УВОД
Почетак Другог светског рата за народ Балкана односно тадашњу Краљевину
Југославију значио је почетак правог егзодуса и највеће трагедије која је икад задесила
српски народ на овим просторима. Као да капитулација Југославије и долазак немачких
снага није био довољан, оснива се и Независна Држава Хрватска која ће бити и остати
запамћена као велика клаоница српског, јеврејског, ромског и осталих народа који су се
нашли на путу фашистичких уверења оснивача државе.
Зверства која су чињена над људима у усташким концентрационим логорима свакако
надилазе немачке логоре, гдје јесу почињена масовна убијања цивила али не на зверске
начине које су усташе примениле над Србима и осталим заточеницима. Нехумано би
било правити поређења када су и немачки и усташки логори били логори смрти, али
оно што се чинило у усташким логорима надилази мисао која се може родити у
нормалном уму. Зверства која су почињена дуго година тј. деценија као да су била
умотана у „целофан“. Историја Југославије је своју децу, наше родитеље, учила
историји и она свакако није била моделирана, али као да је била „скраћена“. О
масовним убијањима, клањима, мучењима, силовањима сведочили су преживели и
фотографије, али одређена зверства која не могу ничим да се објасне обелодањена су
тек недавно. Наиме, проф. др Смиља Аврамов, светски стручњак за међународно право,
читав свој радни век посветила је утемељењу принципа истине и правде и објавила
студију „Геноцид у Југославији 1941-1945“ у којој је открила истине које нам нису биле
доступне.
Независна држава Хрватска у историји 20. века највеће је зло после Хитлера. Злочин
који је почињен над српским народом био је геноцид, али је у свим историјским
књигама окарактерисан као злочин, јер је послератна Југославија у свом саставу имала
Србе, Хрвате и Словенце као равноправне народе, а тек нешто касније Муслимане, те
остале народности. Да је овај геноцид назван правим именом за њега би неко морао
одговарати пред међународним судом за злочине, а то би онемогућило „сложну,
мултинационалну Југославију“ каква је била и суживот Срба и Хрвата био би немогућ.
Овако је речено једном народу да заборави и опрости, историју је написао победник у
облику у којем му је тад одговарала.
2
НДХ – ТЕМЕЉ ГЕНОЦИДА
Независна Држава Хрватска ( НДХ) је била квинслиншка држава основана на делу
окупиране Краљевине Југославије, која је уз помоћ Хитлерове Немачке постојала под
вођством усташког режима од 1941. до 1945. НДХ је у историји остала забележена по
зверствима и геноциду које су припадници режима чинили над Србима, Јеврејима,
Ромима, као и Хрватима неистомишљеницима, претежно комунистима.
На челу НДХ се налазио Анте Павелић и његове усташе. Ова фашистичка организација
је основана 1929. уз помоћ фашистичке Италије која је обезбеђивала центре за обуку,
финансијску и политичку помоћ. Подршка је долазила и од присталица Хрватске
странке права коју је основао Анте Старчевић крајем 19. века. Програм НДХ, који је
формулисао Миле Будак, био је да се очисти Хрватска од Срба „убијањем једне
трећине, протеривањем друге трећине и асимилирањем преостале трећине“. На
територији НДХ су основани концентрациони логори, од којих је најпознатији био
Логор у Јасеновцу.
Дана 10. априла 1941. када су немачке трупе ушле у Загреб, дочекане су од највећег
дела грађана са одушевљењем и засипане су цвећем. Усташки експонент Славко
Кватерник прогласио је „ускрснуће Независне Државе Хрватске“.
Слика 1: Улазак Немаца у загреб 1941. Године
Усташе нису биле први избор Немаца за формирање марионетске државе. Они су у
скоро свим окупираним и савезничким земљама предност давали умеренијим
4
режимима који су имали некакав углед у народу. Осим тога, Павелића су сматрали
Мусолинијевим човеком. Власт су прво понудили политичком вођи Хрвата Влатку
Мачеку, који је то одбио, али је 10 априла 1941. упутио поруку хрватском народу да
остане лојалан према новој власти. Ипак, Мачек није имао никакву улогу у стварању
нове хрватске државе, док је католичка црква на челу са надбискупом Алојзијем
Степинцем била је отворено на страни успостављања новог режима.
Павелић се из Италије вратио у Загреб 17. априла. Попуштајући под Мусолинијевим
захтевима, Павелић је прихватио Ајмонеа, војводу од Аоста за титуларног краља НДХ
под његовим новим краљевским именом Томислав II. Томислав II никада није посетио
НДХ и није имао утицаја у власти којом је доминирао Павелић.
Незадовољни са Павелићевим режимом Немци су у септембру 1941. опет тражили од
Мачека да преузме власт што је он опет одбио. Страхујући од Мачека као могућег
ривала Павелић је касније наредио да се Мачек ухапси и затвори у логор Јасеновац.
НДХ је заузимала подручје некадашње Бановине Хрватске и целу Врбаску бановину, а
граница на истоку са Србијом била је река Дрина. Заузимала је подручје Републике
Хрватске (осим Истре, Ријеке, Задра, острва Крк, Црес, Лошињ, Ластово и Вис који су и
пре били одвојени од Краљевине Југославије), читаву територију Босне и Херцеговине,
Срем и Земун. Додуше, границе НДХ након проглашења биле су неколико пута
мењане, и то од савезника Сила осовине од којих је најамбициознија и најзахтевнија
била Италија.
Слика 2: Мапа НДХ-а 1941. године
5
