Javne finansije

KRUNISLAV SOVTIĆ

JAVNE

FINANSIJE

TEORIJA I POLITIKA JAVNOG FINANSIRANJA

BEOGRAD, 2013.

P R V I D E O

JAVNE FINANSIJE I SAVREMENA PRIVREDA

G L A V A P R V A

JAVNI SEKTOR I JAVNE FINANSIJE

1. JAVNE FINANSIJE I JAVNA FINANSIJSKA EKONOMIJA

Finansije

kao pojam javlja se dosta rano, još u srednjem veku. Sam na-

ziv finansije potiče od latinske reči

finantio,

a označava plaćanje. Pored

toga, postojao je i nešto uži pojam i izraz

finantia pecuniaria

, u značenju -

novčana plaćanja

Nauka o finansijama se danas može podeliti na

finansije u širem smis-

(obuhvataju sve poslove koji se zasnivaju na novčanim odnosima, dakle

odnose kojima novac služi kao osnova) i

finansije u užem smislu,

odnose

se samo na jedan deo koji izučava sistem formiranja, prikupljanja i trošenja
novčanih sredstava javnopravnih tela - države - u zadovoljavanju potreba pri
vršenju njenih sve brojnijih funkcija). Pojam finansija u užem smislu se

danas uglavnom odnosi na

javne ili društvene finansije (državne finansi-

je)

. Kako je država osnovni subjekt koji za vršenje svojih javnih funkcija

prikuplja i formira određena sredstva kojima rukuje, to se i celokupno pos-
lovanje, vezano za ovu aktivnost države, naziva

javna privreda

(za razliku

od privatne privrede). Uobičajen je naziv

javni sektor.

Naučna disciplina kojoj je zadatak izučavanje svih pitanja vezanih za

formiranje i zadovoljenje javnih potreba, odnosno prikupljanje, čuvanje i

raspodelu, odnosno trošenje prikupljenih sredstava, zovu se

javne finansije

Ovu naučnu disciplinu moguće je nazvati

društvene finansije

, odnos-

finansijska

ekonomija

, a u novije vreme i funkcionalne javne finansije

(vezane za sve razvijeniji državni intervencionizam.

stem javnog finansiranja, nauka o budžetskoj privredi, budžetske i po-

reske finansije, fiskalne finansije, finansijsko pravo

itd.

Termin

"fiskalni sistem"

preuzet je iz anglosaksonske literature, kao

sinonim za poreski budžetski sistem. Fiskalni sistem u klasičnom smislu im-

plicira mobilizaciju fiskalnih resursa instrumentima poreskog sistema i nji-

hovu redistribuciju mehanizma budžetskih institucija za alimentiranje javnih

potreba. Fiskalni sistem, u tom smislu, deo je (pod-sistem) šire celine

finan-

sijskog sistema

, koji sadrži monetarno-kreditni sistem, bankarski sistem,

devizni sistem, sistem finansiranja društvene reprodukcije, sistem osigura-

nja, itd.

2. JAVNI SEKTOR I FISKALNA POTROŠNJA U REGULISANJU

PRIVREDNIH TOKOVA

Finansijski sitem javnog sektora obuhvata sistem prikupljanja i sistem

trošenja takvih sredstava. Ekonomska i finansijska aktivnost države u ostva-

rivanju određenih razvojnih, socijalnih, stabilizacionih, redistributivnih ci-

ljeva u društvu, često se naziva

fiskalne finansije

. Država je u periodu

li-

beralnog kapitalizma

(do ekonomske depresije 1930-33. godine) zahvatala

i redistribuisala kroz budžetsku potrošnju oko 10-15% društvenog proizvo-

da. Posle, ili u vreme krize 1929. godine,

nastaje naglo širenje javnog sek-

tora

, tako da se

državni inervencionizam

u ekonomiji naglo širi.

