Seminarski rad:
Jastvo kao princip i
arhetip orijentacije i
smisla
www.BesplatniSeminarskiRadovi.com
Duhovni gorostas - Karl Gustav Jung......................................................................................................4
Jungova "arhetipska psihologija"............................................................................................................6
Mundus archetypes - Arhetipski svet......................................................................................................8
Transcedentni centar psihe i celovitost - Jastvo...................................................................................12
Simboli Jastva...................................................................................................................................... 13
Mandala................................................................................................................................................ 16
Jungova definicija jastva......................................................................................................................20
•
Jastvo - san o celovitosti
•
Dinamika jastva
Individuacija........................................................................................................................................ 22
Jastvo kao totalitet & jastvo kao arhetip..............................................................................................26
Index pojmova..................................................................................................................................... 28
Literatura............................................................................................................................................. 29
4
Duhovni gorostas - Karl
Gustav Jung
„Moj život predstavlja priču o samoostvarenju nesvesnog. Sve u nesvesnom teži da se ispolji, ali i
ličnost takođe želi da nadraste sopstvene nesvesne uslove i da iskusi sebe kao celinu. Ne mogu da se
poslužim naučnim jezikom kako bi iskazao taj proces rasta u sebi, zato što nisam
u stanju da doživim sebe kao naučni problem."
1
K. G. Jung
Predstojeća razmatranja proistekla su iz istraživanja Jungove
dubinske galaksije,
pokušaja da se
na jedan izbalansiran način - onaj koji, jungovski rečeno, teži "pomirenju polarnosti", sažeto-opsežno,
jednostavno-složeno, prikazivačko-interpretativno - razmotre i specifikuju ovi važni pojmovi Jungove
psihologije, sa prvenstvenim fokusom na Jastvo kao centralni pojam Junogog rada. Jasno je da je
nemoguće govoriti o jastvu bez bližeg osvrtanja na Jungove psihološke elaboracije procesa
individuacije, procesa koji ima za cilj razvoj i upotpunjavanje individualne ličnosti, pa je razmatranje
uključilo i ovaj pojam koji, zajedno sa jastvom, snažno prožima njegovu celokupnu analitičku misao.
Ovaj razvoj jeste klasičan jungovski smisao individuacije -
postati ono što već potencijalno jesi, ali
sada mnogo dublje i svesnije.
Individuacioni procesi se ostvaruju osvešćivanjem, integracijom nesvesnih delova psihe (koji su
uvek prostraniji od svesnih delova), što je mogućno tek svesnim uočavanjem dejstva i snage onog
drugog i "suprotnog" u nama. Otud je za Junga, prvi korak na putu individuacije osvešćivanje
čovekove Senke, svega tamnog, inferiornog, "zlog" u čoveku (što će kasnije biti detaljnije
razmotreno).
Sve što se pozitivno postigne na životnom putu čovekovog sazrevanja, kao što su
obelodanjivanje Persone, prepoznavanje Animusa i Anime, susret sa "mudrim starcem" i ostalim
arhetipovima našeg kolektivnog nesvesnog bića, nije moguće postići bez krize, potres a, bolesti svake
vrste.
Istražujući prošlost ljudske psihe, Jung je razmatrao transpersonalni faktor u psihi -univerzalne
arhetipove, kolektivne praslike ili forme zajedničke svim ljudima od prapočetka i, dakle, strukturalne
elemente kolektivnog nesvesnog koji ne funkcionišu po principu uzroka i posledice ali determinišu
čovekov razvoj. Došavši do zaključka da iza uzročnih odnosa i manifestacija u vremenu i prostoru, u
okvirima svesnog kojim dominira Ja (ego) i ličnog, individualnog nesvesnog, Jung konstatuje da mora
da postoji neka transpsihička realnost ili kolektivno nesvesno, dakle izvan domašaja sećanja pojedinca
gde se odvija relativizacija vremena i prostora. U pokušaju da na jedan sistematičan i naučno priznat
način ispita i iskaže lavirit arhetipskih misaonih tokova i čudesne tvorevine duha, Jung kaže:
„Nama
su, doduše, potrebni izvesni teorijski stavovi zbog njihove orijentacijske i heurističke vrednosti.
Međutim, oni bi trebalo da važe uvek kao čisto pomoćni pojmovi, koji se u svako doba mogu odložiti
na stranu. Naime, mi o duši znamo još uvek tako malo da je upravo smešno verovati da smo dospeli
već tako daleko da možemo postavljati opšte teorije. Još uvek nismo empirijski utvrdili obuhvat
duševne fenomenologije: pa kako se pod takvi uslovima može sanjati o opštim teorijama?"
Možda najpodobnije objašnjenje razloga bavljenja problematikom jastva možemo naći u
Jungovom spisu "Psihologija i alhemija" (1984), gde napominje da je nemoguće zamisliti postojanje
bilo kojeg određenog lika koji bi izrazio arhetipsku neodređenost i da ga je to
navelo da ovom arhetipu da psihološki naziv
jastvo.
