Programski jezik Java
1.
Osnovne napomene o programskom jeziku Java
2.
Osnove programiranja
3.
Rad sa objektima
4.
Liste, programska logika i programske petlje
5.
Kreiranje klasa i metoda
6.
Paketi, interfejsi i druge funkcionalnosti klasa
7.
Izuzeci, potvrde i niti
S E D M I C A
1
1
7
Programski jezik Java
U sedmoj verziji programski jezik Java je ispunio o~ekivanja u vezi sa njegovim
pojavljivanjem. Vi{e od 3,5 miliona programera je nau~ilo ovaj programski jezik, koji
se koristi na mestima kao {to su NASA, IBM i Kaiser Permanente i u okviru Apache
projekta. Ovaj programski jezik postao je standardan u velikom broju departmana u
vezi sa ra~unarskom tehnikom {irom sveta. U po~etku je kori{}en za kreiranje
jednostavnih programa u okviru web stranica, a danas se primenjuje u velikom broju
slu~ajeva, izme|u ostalog, i za
4
4
web servere
4
4
relacione baze podataka
4
4
orbitalne teleskope
4
4
personalne digitalnie asistenate
4
4
mobilne telefone
Iako je programski jezik Java i dalje veoma koristan za web programere koji
poku{avaju da "o`ive" svoje stranice i kreiraju web aplikacije, on danas ima mnogo
{iru primenu. Java je danas veoma popularan programski jezik op{te namene.
Istorija programskog jezika
Pri~a o razvoju programskog jezika Java je danas dosta poznata. James Gosling i
drugi projektanti u kompaniji "Sun" su polovinom devedesetih godina pro{log veka
bili anga`ovani u realizaciji projekta posve}enog razvoju interaktivne televizije. Tada
je Gosling bio prili~no frustriran {to koriste C++, objektno-orijentisani programski
jezik, koji je razvio Bjarne Stroustrup u AT&T Bell laboratorijama 10 godina ranije,
kao pro{irenje programskog jezika C.
Gosling je vredno radio i kreirao novi programski jezik, koji je bio pogodan za
projekat na kome je radio i u okviru koga je eliminisao i neke elemente programskog
jezika C++, koji su ga "izlu|ivali".
Poku{aj razvoja interaktivne televizije u kompaniji "Sun" je propao, ali je rezultat
razvoja novog programskog jezika mogao da se primeni na medijumu koji je postajao
popularan u to doba - na Webu.
"Sun" je objavio Javu u jesen 1995. godine. Iako je najve}i broj funkcionalnosti ovog
jezika bio mnogo jednostavniji nego u programskom jeziku C++ ({to je slu~aj i
danas), Java programi, koji su se nazivali apleti, mogli su da se izvr{avaju kao deo
web stranica u Netscape Navigator ~ita~u weba.
Ova funkcionalnost (prvo interaktivno programiranje raspolo`ivo na Webu) pomoglo je
u reklamiranju Jave i privuklo je nekoliko stotina hiljada programera u prvih {est
meseci postojanja novog programskog jezika.
Java 6 - Nau~ite za 21 dan
10
1
^ak i nakon {to Java vi{e nije bila nov programski jezik, korist od primene ovog
programskog jezika je postala potpuno jasna, a programeri su i dalje bili privu~eni
njome. Danas postoji vi{e profesionalnih programera koji koriste programski jezik
Java nego onih koji koriste programski jezik C++.
Uvod u programski jezik Java
Java je objektno-orijentisani, nezavisan od platforme, bezbedan programski jezik,
koji je projektovan tako da ga je jednostavnije nau~iti od C++-a, a te`e zloupotrebiti
od C-a i C++-a.
Objektno-orijentisano programiranje (OOP) je metodologija razvoja softvera u kojoj
se program konceptualizuje pomo}u grupe objekata koji zajedno funkcioni{u.
Objekti se kreiraju kori{}enjem {ablona koji se nazivaju klase i sadr`e podatke i
naredbe koje su neophodne za kori{}enje tih podataka. Programski jezik Java je u
potpunosti objektno-orijentisan, {to }ete imati priliku da vidite u toku ove lekcije
kada budete kreirali svoju prvu klasu i koristili je za kreiranje objekta.