Država zahvata iz društvenog proizvoda do 50% (a kasnije i preko

60%). Razvojem javnog sektora

povećava se učešće države u društvenom

proizvodu

Povećanje

državnih rashoda

ima

ekspanzivno

delovanje na finalnu i

ukupnu tražnju i potrošnju. Povećanje

javnih prihoda

, nasuprot tome,

kon-

traktivno

deluje na finalnu tražnju i potrošnju. Državni rashodi se u savre-

menoj teoriji i politici posmatraju u sklopu celokupnog finansijskog mehani-

zma privrede, a izučavaju u vezi sa kretanjem i ponašanjem osnovnih

ma-

kroekonomskih agregata

. To se vidi iz osnovne funkcije potrošnje:

Y = C + I + G

Povećanje

državnih rashoda

ima

ekspanzivno

delovanje na finalnu i

ukupnu tražnju i potrošnju. Povećanje

javnih prihoda

, nasuprot tome,

kon-

traktivno

deluje na finalnu tražnju i potrošnju. Državni rashodi se u savre-

menoj teoriji i politici posmatraju u sklopu celokupnog finansijskog mehani-

zma privrede, a izučavaju u vezi sa kretanjem i ponašanjem osnovnih

ma-

kroekonomskih agregata

. To se vidi iz osnovne funkcije potrošnje:

Y = C + I + G

Svaka promena elemenata u funkciji potrošnje dovodi do njenog pro-

menjenog ponašanja. Kao sastavni deo ukupne funkcije potrošnje javni ras-

hodi (G) svojim promenama i sistemom pokrića deluju na sve druge elemen-

privrednog i finansijskog sistema

G L A V A D R U G A

FUNKCIJE JAVNE POTROŠNJE

1. EKONOMSKE FUNKCIJE SISTEMA FINANSIRANJA JAVNE

POTROŠNJE

Kejnzova makroekonomska analiza, nazvana “kejnzijanskom revolucijom”,

uvela je, po prvi put, fiskalnu

politiku i instrumentarij ekonomske politi-

ke radi rešavanja problematike nezaposlenosti, globalne tražnje, eko-

nomske stabilnosti nivoa cena, likvidnost

itd., ali uz očuvanje ekonomske

strukture kapitalizma, privatnog preduzetništva i spasavanja kapitalističke

privrede od ekonomskog stagnacionizma.

ra, fizička kultura, socijalna zaštita, dečja zaštita i dečji dodatak,

zdravstveno osiguranje, invalidsko-penzijsko osiguranje i zapošljava-

nje

) na svim nivoima fondova. Finansiranjem tekućih i perspektivnih funk-

cija i društveno-političkih zajednica i društvenih fondova (dakle,

ličnih,

materijalnih

, investicionih i transfernih rashoda, uključujući rezerve i viš-

kove) efektuira se alokaciona funkcija ekonomije opšte i zajedničke potroš-

nje.

2) REDISTRIBUCIONA FUNKCIJA JAVNE POTROŠNJE

Redistributivna funkcija

ekonomije opšte i zajedničke potrošnje

ostvaruje se mehanizmima društvenih prihoda i društvenih rashoda. Transfe-
rom dohotka proizvodnog segmenta društvene reprodukcije u sferi “neproi-
zvodne” potrošnje, kreira se finansijski potencijal finansijskih institucija za
alimentiranje opšte i zajedničke potrošnje. Društvenim prihodima (porezi,

doprinosi, parafiskaliteti, javni dug) ostvaruje se

redistribucija nacional-

nog dohotka

i akumulacije i koriguje raspodela dohotka koja se odvija pos-

redstvom tržišnog mehanizma. Fiskalitetima se, prema tome, usklađuje ras-

podela, a

ekonomskim i socijalnim transferima

koriguju se nejednakosti

pošto se naplate fiskalne obaveze.

3) STABILIZACIONA FUNKCIJA JAVNE POTROŠNJE

Stabilizaciona funkcija

opšte i zajedničke potrošnje podrazumeva