1
Прва нишка гимназија „Стеван Сремац”, Ниш
МАТУРСКИ РАД ИЗ ГЕОГРАФИЈЕ
Јапан, земља излазећег сунца
Ментор: Ученик/ца:
проф. Стефан Јовановић Ања Станковић, IV
4
Ниш, мај, 2021. Година
4
2.
ХИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ
Архелошка открића показују да је Јапан био насељен још пре 50 хиљада година, током
палеолта. Кључни период је ледено доба у којем је дошло до географског спајања са
централним делом азијског континента. Предпоставља се да је у том периоду дошло до
првих највећих и кључних миграција становништва ка јапанском архипелагу (са
територије пре свега Кореје и неких делова Кине, па чак и Тибета), које се потом најпре
мешало, а потом и силом наметнуло староседелачком ајино становништву. Од 11.000
год. п.н.е. развија се јомонска култура. Означава прелазак из мезолитског у неолитски
начин живота и карактеристична је по развоју керамике. Од 300 г.п.н.е. до 300 г.н.е.
развија се Јајои култура (карактеристична по почетку традиције узгајања пиринча и
производњи бронзаног оруђа и оружја).
Сматра се да након 300 г.н.е. долази крај праисторијском раздобљу и почиње класично
раздобље јапанске историје који се назива Јамато. У том раздобљу почиње продор
будизма и први сукоби старе шинто религије са новим будистичким учењем.
Евидентирана јапанска историја почиње у 5. и 6. веку, када је Баекје упознао Јапан са
кинеским системом писања, будизмом и осталима тековинама кинеске културе. У 8.
веку почиње раздобље Нара, називају га и “златно доба општег процвата”. Обележава
га прва снажна јапанска држава сконцентрисана око јапанског двора. Током средњег
века (у Јапану се он рачуна од 9 века до па све до 1868 год.). Престоница је премештена
у град Кјото. То је период зачетка и појаве сталежа ратника, војника и локалних
племића, а са друге стране долази до слабљења царске власти. У периоду од 11.-15.
века треба нагласити раздобља Камакура и Ашикага.
У 13. веку пропада покушај монголске инвазије и покоравања Јапана.
У 16. веку долази
до контакта са Западом пре свега са шпанским, холандским, португалским трговцима и
мисионарима и покренут је период активне трговине културне размене између Јапана и
Запада. У 17.веку власт преузима Токугава Шогунат. Ово је период дуге јапанске
самоизолације која трајала 251 годину. Токугава је владао Јапаном до Меиђи
рестаурације, 1868. Године када је цар повратио своју власт након скоро 700 година. У
време Меиђи ере покрећу се многе реформе.
5
Укинут је феудализам и усвајају се многе западњачке институције, укључујући и
легални систем и владу заједно са економским, социјалним и војним реформама, које
претварају јапанско царство у једну од великих сила у свету. После 70-тих година 19.
Века Јапан се брзо уздиже економски, војно, културно и научно. Уводи се све општа
школска обавеза, отварају се универзитети и научни институти. Брзо се граде
железнице, подиже индустрија и војна моћ.
Раних година 20 века долази до Кинеско-јапанског рата 1937.год., а затим и склапања
Тројног пакта са Немачком и Италијом. Јапан је напао САД 1941.год. у Перл Харбору
како би осигурао надмоћ у југоисточној Азији. Ипак улаз САД у Други светски рат је
пореметио равнотежу на Пацифику на штету Јапанаца. Бомбардовање Хирошиме и
Нагасакија атомским бомбама доводи до безусловне предаје Јапана САД-у. 15. августа
1945.год. јапан остаје под окупацјом САД-а до 1952. Јапан постаје чланицва
Уједињених нација 1956.год. што доводи до његовог убрзаног развоја, (слика бр.1).
(слика бр.1) "Бомбардовање Хирошиме и Нагасакија"
2.1
-
Име Јапан
Јапанска реч за Јапан је Ниппон или Нихон, а пуни назив је Нихон но Коку и дословно
значи "Земља где излази сунце". Чешће се користи назив "Земља излазећег сунца".
Сама реч долази из кинеског језика и речи "Јих Пен". Јапанско име Ниппон користи се
у службене сврхе, укључујући: новац, поштанске марке и међународне спортске
догађаје. Нихон се повремено користи у Јапану у свакодневном говору.
7
(слика бр.2) "Географски положај Јапана"
4.
ФИЗИЧКО ГЕОГРАФСКА ОБЕЛЕЖЈА
4.1
Рељеф
Јапан је оточна земља на источном рубу азијског шелфа, тектонски изнимно активном
подручју (западни дио “пацифичкога ватреног прстена”), где се Пацифичка и
Филипинска литосферна плоча подвлаче под еуроазијску. Та се активност исказује кроз
вулканизам (више од 60 вулкана активних у пов. време) и потресе, којих има више од
1000 годишње. Већина их је слаба, али неки су катастрофални (најкатастрофалнији
1923. у Тōкyју, 150 000 жртава, последњи велики 1995. у Кобеу, више од 5000 жртава).
Подморски потреси узрокују велике валове (тсунами) који могу нанети големе штете на
пацифичкој обали.
Тектонска активност огледа се и у изнимно бројним термалним врелима, фумаролама,
солфатарама и др. Оточни низ пружа се у благом луку у смеру СИ–ЈЗ у дуљини од око
2500 км. Четири велика отока (Хоккаидō, 77 978 km
2
, Хонсхū, 227 898 km
2
, Кyūсхū, 36
719 km
2
и Схикоку, 18 292 km
2
) заузимају више од 95% површине земље. Остале
важније оточне скупине: Нансеи (Рyукyу), Изу, Огасањара (Бонин) и Казан (Волцано).
Јапан је претежно планинска земља (око 80% површине чине планине) чију окосницу
чини више снажно рашчлањених планинских ланаца.
