148. IZVRSNO PROCESNO PRAVO I IZVRSNI POSTUPAK

Izvrsno procesno pravo je deo gradjanskog procesnog prava koji obuhvata pravna

pravila kojima se regulise izvrsni sudski postupak. Normama ove grane procesnog prava
regulise se jedan poseban metod pravne zastite gradjanskih subjektivnih prava.
Pravo na pravnu zastitu obuhvata I pravo na prInudno izvrsenje odluke u kojoj je na
autoritativan   I   nesumnjiv   nacin   utvrdjeno   postojanje   jednog   potrazivanja   I   pravo   na
obezbedjenje u cilju kasnijeg uspesnog izvrsenja.
Izvrsno   procesno   pravo   sadrzi   dve   vrste   normi.   Prvu   grupu   norimi   cine   norme
ogranizacionog   izvrsnog   procesnog   prava,   dok   drugu   grupu   normi   cine   norme
funkcionalnog   izvrsnog   procesnog   prava.   Norme   ogranizacionog   izvrsnog   procesnog
prava regulisu organizaciju, nadleznost I sastav ograna koji pruzaju pravnu zastitu u
izvrsnom postupku. Norme funkcionalnog izvrsnog procesnog prava regulisu uslove za
pokretanje izvrsnog postupka, odredjuju subjekte ovog postupka, utvrdjuju njihova prava
I duznosti, regulisu njihove radnje I posledice njihove delatnosti.

Izvrsni postupak je vid gradjanskopravne pravne zastite koji se koristi da bi se

prinudno   izvrsilo   potrazivanje   poverioca   ili   da   bi   se   obezbedilo   buduce   ostvarivanje
poveriocevog   potrazivanja.   Izvrsni   postupak   kao   opsti   I   redovni   postupak   prinudnog
izvrsenja I obezbedjenja obuhvata dva postupka pravne zastite:

postupak izvrsenja I

postupak obezbedjenja.

* Postupak izvrsenja

se sprovodi kad je u jednom prethodno bodjenom postupku

na autoritativan I nesumnjiv nacin utvrdjeno postojanje poveriocevog potrazivanja
tako sto se primenom metoda direktne Ili indirektne prinude prema duzniku fakta
saobrazavaju pravu I tako pravo ostvaruje u kaktickim drustvenim odnosima.

* Postupak obezbedjenja

se sprovodi kad nisu ispunjeni uslovi da se sprovede

postupak izvrsenja.

Donosenjem   odluke   u   parnicnom   postupku   u   kome   se   resava   spor   I   njenom
pravosnaznoscu, pruzanje pravne zastite nije uvek kompletno ostvareno. Kad je u pitanju
utvrdjavna ili preobrazajna presuda, njenom pravosnaznoscu ostvarena je trazena pravna
zastita.
Kad su u pitanju kondemnatorne presude, ciji dispozitiv glasi na ispunjenje neke obaveze
il duznosti, u trenutku njihove pravosnaznosti pravna zastita nije ostvarena.
Posle pravosnaznosti ove odluke, ostavljen je izvestan period vremena u kome se ocekuje
da   se   duznik   na   odredjeni   nacin   ponasa.   Dobrovoljnim   ispunjenjem   sudskog   naloga
duznik ce uskladiti svoje ponasanje sa pojedinacnom normom. Ukoliko ne ispuni svoju
obavezu   I   poverilac   ne   ostvari   svoje   potrazivanje,   nastaje   potreba   za   prinudnim
izvrsenjem   jednog   izvrsnog   potrazivanja.   Izvrsno   potrazivanje   je   pravo   na   naplatu
novcanog iznosa ili na neko davanje cinjenje, necinjenje Ili trpljenje cije je postojanje na
autoritativan nacin utvrdjeno u kognicionom postupku.
Da   bi   ostvario   svoje   izvrsno   potrazivanje   (izvrsni   zahtev)   utvrdjeno   u   pravosnaznoj
odluci koja je postala izvrsna, poverilac treba da pokrene sudski izvrsni postupak I da
zahteva   da   se   sprovede   postupak   izvrsenja   radi   definitivnog   ostvarenja   njegovog
potrazivanja. U tom sudskom postupku, ostvarivanje pravne zastite vrsi se po posebnim
procesnim pravilima – po pravilima izvrsnog procesnog prava.

