UNIVERZITET SINGIDUNUM

Budimir Stakić

Milenka Jezdimirović

JAVNE FINANSIJE

Šesto izmenjeno i dopunjeno izdanje

Beograd, 2012.

JAVNE FINANSIJE

Autori:

dr Budimir Stakić

dr Milenka Jezdimirović

Recenzenti:

dr Slobodan Barać

dr Tijana Radojević

dr Zoran Petrović

Izdavač:

UNIVERZITET SINGIDUNUM

Beograd, Danijelova 32

www.singidunum.ac.rs

Za izdavača:

dr Milovan Stanišić

Priprema za štampu:

Novak Njeguš

Dizajn korica:

Aleksandar Mihajlović

Godina izdanja:

2012.

Tiraž:

600 primeraka

Štampa:

Mladost Grup

Loznica

ISBN: 978-86-7912-438-8

Izdavač zadržava sva prava.

Reprodukcija pojedinih delova ili celine ove publikacije nije dozvoljeno.

jaVnE finansijE

Ovo izdanje udžbenika se razlikuje od prethodnog i po tome što sadrži nešto veći

broj primera iz prakse, kao i određene zanimljive ilustracije iz prošlosti, da bi se ublažila
monotonija koja je neminovna kod čitanja teksta bilo kog udžbenika.

Podrazumeva se da su u knjigu unete i najnovije izmene u domaćoj regulativi iz

oblasti javnih finansija, koje su nastale između dva izdanja.

Udžbenik je namenjen prevashodno studentima Poslovnog fakulteta Univerziiteta

Singidunum, opcija studiranja Finansije i bankarstvo, a mogu ga koristiti i druga lica
koja su zainteresovana za izučavanje ove oblasti.

Očekujemo od dobronamernih korisnika ove knjige da ukažu na dobre strane ali i

eventualne slabosti koje bi doprinele da se u narednim izdanjima izvrše odgovarajuće
korekcije.

Beogradu,

28.06.2012.

