ФАКУЛТЕТ ЗА ПРАВНЕ И ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ ДР ЛАЗАР
ВРКАТИЋ
УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН У БЕОГРАДУ
СЕМИНАРСКИ РАД
ИЗВРШЕЊЕ ЗАВОДСКЕ МЕРЕ УПУЋИВАЊА У
ВАСПИТНО ПОПРАВНИ ДОМ
Ментор: Студент:
Доц. Др. Татјана Скакавац
Нови Сад , 2020. године.
2
САДРЖАЈ
Увод..........................................................................................................3
Заводске мере..........................................................................................4
Вапистно поправни дом.........................................................................5
Упућивање у васпитно-поправни дом..................................................7
Упућивање, пријем и распоређивање малолетника............................7
Права и погодности малолетника........................................................10
Дисциплинска одговорности малолетника........................................13
Дисциплински поступак.......................................................................15
Закључак................................................................................................19
Литература.............................................................................................20
4
Заводске мере
Као најтежа врста васпитних мера јављају се заводске мере, које се изрићу када је потребно
предузети трајније мере васпитања, оспособљавања и лечења малолетника уз његово потпуно
одвајање из средине како би се остварила сврха крвивичних санкција. Заводске мере се изрићу као
последње средство друштва у борби против малолетничког криминалитета. ЗМ предвиђа три врсте
заводских мера :
- Упућивање у васпитну уставнову, када се малолетник издваја из дотадашње средине обезбеђује му
се помоћ и стални надзор од стране стручних лица, тј. васпитача. Извршење ове мере се одвија у
васпитној установи за малолетнике.
- Упућивање у васпитно-поправни дом, изриће се када се поред издвајања из средине треба
применити и појачани надзор уз примену стручних програма васпитања. Васпитно- поправни дом је
уставнова са утврђеним режимом за поправљање теже васпитно запуштених малолетних учиниоца
кривичних дела. Приликом изрицања ове мере, узима се у обзир ранији живот малолетника, степен
поремећаја понашањам тежина и природа кривичног дел.
- Упућивање у посебну установу за лечење и оспособљавање, изриће се само према малолетнику
који је ометен у психофизицком развоју ( лице са инвалидитетом, уколико је глув, слеп) евентуално
малолетнику са психичким поремечајима.Малолетник у посебној установи за лечење и
оспособљавање може да остане највише три године, с тим што суд разматра сваких шест месеци
стање и развој малолетника и одлућује о прекидању или наставку, односно замени са неком другом
мером.
Ново малолетничко кривично законодавство предвиђа могућност давања условног отпуста
малолетнику коме је изрећена заводска мера упућивања у васпитну установу или у васпитно
поправни дом. У овој ситуацији је потребно испуњење 2 услова, први да је малолетник у овим
установама провео најмање 6 месеци, и други, убеђење суда да он више неће вршити кривична дела.
5
Васпитно-поправни дом
Установа је основана 11.06.1947. године када су и пристигли први малолетници. Зграда у којој је
смештен управни део изграђена је непосредно пред рат као Казнени завод. Била је опасана високим
зидом, са малим двориштем за шетњу. Већи број просторија био је без водовода и канализације.
Први малолетници били су упућени из казнено-поправних домова, а осим њих у установи су били
смештени и малолетници којима није била изречена васпитна мера или казна, већ су због
делинквентног понашања прихватани са улица већих градова Србије, Црне Горе и других крајева
тадашње државе.
Ова установа третира малолетне извршиоце кривичних дела са навршених 14 година живота
(законски минимум кривичне одговораости), а васпитна мера се може реализовати до навршене 23
године живота (законски максимум).
У зависности од тока реализације програма третмана малолетника, преваспитања и
ресоцијализације васпитна мера може трајати од шест месеци до четри година. Структура
кривичних дела малолетника значајно се променила у току протекле деценије. У почетку су то
углавном била кривична дела против имовине, да би се протеклих година обележених економском
кризом, ратним догађањима, ерозијом морала и поремећајем друштвених вредности генерисао
малолетнички криминалитет са све заступљенијим и тежим елементима насиља. Забележен је и
неповољан тренд да све већи број малолетника има искуства са опојним дрогама, а многи од њих су
већ формирани наркомани са већ измењеном психичком структуром личности. Такође, због
дуготрајног занемаривања, различитих видова злостављања у породици и измењене структуре
личности све већи број малолетника захтева озбиљнији медицински и психолошки третман. На
пример, 66% малолетника је користило различите стимулативне, психоактивне супстанце. Из
непотпуне породице потиче 64% малолетника, а у 40% случајева у породицама су забележени
криминалитет и друге социјално-патолошке појаве (алкохолозам 24%, ментална обољења у
породици 16,6% итд.). У стању социјалне потребе налази се 49% породица малолетника.
Историјски, установа се организационо и архитектонски приближавала концепту прогресивног
система, односно доследне интерне класификације и индивидуализације тако да је организована у
неколико целина и облика третмана - затвореног, полуотвореног и отвореног одељења. Затворено
одељење чини посебну архитектонску и организациону целину за смештај малолетника са
неприлагођеним понашањем.