Platformska nezavisnost je mogu}nost programa da se izvr{ava bez modifikacija u
okviru razli~itih radnih okru`enja. Java programi se prevode u format koji se naziva
bajtkod, koji u okviru bilo kog operativnog sistema mo`e da izvr{ava bilo koji softver
ili ure|aj koji sadr`i interpretator programskog jezika Java. Vi mo`ete na Windows
Vista ma{ini kreirati Java program koji }e se izvr{avati na Linux web serveru, na
Apple Mac ma{ini koja koristi OS X operativni sistem ili na Palm personalnom
digitalnom asistentu. Ukoliko platforma sadr`i interpretator programskog jezika
Java, mo`e da se koristi bajtkod.
Java je projektovana tako da bude jednostavnija od programskog jezika C++, i to pre
svega zbog slede}eg:
4
4
U okviru programskog jezika Java automatski se obavlja alokacija i dealokacija
memorije, ~ime se programeri osloba|aju dosadnog i slo`enog posla.
4
4
Java ne sadr`i pokaziva~e, mo}nu funkcionalnost koju koriste prevashodno
iskusni programeri, a prilikom ~ijeg kori{}enja mo`e veoma lako do}i do gre{aka.
4
4
Java implementira samo koncept jednostrukog nasle|ivanja prilikom
objektno-orijentisanog programiranja.
4
4
Nedostatak pokaziva~a i prisustvo automatskog upravljanja memorijom su dva
klju~na elementa bezbednosti u slu~aju programskog jezika Java. Detaljniji
prikaz istorije programskog jezika Java i prednosti kori{}enja ovog jezika
mo`ete prona}i u ~lanku "Izbor Java programskog jezika" na prate}em CD-u.
Izbor razvojnog okru`enja
Po{to ste upoznali programski jezik Java, pravi je trenutak da neke koncepte prakti~no
isprobate i kreirate svoj prvi Java program.
Osnovne napomene o programskom jeziku Java
11
1
Iako to mo`e da deluje prili~no obeshrabruju}e ukoliko ne poznajete ovaj stil
programiranja, nau~i}ete koncepte objektno-orijentisanog programiranja, u~e}i
programski jezik Java. Ne postoji drugi na~in da primenjujete ovaj programski jezik.
Objektno-orijentisano programiranje je pristup razvoju ra~unarskih programa koji
imitira na~in na koji su objekti definisani u realnom svetu.
Primenjuju}i ovaj stil razvoja, mo`ete da kreirate programe ~iji se kod mo`e vi{e
puta koristiti, programe koji su pouzdani i razumljivi.
Da biste ovo spoznali, neophodno je prvo da nau~ite na koji na~in Java implementira
principe objektno-orijentisanog programiranja. Slede}e teme razmatramo u prvom
delu ove knjige:
4
4
organizovanje programa pomo}u elemenata koji se nazivaju klase
4
4
upoznavanje postupka na koji se kreiraju objekti na osnovu klasa
4
4
definisanje klase pomo}u dva aspekta njene strukture: na~ina na koji treba da
se pona{a i atributa koje treba da sadr`i
4
4
me|usobno povezivanje klasa, tako da jedna klasa nasle|uje funkcionalnasti
neke druge klase
4
4
povezivanje klasa kori{}enjem paketa i interfejsa
Ukoliko ste ve} upoznali koncepte objektno-orijentisanog programiranja, poznat
Vam je veliki deo materijala u ovom poglavlju. ^ak i u slu~aju da samo prelistate
uvodni materijal, trebalo bi da kreirate probni program da biste stekli neko isukstvo
u proceu kreiranja, prevo|enja i izvr{avanja Java programa.
Postoji nekoliko razli~itih na~ina za konceptualizovanje ra~unarskog programa. Jedan
od tih na~ina je da program tretirate kao seriju instrukcija koje se izvr{avaju u
sekvenci; to se obi~no naziva proceduralno programiranje. Mnogi programeri su
po~eli tako {to su u~ili neki proceduralni programski jezik, kao {to je BASIC.
Proceduralni jezici odslikavaju na~in na koji ra~unar izvr{ava instrukcije, tako da se
programi kreiraju na na~in na koji ra~unar funkcioni{e. Prilikom kori{}enja
proceduralnih jezika programer prvo mora da nau~i da razlo`i problem u obliku
serije jednostavnih koraka.
U okviru objektno-orijentisanog programiranja se ra~unarski program razmatra na
sasvim druga~iji na~in, pri ~emu je su{tinski zna~ajan, zapravo, zadatak zbog koga
koristite ra~unar, a ne na~in na koji ra~unar izvr{ava sam zadatak.
Osnovne napomene o programskom jeziku Java
13
1