Autori

SADRŽAJ

SADRŽAJ

1. PREtHODna Pitanja O jaVnim Finansijama

1.1. Cilj učenja

1.2. Istorijski osvrt na razvoj (javnih) finansija

1.2.1. Predmet proučavanja finansija

1.2.2. Nauka o finansijama

1.2.3. Finansijska politika

1.2.4. Finansijsko pravo

1.2.5. Odnos nauke o finansijama prema drugim naukama

1.2.6. Finansijski poslovi i finansijski sistem

1.3. Javne finansije

1.3.1. Pojam i funkcija

1.3.2. Finansije kao deo privrede

1.3.3. Prinuda

1.4. Uloga države kroz istoriju

1.4.1. Država u doba Stare Grčke i Rima

1.4.2. Adam Smit o državi i njenim dužnostima

1.4.3. Kejnsove antikrizne mere države

1.5. Glavne finansijske teorije

1.5.1. Merkantilizam

1.5.2. Fiziokratizam

1.5.3. Finansijska teorija u građanskoj ekonomiji

1.5.4. Finansijska teorija neoklasične ekonomske misli

1.5.5. Savremena građanska teorija

1.5.6. Finansijska teorija u socijalističkim zemljama

1.6. Fiskalno opterećenje

1.6.1. Pojam fiskalnog opterećenja

1.6.2. Koeficijent fiskalnog opterećenja

1.6.3. Vrste fiskalnog opterećenja

1.6.4. Fiskalno opterećenje u zemljama OECD i u Srbiji

1.7. Pitanja

2. DRŽAVA I OBLICI NJENE INTERVENCIJE

2.1. Cilj učenja

2.2. Državna vlast i fiskalni suverenitet

VII

SADRŽAJ

3.5. Elementi, ciljevi i principi novog budžetskog sistema Srbije iz 2009. godine

3.6. Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici u Republici

3.6.1. Obaveza donošenja memoranduma

3.6.2. Fiskalni okvir za period 2011. do 2013. godine

3.6.3. Mogući reformski pravci u narednom periodu

3.7. Uvođenje programskog budžetiranja

100

3.8. Vrste javnih prihoda i primanja u Srbiji

101

3.8.1. Javni prihodi i primanja

101

3.8.2. Iskazivanje sopstvenih prihoda

104

3.9. Budžetiranje u Republici Srbiji

104

3.9.1. Budžetiranje Republike

104

3.9.2. Budžetiranje pokrajina

105

3.9.3. Finansiranje jedinica lokalne samouprave

105

3.9.4. Finansiranje organizacija obaveznog socijalnog osiguranja

107

3.10. Revizija javnog sektora

108

3.10.1. Pravila Limske deklaracije

108

3.10.2. Državna revizorska institucija Srbije

110

3.11. Pitanja

114

4. jaVni PRiHODi

115

4.1. Cilj učenja

116

4.2. Opšte o javnim prihodima

117

4.2.1. Pojam i značaj javnih prihoda

117

4.2.2. Karakteristike javnih prihoda i njihovo ubiranje

117

4.2.3. Definicija fiskalnog sistema

118

4.2.4. Poreski monizam i poreski pluralizam

119

4.2.5. Klasifikacije javnih prihoda

120

4.2.6. Klasifikacije poreza

121

4.2.7. Poreski oblici

122

4.3. Stuktura javnih prihoda i primanja u Republici

122

4.3.1. Redovni javni prihodi i primanja

122

4.3.2. Ostali javni prihodi i primanja

123

4.4. Pripadnost javnih prihoda u Srbiji

124

4.4.1. Prihodi za finansiranje nadležnosti Republike

124

4.4.2. Prihodi za finansiranje nadležnosti pokrajina

125

4.4.3. Prihodi za finansiranje nadležnosti lokalne samouprave

125

4.4.4. Prihodi za finansiranje organizacija za obavezno socijalno osiguranje

126

4.4.5. Konsolidovani bilans javnih prihoda

126

4.5. Porezi

127

4.5.1. Definicija i osobine poreza

127

4.5.2. Elementi oporezivanja

128

4.6. Načela i principi oporezivanja

129

4.6.1. Načela Adama Smita

129

4.6.2. Vagnerova načela

130

Viii

jaVnE finansijE

4.6.3. Masgrejvijevi zahtevi

130

4.6.4. Stiglicovih pet poželjnih principa svakog poreskog sistema

131

4.6.5. Princip stručnosti poreske vlasti

131

4.7. Poreska evazija

132

4.7.1. Pojam i vrste

132

4.7.2. Posledice evazije i moguća rešenja problema

133

4.7.3. Poreska evazija i pranje novca

134

4.8. Prevaljivanje poreza

138

4.8.1. Pojam i vrste

138

4.8.2. Faze delovanja prevaljivanja poreza

139

4.9. Drektni porezi u Srbiji

140

4.9.1. Porezi na imovinu

140

4.9.2. Porez na dohodak fizičkih lica

144

4.9.3. Porez na dobit privrednog društva

154

4.9.4. Porez na upotrebu, držanje i nošenje dobara

166

4.10. Indirektni porezi, takse i naknade

171

4.10.1. Porez na dodatu vrednost

171

4.10.2. Akcize

171

4.10.3. Carine kao deo poreskog sistema

171

4.10.4. Takse

174

4.10.5. Naknade

176

4.11. Javni prihodi lokalne samouprave

176

4.11.1. Evropska povelja o lokalnoj samoupravi

176

4.11.2. Finansiranje lokalne samouprave u Srbiji

177

4.12. Parafiskalni prihodi (parafiskaliteti)

179

4.13. Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje

179

4.13.1. Prethodna pitanja

179

4.13.2. Sistemi finansiranja socijalnog osiguranja

180

4.13.3. Regulativa socijalnog osiguranja u Srbiji

183

4.14. Poreski postupak i poreska administracija

190

4.14.1. Poreski postupak

190

4.14.2. Načela poreskog postupka

191

4.14.3. Nastanak, ispunjenje i prestanak poreske obaveze

191

4.15. Prava i obaveze poreskih obveznika

192

4.15.1. Prava poreskih obveznika

192

4.15.2. Obaveze poreskih obveznika

192

4.15.3. Mere obezbeđenja i naplate poreza

193

4.16. Poreska kontrola

193

4.16.1. Vrste kontrole i praksa članica OECD

193

4.16.2. Mere za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti

u primeni poreskih propisa u Srbiji

194

4.16.3. Pravna pomoć i međunarodna pravna pomoć u poreskim stvarima

194

4.16.4. Prestanak poresko – upravnog odnosa

195

4.16.5. Kazne za poreske delikte

195

jaVnE finansijE

5.8. Interna finansijska kontrola u javnom sektoru

221

5.8.1. Obuhvat interne finansijske kontrole

221

5.9. Javni rashodi Srbije za 2011. godinu

223

5.9.1. Javni rashodi i izdaci budžeta Srbije

223

5.9.2. Javni rashodi autonomne pokrajine

224

5.9.3. Javni rashodi lokalne samouprave

225

5.9.4. Izdaci po osnovu finansijskih planova organizacija

obaveznog socijalnog osiguranja

226

5.9.5. Konsolidovani bilans javnih rashoda Srbije za 2011. godinu

226

5.10. Stalni rast javnih rashoda

227

5.10.1. Vagnerov zakon

227

5.10.2. Uzroci stalnog rasta javnih rashoda

229

5.11. Pitanja

231

6. BUDŽETSKI DEFICIT I NJEGOVO FINANSIRANJE

233

6.1. Cilj učenja

234

6.2. Prethodna pitanja o javnom dugu

234

6.2.1. Pojam i uzroci stvaranja javnog duga

234

6.2.2. Teorije o javnom dugu

237

6.2.3. Klasifikacija javnih dugova

240

6.3. Kriterijumi Svetske banke i MMF o utvrđivanju stepena zaduženosti

243

6.4. Javni dug i budžetski deficit prema kriterijumima EU

244

6.5. Memorandum o budžetu i javni dug

245

6.5.1. Ciljevi i smernice zaduživanja

245

6.5.2. Plan otplate duga za period 2011 – 2013.

246

6.5.3. Srednjoročna projekcija javnog duga

247

6.6. Pravno regulisanje javnog duga Srbije

248

6.6.1. Dug i javni dug

248

6.6.2. Zaduživanje Republike

249

6.6.3. Upravljanje javnim dugom

250

6.6.4. Status javnog duga

250

6.6.5. Davanje garancije

251

6.6.6. Državne hartije od vrednosti

251

6.6.7. Zaduživanje lokalne vlasti

252

6.6.8. Zaduživanje organizacija obaveznog socijalnog osiguranja

254

6.6.9. Kontrola, evidencija i izveštavanje

255

6.6.10. Uprava za javni dug

255

6.7. Makroekonomski efekat javnog duga

256

6.8. Delovanje inoduga na nacionalnnu privredu

256

6.9. Analiza duga Republike Srbije

257

6.9.1. Ukupan spoljni dug Srbije

257

6.9.2. Javni dug Republike

260

6.10. Pitanja

263

SADRŽAJ

7. HARMONIZACIJA PORESKOG SISTEMA EU

265

7.1. Cilj učenja

266

7.2. Poreski sistem i nacionalni suverenitet

266

7.3. Argumenti za i protiv poreske harmonizacije

268

7.4. Harmonizacija indirektnih i određenih direktnih poreza

269

7.5. Porez na dodatu vrednost

270

7.5.1. Definicija PDV

7.5.2. Metode obračuna i oblici PDV

270

7.5.3. Koncept jednog mesta oporezivanja

271

7.5.4. Predmet oporezivanja

272

7.5.5. Teritorija primene

273

7.5.6. Poreski obveznik i tretman organa vlasti

274

7.5.7. Oporezive transakcije

276

7.5.8. Vrste stopa PDV

278

7.5.9. Poreska oslobođenja

280

7.5.10. Posebni postupci oporezivanja

283

7.5.11. Sprečavanje evazije PDV

290

7.6. Harmonizacija akciza

291

7.6.1. Akcizni proizvodi u EU i teritorija primene

291

7.6.2. Lica obavezna da plaćaju akciza

292

7.6.3. Odloženi (suspenzivni) aranžman

292

7.6.4. Proizvodnja, čuvanje i otpremanje akciznih proizvoda

293

7.6.5. Označavanje akciznih proizvoda

294

7.6.6. Harmonizacija akciznih stopa

295

7.6.7. Oslobađanja od plaćanja akciza

298

7.7. Harmonizacija ostalih indirektnih poreza u EU

299

7.7.1. Porez na uvećanje kapitala

299

7.7.2. Porez na teretna vozila

300

7.8. Propisi o uzajamnoj pomoći i saradnj poreskih organa članica EU

301

7.9. Carinska unija

301

7.9.1. Harmonizacija carinske politike

301

7.9.2. Mere vancarinske zaštite

302

7.10. Ostali važniji porezi u EU

303

7.10.1. Oporezivanje dobiti preduzeća

303

7.11. Oporezivanje građana

306

7.11.1. Oporezivanje prihoda od štednje u obliku kamate

306

7.11.2. Oporezivanje dohotka građana (EU 15)

306

7.12. Struktura poreskh prihoda (EU 15)

308

7.13. Finansiranje Evropske unije

309

7.13.1. Kratak istorijat

309

7.13.2. Budžet EU kao glavni finansijski instrument

310

7.13.3. Budžetska procedura

310

7.13.4. Prihodi budžeta EU

311

7.13.5. Budžetski rashodi EU

313

XIII

SADRŽAJ

9.4.5. Porezi na promet

371

9.4.6. Socijalno i penzijsko osiguranje

371

9.5. Poreski sistem Savezne Republike Nemačke

374

9.5.1. Poreski principi i pripadnost poreza

374

9.5.2. Vrste i pripadnost poreza i poreska administracija

374

9.5.3. Porez na prihod i poreske klase

376

9.5.4. Porez na prihod rezidenata i nerezidenata

377

9.5.5. Porez na dobit korporacija i poreska osnovica

377

9.5.6. Oporezivanje dividendi

378

9.5.7. Integrisanje fiskalne jedinice

378

9.5.8. Porez na trgovinu

379

9.5.9. Porez na dodatu vrednost

379

9.5.10. Doprinosi za osiguranje i druge obaveze

380

9.5.11. Poreske olakšice

380

9.5.12. Nestalnost poreskog sistema i odnos prema propisima EU

380

9.6. Raspodela prihoda u Švajcarskoj

382

9.6.1. Ustavno uređenje

382

9.6.2. Poreska administracija i pripadnost poreza

383

9.6.3. Porezi na prihod građana

384

9.6.4. Porezi na prihod rezidenata i nerezidenata i pojam oporezivog prihoda

385

9.6.5. Porezi na prihod privrednih društava

386

9.6.6. Porez na dobit po odbitku

387

9.6.7. Porez na dodatu vrednost

387

9.6.8. Taksene marke

388

9.6.9. Porez na nasledstvo i poklone

388

9.6.10. Socijalno osiguranje

389

9.6.11. Ostali kantonalni porezi

390

9.7. Pitanja

390

LITERATURA

393

jaVnE finansijE

1.1. CILJ UČENJA

Svrha učenja ovog poglavlja je da budete u stanju da:

◆

Razumete nastanak i razvoj javnih finansija,

◆

Znate predmet proučavanja javnih finansija,

◆

Razumete definicije javnih finansija,

◆

Razumete zadatak nauke o finansijama,

◆

Znate odnos nauke o finansijama prema drugim naukama,

◆

Znate ulogu finansija kao dela privrede,

◆

Znate zašto država koristi prinudu prilikom naplate javnih prihoda,

◆

Znate ulogu države kroz istoriju, počev od Grčke i Rima,

◆

Znate da objasnite osnovnu ulogu države prema shvatanju A. Smita,

◆

Znate da navedete antikrizne mere države, prema teoriji J.M. Kejnsa,

◆

Znate da navedete i objasnite glavne finansijske teorije,

◆

Znate kako se izračunava fiskalno opterećenje i navedete podatke o fiskalnom opterećenju

država članica OECD i Srbije.

1.2. ISTORIJSKI OSVRT NA RAZVOJ (JAVNIH) FINANSIJA

Stalni porast proizvodnih snaga i s tim u vezi pojava viška proizvoda dovela je do razvoja

robne proizvodnje i razmene, što je kasnije uslovilo pojavu novca. Nastanak države kao rezul-

tat klasnog društva uslovio je pojavu novca, kao opšteg ekvivalenta a time i pojavu finansija

i finansijske privrede. Naime, državi kao sili iznad društva i kao aparatu vladajuće klase u

potčinjavanju slabijih društvenih slojeva bila su nužna sredstva, u prvom redu za održavanje

državnog aparata.

Nestankom država robovlasničkog sistema i pojavom

feudalizma kao novog društveno-ekonomskog sistema

nestala je i javna privreda, a robovlasničku privredu za-

menila je naturalna privreda, čime je prestala potreba za

postojanjem novca. Takva situacija ostala je sve do ranog

srednjeg veka. Zadaci države u ovom periodu svodili su

se, uglavnom, na odbranu zemlje i održavanje pravnog

poretka.

Razvojem zanatstva i gradske privrede i s tim u vezi jačanjem novčane privrede, dotadašnji

način upravljanja državom i organizacija vršenja državnih funkcija nije više mogla odgovarati

novonastalim uslovima. Stalni razvoj zanatstva uslovljavao je permanentan rast zaposlenosti,

a izmenjeni uslovi ratovanja zahtevali su ne samo veće troškove nego i obrazovan kadar za

vojsku. Državne funkcije nisu se mogle više obavljaiti uzgredno, već su morale postati stalno

zanimanje onih koji su ih vršili. Tako nastaju posebni organi i ustanove u kojima se zapošlja-

vaju ljudi koji vrše državne funkcije kao trajno zanimanje. Tada se javlja pitanje na koji način

obezbediti sredstva za izdržavanje takvog državnog aparata, s obzirom na to da imovina države

U državama starog veka (Egip-
ta, Grčke, Rima) postojala je ne
samo razvijena razmena već i
razvijena javna odnosno finan-
sijska privreda.

PRETHODna PiTanja O jaVniM finansijaMa

odnosno vladara i prihodi od te imovine nisu

bili više dovoljni da bi se putem njih pod-

mirile narasle potrebe. Razvojem novčane

privrede u sve većoj meri dolazi do izražaja

potreba za gotovim novcem. Tako je došlo i

do uvođenja obaveznih davanja (dažbina) te

na toj osnovi do pojave javne (finansijske)

privrede, ali istovremeno i do pojave čitavog

niza problema u vezi sa ubiranjem dažbina.

Dakle, nastajanje javne privrede (finansija), sa

stanovišta nauke o finansijama, bio je uslovljen promenama ekonomske, socijalne i političke

prirode. Sve te promene izvršene su pri kraju srednjeg veka, kada treba i tražiti začetke i forme

državne organizacije na kojima počiva kapitalističko društveno-ekonomsko uređenje.

Proširivanjem funkcija države i sve većim uticajem širokih narodnih masa u političkim i

društvenom životu dolazi do sve demokratskijeg gledanja na upravljanje finansijama. Mlada

buržoazija, koja je postala moćni faktor tražila je sve više udela u upravljanju državom i nje-

nim organima. Građani se nisu mogli zadovoljiti samo obavezama u plaćanju dažbina, već

su tražili udela i u kontroli trošenja tih sredstava. Zahtevi su bili usmereni ka demokratiza-

ciji državnog upravljanja i trošenja državnih sredstava. Ta demokratija u trošenju državnih

sredstava ispoljavala se u tome što se pribavljanje finansijskih sredstava ne posmatra samo sa

fiskalnog stanovišta, već i sa ekonomskog i socijalno-političkog aspekta. Dok je u prethodnom

periodu pitanje finansija bilo isključivo pravo vladara, aristokratske klase i viših društvenih

slojeva, putem istorijske borbe sve više dolazi do uticaja i najširi krug narodnih masa, pa

prema tome i do demokratizacije u finansijama. U tom smislu poznata je stoletna borba en-

gleskog naroda sa svojim vladarima za buržoasko pravo parlamenta (Magna Carta Libertatum

1215. g). Naravno, ovu demokratizaciju odnosa treba shvatiti više kao otvaranje toga procesa,

jer puna demokratizacija odnosa u sferi podmirivanja kolektivnih (opšte društvenih) potreba

zahteva dalekosežne promene u društveno-ekonomskim odnosima lišenim eksploatacije

i klasnih protivurečnosti imanentnim kapitalističkom društveno-ekonomskom uređenju.

Ipak finansijski fenomeni su najviše razmatrani u sklopu opštih ekonomskih nauka,

očigledno zbog njihove direktne uzajamne povezanosti. Stoga ćemo se u izlaganju koristiti

uglavnom teorijskih razmatranja finansijskih fenomena kroz istoriju ekonomskih doktrina.

No pre toga, ocenjujemo za potrebno da odgovorimo na pitanje zašto treba izučavati istoriju

finansijske misli?

Prvo, nastavnici i studenti koji pokušavaju da se ponašaju, po teoriji da je najnovija ra-

sprava sve ono što im treba brzo će otkriti da su upali u nepotrebne i ozbiljne teškoće. Ako

sama ta rasprava ne daje minimum istorijskih aspekata, nikakav stepen ispravnosti, origi-

nalnosti, preciznosti, neće ukloniti osećaj nedostatka usmerenosti i značenja koji će se širiti

među studentima.

Drugo, čovekov um je sposoban da izvuče novo nadahnuće iz izučavanja istorije nauka.

Neko je za to sposoban više, neko manje, ali je verovatno malo onih koji iz toga ne izvlače

nikakvu korist, pa je plodnost tog iskustva nesporna.Učimo zašto smo ovde gde smo i zašto

nismo otišli dalje.

Poseban impuls nastanku finansija stvoren
je razvojem gradova i gradske privrede jer
su rasle i potrebe stanovništva, a uporedo
sa tim i potrebe koje je morala da podmi-
ruje država (javne, odnosno kolektivne).
Tako novonastale potrebe država je reša-
vala svojom finansijskom aktivnošću.

PRETHODna PiTanja O jaVniM finansijaMa

Danas reč „finansije”,

u širem smislu, označava razne novčane poslove

(monetarne tran-

sakcije) koje obavljaju fizička lica, razne monetarne institucije (banke, berze, osiguravajuća

društva), privredna društva i političko-teritorijalne jedinice i druga pravna lica.

U užem smislu reč „finansije” podrazumeva

prikupljanje, čuvanje i raspodelu novčanih

sredstava od strane države (političko-teritorijalnih jedinica) kao i drugih ovlašćenih institucija

(ukratko-

javne finansije

Istorijski posmatrano, finansije su se javile s podelom društva na antagonističke klase i s

tim u vezi pojavom države, kao produkta nepomirljivih klasnih interesa, kao aparata vladajuće

klase koja, koristeći svoj imperijum, obezbeđuje sebi potrebna sredstva od svojih podanika

da bi mogla da ostvaruje svoje funkcije. Formiranje državnih prihoda i rashoda označava

pojavu finansijske delatnosti države, odnosno javnih finansija, a istovremeno označava pojavu

posebne sfere ekonomskih odnosa koji su povezani sa preraspodelom nacionalnog dohotka,

s obzirom na to da instrumenti javnih finansija mogu da se koriste i u vanfiskalne ciljeve:

ekonomske, socijalne, političke, i dr.

Finansijska nauka je jedna od najstarijih disciplina ekonomske nauke, koje su se počele

izučavati na univerzitetima.

Već smo istakli da finansije imaju za predmet izučavanja određene novčane odnose, koji

su nastali pojavom i funkcijama društveno-političke nadgradnje. Radi se o veoma složenim

odnosima, jer oni ne čine samo određenu materijalnu vrednost, već odražavaju i određene

društvene odnose. Naime, stvaranje i upotreba novčanih sredstava za zadovoljavanje odre-

đenih društvenih potreba nisu nezavisni od ukupnih društveno-ekonomskih odnosa, već

naprotiv, oni su u direktnoj i veoma čvrstoj uzajamnoj vezi. Sadržaj javnih finansija, principi

njihovog uređivanja i karakter njihovog korišćenja određen je i zavisi od društveno-ekonom-

skog uređenja zemlje i u vezi s tim funkcijama koje ima država za očuvanje takvog uređenja.

Međutim, i ako javne finansije ne uzimaju i ne mogu uzimati neposredno učešće u procesu

proizvodnje, jer nisu neposredni faktori proizvodnje, one su od neposrednog značaja i uti-

caja na tokove proširene društvene reprodukcije. To svoje dejstvo finansije ostvaruju kroz

odnose raspodele. Raspoređujući novčane dohotke i akumulaciju, finansije društveno-po-

litičke nadgradnje u isto vreme ostvaruju i bitne uticaje na raspodelu ukupnog društvenog

proizvoda.Ova raspodela može da unese izmene u raspodeli društvenog proizvoda koji se

ostvaruje na osnovu unutrašnjih zakona proizvodnje datog društva. Ona zbog toga može da

znači potpomaganje tempa privrednog razvoja, a može da znači i njegovo usporavanje. U

svakom slučaju, finansije posredstvom raspodele dohotka i akumulacije vrše odgovarajuća

dejstva na društvenu reprodukciju. Na toj osnovi izgrađuje se finansijska politika u okvirima

ekonomske politike. Zbog toga je nauka o finansijama dužna da pored proučavanja suštine

finansijskih pojava i iznalaženja i utvrđivanja njihovih principa, isto tako izučava i sve one

neposredne organizacione oblike finansijskih odnosa i mera, koje danas čine finansije moć-

nim, ali i veoma složenim oružjem ekonomske politike.

Finansijska delatnost u savremenom društvu dobija univerzalni karakter, jer je povezana

za gotovo sve društvene akcije, za čije su preduzimanje neophodna materijalna sredstva da bi

se mogao platiti rad, nabaviti dobra i platiti usluge. Tako se svaka akcija vezuje za potrošnju.