149. NACELA IZVRSNOG POSTUPKA

Nacela izvrsnog postupka su osnovna pravila na kojima se zasniva ovaj metod pravne
zastite

Nacelo zakonskog regulisanja postupka -

Nacelo zakonoskog regulisanja

postupka predstavlja osnovno nacelo

izvrsnog postupka. Da bi izvrsni poverilac namirio

svoje potrazivanje redvnim putem. Potrebno je da zatrazi intervenciju drzavnih
pravosudnih organa posto je samopomoc u ostvarivanju prava zabranjena.

Izvrsni

postupak   ima   izrazito   represivan   karakter.   U   izvrsnom   postupku   primenjuje   se
neposredna   ili   posredna   prinuda   prema   izvrsnom   duzniku   radi   ostvarivanja   izvrsnog
potrazivanja ili radi obezbedjenja buduceg prinudnog ostvarivanja potrazivanja i iz tog
razloga   I   postupak   izvrsenja   I   postupak   obezbedjenja   moraju   da   budu   regulisani
zakonom.

Nacelo dispozicije I nacelo oficijelnosti –

Nacelo dispozicije

u izvrsnom postupku odnosi se na pokretanje izvrsnog

Postupka,   odredjivanje   predmeta   postupka   I   raspolaganje   procesnim   materijalom   I
odrzavanje postupka u toku. Izvrsni postupak se pokrece predlogom, kao inicijalnom
procesnom   radnjom.   Izvrsni   poverilac   u   svom   predlogu,   odredjuje   predmet   I   vrstu
izvrsenja odn. Obezbedjenja.   Izvrsni poverilac nije uvek duzan da nevede sredstvo I
predmet   izvrsenja.   Stranke   u   postupku   slobodno   raspolazu   procesnim   materijalom.
Razvoj pojedinih procesnih faza moze da zavisi od inicijative stranaka.

Princip oficijelnosti

u izvrsnom postupku konkretizovan je u pogledu pokretanja

postupka, odredjivanja sredstava I predmeta izvrsenja, upravljanja tokom postupka,
okoncanja postupka I u pogledu kaznjavanja. Princip oficijelnosti u pogledu pokretanja
izvrsnog postupka vazi samo u odredjenim izvrsnim stvarima, kad je to zakonom
odredjeno.

3. Nacelo formalnog (strogog) legaliteta -

Nacelo formalnog legaliteta je jedno od

osnovnih nacela izvrsnog

procesnog prava. Norme ove grane prava su kogentne kako bi

se ostvarili ciljevi postupka I pravilno primenila prinuda. Primena prinude mora da bude
zakonom strogo regulisana I dozirana s`obzirom da se primenom prinude zadire u
imovinsku sferu izvrsnog duznika, a u odredjenim situacijama ogranicava mu se I
sloboda kretanja izvricanjem kazne zatvora.

Sustina nacela je I u tome da se izvrsni sud

ne moze upustati u ispitivanje da li postoji potrazivanje koje je utvrdjeno I izvrsnoj
ispravi. Izvrsni sud je vezan za izvrsnu ispravu I on ne moze da se upusta u ispitavanje
zakonitosti I pravilnosti izvrsne isprave jer se tome protivi pravilo o zabrani ponovnog
sudjenja u istoj stvari.

Nacelo ekskluzivnosti u sprovodjenju izvrsenja -

Stranka ima pravo da bira

da lice poveriti izvrseje sudskom izvrsitelju

ili privatnom izvrsitelju, osim u onim

izvrsnim stvarima u kojima je izvrsni sud iskljucivo nadlezan po samom zakonu I za
odredjivanje I za sprovodjenje izvrsenja.

