једне,као фасцинантна једноставност метода менаџмента с друге стране, делују на свет збуњујуће. Једноставност, која се понекад граничи са тривијалноћу, комбинована са економском промишљеношћу и холистичким приступом решавању проблема, дају у јапанским предузецима готово невероватне резултате: вишеструко повећање рентабилности пословања, енормно повећање продуктивности рада, апсолутно елиминисање шкарта у производњи, фантастично смањење времена припреме, елиминисање складишта и залиха, скраћење проточног времена итд.
Јапански менаџмент и начин управљања уопште, постали су предмет изучавања и истраживања у целом свету. Разлог томе је чињеница да јапански менаџмент представља методе управљања у ширем смислу који даје успешне резултате и доприноси остваривању оптималних циљева.
1.
ОСНОВЕ ЈАПАНСКОГ МЕНАЏМЕНТА
Јапански менаџмент има својих карактеристика које није лако објаснити, а тамо где има логичности, оне су резултат пре свега карактеристика самог Јапана. Иако постоје бројни детаљи који могу бити од великог значаја, основу јапанског менаџмента чине неколико најважнијих елемената:
Хијерархија- јапанско друштво егзистира на вишедимензионалним хијерархијским основама. У јапанској компанији најстарији је председник компаније а за њим се ређају остали менаџери.
2
За разлику од Запада, у Јапану се може наћи много више старијих људи који обављају послове у скраћеном радном времену. Старији је онај ко има више година живота, а уколико се нађу лица истог нивоа и исте старости, у предности је онај ко има завршену бољу школу.
Постоји вертикална надређеност и подређеност, и то је правило у свим областима привреде и друштва. Када радник започне посао у некој компанији, мора поћи од најнижег радног места. Не задржава се дуго на том послу, јер после тога бива премештен на друга радна места. Јапанци сматрају да ће радник много боље обављати свој посао уколико упозна све проблеме организације и ако добро упозна целу компанију.
Менаџери раде без радног времена, обављају све врсте послова, па чак ако је и потребно-посао чистачице.
Менаџери располажу позамашном свотом новца,али су веома штедљиви и кад саберу све на крају године, буду у великом плусу.
Структуирање организације - Јапанска организациона структура елиминише углавном три недостатка: муни-преоптерећеност, муда- непотребно разбацивање и мура-неуједначеност, познатија као три “М”.
Постоји стратегијски, средњи и нижи менаџмент.
Стратегијским менаџментом се баве генерални менаџери, имају од 10- 20 чланова. Овај менаџмент се труди да своје одлуке проследи нижим нивоима у виду препорука и информација, а не у виду наређења.
Испод стратегијског налази се средњи менаџмент у звањима “буцо” и “кацо”. Ово је можда и најтежи посао,јер морају да се потруде да одраде
2
менаџмента. Њихов посао је да успоставе комуникацију између управе и корпорације, односно радника.
У јапанском менаџменту се у размацима од неколико година врши ротација, односно промена радних задужења, она обухвата све нивое, тако да свако сваког може да замени.
Стил управљања-основа за успешан рад сваког појединца је ефикасан начин управљања. Јапански стил се разликује од стила управљања у другим земљама. Утицај председника у великим корпорацијама је невидљив, док у малим је присутан чак и у рутинским пословима.
Јапански менаџер се труди да мотивише, практикује заједничке састанке, да би кроз разговор са радницима заједно доносили закључке и побољшавали продуктивност.
Такође, јапански менаџмент управља успостављајући присну сарадњу са јапанским синдикатима.
Задатак синдикалног покрета је: да се организује, да склапа колективне уговоре, да организује штрајкове. Председник јапанске корпорације јутарње часове посвећује раду са директорима,а поподне са сарадницима из окружења, док вечерње часове проводи на пријемима са пословним партнерима. Суботу користи за организовање голф такмичења са купцима.
Одлучивање-јапански менаџер за одлучивање формира групу од 3-5 извршилаца тако да је одлучивање у надлежности групе. Нико од њих не доноси одлуке тек тако,сматра се да је то једна од најсложенијих