Karl Henrich von Ray je svojim delom „Osnovi finansijke nauke”, 30-ih godina XIX veka izdvojio finansije

u posebnu naučnu disciplinu.

jaVnE finansijE

Da bi se sredstva utrošila, moraju prethodno biti pribav-

ljena, a tek potom utrošena. Iz ovoga proizilazi da postoje

dva činioca bez kojih se ne može zamisliti finansijska

delatnost. To su sredstva i njihova upotreba, tj. trošenje.

Svaki od ovih činilaca, sam po sebi nije dovoljan za finan-

sijsku delatnost. Naime, prikupljanje sredstava (prihodi),

putem poreza ili drugih dažbina, proizvodi određena fi-

nansijska dejstva jer predstavlja novčanu akumulaciju,

ali ako se ta sredstva ne raspodele i ne utroše na odre-

đene namene, već se tezaurišu, nije potpuno obavljena

finansijska aktivnost (proces finansiranja). S druge strane, bez prikupljanja sredstava nema

izvršenja zadataka u podmirivanju društvenih potreba, jer tek postojanjem oba činioca može

se obavljati proces finansiranja.

Dakle, za izvršavanje određenih društvenih ciljeva i za izvršavanje svojih zadataka, država

mora raspolagati materijalnim sredstvima do kojih dolazi putem svoje finansijske aktivnosti.

Povodom pribavljanja sredstava od strane države i njihovo organizovano trošenje na javne

i opšte potrebe konstituiše jednu posebnu privredu - finansijsku privredu - koja ima svoje

instrumente, svoje zakonitosti, tehniku i efekte, kojima se bitno razlikuje od privređivanja

pojedinaca. Osnovni sadržaj nauke o finansijama je upravo izučavanje pojava i fenomena

koji su u vezi sa finansijskom aktivnošću subjekata javnog prava.

Finansijska privreda nalazi svoje objašnjenje i opravdavanje u činjenici da postoje odre-

đene opštedruštvene potrebe, s jedne strane, i zadaci i funkcije države i drugih javnih kolek-

tiviteta koje nije moguće ostvariti bez odgovarajućih finansijskih sredstava, s druge strane.

Nekada se država nije mnogo razlikovala od pojedinaca u pogledu načina pribavljanja

materijalnih sredstava. To doba nije poznavalo finansijsku privredu u današnjem smislu,

jer je tada javna kasa, u stvari bila vladaočeva kasa i obrnuto: prihodi takve kase bili su od

vladaočevih domena, a rashodi uglavnom izdaci za vladaoca i njegovu okolinu. Danas je,

pak, karakteristika finansija njihova dažbinska priroda, jer je najznačajniji prihod savremene

države onaj koji proizilazi iz njene vlasti da do novčanih sredstava dođe putem svog „imperi-

juma”. U tom smislu govorimo o

finansijskom suverenitetu države

, koji je samo jedan vid

njenog političkog suvereniteta.

Iz izloženog ne treba izvesti zaključak da savremena država, da bi došla do prihoda, mora

koristiti samo prinudu. U novije vreme prihodi od imovine u mnogim zemljama ponovo

dobijaju na značaju, ukoliko intervencija države u privrednom životu postaje veća, npr. u

kapitalističkim državama jedan deo buržoaskih prihoda daju domeni i nacionalizovana jav-

na preduzeća ili finansijske institucije (industrija, saobraćaj, banke). Finansije, prema tome,

obuhvataju svaku javnopravnu delatnost kojom se ostvaruju materijalna sredstva, koja država

i lokalna samouprava ili od njih ovlašćeni organi koriste za finansiranje javnih potreba.

Finansijska aktivnost države menjala se i menja se saglasno promenama u njenim funkci-

jama, naročito u ekonomskim i socijalnim oblastima. Rashodi savremenih država neupore-

divo su veći nego što su bili početkom XX veka, a što se pak kvalitativnih promena tiče, one

su i značajnije, jer u sve većoj meri služe ciljevima koji nisu striktno finansijskog odnosno

Javne finansije se definišu kao
skup aktivnosti države, autono-
mnih pokrajina i jedinica lokal-
ne samouprave na prikupljanju i
trošenju materijalnih sredstava
radi izvršavanja određenih op-
štedruštvenih zadataka i funk-
cija.

jaVnE finansijE

U novije vreme postoji izražena tendencija za posebnim izučavanjem

finansijske ekono-

mije (nastavni predmet koji se predaje na pravnim fakultetima u Francuskoj)

, koja može

mnogo više naučno i teorijski se postavi nego drugi, delovi finansijske discipline (

finansijska

politika i finansijsko pravo

). Finansijska ekonomija, za razliku od nauke o finansijama,

zanemaruje političku, socijalnu i pravnu stranu finansijskih pojava i usmeri na izučavanje

ekonomskog aspekta finansijskog fenomena.

Ona je, međutim, još finansijska nauka, neintegrisana u ekonomsku teoriju i bila bi kao

takva „most između ekonomskih i finansijskih studija”. Ona je tesno vezana za finansijsku

politiku kojoj pomaže u njenim praktičnim zadacima. „Finansijska ekonomija”, dakle, izučava

ekonomski aspekt finansijskog fenomena, ispitujući teorijske konstante u pogledu analize,

bilo sistema koji se odnose na raspodelu poreskog tereta, bilo promena nastalih u ravnoteži,

pojedinačnoj ili opštoj, prouzrokovanim usred oduživanja (sa naknadom ili bez naknade)

finansijskih sredstava; ona isto tako studira rashode države i užih kolektiviteta, kao i efekte

poreske politike da ukupan dohodak, na potrošnju, itd.

1.2.3. FINANSIJSKA POLITIKA

Finansijska politika nije nauka u strogom smislu reči, već veština koja, koristeći rezultate do

kojih je došla finansijska nauka, ukazuje na sredstva i puteve ka postizanju ciljeva koje je obe-

ležila finansijska teorija. Dakle, ona ima operativni, a ne spekulativni cilj. Dok nauka tumači,

politika sprovodi. Na primer, teorija je došla do zaključka da izvesni porezi teže terete određene

društvene slojeve. Sa takvim stavom, finansijski političar će prilikom izbora poreza upotrebiti

one vrste poreza koji će ispraviti dotadašnje visoko oporezivanje tih društvenih slojeva.

1.2.4. FINANSIJSKO PRAVO

U poslednje vreme, u zemljama tržišne privrede, sve

se više izučava finasijsko pravo. Kako finansijsko pravo

mora da prati političke, ekonomske i socijalne tendencije

društva, ona je u stalnom razvoju i čini izuzetno živu

materiju. Dok neki autori smatraju finansijsko pravo

samostalnom granom prava, dotle ga drugi svrstavaju

u upravno (administrativno) pravo, a neki i u ustavno

pravo. I ako finansijsko pravo ima niz dodirnih tačaka sa

upravnim i ustavnim pravom, ono ipak ima dosta speci-

fičnosti koje ga čine samostalnom granom prava.

Finansijsko pravo nije apstraktna pravna disciplina, jer njegov predmet nisu samo pravne

norme, njihova deskripcija i raščlanjavanje, već njegov predmet čini i poslovanje sa društve-

nim sredstvima (što čini njegovu funkcionalnu stranu). Zbog toga finansijsko pravo obuhvata

analizu finansijskog mehanizma i tehnika koji se primenjuje pri prikupljanju i trošenju druš-

tvenih sredstava. Pored toga, finansijsko pravo prati kretanje društvenih sredstava i uticaj

J. Lovčević, isto, str. 15.

Finansijsko pravo je deo prav-
nog sistema određene države
koji  reguliše  odnose  koji  na-
staju  finansijskom  aktivnošću
države, jedinica lokalne samo-
uprave  i  institucija  kojima  su
poverene takve funkcije.

PRETHODna PiTanja O jaVniM finansijaMa

koji na ta kretanja vrše organi države i tržišni zakoni. Istovremeno finansijsko pravo izučava

i službe koje učestvuju u procesima vezanim za prikupljanje i trošenje društvenih sredstava,

uslove pod kojima te službe izvršavaju svoje zadatke, kao i uticaj koji njihovo poslovanje ima

na društveni i ekonomski život.”

Finansijsko pravo je deo pravnog sistema određene zemlje, pa ga u tom kontekstu može-

mo definisati kao skup pravnih propisa kojima se regulišu oni društveni odnosi koji nastaju

pri prikupljanju, raspodeli i trošenju sredstava kojima se zadovoljavaju (opšte i zajedničke)

javne potrebe.

Zavisno o karakteru normi kojima se regulišu fi-

nansijski odnosi, možemo razlikovati opšte i posebno

finansijsko pravo. Opšti deo finansijskog prava čini

ukupnost pravnih normi kojima se obezbeđuje jedin-

stvo finansijskog sistema, utvrđivanjem opštih princi-

pa na kojima se zasnivaju finansijski odnosi. Poseban

deo finansijskog prava čini ukupnost pravnih normi

kojima se na jedinstven način reguliše određena grupa finansijskih odnosa (poresko pravo,

takseno pravo, budžetsko pravo, pravo osiguranja, itd.).

Nacionalno pravo je deo pravnog sistema jedne zemlje kojim se u toj državi regulišu finan-

sijsko-pravni odnosi. S tog stanovišta govorimo o finansijskom pravu naše zemlje, o finansij-

skom pravu Francuske, itd. Međunarodno finansijsko pravo predstavlja skup normi kojima se

regulišu međudržavni finansijsko - pravni odnosi. Subjekti međunarodnog finansijskog prava

su države, pa zbog toga ono ima koordinirajuću ulogu a ne subjektivni karakter, jer države

svoje međusobne odnose zasnivaju na principu ravnopravnosti i međusobnog usklađivanja

interesa. Zbog toga međunarodno finansijsko pravo nema univerzalni karakter: neke norme

kojima su regulisani finansijski odnosi među državama su opšteprihvaćene, dok se pojedine

norme primenjuju samo u odnosima između dve ili između članica nekog političkog saveza

nekoliko zemalja. Kao primer, međunarodnog finansijskog prava mogu da posluže akta (pre

svih statut, ali i druga akta) kojima je regulisano članstvo u MMF, IBRD, IFC, IDA, zatim

akta regionalnih finansijskih organizacija: Evropska banka za obnovu i razvoj, Afrička banka

za razvoj, Azijska banka za razvoj, itd.

1.2.5. ODNOS NAUKE O FINANSIJAMA PREMA DRUGIM NAUKAMA

Svojstva i sadržaj nauke o finansijama moguće je preciznije odrediti u sklopi njene pove-

zanosti, tj. njenih uzajamnih veza sa ostalim ekonomskim ali i drugim društvenim naukama.

Što se tiče odnosa finansija i drugih ekonomskih nauka, možemo odmah da naglasimo da

sve ekonomske nauke (uključujući i nauku o finansijama) imaju međusobne veze i odnose,

mada broj tih veza i njihov intenzitet između njih nije isti.

Pojedine ekonomske discipline jače su međusobno vezane nego druge. Ovde ćemo se

ograničiti samo na odnos između finansijske nauke i političke ekonomije i finansijske nauke

i ekonomske politike.

Miodrag Matejić, Finansije, Zavod za obrazovanje administrativnih kadrova, Bograd, 1978. str. 10.

Prema teoriji na kojoj se prostire
primena, finansijsko pravo delimo
na nacionalno (unutrašnje) i me-
đunarodno finansijsko pravo.

PRETHODna PiTanja O jaVniM finansijaMa

1.2.6. FINANSIJSKI POSLOVI I FINANSIJSKI SISTEM

Finansije su nastale, kao što smo više puta pomenuli,

sa pojavom robne proizvodnje i robno-novčanih odno-

sa. Bez novca nema finansijskog poslovanja.

Finansije znače novčanu stranu svakog privrednog

posla i novčanu stranu svih tokova nacionalne privrede.

U tom smislu u finansije spadaju raznovrsne novča-

ne operacije kao što su tekuća i svakodnevna naplaćiva-

nja i isplaćivanja u gotovom novcu, zatim odobravanje,

korišćenje i vraćanje kredita, uplaćivanje premija i isplaćivanje naknada šteta u osiguranju,

kupovina i prodaja valuta i deviza i emisija novca. Finansije obuhvataju organizaciju i rad

banaka u osiguranju. Osim toga zaključivanje državnih zajmova, emisija i upisivanje akcija,

zavođenje, razrezivanje i izmirivanje javnih obaveza u novcu, kao poreza, doprinosa, taksa,

carina i drugo, upotreba tako ubranih novčanih sredstava za izmirivanje državnih izdataka.

O finansijama (poslovnim) govori se o kada su u pitanju radnje vezane za investicije, zatim

one kojima se obračunavaju troškovi proizvodnje, ili vrši svođenje finansijskog rezultata po-

slovnog uspeha, izrada bilansa i završnih računa, kao i isplaćivanje zarada, penzija, i nagrada,

zgoditaka kod igara na sreću, i drugo.

