JAPANSKI POSLOVNI KODEKS
- seminarski rad -
Predmet: Poslovna etika i pravo
SADRŽAJ
1. UVOD..........................................................................................................................................................................1
2. ETIKA I ETIČKI KODEKS...................................................................................................................................2
2.1. Moral i etika....................................................................................................................................................2
2.2. Poslovna etika................................................................................................................................................3
2.3. Etički kodeks..................................................................................................................................................5
2.3.1. Etički kodeks samuraja..........................................................................................................................5
3. SAMOVOĐENJE KROZ DUHOVNU MISAO I BORILAČKE VEŠTINE.................................................8
3.1. Vođstvo i vođenje.........................................................................................................................................8
3.2. Osobine vođa..................................................................................................................................................9
3.3. Japanski stil vođstva.................................................................................................................................11
3.4. Samovođenje...............................................................................................................................................12
3.4.1. Pregled ideja o samovođenju u duhovnoj misli Japana........................................................13
3.4.2. Modeli i uticaj samovođenja na poslovanje...............................................................................15
4. MODELI JAPANSKOG POSLOVANJA..........................................................................................................16
5. ZAKLJUČAK...........................................................................................................................................................19
LITERATURA............................................................................................................................................................20
4
2. ETIKA I ETIČKI KODEKS
Etički kodeks se odnosi na skupove formalnih i neformalnih pravila, šema, propisa i
dobrih običaja u poslovnom ponašanju. Etički kodeks služi kao okvir u kojem bi se
trebali kretati i na taj način formalno olakšava poslovanje u sve komplikovanijim
uslovima na tržištu. [5]
2.1. Moral i etika
Moral
(latinski: moris= običaj)
skup je pravila određenog društva i društvene klase o
sadržaju i načinu međusobnih odnosa ljudi i ljudskih zajednica.
Može se reći da je moral skup shvatanja o dobru i zlu, odnosno skup nepisanih ili pisanih
načela, ideala i običaja u razlikovanju dobrog i poželjnog, od lošeg i nepoželjnog
ponašanja u nekim socijalnim grupamaili širim društvenim zajednicama.
Kada kažemo da je neki čovek moralan, obično mislimo na to da postupa ispravno i da
sledi vrline a ne poroke s obzirom na neki skup moralnih načela. Potvrđujemo da je
svestan svojih prava i obaveza u društvu, da ima pošten i savestan odnos prema svom
zvanju ili socijalnim zadacima; da prati načela o tome šta je a šta nije dobro ponašanja i
slično.
Moral bismo mogli opisati kao niz pravila čija je svrha kvalitetniji svakodnevni život.
Problem je u tome što iz različitih ekonomskih, kulturnih ili političkih situacija nastaju
različita moralna pravila. Mnoga moralna pravila nisu opšteprihvaćena, već su relativna
jer ih prihvataju neke socijalne grupe ili države, a druge ne. Ono što jedni smatraju
poželjnim i dobrim, drugi često ocenjuju kao loše i nepoželjno. Mnoge socijalne grupe,
preduzeća ili države javno proglašavaju svoj skup pravila o poželjnom i nepoželjnom,
takav skup pravila danas se naziva etičkim kodeksom. [1]
Etika
(grčki: ethos= običaj; ethikos= moralan)
je filozofska disciplina koja se bavi
izučavanjem morala, moralne svesti čoveka i njene prirode. Posebno se bavi pitanjima
razvoja moralne svesti i sadržine pojmova dobra, vrline i dužnosti. Etika podvrgava
kritici postojeću moralnu svest sa aspekta razmatranja humanizacije čoveka i
društva.Etika se može podeliti na teorijsku i normativnu. Teorijska etika izučava i
objašnjava moralnu svest. Normativna etika utvrđuje moralne vrednosti, norme i vrline
sa stanovišta konkretnih shvatanja o najvišem dobru. [2]
Etika još istražuje ciljeve i smisao morala, njegove izvore i osnove kriterijuma
vrednovanja nekog ponašanja i istraživanja šta je to pravilno a šta pogrešno u
5
svakodnevnom ponašanju. Etika mora prodirati u svakoga i u svaku pojavu u kompaniji;
mora se primenjivati svuda i stalno.
Poslovna etika je kodeks ponašanja koji su profesionalni i poslovni ljudi međusobno
prihvatili kao ispravan način ophođenja prema široj javnosti i između osoba.