Sud I privatni izvrsitelj ne mogu istovremeno da

sprovode izvrsenje na osnovu istog resenja o izvrsenju, kaoi u pogledu sprovodjenja
privremene mere koju je odredio sud.

verodostojne isprave, izvrsni duznik je duzan da u prigovoru iznese sve cinjenice na
kojima se zasniva njegov prigovor I da prilozi sve dokaze u pogledu iznetih cinjenica.

10.

Nacelo eventualnosti -

Sustina ovog nacela je u tome da se odredjene radnje

mogu preduzimati samo u odredjenom stadijumu ili do odredjenog trenutka u razvoju
postupka. Propustanje da se radnja preduzme u stadijumu postupka koji je predvidjen za
njeno preduzimanje dovodi do prekluzije.

11.

Nacelo javnosti -

ZIO ne proklamuje nacelo javnosti kao osnovno metodsko

nacelo jer

je, kao osnovni princip, proklamovao princip pismenosti. ZIO u principu ne

zabranjuje I ne iskljucuje javnos ali je ona, s`obzirom na prirodu postupka I cilj postupka,
kao I dominaciju nacela pismenosti, ogranicena I marginalizovana u postupku
odredjivanja izvrsenja. U postupku izvrsenja stranke nemaju pravo na javnu usmenu
raspravu

Niti se odluke javno saopstavaju. U fazi sprovodjenja izvrsenja, ukoliko to

priroda pojedinog sredstava izvrsenja omogucava, stranke, zastupnici, treca lica I
zainteresovana lica mogu prisustvovati preduzimanju izvrsnih radnji koje se preduzimaju
u fazi sprovodjenja izvrsenja, a ponekad je zakonom predvidjeno prisustvo trecih lica.
Opsta javnost u izvrsnom postupku postoji na rocistu za javnu prodaju putem
nadmetanja.

12.

Nacelo izjasnjavanja stranke -

Primena nacela obostranog saslusanja nije

sasvim iskljucena u postupku obezbedjenja I zavisi od sredstva obezbedjenja koje treba
da bude odredjeno u postupku.

Nacelo izjasnjavanja stranaka u postupku izvrsenja

konkretizovano je na specifican nacin u odredjenim situacijama da bi u postupku mogao
da se ostvari cilj izvrsenja I spreci odugovlacenje postupka.

13.

Nacelo sudskog kretanja postupka

- Izvrsni sud u toku izvrsnog postupka

preduzima izvrsne radnje po Sluzbenoj duznosti. Sud upravlja postupkom po sluzbenoj
duznosti I po principu formalnog reda.

14.

Nacelo transparentnosti podataka o imovini izvrsnog duznika -

Ovo nacelo

je relativno novo nacelo izvrsnog postupka koje je motivisano

Nastojanjem zakonodavca

da omoguci efikasno I uspesno namirenje izvrsnog porevioca.

15.

Nacelo zakonske ocene dokaza -

Postupak izvrsenja koncipiran je na metodu

zakonske (legalne) ocene dokaza. Koriscenje ovog metoda je posledica okolnosti da sud
odlucuje na osnovu spisa.

ZIO predvidja da sud moze upotrebiti samo ona dokazna

sredstva koja su zakonom predvidjena za dokazivanje odredjenih cinjenica I koja su
prilozena uz podnesak stranke ili ucesnika.