Subjekti finansijskih transakcija mogu biti fizička i pravna lica, uključujući i samu državu,

njene organe i ustanove. Međutim, odgovarajuće finansijske poslove, i to kako u njihovom

tehničkom, tako i u ekonomskom smislu, obavljaju ili posebne organizacije banke i osigura-

vajuća društva, ili finansijski organi državne uprave, kao ministarstva odnosno sekretarijati

za finansije uprave prihoda, carinarnice i drugi.

S obzirom na subjekte finansijskih poduhvata koji posreduju u određenim finansijskim

transakcijama i zasnivanju finansijskih odnosa ili ih čine za svoj račun, kao i na njihov pravni

status i pravni karakter odnosnih radnji, vremenom u okviru finansija formirale su se dva

zasebna ali uzajamno povezana i zavisna dela:

monetarne i javne finansije.

Tako u sluča-

jevima kada su u pitanju poduhvati i novčane transakcije pojedinaca, fizičkih lica, pravnih

i javnopravnih ekonomskih subjekata pa i države vezane za novac, kredit i banke, radi se o

monetarnim finansijama. U onim pak slučajevima kad odgovarajuće finansijske poduhvate

i radnje, na osnovu prerogativa vlasti odnosno ovlašćenja, preduzimaju određeni državni

organi, ustanove i drugi javnopravni subjekti, bilo da se time pribavljaju potrebna novčana

sredstva ili se ona troše, u izvršavanju odgovarajućih državnih funkcija i javnih službi, tada

su u pitanju javne finansije. Saglasno ovakvoj podeli finansije i finansijski sistem određene

zemlje sačinjavaju novčano - kreditni i bankarski sistem, na jednoj i sistem javnih finansija,

na drugoj strani.

Finansije označavaju i posebnu nauku (nauku o finansijama, finansijska teorija) koja

izučava pojave, odnose i institucije u vezi sa prikupljanjem, raspodelom, trošenjem i uprav-

ljanjem novčanim sredstvima radi zadovoljavanja opštih i zajedničkih društvenih potreba.

Klasična doktrina je težište stavljala na izučavanje poreza i ostalih javnih prihoda i njihovih

efekata, kao i na javne rashode i odnose u vezi sa njima.

Pod finansijskim poslovanjem,
u najširem značenju, podra-
zumevaju se ukupni novčani
odnosi, svi akti i radnje kojima
se zasnivaju ili gase imovinsko-
pravni odnosi izraženi u novcu.

jaVnE finansijE

Savremena nauka proširuje prostor izučavanja u prvom redu na ekonomske i socijalne

aspekte javnih finansija kao aktivnog faktora ekonomske politike u regulisanju funkcionisanja

privrede, neutralisanju pojava neravnoteže, u ostvarivanju politike razvoja i za intervencije

na planu raspodele dohotka

1.3. jaVnE FinansijE

1.3.1. POJAM I FUNKCIJA

Postizanje tih ciljeva zahteva raspolaganje eko-

nomskim sredstvima. Di ih pribave, država i uže

društveno-političke zajednice i organizmi koriste

razne instrumente, od metoda koji se javljaju u pri-

vredi pojedinaca pa do specifičnih tehnika izdvajanja

iz društvenog proizvoda ili nacionalnog dohotka. Taj

proces pribavljanja društvenih sredstava i plansko

trošenje njihovo na javne ili opšte potrebe konstituiše

jednu posebnu privredu - finansijsku privred, koja

ima svoje instrumente, svoje zakonitosti, tehniku i

efekte, kojima se bitno razlikuje od privrede poje-

dinaca. Ekonomska disciplina, sinetička i autonomna, koja se bavi izučavanjem pojava i

fenomena koji su u vezi sa finansijskom aktivnošću subjekata javnog prava, nosi ime nauke

o finansijama.

Finansijskom aktivnošću, prema izloženom, namenjena je podsticanju finansijskih re-

zultata. No, da to odmah naglasimo, instrumente javnih finansija mogu društveno-politički

kolektiviteti koristiti u svrhu ostvarivanja i drugih zadataka ekonomskih, političkih, socijalnih

i drugih. Moderna koncepcija javnih finansija pokazuje tendenciju da se finansijske institucije

upotrebe sve više u tom metaekonomskom pravcu.

Teorijski i praktično najinteresantniji i finansijski najznačajniji prihod savremene države

je onaj koji proizilazi iz njene vlasti da do novčanih sredstava dođe putem svog „imperijuma”.

U tom smislu govorimo o finansijskom suverenitetu države, koji je samo jedan vid njenog

političkog suvereniteta.

No, bilo bi netačno kad bi se iz ovoga izveo zaključak da savremena država, da bi došla do

prihoda mora koristiti samo prinudu. U novije vreme prihodi od imovine ponovo dobijaju u

mnogim zemljama na značaju, ukoliko intervencija države u privrednom životu postaje veća.

I u kapitalističkim državama jedan deo budžetskih prihoda daju domeni i nacionalizovana

javna preduzeća, industrijska, saobraćajna i bankarska.

Pomenimo i to da je oporezivanje staro koliko i organizovana vlast.

Biblija kaže da jedna

desetina od letine mora

da se izdvoji

izdržavanje sveštenstva

11 Jozef Stiglic, Ekonomija javnog sektora, prevod, Ekonomski fakultet, Beograd, 2008. isto, str.460.

Aktivnost  države,  jedinica  lokal-
ne  samouprave  i  organizacijama
kojima  su  poverene  određene
društvene funkcije, koje za svrhu
ima pribavljanje i trošenje materi-
jalnih sredstava radi ostvarivanja
opštekorisnih  ciljeva,  naziva  se
finansijskom aktivnošću ili javnim
finansijama.

jaVnE finansijE

1.3.3. PRinuDa

Elemenat koji karakteriše finansijsku privredu jeste

način na koji ona dolazi do materijalnih sredstava.

Tamo

gde se naredbe, odnosno zabrane, ne donose u cilju

ostvarivanja prihoda - i da se pojave finansijski rezultati

- tu nije reč o finansijskoj aktivnosti. Nije, na primer,

domen finansijskih analiza samo uprava nad kulturno-

prosvetnim ustanovama, iako ove mogu davati prihode

(pozorišta, muzeji, na primer). Po nekim autorima čak i

računsko-kontrolna funkcija uprave ne spada u domen

finansijskih studija, nego u problem privredne tehnike.

Ali, to je mišljenje koje predstavlja teorijsku isključivost,

jer bez ove materije naučna obrada finansijskog sistema

i finansijske politike ne bi bila potpuna.

1.4. ULOGA DRŽAVE KROZ ISTORIJU

1.4.1. DRŽAVA U DOBA STARE GRČKE I RIMA

A) Platon o državi i oblicima vladavine

Kada govorimo i pišemo

o državi

i njenim potrebama, uvek polazimo od državnog ure-

đenja, tj. od oblika vladavine. Nesumnjivo je da je

prve temenje

u toj oblasti postavio

Platon

u poznatom delu „Država

.” Svaki oblik vladavine, prema shvatanju Platona, se skoro nužno

izvodi iz prethodnog i urušava zahvaljujući vlastitom unutrašnjem nedostatku, što znači da

svaki oblik vladavine porađa svoje vlastito uništenje.

Na lestvici od pet deformisanih, loših oblika vladavine, demokratija je veoma nisko rangirana.
Ona zauzima četvrto mesto, odmah iznad tiranije.

„Platon definiše demokratiju kao „vladavinu siromašne većine”, koja nastaje kada „si-

romasi pobede ravnomerno podele vladu i građanska prava, i kad se najčešće vlasti u njoj

biraju kockom.”

Samo Platonovo opisivanje demokratije predstavlja, zapravo, njenu kri-

tiku. Oštrim i ironičnim rečima u „Državi” Platon dovodi u pitanje temeljne demokratske

principe - slobodu i jednakost.

„Ispostavlja se da je demokratija ranjiva upravo tamo gde se

12 Platon je rođen 427. p. n. e. u Atini; umro 347. p. n. e. i bio je neizmerno uticajan starogrčki filozof i besednik,

Sokratov učenik, a Aristotelov učitelj, i osnivač Akademije u Atini. Izvor:Vikipedia

13 Irina Deretić, Iz Platonove filozofije, Plato, Bgd, 2010. str. 106.

14 Arlene W. Saxonhouse, „Democracy, Equality and Eide, A Radical View from Book 8 of Plato’s Republic”, y:

American Political Science Rewiew, Vol.92. No. 2. June 1998. str. 273.

Ono što čini finansijsku privre-
du posebnom, to je prinudno
pribavljanje

sredstava oslanja-

jući se na autoritet i vlast drža-
va svojim pravom zapovedanja
(porez) odnosno zabrane (mo-
nopoli) oduzima od stanovnika
potrebne sume, a da im za uz-
vrat ne pruža neposredno na-
knadu (uslugu) što bi normalno
uzev proizašlo iz odnosa koji se
javljaju na tržištu.

PRETHODna PiTanja O jaVniM finansijaMa

smatra da je jaka. Jednakost, matematička kategorija, neo-

stvariva je u ljudskim stvarima, jer ljudi nisu jednaki. Ona je

neprimenjiva na ono što je nejednako, različito. U demokrat-

skim režimima svako može obavljati najodgovornije dužnosti,

bez obzira na svoje intelektualne sposobnosti i moralni inte-

gritet, budući da su svi građani „jednaki” i jednako sposobni

za bilo koju vrstu javne službe.

Neograničena sloboda (upravo tim prekoračenjem mere)

i zanemarivanja ostalih stvari, posebno zakonodavstva, stvara

potrebu za tiraninom za najvećim i najtežim ropstvom, jeste

plodno tle za neobuzdano i svojevoljno nicanje lažnog i raz-

metljivog govora onih koji su sebi uzeli slobodu da govore o

svim stvarima kao da se u njih bolje razumeju od istinskih

stručnjaka. Unutar takvog oblika vladavine, „prekomerne slobode” (gde vladaju materijalno i

duhovno siromašni), profesionalni besednici, pogotovu ako su nadareni, raspolažu sa sjajnom

prilikom da svojim lepo sročenim besedama (ali, na žalost, često oslobođenim od obaveza da

istovremeno budu i istinite) neupućenoj i neobrazovanoj masi (a takva ona uglavnom jeste)

stvaraju utisak izuzetne učenosti i prosvećenosti. Retorika (neodgovornošću i nepreciznošću

svoga znanja) i retori (svojim neograničenim političkim pretenzijama, iako za to, po Platono-

vom mišljenju, nemaju pravo pokriće) „demokratizuju” aksiološku hijerarhiju, što na kraju

rezultira preokretanjem svih vrednosti, tako da se „drskost naziva lepim vaspitanjem, bzako-

nje- slobodom ... bestidnost - hrabrošću.”

Nepostojanje pouzdanog merila za utvrđivanje

onoga što je istinski dobro, mešanje svega i svačega, dovodi u početnoj instanci do izjednača-

vanja ili u ublaženoj formi samo do relativizacije razlike koja postoji između suprotnih vred-

nosnih fenomena - jer demokratija izjednačava kako građane tako i principe i vrednosti - da

bi se na kraju potpuno izgubio bilo kakav vrednosni poredak. Platonova politička teorija na

suštinski način odgovara njegovoj psihologiji. Pojednci se moralno i intelektualno obrazuju

u jednom političkom sistemu koji pak oni sami sačinjavaju. Takođe demokratski i politički

sistem pronalazi svoj analogon u demokratskom čoveku, koji je prepun strasti, pogrešno

vođenih „bez razuma i načela”, podeljenom iznutra i lišenom smernica, upravo kao država u

kojoj živi. Njegovo vaspitanje, oblikovanje ili nedostatak bilo kakvog vaspitanja i obrazovanja,

čine ga onim što jeste. Drugim rečima, određene moralne osobenosti, sklonosti ili procene,

prenose se na psihološke na ravan funkcionisanja zajednice. Stoga opisu bilo kakvog oblika

vladavine odgovara opis karaktera tipičnog predstavnika takvog oblika vladavine. Čini se da

će se unutar demokratskog poretka roditi i demokratski čovek; drugim rečima, samo „de-

mokratski” ljudi mogu graditi demokratski sistem i demokratsku ideologiju.

„Demokratija, međutim, rađa lakomislene demokrate, pohlepne oligarhe, timokrate i trutove
koji nastoje da postanu tirani.”

15 Irina Deretić, isto, strana 107.

16 Bernard Williams, „The Analogy of City and Soul in Plato’s Republic (str. 49-59), Jonatan Lear, „Inside and

Outside the Republic” (str. 61-94), ed. by R. Kraut, Rowman & Littlefield Publishers, 1997.

Platon

PRETHODna PiTanja O jaVniM finansijaMa

On je, sledstveno tome,

smatrao da je novac sam po sebi

jalov i da ne donosi novac

, što danas, u suštini, predstavlja

osnov izučavanja islamskioh finansija.

Aristotel je podelio državne oblike na osnovne dve grupe:

dobre i loše.

◆ Dobre oblike predstavljaju: kraljevstvo; aristokra-

tija; republika.

◆ Loše oblike predstavljaju: tiranija; oligarhija; demo-

kratija.