Zadatak etike nije samo u tome da nas upozna s tim šta je moral, i koje su njegove
osnovne komponente, već i da zauzme kritičko mesto prema postojećoj moralnoj praksi.
Zadatak etike nije samo da ukaže na sva različita gledanja ljudi, nego i da izvrši
vrednosnu ocenu i da ukaže na prave i istinske vrednosti.
Moral znači običaj ili ono što je bilo uobičajeno činiti; običaji se s vremenom menjaju.
U staroj Grčkoj bio je običaj da robovi i žene nemaju pravo glasa. Kako se menja ljudska
svest, menjaju se i neki običaji; kako se menja moral, s njim se menja i etika, pa etiku
treba zbog toga kontinuirano proučavati.
Marketinškim jezikom: ono što je danas dobro i moderno, sutra će biti izvan mode. Neki
zakoni kojima se danas vodimo, brzo zastarevaju, a njihovo mesto zauzimaju novde
ideje, koje su kao i njihov “predak” osuđene na zaborav pred neprestano nastupajućim
promenama i novinama. [1]
2.2. Poslovna etika
Poslovna etika razmatra odgovornost i primenu etičkih načela u poslovanju. Primenjuje
se u različitim područjima poslovanja a razlozi za njenu primenu mogu biti raznovrsni:
sprečavanje šteta, zaštita preduzeća, zaštita ljudi u preduzeću i privatni razlozi.
Promovisanje etičkog ponašanja štiti i preduzeće i članove kolektiva od šteta koje izaziva
neetično ponašanje. [3]
Slika 1. Mentalna mapa- osnovni elementi poslovne etike
[5]
7
Ponašanje rukovodstva.
Lideri i rukovodioci firme imaju snažnu ulogu u
ugrađivanju suštinskih etičkih vrednosti u samu ogranizaciju i jedni su od najvažnijih
promotera iste. Oni treba da se ponašaju i govore onako kako žele da se ponašaju
njihovi zaposleni. Istraživanje koje je obuhvatilo 100 malih firmi u Velikoj Britaniji
je pokazalo da zaposleni imaju tendenciju da slede ponašanje svojih naređenih i da
takvu ili sličnu vrstu ponašanja i vrednisti ugrade u sopstvene uloge.
Govoreći otvoreno o etičkim dilemama
i obučavati svoje zaposlene kako da ih
prepoznaju i kako da se nose sa njima je način da se ohrabri razvijanje etičke kuture,
gde zaposleni rade ispravne stvari zato što je ispravno raditi ispravne stvari. [6]
2.3. Etički kodeks
Etički kodeks je ,,eksplicitna” pisana izjava o temeljnim vrednostima , etičkim načelima i
standardima kojima se rukovodi neka organizacija u svojim aktivnostima i postizanju
ciljeva. Kodeks čini temelj za usmeravanje individualnog, grupnog i organizacijskog
ponašanja, daje smernice za rešavanje etičkih problema i utvrđuje ključna područja
etičkog ponašanja i odgovornosti s jasnim stajalištima i zahtevima koji vrede za
ponašanje i odnose svih u organizaciji.
Posebno je važno kako se ponašaju vođe i menadžeri koji svojim odlukama pokazuju da
poštuju javni moral i moralne norme iz etičkog kodeksa kompanije ili ustanove u kojoj
rade. Oni tako postaju uzor građanima i radnicima koji slede njihov primer. [1]
2.3.1. Etički kodeks samuraja
Bušido je kodeks moralnih načela kojih su se japanski vitezovi trebali pridržavati.
Viteštvo je cvet jednako autohton na tlu Japana kao i njegov simbol, trešnjin cvet. Ono
nije sasušeni primerak drevne vrline sačuvan u herbarijumu naše istorije, nego je još
uvek živ predmet moći i lepote među nama. Iako nema opipljiv oblik ili formu, ipak
ispunjava mirisom moralnu atmosferu i svešćuje nam to, da smo još uvek pod uticajem
njegove moćne čarolije. Društveni uslovi koji su ga stvorili i odnegovali, odavno su
nestali. No, poput onih udaljenih zvezda što su nekad postojale, a više ih nema, ali i dalje
prosipaju svoje zrake po nama, I svetlost viteštva, koje je bilo dete feudalizma, i dalje
osvetljava naš moralni put nadživjevši instituciju koja ga je rodila.
