева примену прописа
посебно из области царинског и спољнотрговинског система.
То значи да се роба, чији је извоз условљен прибављањем
одговарајућих исправа или пак испуњавањем одговарајућих услова, не може
изозно царинити без исправа којима се то доказује. Овде се пре свега
подразумевају мере квантитативних ограничења, односно мере комерцијалне
политике.
Царињење робе, у принципу као и увозно царињење, врши
царинарница којој је поднесена изозна ЈЦИ.
Царински поступак извоза домаће робе, одобрава царинарница, на
захтев подносиоца чиме се одобрава изношење домаће робе из царинског
подручја Србије. Поступак извоза одобрава се под условом да роба буде
извезена у стању у коме је била у тренутку прихватања извозне декларације.
Извозна декларације подноси се царинарници надлежној према
седишту или пребивалишту извозника или према месту у коме се роба пакује,
односно утоварује за извоз.
Царинарница може одобрити извоз домаће робе из царинског подручја
без претходног поднешења извозне декларације у случају извоза:
Телевизијских филмова или других програма чији је програм чији је
почетак рока емитовања везан за рок краћи од месец дана од дана извоза;
Делова за хитне поправке основних средстава која се користе у
иностранству;
Радиоактивних активних изотопа, вакцина и лекова који се чувају под
посебним условима;
Опреме, уређаја и инстрмената за здравство, њихових резервних делова
и потрошног материјала, који служе за хитне медицинске интервенције;
5
Проф. Др Томислав Тодоровић, Мр Небојша Милановић,
Царинско пословање
, Висока економска школа
струковних студија Пећ у Лепосавићу, Лепосавић, 2008., стр. 167.