Za Aristotela, najveće dobro je sreća. Ona zavisi od na-

ših umnih sposobnosti

. Tvrdio je da je najveća vrlina sredina

između dve krajnosti. Učenje o vrlini Aristotel je izložio u

svom delu Nikomahova etika gde polazi od onoga u čemu se

svi ljudi slažu, a to je da je cilj ljudskog života ili blaženstvo, koje nije površni hedonizam, niti

materijalno bogatstvo ili slava, već je sreća ili blaženstvo - dobro po sebi ili samovrednost.

Aristotel, za razliku od Platona, ceni umetnost a naročito grčke tragedije jer etički deluju

na gledaoca (tvorac je termina

katarza

-pročišćenje putem straha i sažaljenja).

Razlika između Platonove i Aristetolve države:

Platon je u svojoj „Državi” pokušao da

formuliše apsolutno najbolju državu, dok je Aristotel uočio da ne postoji apsolutno najbolja

država već samo relativno najbolja država u odnosu na postojeće stanje. Kako ne bi došlo do

zabune i Aristotel je stvorio svoju sliku koja je predstavljala „

Aristotelovu najbolju državu

”

međutim bazirala se na realnim principima za razliku od Platonove, on svoju državu objašnja-

va kao onu koja stoji između Platonovog

komunizma

i principa

laissez-faire

krajnjeg indivi-

dualizma. Platonova idealna država ima tri staleža (filozofi, vojnici, robovi), dok Aristotelova

ima dva staleža i to: upravljački stalež i stalež robova. Aristotel je pogrešno formulisao početnu

premisu o robovima a to je da su oni takvi po svojoj prirodi, dok su u stvarnosti oni takvi

zato što ih takvim čini društvo. U toj tvrdnji Aristotel je formulisao i rasnu teoriju društva.

Aristotel je bio realniji od Platona iz razloga što se zalagao za državu po uzoru na Atinu. On

je proučavao postojeće ustave grčkih država i iz njih izvlačio zaključke.Aristotel je, takođe,

državu prikazivao u organicističkom obliku.

C) Ciceron o upravljanju državom

Ciceron

je značajna svoja dela posvetio pisanju o državi.

„Nema tog posla, kaže on, u kome se ljudska vrlina ne približava više božanskoj moći nego što
je osnivanje novih ili očuvanje već osnovanih država.”

20 Njegova značajnija dela su: Državnik, Država, Timaj, Zakoni,

Epinomi ili Dodatak Zakonima

i dr.

21 Marko Tulije Ciceron, (106 do 43 god p. n. e.) rimski filozof, besednik i državnik

22 Ciceron, Država, prevela sa latinskog Bojana Šijački-Manević, Izdanje, Plato, Beograd, 2002. str. 27.

Aristotel

jaVnE finansijE

Posle nekoliko uvodnih napomena

definiše državu kao

narodnu svojinu, narodno dobro,

a narod kao skup mnoštva

udružen saglasnošću o prihvatanju istog prava i željom da uži-

va zajedničke koristi; daje tri osnovna i prihvatljiva oblika dr-

žavnog uređenja (kraljevstvo, aristokratija, demokratija), koji

imaju tendenciju da se degenerišu u odgovarajući loš oblik.

Slede pitanja o stabilnosti države, idealnom karakteru

države, pri čemu se rimska država pruža kao živi primer...

skladnog, mešovitog uređenja; isticanje oblika vlasti u kojem

je sva vlast u ruci jednog čoveka (kraljevstvo), nasuprot vlasti

naroda (demokratija), koju smatra za najgori mogući oblik

vlasti; iznošenje da se u ostatku razgovora na primeru rimske

države objasni idealni tip države.

Ciceronov proemium: razmišljanja o prirodi čoveka i snazi ljudskog duha;

najplemenitija

primena vrline je u upravi državom

a ne u političkom teoretisanju; razlozi za zasnivanje

pravde. Rasprava između branilaca i protivnika pravde u državi Fil, nasuprot ubeđenjima,

daje argumente u prilog neophodnosti nepravde u državi. Lelije brani pravdu i neophodnost

pravde za državu. Scipion pokazuje na praktičnim primerima da je svako pravedno uređenje

dobro za državu i obratno.

Ništa što zaslužuje da se nazove državom ne može da opstoji

bez pravde.

1.4.2. ADAM SMIT O DRŽAVI I NJENIM DUŽNOSTIMA

Prva dužnost - Odbrana:

U svom najpoznatijem delu „Bogatstvo naroda”

Adam Smit

ističe tri osnovne uloge države, tj. vladara. Prva dužnost vladara, je dužnost da zaštiti društvo

od nasilja i upada drugih nezavinskih država, može se izvršavati samo pomoću vojne sile.

Ali rashod za pripremanje te vojne sile u miru i za njenu upotrebu u vreme rata, veoma je

različit u različitim stanjima društva i u različitim periodima kulture. Kod lovačkih naroda,

tog najnižeg stanja društva, kakvog nalazimo kod urođeničkih plemena Severne Amerike,

svaki čovek je ratnik isto tako kao što je lovac. Kad ide u rat da brani svoje društvo ili da

osveti štete koje su njegovom društvu nanela druga društva, on se izdržava vlastitim radom

isto onako kao kad živi kod kuće. Njegovo društvo u tom stanju nema ni pravog vladara

ni države, pa nema ni rashoda da ga priprema za borbu ni da ga izdržava dok je na bojištu.

Kod pastirskih naroda koji predstavljaju naprednije stanje društva, onakvo kakvo nalazi-

mo kod Tatara i Arapa, svaki čovek je isto tako ratnik. Takvi narodi obično nemaju stalni

boravak, već žive ili pod šatorima ili u nekoj vrsti natkrivenih kola koja se lako prevoze od

mesta do mesta.

23 Isto, str. 12.

24 Isto, str. 13. Setimo se jedne Ciceronove mudre misli o knjizi:

Soba bez knjige je slična telu bez duše

25 Adam Smit, (I723-1790) Bogatstvo naroda - Istraživanje prirode i uzroka bogatstva naroda, Izdanje

MASMEDIA, Zagreb, 2007. prevod, Knjiga peta - O prihodima vladara i države

26 Adam Smit, Isto, str. 669.

Ciceron

jaVnE finansijE

kamate i novca” - koje je prvi put objavljeno 1936. godine.

Još uvek se mnogi sećaju spaso-

nosnog pisma koje je ovaj vrsni teoretičar intervencionizma države u privredi, poslednjeg

dana 1933, godine uputio tadašnjem predsediku SAD Franklinu Ruzveltu.

Delo koje „u jednom ustaljenom makroekonomskom modelu (sa deset plus jednačina),

uz primenu diferencijalnog računa i komparativne analize, sa ubedljivim grafičkim prezen-

tacijama ova naučna monografija predstavlja nezaobilazno štivo o klasičnom i kejnzijanskom

pristupu makroekonomiji i o ulogama koje fiskalna i monetarna politika mogu da imaju u

periodu krize.

”

Nije samo reč o ekonomisti koji nam je dao potpuno novi

uvid u makroekonomiju već je reč o čoveku koji se može sma-

trati tvorcem moderne makroekonomije kao takve. Zbog toga

bi se mogao svrstati među najznačajnije ekonomiste u istoriji.

Osim toga, on je tvorac i posleratnog međunarodnog mone-

tarnog sistema poznatog pod imenom Bretton-Woods. Njego-

ve glavne institucije, Međunarodni monetarni fond i Svetska

banka, svuda dobro pozante, mada u drugačijoj formi nego

što ih je Kejns zamislio.

Slavljen za života kao ekonomista koji je dao teorijsku

osnovu aktivne državne intervencije kao leka protiv Velike

ekonomske krize tridesetih godina XX veka, postao je domi-

nantni idejni vođa generacijama značajnih ekonomista koji

su dalje razvijali njegove teorijske postavke tokom pedesetih i

šezdesetih godina XX veka i praktično ih primenjivali na Zapadu u doba Velike ekonomske

ekspanzije u prve dve dekade posle Drugog svetskog rata.

Da je Kejnsovo delo ostalo izuzetno kontraverzno svedoče i ocene date 1983. godine, na

čitavom nizu skupova koji organizovani povodom stogodišnjice njegovog rođenja. Tako je

Pol Samjuelson izneo sud da je

Kejnz.

”jedan od trojice najvećih ekonomista svih vreme-

na”

uz Adama Smita i Leona Valrasa, i da je „

makroekonomiju stvorio Kejns

”.

35 John Mayard Keynes, Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca, prevod Kultura, Beograd, 1956. godine

36 Ivan Vujačić, Kejns protiv klasika, JP „Službeni glasnik, Beograd,2011. str. 7.

37 Isto, str. 11.

38 Isto, str. 12.

„Poštovani gospodine predsedniče,
Učinili ste sebe poverenikom onih koji u svim zemljama žele da promene naše zlo stanje osmi-
šljenim eksperimentisanjem u okviru našeg društvenog sistema.
Ukoliko ne uspete, racionalne promene biće bitno iskompromitovane širom sveta, prepuštajući
ortodoksiji (klasičnoj teoriji) i revoluciji (marksizmu) da se izbore do kraja.
Ali, ukoliko uspete, nove i hrabrije metode biće pokušane svuda i možda možemo uspeti, vre-
menski označavajući prvo poglavlje nove ekonomske ere od datuma kada ste preuzeli funkciju....”
Iz otvorenog pisma Kejnsa Franklinu Ruzveltu objavljenog u Njujork tajmsu, 31.12. 1933. god

J.M. Kejns

PRETHODna PiTanja O jaVniM finansijaMa

Oživljavanje Kejnsa je uzrokovano svetskom krizom koja je dramatično pogodila svetsku

privredu počev od septembra 2008. godine i čije ćemo posledice dugo osećati. U opštem me-

težu koji je nastao i koji je pretio slomom svetske privrede izazvanim slomom finansijskog

sistema, sve vlade su pohrlile za najdrastičnijim mogućim kejnzijanskim receptom - defici-

tarnim finansiranjem agregatne tražnje. Dramatično povećanje zaduženosti država, za kojim

su posegnule sve vlade, sprečilo je da se sadašnja kriza pretvori u katastrofu. Oko toga da

li su te intervencije dovoljne ili ne, postoje različita mišljenja. Pred očima javnosti iskrsla je

slika Velike ekonomske krize tridesetih godina prošlog veka. Nije čudo što su Kejnsove ideje

vaskrsle.

Naime, pod uticajem Velike ekonomske krize došlo je do drastičnog pada svetske trgovine

pod uticajem opšteg protekcionizma, koji je nastao kao reakcije na pad privredne aktivnosti.

Ova pretpostavka biće relaksirana pošto bude izložen osnovni model zatvorene privrede, kako

bi se sagledalo dejstvo spoljnjeg sektora na osnovni kejnzijanski model.

Privreda se sastoji iz tri sektora:

◆

Firmi koje zapošljavaju rad i kapital kao faktore proizvodnje rukovodeći se maksimiza-
cijom profit;

◆

Države koja ubira poreze, kupuje dobra, emituje novac i obveznice i vodi operacije na
otvorenom tržištu i

◆

Domćinstava koja drže novac, obveznice i sve akcije firmi, te prodaju rad kao faktor
proizvodnje. Osim toga, domaćinstva donose odluke o alokaciji svojih portfolija na ob-
veznice i novac. Radi jednostavnosti, sve hartije od vrednosti su svedene na obveznice.
Takođe, domaćinsva donose odluke o formiranju štednje.

Pritom treba shvatiti ulogu monetarnog sektrora. U klasičnom modelu postoji jaka diho-

tomija između realnog i monetarnog sektora, to jest uspostavljena je neutralnost novca koji

jedino deformiše nivo cena i ne utiče na realna kretanja. Kejnsove osnovne pretpostavke o

karakteru privrede sa kojom se u njegovom naučnom delu operiše.

U privredi vlada savršena konkurencija. Sve firme proizvode isto univerzalno dobro na

osnovu iste proizvodne funkcije sa konstantnim prinosima. Pošto deluje zakon opadajućih

prinosa, marginalni proizvodi kapitala i rada su pozitivni ali opadajući, a proizvodna funk-

cija ima još i osobinu linearne homogenosti. Ova poslednja pretpostavka nam obezbeđuje,

posredstvom dobro poznate Ojlerove teoreme, da operišemo isključivo sa agregatnim pro-

izvodnim funkcijama jer je ona u ovom slučaju zbir proizvodnih funkcija firmi. Važno je

još napomenuti da se sve promene odvijaju na kratak rok, čime se opravdava korišćenje

komparativne statike. Drugim rečima, pretpostavlja se tržišna ravnoteža koja se jednokratno

narušava, a zatim se vrši proces prilgođavanja privrede novoj ravnoteži. Ne analzira se sam

proces prilagođvanja već završni rezultat tog prilagođavanja, uz pretpostavku da će biti dosti-

gnuta nova ravnoteža. Tržišni akteri raspolažu informacijama, a cene se slobodno formiraju.

