1.Objasnite pojam javnih finansija
Javne finansije se definišu kao skup aktivnosti države, unutarnih pokrajina i jedinica lokalne
samouprave na prikupljanju i trošenju materijalnih sredstava radi izvršavanja određenih opšte
društvenih zadataka i funkcija.
2. Finansije u širem smislu?
označava razne novčane poslove koje obavljaju fizička lica, razne monetarne institucije (banke ,
berze, osiguravajuća dr.) privredna društva i političko- teritorijalne jedinice i dr. pravna lica
3.Metodi analize u javnim finansijama
-pozitivna i pnormativna analiza
Metode pozitivne analize-odgovaraju na pitanje šta se događa i kakve su među zavisnosti između
ekonomskih pojava
-TEME U POZITIVNOJ ANALIZI
*Kako i koliko rast javne potrošnje utiče na inflaciju, izvoz, konkurentnost privrede
*Kako će uvođenje progresivnih ili jedinstvenih stopa utzicati na prihode od poreza na dohodak
građana ili na nivo zaposlenosti
-NAJČEŠĆI METODI POZITIVNE ANALIZE
*Ankete, Eksperimenti, Ekonometrijska analiza
METODI NORMATIVNE ANALIZE
-bave se društvenom poželjenošću alternativnih ekonomskih stanja
-u ekonomici blagostanja analizira se efikasnost alokacije resursa primjenom koncepta Vareto
efikasnosti
-PRIMERI TEMA U NORMATIVNOJ ANALIZI
-koliko treba da bude javna potrošnja ?
-Da li i koliko treba pormjeniti progresivne stope pri oporezivanju dohodaka?
-Koliko i kome treba dati u obliku socijalne pomoći
4.Pojam fiskalnog opterećenja
Fiskalno opterećenje predstavlja odnos između konsolidovanih obaveznih fiskalnih davanja i BDP
5.Mjerenje fiskalnog opterećenja
-Fiskalno opterećenje se mjeri formulom
Fo=Sd/BDP*100
gdje je Fo- fiskalno opterećenje
Sd- suma konsolidovanih obveznih fiskalnih davanja
BDP- bruto domaći proizvod izražen u tekućim cjenama
6. Vrste fiskalnog opterećenja
*GLOBALNO FISKALNO OPTEREĆENJE
*PARCIJALNO FISKALNO OPTEREĆENJE
7. Vrste parcijalnih fiskalnih opterećenja
*OPTEREĆENJE JEDNOM VRSTOM JP
(npr. PDV ili porez na dohodak građana)
*OPTEREĆENJE PORESKE OSNOVICE
(npr. faktora proizvodnje - zarada, pojedinih proizvoda - benzin i dr.)
*OPTEREĆENJE NA SUBNACIONALNOM NIVOU
(opština, region, pokrajina)
8. Definicija javnih rashoda
Javni rashodi su novčano obezbjeđenje javnih potreba odnosno finansiranja države i državnih funkcija
uključujući ekonomnske i socijalne transfere.
9. Relativni poreski pritisak
Riječ je o fiskalnom opterećenju, ali dovedenom u vezu sa svim koristima koje se kroz javne rashode
vraćaju poreskim obveznicima. Realna težina fiskalnog tereta ne zavisi samo od vrste fiskalnih
prihoda već i od toga kako se fiskalni prihodi upotrebljavaju.
11.Kako se djele javni rashodi prema klasifikaciji?
Opšte javne usluge-Odbrana-Javni red i bezbednost-Ekonomski poslovi-Zaštita životne sredine-
Stanovanje i razvoj zajednice-Zdravstvo-Rekreacija, sport, kultura i vere-Obrazovanje-Socijalna zaštita
12.Objasnite pojam klasifikacije redovnih i neredovnih javnih rashoda
obično se smatra da redovni rashodi imaju sljedeće karakteristike:
(a) mogu se unaprijed predvidjeti, (b) visina im je relativno stabilna, (c) redovno se javljaju.
U skladu sa navedenim karakteristikama, po logici stvari se podrazumijeva da javni rashodi koji
nemaju napred navedene karakteristike spadaju u vanredne javne rashode.