150. POSTUPAK IZVRSENJA – SUBJEKTI POSTUPKA IZVRSENJA

Postupak izvrsenja se sastoji iz dve faze –

iz postupka odredjivanja (dozvole) izvrsenja

I postupka sprovodjenja izvrsenja,

tako da se u toku postupka izvrsenja ili zasnivaju

dva procesna odnosa izmedju strankama I organa koji pruzaju zastitu ili se zasnovani
procesni odnos modifikuje jer u njega stupaju novi subjekti. Kad sud dozvoli I odredi

izvrsenje, potrebno je da se preduzmu razlicite pravne ili fakticke radnje u fazi
sprovodjenja izvrsenja.
U zasnovani procesni odnos sa strankama tokom postupka izvrsenja, pored glavnog
organa koji pruza pravnu zastitu, stupaju I drugi organi ili subjekti koji preduzimaju
pojedine radnje.
Ukoliko se izvrsni poverilac opredeli da izvrsenje sprovede privatni izvrsitelj, u postupku
izvrsenja formiraju se dva posebna procesna odnosa:

1) procesni odnos u fazi odredjivanja izvrsenja
2) procesni odnos u fazi sprovodjenja izvrsenja.

U postupku izvrsenja, kao subjekti izvrsnog procesnog odnosa sudeluju:

1) stranke,
2) organi postupka izvrsenja koji primenjuju prinudu,
3) ucesnici, koji imaju odredjeni interes da ucestvuju u postupku izvrsenja

Stranke u postupku izvrsenja su:

1) izvrsni poverilac
2) izvrsni duznik

U jednostranackom postupku izvrsenja postoji samo izvrsni duznik. Stranke su glavni
subjekti izvrsnog procesnog odnosa.
Organi u postupku izvrsenja imaju zadatak da pruze pravnu zastitu preduzimanjem
pravnih ili faktickih radnji u toku postupka izvrsenja. Organi mogu da budu

glavni

pomocni

organi. Glavni organi vrse funkciju sudjenja: u opstem postupku izvrsenja –

izvrsni sud, u jednom posebnom postupku izvrsenja – privatni izvrsitelj. Glavni organi
odredjuju izvrsenje ili neposredno primenjuju prinudu, dok pomocni organi po nalogu
izvrsnog suda preduzimaju pojedine radnje u izvrnom postupku.
Ucesnik u izvrsnom postupku je trece lice koje u postupku izvrsenja ostvaruje neko svoje
pravo ili pravni interes, a nije stranka u postupku, ili koje tvrdi da u pogledu predmeta
izvrsenja ima pravo koje sprecava izvrsenje.

Organi postupka izvrsenja

1.Izvrsni organi -

Glavni organ postupka izvrsenja je izvrsni sud koji je nadlezan

da odredjuje I neposredno ili posredno sprovodi izvrsenje. Sud je drzavni organ, koji u
vrsenju sudske funkcije odlucuje u postupku izvrsenja.
U funkciji glavnog organa postupka izvrsenja moze da se javi I privatni izvrsitelj ukoliko
mu je izvrsni poverilac poverio postupak sprovodjenja izvrsenja koje je odredio sud.
Privatni izvrsitelj je fizicko lice koje je imenovao ministar nadlezan za pravosudje I koje
vrsi javna ovlascenja poverena zakonom u domenu postupka izvrsenja.

2.Pomocni organi u postupku -

Pomocni organi, po nalogu, uputstima I pod

nadzorom izvrsnog suda, Preduzimaju pojedine radnje u postupku sprovodjenja izvrsenja.
Izvrsni sudija izdaje naloge pomocnim organima u skladu sa zakonom.
Pomocni organi su:

sudijski pomocnici, sudski izvrsitelji, Narodna banka Srbije, poslovne

banke, Centralni registar hartija od vrednosti, Agencija za privredne register, Republicki
geodetski zavod, Fond za socijalno I penziono osiguranje, policija, cuvar pokretnih
stvari, poslodavac, vestak, procenitelj itd.

U ulozi pomocnih organa suda mogu da se jave

nadlezni organ starateljstva I strucnjaci organa starateljstva, psiholog, strucnjaci skole,

nadleznog suda je definitivno izvrsen I izvrsni sud ustaljuje svoju nadleznost. Svi ostali,
potencijalno nadlezni sudovi za postupanje u konkrenoj izvrsnoj pravnoj stvari, od
trenutka podnosenja predloga izabranom sudu, postaju nenadlezni.