39 Isto, str.13

40 Isto, str. 15-16

PRETHODna PiTanja O jaVniM finansijaMa

Ono što je, takođe, bilo novo jeste

postavljanje promena nacionalnog dohotka u centar

istraživanja,

da bi se došlo do uravnoteženja između viška ponude i smanjenje tražnje. Kon-

kretno, smanjenje nacionalnog dohotka vodi smanjenju potrošnje, tako da početni nesklad

između agregatne tražnje i agregatne ponude ostaje nepromenjen. Slično je i sa neskladom

između štednje i investicija. Naime, pad dohotka ne eliminiše višak štednje nad investicijama.

Time se otvara mogućnost ravnoteže agregatne ponude i tražnje ispod nivoa pune zapo-

slenosti. To Kejns stavlja u prvi plan već na početku svog dela u kome kaže...” ekonomski

sistem se može naći u stabilnoj ravnoteži sa N (nezaposlenošću) ispod pune zaposlenosti, to

jest na nivou koji je dat presekom funkcije agregatne tražnje i funkcije agregatne ponude”.

U suštini, javlja se mogućnost spirale pada privredne aktivnosti sve niže kroz poguban di-

namični proces.

Usled ove teorijske novine, u krajnjoj liniji,

kategorija efektivne tražnje postaje cen-

tralna u Kejnsovoj Opštoj teoriji.

U njegovo vreme ceo koncept agregatne tražnje nije bio

u fokusu ekonomske analize. Sada, kada gotovo svaki udžbenik makroekonomije počinje sa

agregatnom tražnjom među prvim glavama, ovo se može učiniti čudnim. Cela ideja da se

usled nedostatka privatne potrošnje ili privatnih investicija može stimulisati agregatna tražnja

državnom intervencijom bila je potpuno strana. Pojave i pojmovi kao što su nejednakost iz-

među štednje i investicija, agregatne ponude i agregatne tražnje, suboptimalna ravnoteža sa

aspekta zaposlenosti, to jest proizvodnih mogućnosti privrede, i aktivni stimulans agregatne

tražnje kako bi se privreda vratila na adekvatni nivo nacionalnog dohotka, danas predstav-

ljaju suštinska pitanja u ekonomiji. Štaviše, posle Velike krize, približno puna zaposlenost

postala je eksplicitni politički cilj razvijenih zapadnih država. Budžetski deficit, koji su nekad

smatrani velikim političkim i ekonomskim grehom, postali su normalna pojava, naročito u

fazama pada privredne aktivnosti. Naprotiv, smatrao je da slom berzi izaziva nepoverenje i

suštinski se zalagao protiv špekulacija koje je smatrao destabilizujućim. U vezi berzanskih

špekulanata opisao je fenomen psihologije stada i načina formiranja očekivanja.

S druge strane,

Kejns je duboko verovao u kapi-

talizam.

Veliki značaj je dao, kako ga je nazvao „ži-

votnim nagonima” investitora. Za razliku od špeku-

lanata, smatrao je da investitori vode ekonomskom

i društvenom progresu. Verovao je, međutim, da su

privredne oscilacije neminovne.

Kejns je verovao da će adekvatna intervencija, u zavisnosti od prilika, omogućiti privredni

napredak na nivo dohotka pune zaposlenosti, posle čega državna intervencija nije neophod-

na i kada ponovo važe principi klasične ekonomije. Uostalom, zato je i nazvao svoju knjigu

Opštom teorijom zaposlenosti, kamate i novca.

On na kraju dela kaže: „Ali ukoliko naša centralna kontrola uspe da obezbedi agregatnu

proizvodnju koja korespondira sa punom zaposlenošću koliko je to praktično moguć, klasična

teorija ponovo nastupa od te tačke, pa nadalje.”

43 Isto, str. 117-118.

44 Nedavno su poznati ekonomisti Akerlof i Šiler objavili knjigu koja je posvećena ovom fenomenu:Džordž

Akerdorf i Robert Šiler, Životni duh, JP Službeni glasnik, Beograd, 2010.

Kejns nije imao puno simpatija ni
poverenja u berzanska ulaganja kao
generatora stabilnih investicija.

jaVnE finansijE

U krajnjoj liniji, Kenjzova analiza se zasniva na anlizi uzroka neravnoteže u sfei zaposle-

nosti koja ne proizilazi samo iz rigidnosti zarada, već i iz privrednog ciklusa.

Posebno bi trebalo istaći veliki teorijski značaj njegovog dela sa aspekta teorije ravnoteže

koju je 1926. godine formulisao Valras. U Opštoj teoriji se javlja prva teorijska primena teorije

ravnoteže utvrdjivanja ravnotežnog nacionalnog dohotka interakcijom tržišta dobara i tržišta

novca. Štaviše, na taj način teorija opšte ravnoteže dobila je teorijsku primenu u objašnjenju

realnih fenomena. Ovo se često zanemaruje jer se eksplicitno ne navodi u Opštoj teoriji, ali

su od izuzetnog značaja.

Iz kenzijanskog pristupa nastao je i pravac postkenzijanizam

koji se nadovezao na druge

interpretacije najpoznatijeg Kejnzovog dela.

Oni akcenat stavljaju na dinamiku rasta, efekte

preraspodle dohotka, kejnzijanska ograničenja i pojedine makro-ekonomske determinante

makroekonomske analize

. Dinamički model postkejnzijanaca pokušavaju da objasne uzroke

ekonomskih neravnoteža sa aspekta dugog roka.

Vratimo se sadašnjem vremenu. Podsetimo se da je čuveni Robert Lukas, vodeći eko-

nomista škole Nove klasične ekonomije i dobitnik Nobelove nagrade, u svom obraćanju

Američkoj ekonomskoj asocijaciji 2003. godine tvrdio da je centralni problem sprečavanja

ekonomskih kriza praktično rešen već nekoliko dekada unazad. Posle finansijske krize koja

je dramatično nastupila u septembru 2008. godine (a čiji su prvi znaci shvaćeni u avgustu

2007. godine) interesovanje za Kejnsa i kejnzijanizam naglo je oživelo. Robert Skidelski, koji

je napisao opširnu biografiju Kejnsa,

2009. godine

objavio je knjigu pod naslovom

„Kejns:

Povratak učitelja”.

Sve to govori o naglom rastu interesovanja za Kejnzove ideje.

Ponovo su u prvi plan došla njegova

shva-

tanja protiv globalnih trgovinskih neravno-

teža koje su po većini autora osnovni uzroci

sadašnje krize

. Još jednom je aktuelizovano

njegovo zalaganje za kontrolu nad neometa-

nim međunarodnim premeštanjem kapitala,

kako bi se izbegle finansijske krize koje su

tokom devedesetih godina 20. veka pogodile

azijske zemlje.

Veliki značaj je dat (kao što je nekad činio Kejns) potrebi za koordinacijom ekonom-

skih politika na međunarodnom planu pred sastanak Grupe zemalja G 20. Gotovo sve vlade

razvijenih zemalja su pohrlile za merama podsticanja efektivne tražnje. Fiskalni stimulan-

si, monetarna ekspanzija, budžetski deficiti i državni dugovi, sve iz kejnzijanskog arsenala

upotrebljeno je kako bi se spečio pad privreda razvijenih zemalja. Ne samo da je sve ovo

primenjivano, nego je i uspešno primenjivano, u protivnom pad bi bio drastičan. Upozorenja

da se brzo ne primeni restriktivna politika došla su sa vrha MMF. Počeli su da stižu predlozi

o reformi svetske finnsijske arhitekture. Međutim, otkada je kriza obuzdana obnavlja se i

izvesna suzdržanost u vezi sa daljim stimulansima i skepsa prema potencijalnim rezultatima.

U isto vreme, počela su i istorijska poređenja performansi ekonomija razvijenih zapadnih

zemalja sa aspekta dominantnih ekonomskih teorija koje su rukovodile ekonomske politike

45 I. Vujačić, isto, str, 119-120.

U govoru koji je u martu 2009. godine održao

na temu reforme međunarodnog monetar-
nog sistema, guverner Centralne banke Kine
je izrazio žaljenje što Kejnsov predlog o uspo-
stavljanju svetske valute pod imenom BAN-
COR nije usvojen u Bretton- Wudsu prilikom
stvaranja Međunarodnog monetarnog fonda

i Svetske banke.

jaVnE finansijE

Unoseći metod uzročnosti u posmatranju ekonomskih pojava (dakle, i finansijskih),

merkantilisti su prvi postavili teoriju jedne finansijske politike. Oni su smatrali da se bogat-

stvo stvara u prometu, zbog čega je njihova osnovna pažnja bila usredsređena na novac, tj.

plemenite metale (zlato, srebro), što treba da predstavlja oličenje bogatstva zemlje, te da se

bogatstvo sastoji u novcu. Međutim, njih nije interesovala upotrebna vrednost plemenitih

metala, već njihova prometna vrednost, tj. samo zato što su predstavljali novac. Mesto koje

su dali plemenitim metalima stavio ih je pred drugi problem: spoljnu trgovinu, jer ako se

plemeniti metali koriste za kupovine van granica zemlje, smanjivaće se njihova količina a

time i bogatstvo zemlje. Treba obezbediti takvu politiku, a ne njihov odliv. Na tim osnovama

stvorili su i koncepciju o liku finansijske politike. Po njihovom shvatanju finansijska politika

mora da bude usmerena prema prometu, i to na taj način da se naciji obezbedi što više novca

odnosno plemenitih metala. Zbog toga su oni pristalice carina, gledajući u njima spasonosno

oruđe finansijske politike za ostvarivanje glavnog ekonomskog cilja -imati što više plemenitih

metala. Uvoznim carinama, prema njihovom shvatanju, trebalo je onemogućavati odlivanje

novca, odnosno smanjivanje nominalnog bogatstva.

U odnosu na nivo carinske zaštite koji treba koristiti kao instrument carinske politike,

razlikujemo dva pravca merkantilističkog shvatanja. Po jednima (ranijim merkantilistima),

finansijska politika trebalo je da bude veoma rigorozna i da brani svako odlivanje zlata iz

zemlje. Zato su zastupali stanovište da uvozne carine treba da budu veoma visoke, čak do

zabrane uvoza. Po drugim (kasnijim merkantilistima), carine treba tako organizovati da se u

trgovinskom bilansu obezbedi aktivan saldo (veći priliv od odliva plemenitih metala). Ne upu-

štajući se u kritiku površnosti njihovog učenja, merkantilisti su prvi ukazali na mogućnosti

korišćenja finansija u ostvarivanju određenih ekonomskih ciljeva.Interesantno je i shvatanje

merkantilista o dejstvima koja proizvode potrošni porezi (trošarine).

1.5.2. FIZIOKRATIZAM

Fiziokratska finansijska škola javila se u drugoj po-

lovini XVIII veka. Ona se razvijala na stavu teoretiča-

ra te škole o višku vrednosti. Inače, nazivi „fiziokrati”

i fiziokratska škola potiču od grčke reči

„fiziokratija”,

što znači vladavina prirode.

Po njima, tzv. prirodni po-

redak, kao izvor nepomirljivih prirodnih zakona, jeste

najbolji i najracionalniji poredak društva, kome treba da

se prilagodi pozitivni poredak društva.

Osnivač

fiziokratske ekonomske odnosno finansijske

škole je

Fransis Kene

, hirurg po profesiji, pisac mnogih

radova iz oblasti medicine i biologije, kasnije dvorski

lekar. Oko njega se formirala jedna od najhomogenijih

škola ekonomske misli.

49 Tako Tomas Man (1571-1641), polazeći od pogrešne premise da se višak vrednosti stvara u prometu, izvodi

i pogrešan zaključak u odnosu na dejstvo trošarine na radnike odnosno bogataše.

Po fiziokratima, višak vredno-
sti se stvara isključivo u zeml-
joradnji s obzirom na to da u
njoj učestvuje i priroda. Zbog
toga, u zemljoradnji dolazi do
povećanja materije u odnosu
na njeno stanje pre proizvodn-
je. Kod ostalih privrednih gra-
na, po njima, toga povećanja
nema.

PRETHODna PiTanja O jaVniM finansijaMa

U odnosu na finansijsku materiju, možemo odmah da istaknemo da se shvatanje fizio-

krata zasnivalo na njihovom osnovnom stavu o tome da se višak vrednosti jedino stvara u

zemljoradnji. Zato oni smatraju da je najracionalniji sistem jednog jedinog poreza, i to porez

na zemljoradnju. Svaki drugi porez van zemljoradnje mogao bi se u krajnjoj liniji prevaliti na

nju, što bi navodno prouzrokovalo i odgovarajuće nepotrebne troškove. Zbog toga, finansijska

politika mora da vodi računa o tome i da se ne dozvoli zaobilazni put poreza do viška vred-

nosti. Fiziokrati su, dakle, pored jednog jedinog poreza, istakli u svojoj teoriji i neposredan

porez kao najpogodniju i najracionalniju poresku vrstu.