Za njega,
to je pojam koji je s jedne strane
dovoljno određen da bi preneo bivstvo ljudske celovitosti, a s druge strane nedovoljno određen da bi
1
"Sećanja, snovi, razmišljanja", K. G. Jung
5
"Jung, jastvo i individuacija", Ljubiša Zlatanović, Niš 2001.
„Život me je oduvek podsećao na biljku koja crpe život iz svog rizoma. Njen pravi žibvot je nevidljiv,
skriven u rizomu. Deo koji se nalazi iznad zemlje traje samo jedno leto. Tada uvene - i kao da nikada
nije ni postojao, poput prolaznogpriviđinja. Kada razmišljamo o neprekidnom razvitku i propadanju
života i civilizacija, ne možemo da izbegnemo utisak krajnje ništavnosti. Pa ipak, nikada nisam izgubio
osećanje da nešto živi i traje ispod večnog toka. Ono što možemo da vidimo samo je prolazni cvet.
Rizom je ono što ostaje."
K. G. Jung
tatus Jungove psihologije u novije vreme ne može se jednoznačno odrediti, već su prisutna bar
dva trenda: po naučno orijentisanim psiholozima Jung zapravo i nije psiholog nego moderno
otelovljenje okultnog metafizičara i proroka. Po tom stanovištu, cela teorijska gromada
Jungove psihologije je bezvredno okultno spekulisanje, još ranjivije na kritiku od Frojdove, u dobroj
meri diskreditovane psihoanalize. Medjutim, Jung zahvaljujući svom specifičnom (često
kritikovanom) pristupu koji je obogaćen mitologijom, arheologijom i uporednom teologijom, i
oplemenjen istočnjačkom filozofijom (filozofijom upanišada), dobija neprocenljive analogije koje su
donele dragocene rezultate u radu sa pacijentima. S tim u vezi, Jung kaže: „Naime, za laika, koji je u
sferi ličnog i racionalnog učinio sve što je u njegovoj moći, a ipak nije našao bilo kakvog smisla i zbog
toga nije zadovoljan, beskrajno mnogo znači što može stupiti u iracionalnu sferu življenja i
doživljavanja. Time se menja i aspekt običnog i svakodnevnog, kome čak ova promena može dati novi
sjaj. Najviše, konačno, zavisi od toga kako se posmatraju stvari, a ne od toga kakve su one. Najmanje
sa smislom je uvek vrednije od velikog bez smisla."
Jungova psihologija opterećena je i dilemom u vezi definisanja ili imenovanja njegovog
celokupnog rada: najčešći pojam koji srećemo je «analitička psihologija«, često «dubinska
psihologija», a neretko (što je, možda, i najprimereniji naziv) «arhetipska psihologija«. Jungov model
psihe možemo svesti na nekoliko glavnih strukturalnih elemenata:
•
ego ili svesno biće - što je ekvivalentno Frojdovoj definiciji ega
2
;
•
lično ili individualno nesvesno ili dinamičko skladište poriva, frustracija, strepnji i
želja pojedinca i
•
kolektivno nesvesno ili, po Jungu, rezervoar nesvesnih sadržaja nastao tokom ljudske
evolucije.
Poslednja instanca Jungovog modela psihe je i najkontroverznija, te odvaja Jungovu psihologiju
od ostalih varijanti psihoanalize i približava je drevnim okultnim učenjima. Po istraživanjima
teoretičara Jungove misli, izgleda da su se dva toka susrela u Jungovoj definiciji kolektivnog
nesvesnog: konvencionalna medicina kakva se podučavala u Cirihu krajem 19. veka i indijska
upanišadska tradicija, kao i zapadne okultne struje gnosticizma i alhemije.
Kolektivno nesvesno predstavlja celinu nesvesnih sadržaja duševnog života čoveka koja je
determinisana kulturom, socijalno-istorijskim okvirom življenja, tačnije, obeležjem nesvesne
kolektivne prirode. Kolektivno nesvesno je onaj sadržaj nesvesnog života ljudi koji
Sigmund Frojd (nem.
Sigmund Freud;
1856. - 1939) bio je austrijski lekar i psiholog, osnivač psihoanalize. Primarno
zainteresovan za psihoterapiju, Frojd je morao da razvije hipotezu o ljudskoj prirodi, pomoću koje bi mogao da je izvede. U
svojim kasnijim spisima razvio je implikacije ove hipoteze: u čovekovoj psihološkoj strukturi razlikuje tri činioca, Id, Ego, i
Superego. Ovi činioci, uz pojmove nesvesnog (cenzura, represija, sublimacija), i hipoteze o ulozi seksualnosti u ljudskom
životu, čine okvir njegove perspektive.
se ne iscpljuje samo i induvidualnom nesvesnom, u frojdovskom smislu reči, nego je rezultat
kumuliranog nasleđa nesvesnog iskustva celokupne društvene zajednice, ponekad i celog čovečanstva.
Reč je o praslikama simboličkog značenja, koje dolaze do izražaja u snovima, delima slavnih
umetnika, čija simbolička vrednost transcedira vreme i prostor u kojem je nastala.
2
2
"Sociološki rečnik", P. Opalić, Aljoša Mimica i Marija Bogdanović, Beograd: Zavod za udžbenike, 2007.
7