Funkcionalna nadleznost -

Funkcionalna nadleznost za preduzimanje odredjenih

procesnih radnji

u postupku izvrsenja regulisana je na specifican nacin zbog prirode I

structure   samog   posupka   izvrsenja.   Postupak   izvrsenja   obuhvata   fazu   odredjivanja
izvrsenja I fazu sprovodjenja izvrsenja I u svakoj od tih faza razliciti organi preduzimaju
razlicite   radnje.   Funkcionalna   nadleznost   u   postupku   izvrsenja   podeljena   izmedju
izvrsnog   suda,   izvrsitelja   I   drugih   organa   u   izvrsnom   postupku.

Po pravilu, radnje

odlucivanja preduzima izvrsni sud u postupku odredjivanja izvrsenjai u postupku po
pravnom ledu, ali u razlicitom sastavu. Izuzetak predstavlja poseban postupak izvrsenja
koji se void radi namirenja potrazivanja po osnovu komunalnih I slicnih usluga.

Trajanje nadleznosti -

ZIO je izricito predvideo pravilo o trajanju nadleznosti u

izvrsnim stvarima.

Nadlezni sud pred kojim je postupak pokrenut zadrzava nadleznost I

kad je zakonom propisana izborna mesna nadleznost vise sudova jer je podnosenjem
predloga za izvrsenje definitivno zasnovana njegova nadleznost za odlucivanje u
konkretnoj izvrsnoj pravnoj stvari.

Ovakvo zakonsko resenje je nesumnjivo posledica

nacela hitnosti I efikasnosti. Odstupanje od pravila o trajanju nadleznosti dovelo bi do
nepotrebnog odugovlacenja postupka.

Delegacija nadleznosti -

Do nuzne delegacije moze da dodje u postupku

izvrsenja, I to, pre svega, u fazi odredjivanja izvrsenja. Ukoliko usled iskljucenja ili
izuzeca nema sudije koji bi odredio izvrsenje, shodnom primenom pravila ZPP (2011) o
nuznoj delegaciji, bice odredjen sud koji ce postupati u konkretnoj izvrsnoj stvari. Do
delegacije nadleznosti moze da dodje I u fazi sprovodjenja izvrsenja.

Delegacija moze

biti I delimicna. Sprovodjenje izvrsenja samo jednog od vise potrazivanja ili dela jednog
potrazivanja koje se namijuje u postupku izvrsenja moze se poveriti drugom sudu ili
drugom  privatnom  izvrsitelju.  Do  delegacije nadleznosti dolazi  uvek  kad  sud  koji  je
odredio   izvrsenje   ne   moze,   zbog   teritorijalnog   ili   funkcionalnog   ogranicenja   svojih
ovlascenja,   da   sam   sprovede   izvrsenje.

U postupku izvrsenja izricito je izkljucena

mogucnost delegacije nadleznosti na predlog stranke.

Sastav suda -

U postupku izvrsenja izvrsni sud postupa

u inokosnom I u kolegijalnom

Sastavu.

Postupak odlucivanja u postupku izvrsenja void I odluke donosi sudija

pojedinac. Sudija pojedinac odlucuje I u postupku po pravnim lekovima, pored veca istog
suda. Kad se ux postupak izvrsenja void neki adhezioni postupak, inicidentni ili posebni
postupak izvrsenja, osim kad je pojedini posebni postupak izvrsenja u kompetenciji
privatnog izvrsitelja.

U postupku po pravnom leku, po pravilu, odlucuje vece sastavljeno

od tri sudije istog suda. Samo u postupku povodom prigovora zbog nepravilnosti
prilikom sprovodjenja izvrsenja iskljucivo odlucuje sudija pojedinac koji ima kontrolnu
funkciju u postupku sprovodjenja izvrsenja.

152. PRIVATNI IZVRSITELJ

Privatni izvrsitelj je fizicko lice koje imenuje minister nadlezan za Pravosudje da u
statusu sluzbenog lica sprovodi izvrsenje u granicama resenja o izvrsenju I da vrsi druga