Taj osnovni stav o zahvatanju viška vrednosti iz zemljoradnje, putem jednog jedinog po-

reza na zemljoradnju, poslužio je fiziokratima kao baza za klasifikaciju poreza na posredne i

neposredne poreze. Naime, svaki drugi porez, osim poreza na zemljoradnju, bio bi neizbežno

prevaljen na nju, jer se višak vrednosti stvara isključivo u zemljoradnji. Tako su oni sve po-

reze van poljoprivrede označili posrednim porezima, a porez koji opterećuje zemljoradnju

odnosno prihode od zemljoradnje, neposrednim porezom.

Za razliku od merkantilista koji su istražili oblast prometa i na toj osnovi zasnivali svoje

učenje u oblast finansijske politike, fiziokrati su svoje istraživanje preneli u oblast proizvodnje,

u čemu je upravo, i njihova zasluga u ekonomskoj odnosno finansijskoj nauci.

Međutim, predmet njihove analize nije proizvodnje uopšte, već pre svega poljoprivredna

proizvodnja, kao jedinu oblast u kojoj se stvara višak vrednosti. Upravo, u tome i jeste njihova

osnovna greška, jer višak vrednosti se stvara u svim sferama materijalne proizvodnje. Zbog

toga je i njihova teorija o podeli poreza na neposredne i posredne, na osnovama kako smo

to već izneli, bazirana na pogrešnim pretpostavkama: zasluga je fiziokrata, istovremeno, tzv.

klasične građanske ekonomiste na kompleksnije razmatranje ekonomskih pojava i dolaženje

do novih istina.

1.5.3. FINANSIJSKA TEORIJA U GRAĐANSKOJ EKONOMIJI

Ova ekonomska koncepcija vezana je za dva velika imena ekonomske teorije: Adama

Smita i Davida Rikarda. Njihov prethodnik Viljem Peti i drugi savremenici su sve značajniji

za opštu ekonomsku nego za finansijsku teoriju, mada su se i oni bavili izvesnim finan-

sijskim pitanjima. Oni su izučavali pogodnost poreskih vrsta sa stanovišta njihovih eko-

nomskih dejstava i došli do veoma sličnih rezultata: tvrdili su da je akumulirana trošarina

najpogodnija poreska vrsta sa stanovišta njenih ekonomskih dejstava. Naime, oni su pošli od

pretpostavke da je potrošnja najadekvatnije

merilo poreske snage te da

uvođenje jednog

jedinog poreza na potrošnju

(akumulirana

trošarina) onemogućava njegovo prevaljiva-

nje, s obzirom na to da takav porez pogađa

potrošača. Očigledno je da je njihova pret-

postavka o istraživanju poreske snage preko

potrošnje netačna, pa samim tim i njihov

konačan zaključak.

Glavne finansijske koncepcije u okviru kla-
sične ekonomske teorije nalazimo u delima
A. Smita i D. Rikarda, koja su, inače, izvršila
vrlo snažan uticaj na kasniju ekonomsku
misao.

PRETHODna PiTanja O jaVniM finansijaMa

nekoliko varijanti. Pozitivna varijanta ove teorije prihvata kategoriju dohotka kao najprihvat-

ljiviju za ostvarivanje principa pravednog oporezivanja, i to upotrebom metoda progresivnog

oporezivanja. Druga varijanta ove teorije javlja se pod nazivom teorija „jednake žrtve”, koja

pledira za proporcionalno oporezivanje kao najpogodnije za ostvarivanje pravednog opo-

rezivanja.

Teorija korisnosti zasniva se na subjektivističkom gledanju poreza. Predstavnici ove te-

orije zastupaju mišljenje da međuzavisnost državnih prihoda i rashoda odnosno dažbina i

javnih potreba treba da bude osnova za određivanje sposobnosti plaćanja poreza. Naime, oni

polaze od premise da ako se rashodi u tržišnoj privredi određuju prema subjektivnim želja-

ma individualnih potrošača, zašto se onda ne bi isti princip primenio i kod zadovoljavanja

javnih potreba.

1.5.5. SAVREMENA GRAĐANSKA TEORIJA

Nove ideje u finansijskoj nauci počele su da se

javljaju sa prvim svetskim ratom i svim onim po-

sledicama koje su nastale po njegovom završetku.

Pojava Velike svetske ekonomske krize pokazala

je da se teško može spasiti kapitalistički sistem bez

snažnih oblika državnog intervencionizma. Tako se

pojavom ove krize u finansijskoj građanskoj teoriji

javljaju nove ideje koje zastupaju potrebu aktivnog

korišćenja finansijskih instrumenata u regulisanju

privrednih tokova, označavajući time formiranje sa-

vremene finansijske teorije (fiskalne politike), koja

razrađuje uticaj efekata javnih prihoda i rashoda,

zatim javnog duga na nivo nacionalnog dohotka, zaposlenosti, investicionih ulaganja, na

cene, itd. Ona. takođe, poklanja veliku pažnju problemu nacionalnih privrednih resursa,

njihovom korišćenju i alokaciji.

Krajnji cilj njihovih teorijskih posmatranja je i razrada i upotreba finansijskih instrumena-

ta u službi konjunkturne politike. Ona, takođe, poklanja veliku pažnju problemu nacionalnih

privrednih resursa, njihovom korišćenju i alokaciji. Krajnji cilj njihovih teorijskih posmatra-

nja je i razrada i upotreba finansijskih instrumenata u službi konjunkturne politike.

Glavni

predstavnik ove teorije bio je J. M. Kejns.

Navedimo samo podatak da su se SAD u toku

Drugog svetskog rata ubrzano industrijalizovale.

1.5.6. FINANSIJSKA TEORIJA U SOCIJALISTIČKIM ZEMLJAMA

Finansijska teorija u socijalističkim zemljama (misli se na bivše i sadašnje socijalističke

zemlje) kao nadgradnja bitno izmenjenih društveno-ekonomskih odnosa zasnovanih na

društvenoj svojini sredstava za proizvodnju, ima i svoj različit pristup u tretiranju finansijskih

fenomena i njihovog mesta i uloge u društvu. Međutim, po jednom broju pitanja, naročito

Savremena građanska teorija na-
stala je sa pojavom velike svetske
ekonomske krize 30-ih godina
prošlog veka koja je pokazala da
se teško može spasiti kapitalistički
sistem bez snažnih oblika držav-
nog intervencionizma, kako je
tvrdio J.M. Kejns.

jaVnE finansijE

onih koja se odnose na obuhvatnost finansija, njihovoj ulozi i mestu u razvoju društva, ne

postoji jedinstven stav u socijalističkim zemljama, što je posledica različitog shvatanja uloge

države.

Naime, u finansijskoj teoriji bivših istočno-evropskih socijalističkih zemalja (naročito

bivšem Sovjetskom Savezu, gde je oko 90% stanovništva zapošljavano u državnom sekto-

) država se javljala kao direktan organizator privrede, tako da su finansije direktno povezane

sa proizvodnjom, obezbeđujući proces proizvodnje i raspodele društvenog proizvoda za

zadovoljavanje različitih društvenih potreba, bez delovanja zakona tržišta. Funkcija finan-

sijske delatnosti države u tim zemljama sastojala se u neposrednom finansiranju državnih

privrednih preduzeća značajnog dela osnovnih i obrtnih sredstava.

1.6. FISKALNO OPTEREĆENJE

1.6.1. POJAM FISKALNOG OPTEREĆENJA

U savremenoj teoriji i praksi, jedno od najvažnijih pitanja u javnim finansijama jeste

pitanje fisklanog opterećenja. Pod fiskalnim opterećenjem podrazumeva se visina učešća

javnih rashoda, odnosno javnih prihoda, u ukupnoj novostvorenoj vrednosti (nacionalnom

dohotku, odnosno društvenom proizvodu) neke zemlje u toku jedne kalendarske godine.

Često se kao sinonimi koriste izrazi: fiskalna presija, fiskalni pritisak ili koeficijent fiskalnog

opterećenja.

„Fiskalni kapacitet je sposobnost preduzeća ili privrede da podnese fiskalno opterećenje”.

Pri utvrđivanju koeficijenta opterećenja moguća su dva pristupa: prvi pristup je merenje

vrši stavljanjem u odnos javnih prihoda prema BDP, a drugi stavljanjem u odnos javnih

rashoda.

Većina autora je pristalica da se javni prihodi stavljaju u odnos prema BDP

, a

ne javni rashodi.

Dva su osnovna razloga ovakvom shvatanju:

◆ prvo, ukupna masa javnih rashoda sadrže bruto javne rashode, gde se mnogi rashodi

iskazuju više puta jer se ne mogu isključiti sva transferna plaćanja. Preko transfera

država vraća deo sredstava koja je uzela kroz poreze i doprinose, pa je skoro nemo-

guće izvesti tačnu računicu.

◆ drugo, deo javnih rashoda se pokrivaju iz sredstava koja nisu ubrana u vidu javnih

prihoda (gde se posebno ubraja javni zajam, donacije i sl. Ovi krediti i zajmovi se

vraćaju u dužem vremesnkom periodu i ne mogu se stavljati u odnos prema BDP

u tekućoj godini.

Ovakav pristup prihvata većina stranih i domaćih autora.

50 Mirko Kulić, Javne finansije, Megatrend univerzitet, 2010. str. 15.

51 Zoran Bingulac, Javne finansije, Megatrend univerzitet, Beograd, 2007. godine, str. 35.

52 Marko Radičić, Božidar Raičević, Javne finansije, teorija i praksa, DATASTATUS, Ekonomski fakultet,

Subotica, 2008. godine, str. 17.

53 Dragana Gnjatović, „Finansije i finansijsko pravo, Policijska akademija, Beograd, 1999. godine, str. 33.

jaVnE finansijE

1.6.4. FISKALNO OPTEREĆENJE U ZEMLJAMA OECD I U SRBIJI

U nastavku teksta dat je pregled fiskalnog opterećenja, u periodu od 1965. do 2005. godine,

u 33 države - članice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i u Srbiji.

Fiskalno opterećenje u zemljama OECD i u Srbiji

Iz navedenih podataka mogu se zapaziti tri osnovne karakteristike: prvo, skoro u svim ze-

mljama zapaža se tendencija stalnog povećanja fiskalnog opterećenja; drugo, nordijske države

(naročito Švedska i Danska) imaju tradicionalno najveće fiskalno opterećenje (oko 50%); i treće,

najniže fiskalno opterećenje imaju Meksiko (ispod 20%), SAD i Japan (oko 27%). Prosek za

PRETHODna PiTanja O jaVniM finansijaMa

sve države OECD je 36,2% a za 15 evropskih država OECD - članica EU je oko 40%. Podaci

za Srbiju, za 2005. godinu takođe su oko 40%, mada iz metodoloških razloga nisu sasvim

uporedive.

1.7. Pitanja

1. Šta je dalo poseban impuls nastanku (javnih) finansija?
2. Objasnite šta je predmet proučavanja finansija?
3. Obasnite u čemu se sastoji fiskalni i finansijski suverenitet države?
4. Definišite nauku o finansijama i finansijsku politiku?
5. Šta je predmet proučavanja finansijskog prava?
6. Objasnite odnos nauke o finansijama prema drugim naukama?
7. Definišite finansijske poslove i finansijski sistem?
8. Definišite javne finansije?
9. U čemu se satoji uloga finansija kao dela privrede - navedite primere iz prakse?
10. Objasnite zašto država koristi prinudu kod naplate javnih prihoda?
11. Objasnite ulogu države u doba Grčke i Rima prema shvatanju njihovih filozofa?
12. Koje dužnosti države navodi Adam Smit u „Bogatstvu naroda”?
13. Koje antikizne mere država treba da preduzme prema shvatanju J.M. Kejnsa?
14. Navedite i objasnite glavne finansijske teorije?
15.Šta znate o koeficijentu fiskalnog opterećenja?
16. Koje su vrste fiskalnog opterećenja - navedite primere?

DRŽAVA I OBLICI

NJENE INTERVENCIJE

Res, non verba.

Dela, ne reči.

jaVnE finansijE

2.1. CILJ UČENJA

Svrha učenja ovog poglavlja je da budete u stanju da:

◆

Razumete pojam državne vlasti i fiskalnog suvereniteta,

◆

Znate da objasnite pojam države kao političke organizacije i monopolistu sile,

◆

Znate da objasnite teoriju o neintervenciji države u privredi i njene zastupnike,

◆

Razumete suštinu teorije Samjuelsona o ulozi države u privredi,

◆

Znate zašto Dž. Kuper smatra da država upravlja preko javnih i monetarnih finansija,

◆

Razumete šta znači mehanicističko, a šta organističko gledište o državi,

◆

Znate shvatanja Nila Fergusona o javnim finansijama, centralnim bankama i berzama,

◆

Razumete teoriju blagostanja koju je zastupao A. Pigu,

◆

Znate zašto je Kejnsova teorija osporavana u jednom periodu u XX veku,

◆

Objasnite suštinu Fridmanove liberalne teorije,

◆

Razumete pojam korporativne države,

◆

Razumete osnove državnog intervencionizma u privredi zbog nesavršenosti tržišta,

◆

Znate pet savremenih osnovnih oblika državnog intervencionizma,

◆

Znate da objasnite ekonomske funkcije sistema formiranja javne potrošnje,

◆

Znate u čemu se sastoji politika upravljanja javnom potrošnjom,

◆

Znate zašto država interveniše,

◆

Razumete javno-privatno partnerstvo,

◆

Znate da navedete propise i praksu JPP u Srbiji u poslednje dve decenije.

