2
2. Јабука
Јабука (лат. Malus) род је дрвенастих биљака из
фамилије Rosaceae као и име за њихов плод (научно име
плода је pomum). Постоји између 25 и 50 врста у овом
роду и преко 7500 култивара домаће јабуке.
Домаћа јабука је листопадно дрво висине до 12 метара, са
густом крошњом. Листови су наспрамно распоређени,
овални са израженим врхом и назубљеном ивицом. Цветови су беле боје (почетком
цветања розикасти), са 5 круничних и 5 чашичних листића. Плод сазрева крајем
лета и током јесени.
Јабука је воћна врста која се с правом кити ласкавим називом краљице воћа. Њени
плодови дозријевају од најранијег лета све до зиме. Постоје 24 дивље врсте јабука
које су раширене у Европи, Азији и Северној Америци. Јабука каква се данас узгаја
(малус доместица) потиче из централне Азије, тачније Казахстана одакле је преко
Персије пренесена у Европу.
Премда има трагова да су се плодови дивљих сродника данашње јабуке
употребљивали за храну још у каменом добу. Јабука из своје прадомовине долази
вероватно у 10. веку п.н.е.
Јабука захтева средње просечне температуре ваздуха у вегетацији 14-19 °С.
Подноси врло ниске температуре ваздуха од -25 до -28 °С (без тежих последица) у
време дубоког зимског мировања као и апсолутне максималне температуре до 35°С
(без тежих последица, али зависно о релативној влази ваздуха и влази земљишта).
Погодује јој умерена релативна влажност ваздуха до 60% и блага струјања у доба
повећане влажности ваздуха или јаких летњих врућина, али јој штете топли и суви
ветрови у време оплодње.
Осетљива је на град у свако доба вегетације али не и снежни покривач у доба
великих хладноћа (покривено земљиште спречава смрзавање корења).
Слика 1. Плод јабуке
3
3. Вегетативни органи јабуке
Вегетативни органи служе за одржавање живота јединке и код јабуке су
диференцирани на:
корен,
стабло и
лист.
3.1. Корен
Корен је подземни вегетативни орган јабуке. Неограничено расте врхом у
земљиште. Радијалне је симетрије и код јабуке је вишегодишњи и добро развијен.
Може да води порекло од коренка клице и од адвентивних пупољака.
Када корен води порекло од коренка клице настаје генеративни или прави корен
који се јавља код јабука размножених семеном, а када настаје од адвентивних
пупољака настаје вегетативни , који је ендогеног порекла и јавља се код јабука
вегетативно размножених (резницама, нагртањем, од делова правог корена и др.). И
један и други корен састоје се од главног и бочних коренова.
Према развијености, постоје два типа корена:
1. Скелетни и полускелетни чије су димензије 20 цм и више у пречнику и
дужине од 0,3 м до 14 м, који имају механичку и спроводну улогу.
2. Обрастајући или фиброзни, чије су димензије знатно мање: до 3 мм у
пречнику и дужине од дела мм до неколико цм, и који има апсорпциону
улогу. У истим условима генеративни корен је јачи, виталнији, продире
дубље у земљиште и заузима мању површину.