Naime, vanredni javni rashode javljaju se povremeno, obično kao rezultat nedovljno predviđenih ili
nepredvidivih uzroka. Ponekad, neki uzroci za alociranje javnih rashoda mogu se predvidjeti, ali kada
se to predviđanje ne izvrši u dovljnoj mjeri onda nastaje potreba za pronalaženjem dodatnih izvora
podmirenja ovim putem nastalih potreba, odnosno vanrednih javnih rashoda.
Vanredni javni rashodi nastaju i kao posljedica apsolutno nepredvidivih događaja, a koji se nikakvim
sredstvima nisu mogli predvidjeti, na primer slučajevi više sile: zemljotresi, požari, epidemije itd.
13.Objasnite pojam klasifikacije ličnih i materijalnih javnih rashoda?
čni i materijalni; Spada u klasifikovanje javnih rashoda na osnovu objekta trošenja. Lični rashodi
predstavljaju javne izdatke države namijenjene izdržavanju njenih organa uprave (plate, penzije,
nagrade, razni oblici pomoći itd.). S druge strane, materijalni javni rashodi obuhvataju sve izdatke
koje država čini u cilju obavljanja javnih funkcija, prilikom izvršenja zadataka i mjera iz svoje
nadležnosti.
14.Objasnite pojam klasifikacije javnih rashoda centralne vlasti i nižih političkih-teritorijalnih
jedinica
Podjela javnih rashoda prema subjektu trošenja ogleda se u njihovoj podjeli na javne rashode koje
vrši država (centralni nivo) i na javne rashode koje vrši neko uže regionalno ili lokalno tijelo. Ova
podjela ima posebnog značaja u složenim, federativno organizovanim državama. Ključni problem u
ovim državama sastoji se u podjeli nadležnosti (funkcija). Naime, za složene države od posebnog je
značaja izučavanje odnosa koji postoje između veličine rashoda centralnih i lokalnih organa.
Analogno tome, svaki proces decentralizacije po logici stvari, mora biti istovremeno praćen i
procesom povećanja učešća užih društvenopolitičkih zajednica u ukupnim sredstvima koja su
namijenjena za javne rashode. U vezi s tim, treba imati u vidu činjenicu da problematika javnih
rashoda u složenim državama proističe iz same činjenice da su dijelovi pravilu različiti i to gledano sa
više aspekata. Otuda, na ovoj osnovi najčešće i nastaju određeni problemi. Naime, postavlja se
pitanje šta uzimati kao kriterijum kod određivanja visine javnih rashoda – da li to treba da bude samo
finansijski kriterijumi ili i kriterijum potreba za javnim uslugama.
15.Objasnite kvalifikaciju proizvodnih i transfernih javnih rashoda
Spada u klasifikacije novijeg datuma, a vezana je za jačanje državnog intervencionizma, odnosno za
jačanje ekonomskih i socijalnih funkcija savremene države. U prvu grupu javnih rashoda tj.
proizvodne javne rashode treba uvrstiti dvije osnovne grupe: (a) realni javni rashodi i (b) investicioni i
država može da djeluje u privredi.
18.Objasnite tri klasična načela javnih rashoda
U pogledu održavanja određene strukture javnih rahoda, savremena finansijska teorija sve veću
pažnju danas poklanja strukturi rashoda i ponašanju uglavnom sljedećih oblika javnih rashoda: ličnim
i materijalnim, proizvodnim i transfernim, produktivnim i neproduktivnim, vojnim rashodima i
rashodima građanskih grana. Svaka odgovorna vlast nastoji da formira i održi takvu strukturu javnih
rashoda koja će na optimalan način moći da osigura prvenstveno sljedeće: • stabilnost privrede i
optimalan ekonomski rast; • određenu strukturu razvoja; • socijalnu politiku; • sigurnost unutar
zemlje i teritorijalni integritet; • odgovarajuću politiku razvoja nauke, obrazovanja i kulture itd. Javni
rashodi savremenih država uglanom se grupišu na sljedeći način: 1. rashodi državne uprave,
uključujući i rashode unutrašnje bezbjednosti; 2. rashodi za narodnu odbranu (vojni rashodi); 3.
rashodi sudstva, tužilaštva i pravobranilaštva; 4. rashodi za obrazovanje; 5. rashodi za kulturu, fizičku
kulturu i sport; 6. rashodi za nauku; 7. rashodi namijenjeni za ekološke svrhe; 8. rashodi za
ekonomske intervencije i investicije; 9. rashodi socijalne sigurnosti stanovništva; 10. ostali
nepomenuti javni rashodi.
