UVOD:
Funkcija predstavlja skup aktivnosti kojima se ostvaruje neki trajni zadatak u
procesu ostvarivanja ciljeva preduzeća. Sve fukcnije objedinjava globalni cilj
funkcionisanja preduzeća. Funckije se međusobno razlikuju prema ciljevima,
zadacima i nosiocima.
Na osnovu podele rada dolazi do formiranja različitih funkcija, a one moraju
da sarađuju jer ih povezuje zajednički cillj.
Diferenciranje fuknicja u preduzeću
Funkcije nastaju vertikalnom i horizontalnom podelom.
Vertikalna podela nastaju funkcije:
upravljanja
rukovođenja i
izvršenja
Ovo su primarne funkcije preduzeća. Vode računa o racionalnoj upotrebi
resursa, trasiraju pravce i smernice razvoja preduzeća, upravljaju resursima i
organizuju izvršenje zadataka.
Horizontalnom podelom nastaju sekundarne funkcije preduzeća.
Funkcija upravljanja
Osnovni zadatak fukncije upravljanja je usmeravanje preduzeća ka
ostvarivanju postavljenih ciljeva, a realizuje se donošenjem odluka o:
ciljevima razvoja preduzeća
izboru strategije
raspodeli rezultata rada
Krajnji cilj preduzeća
: rast i razvoj.
Rast preduzeća se ogleda u:
povećanju obima poslovanja
povećanju broja zaposlenih
povećanju kapaciteta
Razvoj preduzeća se ogleda u:
proširenju područja delatnosti
promeni organizacije
Rast i razvoj preduzeča su međusobno uslovljeni.
Strategija
je način ostvarivanja ciljeva preduzeća. Ona je dugoročno. Nema
razvoja preduzća bez akumulacije.
Nosioci
funkcije upravljanja su vlasnici sredstava za proizvodnju.
Funkcija rukovođenja
Osnovni zadatak fukncije rukovođenja je pretvaranje upravljačkih odluka u
konkretne zadatke kao i objedinjavanje pojedinačnih i drugih zadataka u
procesu ostvarivanja utvrđenog cilja.
Sadržaj
funkcije rukovođenja čine:
definisanje i poveravanje radnih zadataka
koordinacija svih aktivnosti u procesu ostvarivanja cilja
kontrola izvršavanja aktivnosti.
Nosioci
funkcije rukovođenja su rukovodioci, odnosno menadžeri.
Ova funkcija je zadužena za organizovanje uspešnog raspolaganja resursima
preduzeća.
Funkcija izvršenja
Osnovni zadatak funkcije izvršenja je operativno izvršavanje zadataka
preduzeća.
Ovo je primarna funkcija koja predstavlja vez niza sekundarnim funkcijama
preduzeća.
Nosioci
funkcije izvršenja su svi zaposleni u preduzeću.
Organizacija izvršnih funkcija
Faza analize: globalni zadatak -> parcijalni zadaci -> elementarni zadaci
Faza sinteze: elementarni zadaci -> pojedinačni zadatak (delokrug)
Pojedinačan zadatak ili delokrug je skup elementarnih zadataka koje će obaviti
jedan ili više radnika u zavisnosti od obima poslovanja.
Radno mesto se sadrži od materijalnih i nematerijalnih komponenata.
Materijalne komponente randnog mesta su:
radnik
sredstva za rad
energija
prostor
Nematerijalne komponente radnog mesta su:
zadatak
nadležnost
odgovornost
primeni najnovijih informatičkih tehnologija i visokom stepenu
automatizacije. Organizacija podrazumeva organizaciju ljudstva i organizaciju
kapaciteta. Menadžer, kao nosilac organizacije dužan je da svemu što se nalazi
u okviru PPS-a odredi određenu funkcijuTime se zatvara odnos ljudstvo-
sredstva, tj. to označava početak proizvodnog procesa. Ljudstvo je osnovni
faktor u proizvodnji. Da bi proizvodnja dobro funkcionisala bilo bi idealno da
se primeni sistem 1radnik – 1 radno mesto, što predstavlja dobro proveren
moto „Bez ljudi nema organizacije“. Organizaciju čine: kadrovi, formalno
uređene funkcije i neformalni odnosi.
Kadrovi su osnovni nosioci organizacije. Što su kadrovi kvalitetniji to je i bolje
funkcionisanje organizacije. Kadrovi planiraju, organizuju i kontrolišu sve
aktivnosti koje organizacija obavlja.
Formalno uređenje funkcije određuju formalnu strukturu
organizacije. Nju čine radni zadaci, podela rada, tehnologija, organizaciona
kultura, koordinacija rada i formalno komuniciranje.
Neformalni odnosi pripadaju neformalnoj strukturi. Oni se
ispoljavaju kroz ponašanje radnika i neformalno komuniciranje pojedinaca
i grupa. Organizovanje uključuje još i podelu rada, delegiranje autoriteta,
organizovanje operativnih zadataka i dinamičko usmeravanje
organizacionih aktivnosti.
Struktura organizacije
Svaka organizacija je sastavljena od specifičnih delova-elemenata koji su
međusobno povezani. Ti delovi čine njenu mikro strukturu. Svaka
organizacija je složen sistem i istovremeno je i deo nekog složenog sistema.
Shvatanja organizacione strukture mogu se podeliti u 3 osnovna pristupa:
funkcionalni, sektorski i kombinovani.
Funkcionalni pristup prvi je definisao Henri Fajol, tako što je postavio
skup od 6 osnovnih funkcija: tehnička, finansijska, komercijalna,
računovodstvena, administrativna i funkcija sigurnosti osoblja. Struktura
funkcija zavisi od veličine, osnovne delatnosti i ostvarenog razvoja
organizacije. Broj tih funkcija zavisi od veličine i delatnosti organizacije.
Glavna
funkcija
F
1
F
2
F
n
Sl. 1. Opšti oblik funkcionalne strukture
Sektorski (odeljenski) pristup uveo je Maks Veber. Ovakva struktura bazirana
je na autoritetu i odgovornosti. Osnovni elementi Veberove teorije su:
- raspodela poslova u organizaciji sa jasno definisanim autoritetom i
odgovornostima
- statusi zaposlenih su definisani u okviru hijerarhijske strukture
autoriteta
Sektorska struktura sadrži više manjih celina-sektora koji su relativno
nezavisne celine.
Sl. 2. Opšti oblik sektorske strukture
Kombinovani princip obuhvata istovremenu upotrebu funkcionalnog i
sektorskog principa.
Elementi organizacione strukture mogu se razvijati vertikalno i horizontalno.
Vertikalni razvoj ističe podelu organizacione strukture na nivoe i može se
videti na kombinovanom principu. Horizontalni razvoj predstavlja
funkcionalni oblik razvoja strukture.
Oblikovanje organizacionih jedinica
Sama podela rada u nekom preduzeću nalaže sintezu radnih mesta u
određene organizacione celine. Menadžeri nekog PPS-a imaju zadatak da
Glavna
funkcij
S
1
S
2
S
3
O
11
O
21
O
r1
O
12
O
22
O
r2
O
1n
O
2n
O
rn
