AKADEMIJA STRUKOVNIH STUDIJA JUŽNA SRBIJA ODSEK ZA
POSLOVNE STUDIJE LESKOVAC
SEMINARSKI RAD
Predmet:OSNOVE MENADŽMENTA
TEMA:
JAPANSKA FILOZOFIJA MENADŽMENTA
Leskovac,decembar,2020
4
1.OSNOVNI PRINCIPI I KARAKTERISTIKE JAPANSKOG MENADŽMENTA
Najvažniji princip japanskog menadžmenta je sakupljati mudrost od ljudi koji rade
u samoj kompaniji i koristeći to sakupljeno, graditi snagu kompanije. Da bi se ta
prikupljena i akumulirana mudrost na poslu upotrebila, svi zaposleni moraju da
imaju odgovarajuće sposobnosti da primene svoju pamet, nove ideje, a sistem
mora da bude tako koncipiran da radnika motiviše da izvlači na površinu i zatim
koristi tu pamet iskazanu kroz nove predloge, poboljšanja rada i uslova u celini.
Kod prikupljanja predloga i ideja od strane zaposlenih stvoren je celi sistem
sređivanja i korištenja tih predloga poznat kao “krug kontrole kvaliteta – QC”, uz
postojanje i drugih vidova prakse koji su usmereni na prikupljanje i korišćenje ove
kolektivne pameti.
1.1.Specifičnosti japanskog menadžmenta
Organizaciona struktura japanskog menadžmenta ima tri osnovna nivoa. Na vrhu
piramide nalazi se strategijski menadžment koji se obično sastoji od: predsednika
ili generalnog direktora, operativnog direktora, direktora i odbora direktora.
Pravno gledano, odbor direktora je najviša dinstanca u procesu odlučivanja, mada
se u praksi stvarne odluke češće donose u manjem odboru operativnih direktora ili
u posebnim komitetima sa malim brojem članova na visokim položajima.
U japanskim korporacijama najveći broj članova odbora direktora se imenuje iz
redova kompanija. Skupština akcionara (osnivača) je po zakonu ovlaštena da
imenuje i razrešava direktore i rukovodioce ali stvarnu vlast u tom pogledu imaju
generalni direktor ili predsednik kompanije. Obično se kaže da je teško objasniti
kakva je tačna funkcija rukovodeće strukture u japanskim kompanijama. Njegova
generalna uloga je u tome da općim linijama usmerava strategiju i viziju
kompanije. Ovaj menadžment se trudi da svoje odluke prosleđuje nižim
organizacionim nivoima u obliku preporuke, sugestije ili informacije, a rijetko u
obliku zaključka, naredbi, naloga ili instrukcija kojih bi se oni obavezno morali
pridržavati.
5
Unutar strateškog menadžmenta spada i telo za totalnu kontrolu kvaliteta (TQC –
"Total Quality Control"). Kontrola kvaliteta je tehnika koju je Japan usvojio od
Amerike i, kao i sve drugo, usavršio je i razvio TQM ("Total Quality Management").
Ovde je osnovni princip da svi, od najvišeg rukovodstva pa do radnika u
proizvodnji, promatraju i proizvod i kvalitet isključivo sa gledišta interesa
potrošača. Koliko pažnje japanci poklanjanju ovoj oblasti govori i to da je po pravilu
sam predsednik kompanije aktivni učesnik na svim sednicama tela za totalnu
kontrolu kvaliteta.
Drugi nivo čini tzv. srednji menadžment i on je odgovoran za jedinicu kojom
rukovodi. Ovaj sloj kadra čine rukovodioci sektora ("bučo") i rukovodioci odeljenja
("kačo") i to su najčešće ljudi starosti između trideset sedam i pedeset godina koji u
kompaniji rade preko petnaest godina.
Srednji menadžment izrađuje planove kako bi se realizirali zahtevi koji dolaze
odozgo. Njegov posao je i da primeti probleme koji se javljaju, ili se mogu javiti, u
raznim organizacionim jedinicama i da ih prosledi naviše. Obaveza srednjeg
menadžmenta je da vodi, obrazuje, obučava i trenira potčinjene, motiviše i
stimuliše i podstiče stvaralaštvo. Pripadnik ovog nivoa menadžmenta mora da
ispoljava inicijativu u odnosu na pretpostavljene, predlaže direktne mere kojima bi
se rešavali eventualni problemi ali i preuzme odgovornost za njih. Srednji
menadžerski sloj suštinski pomaže strateškom menadžmentu kompanije tako što
aktivno učestvuje u postupku formulisanja strategije, izrade planova i samog
odlučivanja. Obično se odluka vrha kompanije svodi samo na odobravanje planova
koje je uradio srednji sloj menadžera te zato od kvaliteta ovog menadžmenta
posebno zavise poslovni rezultati firme.
U srednjem menadžmetu je naročito bitna uloga rukovodioca odeljenja ili kačoa.
Njegove osnovne aktivnosti su:
1. Neposredne odgovornosti u operativnom rukovođenju odeljenjem: potpuno ovladavanje
politikom pretpostavljenih, prenošenje postavljenih ciljeva osoblju, izdavanje jasnih i
preciznih uputstava i osobno staranje da se zadaci izvršavaju
2. Uspešno suočavanje sa promenama u sredini, otkrivanje problema i njihovo rešavanje