19.Objasnite pokrice javnih rashoda
Problemu pokrica javnih rashoda se u teoriji i praksi javnih finansija uvek poklanjala posebna pažnja.
U proucavanju sistema pokrica javnih rashoda postoje dve osnovne teotije: (a) klasicna teorija, i (b)
savremena teorija. a) Klasicna teorija pokrica javnih rashoda – s obzirom na uslove u kojima je nastala
i razvijala se ova teorija zahtevala je da se redovni javni rashodi moraju pokrivati samo redovnim
prihodima, dok vanredne javne rashode treba pokrivati iskljucivo vanrednim javnim pihodima.
Klasicna teorija javnih finansija nije za korišcenje javnih zajmova za pokrivanje javnih rashoda niti
redovnih niti vanrednih. b) Savremena teorija pokrica javnih rashoda – polazi od toga da je za pokrice
javnih rashoda svih oblika, pored poreza moguce upotrebiti i javne dugove, odnosno i druge oblike
javnih sredstava. Veoma nepovoljan metod pokrica javnih rashoda jeste primarna emisija. Ona u
stvari predstavlja zaduživanje države kod centralne banke. Umesto da se javni rashodi pokrivaju iz
javnih prihoda, oni se pokrivaju štampanjem novca. Takvo pokrivanje javnih rashoda predstavlja
deficitno finansiranje koje generiše inflacione procese u privredi. Analogn tome, ovaj nacin
pokrivanja javnih rashoda treba izbegavati, odnosno potpuno eliminisati.
20.Objasnite efekte javnih rashoda
Istorijski posmatrano pjavile su se dve osnovne koncepcije veyano na efekte javnih rashoda: prvo,
koncepcija o neutralnim javnim rashodima, i drugo, koncepcija o aktivnim javnim rashodima.
Neutralni javni rashodi su oni koji ne vrše nikakav uticaj na ekonomski i socijalni život, odnosno koji
ništa ne menjaju u ekonomskim tokovima niti uticu na proizvodnju raspodelu i potrošnju dobara
kakvu stvara slobodna konkurencija izmedu pojedinaca. Aktivnim javnim rashodima se smatraju oni
rashodi koji menjaju privrednu i socijalnu strukturu zemlje. Država aktivno utice na tri osnovne
oblasti: (a) na proizvodnju, (b) na potrošnju, i (c) na ekonomsko-socijalne odnose u zemlji.
a) Uticaj javnih rashoda na proizvodnju – ovi uticaji mogu se realizovati na dva nacina: direktno i
indirektno. Direktam uticaj javnih rashoda na proizvodnju ogleda se u podizanju i stvaranju
proizvodnih i drugih kapaciteta, zatim u ulaganjima u državna i javna proizvodna preduzeca, što sa
svoje strane neposredno omogucava porast proizvodnje a time i porast nacionalnog dohotka.
Indirektni uticaji javnih rashoda na proizvodnju se realizuju preko dejstva rashoda ostvarenih u
obrazovanju, zdravstvu, socijalnoj zaštiti itd.
b) Uticaj javnih rashoda na potrošnju – manifestuje se na razne nacine. Jedan deo efekata javnih
rashoda na potrošnju ogleda se u cinjenici da se upravo preko odredenih vrsta javnih rashoda stvara
kupovna snaga tamo gde je nije bilo, ili se ona dodatno povecava. Globalno posmatrano, time se
povecava potrošnja.
c) Uticaj javnih rashoda na ekonomsko-socijalne odnose – najbolje se uocava posmatranjem
kategorije transfernih javnih rashoda, jer osnovna funkcija transfernih rashoda jeste raspodela i
preraspodela društvenog proizvoda, odnosno nacionalnog dohodka.
Na kraju, treba zakljuciti cinjenicom da se savremena država više nikada nece osloboditi svoje
ekonomske i socijalne intervencije. Taj zadatak ona ce vršiti u sve vecim razmerama koristeci razne
metode. Medu njima, kao posebno efikasni ce se afirmisati finansijske metode. Analogno tome, javni
rashodi ce i dalje zauzimati jednu od kljucnih uloga u ovoj znacajnoj funkciji države.
21.Objasnite veličinu javnih rashoda(obim javnih rashoda)
Od velicine javnih rashoda zavisi iznos javnih prihoda koje treba prikupiti. Obim javnih prihoda
uslovljava obim javnih rashoda i stepen zadovoljavanja javne potrošnje. Za stavove finansijskih
teoreticara tzv. klasicne teorije javnih finansija karakteristicno je to da njihov stav predstavlja teza da
javni rashodi moraju da budu što manji, a po mnogim shvatanjima poželjno je da se krecu u rasponu
izmedu 15-25% društvenog proizvoda zemlje. Sa obzirom da su javni rashodi i prihodi trebali biti uvek
jednaki, kao ponuda i potražnja, odnosno investicija i štednja, po logici stvari polazilo se od stavova
da poresko opterecenje treba da bude što niže, da bi se dao dovoljan podstrek privatnoj inicijativi kao
generatoru privrednog rasta i stabilnosti. Medutim, savremena finansijska teorija ne prihvata
stanovište dobri samo kada su mali, pogotovo ne stav da oni predstavljaju samo teret za privredu. Na
protiv, zastupljena je teza da su javni rashodi uvek korisni kada su produktivni, pri cemu za takvu tezu
nije bitno koliko su visoki. Pitanje plafona, odnosno krajnjeg limita javnih rashoda u savremenoj
finansijskoj teoriji još je uvek otvoreno. Stoga, sa aspekta optimalnog funkcionisanja nacionalne
privrede, problem limita javnih rashoda svakako nije moguce rešavati usvajanjem nekog odredenog
procenta. Takav stav proizilazi prvenstveno iz sledecih raloga:
- Postoji zakonitost stalnog rasta javnih rashoda; - Javni rashodi se danas ne vezuju samo za visinu
nacionalnog dohotka; - Ne postavlja se više pitanje ukupne visine javnih rashoda, vec pitanje njihove
strukture; - Stalni rast javnih rashoda postao je jedan od instrumenata regulisanja privrednih ciklusa.
22.Koji su uzroci porasta javnih rashoda
Faktori rasta javnih rashoda veoma su brojni. Generalno gledano mogu se podeliti u dve osnovne
kategorije faktora u smislu sledeceg:
1. Prividni ili fiktivni faktori
2. Stvarni ili suštinski faktori
3. Ostali faktori rasta javnih rashoda
1. Prividni ili fiktivni faktori rasta javnih rashoda – predstavljaju one faktore koji povecavaju javne
rashode, ali ne pojacavaju pritisak na poreske obveznike. Faktori prividnog porasta javnih rashoda su:
a) Smanjenje kupovne snage novca; b) Povecanje broja stanovnika;c) Pronmene u tehnici izrade
budžeta.
a) Smanjenje kupovne snage novca – odnosno inflacija i rast cena dovode do nomimalnog rasta
dohodaka, javnih rashoda i budžetskih izdataka uopšte, iako stvarni raste ne mora da postoji.
b) Povecanje broja stanovnika – obicno dovodi do porasta javnih rashoda, ali je taj porast pracen
istovremenim porastom prihoda. c) Promene u tehnici izrade budžeta – ubrajaju se u faktore koji
prividno dovode do povecanja javnih rashoda.
2. Stvarni ili suštinski faktori rasta javnih rashoda - predstavljaju one faktore koji dovode do stvarnog