2.2. DRŽAVNA VLAST I FISKALNI SUVERENITET

Od kada postoje države postoji i pitanje njenog definisanja. Država danas nije isto što

je bila država u prošlom veku, ili vekovima unazad. Samim tim se menja i definicija njenog

fiskalnog suvereniteta. Najbolji primer za to je Evropska unija, kao i Evropska monetarna

unija, gde su se države odrekle dela pravne, ekonomske, monetarne pa i fiskalne suverenosti.

Zanimljivo je napomenuti da je pre sto godina (1. juna 1911.godine) naš poznati pravnik

Milan Gavrilović na Pravnom fakltetu u Parizu odbranio doktorsku disertaciju pod naslovom

„Država i pravo”, koju je nagradio Univerzitet u Parizu.

Iste (1911. godine) Hans Kelzen (Prag, 1881. godine - Berkli, SAD, 1973. godine), jedan

od najvećih pravnika u XX veka, objavio je jedno od prvih ali najvažnijih dela „Glavni pro-

blemi teorije državnog prava. Kelzen se zadržao na pravu, takoreći negirajući državu njenim

svođenjem na pravni poredak, dok je Gavrilović, u znatno sažetijem radu, razmatrao pitanje

odnosa države i prava trudeći se da održi ravnotežu između ta dva pojma iako bi i po naslo-

vima poglavlja moglo da se zaključi da je veća pažnja posvećena državi.

54 Milan Gavrilović, Država i pravo, Doktorska disertacija, prevod, Pravni fakultet, Beograd, 2007. godine

55 Hans Kelzen, Opšta teorija prava i države, Pravni fakultet, Beograd, Drugo izdanje, Beograd, 2010.

jaVnE finansijE

2.4. TEORIJE O NEINTERVENCIJI DRŽAVE U PRIVREDI

Najstariji, tj. prvi zastupnik teorije o neintervenciji države u privredne aktivnosti bio

je engleski (škotski profesor) ekonomista i filozof iz 18. veka, Adam Smit.

On nije imao

veliko poverenje u državu i smatrao je da svaki pojedinac najbolje zna šta i kako treba da radi

u svom ličnom interesu, bez ikakvih intervencija države.

Smatrao je da tržište „nevidljivom

rukom” upravlja pojedincima da rade u sopstvenom interesu, ali i u interesu društva kao

celine.

Zadatak države, prema njegovom shvatanju je da obezbedi

unutrašnju stabilnost

pravnog poretka i spoljnu bezbednost.

Prema tome, pojedinci su isključivi i jedini pri-

vredni subjekti, a tržište svojim „prirodnim” mehanizmom vrši efikasnu alokaciju oskudnih

proizvodnih resursa na dobrobit sviju.

Ova teorija je bila veoma prihvatljiva sve do Velike

depresije 30-ih godina XX veka, kada je opovrgnuta.

Tada se ispostavilo da tržište ne može

da obezbedi ni punu zaposlenost ni stabilan privredni razvoj. Stoga je intervencija države u

privredi neminovna, ali se ni tu ne sme preći određena mera kako se ne bi udaljila od tržišne

privrede. O tome svedoči i činjenica da je od 1980. do danas bilo 5-6 ozbiljnih kriza.

2.5. NOVIJA SHVATANJA O ULOZI DRŽAVE

2.5.1. SAMJUELSON O ULOZI DRŽAVE U PRIVREDI

A) Kretanja u dva poslednja veka

Poznati ekonomista Samjelson

je dao značajan doprinos

definisanju uloge države u savremenoj ekonomiji. On navodi

da je „

obim državne intervencije u ekonomiji vekovima

bio poprište političke borbe.

Danas liberali žele da drža-

va ispravlja tokove u tržišnom poretku i olakšava socijalne

probleme ugroženih. Konzervativci zahtevaju da se država

„skine s naših leđa” kako bi tržišta mogla obavljati svoja čuda

u povećanju svačijeg standarda življenja. Za koje se tokove i socijalne probleme brinu liberali?

Je li istina da države mogu poboljšati stvari? Kako to da je vlast naroda, od naroda i za narod

na leđima naroda

To su neka između pitanja na koja se ekonomska analiza mora tesno pri-

premiti u neprekidnom ispitivanju države u ekonomskom životu.

Pol Samjuelson

(engl.

Paul Anthony Samuelson

)

(1915.-2009.)

, američki ekonomista, dobitnik Nobelove

nagrade za ekonomiju. Diplomirao je na Čikaškom univerzitetu, doktorirao na Harvardu 1941. godine.

Dao je fundamentalne doprinose u brojnim oblastima teorijske ekonomije, kao što su potrošačka teorija,

ekonomika blagostanja, spoljna trgovina, finansijska teorija, opšta i dinamička ravnoteža, teorija kapitala,

makroekonomija. Smatran je najvećim ekonomski teoretičarem druge polovine XX veka. Prvo važno delo

Osnovi ekonomske analize

(Foundations of Economic Analysis, 1947.), u kome je reformulisao klasičnu

ekonomsku teoriju na moderan, matematički način. Njegov udžbenik

Ekonomija: uvodna analiza

(Economics:

An introductory analysis, 1948.), sa više izdanja, predstavlja najpopularniji udžbenik svih vremena. Nobelovu

nagradu za ekonomiju dobio je 1970. godine, čime je postao prvi Amerikanac koji je iz oblasti ekonomije

dobio tu prestižnu nagradu. Bio je ekonomski savetnik Džona F. Kenedija.

Kako to da je vlast naro-
da, od naroda i za narod
na leđima naroda?
P. Samjuelson

DRŽAVA I OBLICI NJENE INTERVENCIJE

Tržišta su tokom dva poslednja stoljeća dokazala da su mo-

ćan mehanizam osnaženja ekonomija industrijskih zemalja.

Ipak, otprilike jedno stoleće pre, države praktično svih zema-

lja Evrope i Severne Amerike počele su uplitanje u ekonomsku

aktivnost da bi ispravile osetljive tokove na tržištu. Povećanje

mešanja država uzrokovalo je veliko povećanje uticaja države

na ekonomski život, kako na udeo nacionalnog dohotka po-

svećenog transferima i socijalnim davanjima tako i na pravne

i regulatorne nadzore nad ekonomskom delatnošću.

Prodiranje države na privatni sektor nije bilo neprekidno.

Naravno, sledeći ciklus politike, kapitalističke ekonomije kre-

ću

dva koraka napred, potom korak nazad, na putu većem

uplitanju države.

Ne tako davno, bili smo očevici ponovne

pojave tržišta i u kapitalističkim i u socijalističkim zemljama. Krstaškom ratu za smanjenje

uplitanja države započetom tokom Reganovih i Bušovih administracija u SAD (1981-1993)

pridružile su se vlade mnogih drugih zemalja. No, potom je pokret u javnom mišljenju skre-

nuo u drugom smeru dok je nova administracija Bila Klintona uvela programe uvećanja

državnog nadzora nad gigantskim sektorom zdravstvene zaštite. Celo vreme biračko telo je

ostalo podeljeno u pogledu primerene uloge države. Neki ljudi žele da nastave širenje delo-

kruga države. Drugi stežu obruč konzervativnog prevrata i nastoje smanjiti ulogu države u

budućnosti.

Država ima vrlo jak uticaj na ekonomsku delatnost. Koji su ciljevi ekonomske politike i

koja su sredstva za njihovo ispunjenje? Potom istražujemo teoriju javnog izbora, koja opisuje

kako demokratske vlade biraju između mogućih programa i njihovih društava. U poslednjem

delu istražujemo važan primer zdravstvene zaštite i razmatramo nekoliko pristupa koja dr-

žava može prihvatiti da unaprijedi funkcionisanje tog vitalnog tržišta

”

B) Tri oruđa državne politike

U istoimenom poglavlju, Samjuelson navodi glav-

na oruđa državne politike.

„U suvremenoj industrijskoj ekonomiji nema ni

jednog područja ekonomskog života u koje se ne upli-

će država. Možemo identifikovati tri glavna instru-

menta ili oruđa koje država upotrebljava da bi uticala

na privatnu ekonomsku delatnost. To su:

Porezi koji smanjuju privatni dohodak i sto-

ga dovode do smanjenja privatnih izdataka

(na automobile ili ishranu u restoranima) i

osiguravaju sredstva za javne izdatke (na do-

bra poput, skupljanja smeća ili „jakih” bombi).

58 Samuelson P. Nordhaus W.D. „Ekonomija„, MATE doo, Zagreb 1992. god. str. 276.

Pol Samjuelson

Tri oruđa državne politike čine:
1. Porezi koji smanjuju dohodak

i dovode do smanjenja privat-
nih izdataka;

2. Izdaci koji podstiču preduzeća

i radnike da proizvode odre-
đena doba i usluge;

3. Propisi ili nadzorikoji usmera-

vaju ljude da ostvare ili da se
uzdrže od određenih ekonom-
skih aktivnosti.

P. Samjuelson

DRŽAVA I OBLICI NJENE INTERVENCIJE

D) Rast državnih nadzora i regulisanja

U svojim izlaganjima Samjuelson navodi da država sve više interveniše u privredi i zato

ima potrebu da stalno donosi nove zakone i uvećava javne rashode i prikuplja veće poreske

prihode.

„Amerika 19. stoleća približila se kao i bilo koja druga ekonomija čistom laissez-faire

društvu, sastavu koji je britanski istoričar Čarls Tomas nazvao „anarhija i policajac”. Ta filo-

zofija je omogućila ljudima veliku ličnu slobodu da slede svoje ekonomske težnje i da ostvare

stoleće brzog materijalnog napretka. No, kritičari su videli mnogo pukotina u laisssez-faire

idili. Istoričari su zabeležili periodične krize, ekstremna siromaštva i nejednakosti, duboko

ukorenjenu rasnu diskriminaciju i trovanje vode, zemlje i vazduha zagađivanjem. Smutljivci

i naprednjaci zahtevali su obuzdavanje kapitalizma kako bi ljude mogli naterati tu mušićavu

životinju u čovečnije smerove.

Početkom 1890-ih SAD su postepeno napuštale verovanja da ona „država upravlja najbo-

lje, koja upravlja najmanje”. Predsednici Teodor Ruzvelt, Vudrou Vilson i Franklin Ruzvelt,

uprkos otporu probili su granice federalnom nadzoru u ekonomiji, oblikovali nova regula-

ciona i fiskalna oruđa za borbu protiv postojećih slabosti.

Ustavna ovlašćenja države široko su tumačena i kori-

štena da se „osigura javni interes” i „politiku” ekonomskog

sastava. Godine 1887. osnovana je savezna Međudržavna

trgovačka komisija (ICC) da bi se regulisao železnički sa-

obraćaj preko državnih granica. Uskoro su zatim

Šerma-

nov antitrustovski zakon

i drugi zakoni

usmereni protiv

monopolističkih kombinacija „ograničavanja trgovine”.

Tokom 1930-ih čitav skup industrija došao je pod ekonomsko regulisanje, u skladu s

kojima država određuje cene, uslove izlaska i ulaska i standarde obezbeđenja.

Regulisane

industrije skorašnjih godina uključuju vazduhoplovna preduzeća, kamionski prevoz, drumski

i vodeni saobraćaj, električnu energiju, gasna i telefonska preduzeća; finansijska tržišta, kao

i naftu i prirodni gas kao i cevovode.

Uz regulisanje cena i standarda poslovanja, država je pokušavala zaštititi zdravlje i bezbed-

nost, putem sve jačeg socijalnog regulisanja. Zbog otkrića i skandalozne ere

ranih 1900-ih,

doneti su zakoni o zdravoj hrani i drogama.

Tokom 1900-ih i 1970—ih Kongres je doneo

niz zakona koji su regulisali bezbednost u rudnicima i potom uopšte bezbednost radnika

odredio okvir za

savezno reguliranje zagađivanja vazduha i vode te opasnih supstanci,

ozakonio standarde bezbednosti za automobile i potrošačke proizvode, i regulisao dnevni

kop, nuklearnu energiju i otrovne otpatke.

Novo zakonodavstvo odnosi se na smanjivanje

opasnosti međunarodnom okruženju od hemikalija koje iscrpljuju kiseonik.

Poslednje decenije vodila se veća brigu za osiguranjem da prekršaji kod regulisanja budu

veći od troškova.

Ipak, povratak laissez-faire eri nije verovatan.

Ljudi su prihvatili ogra-

ničenja država koja su menjala istinsku prirodu kapitalizma. Privatno vlasništvo je sve

manje potpuno privatno. Slobodno je preduzetništvo sve više postajalo manje slobodno.

Neopozivi razvoj je deo istorije. „

61 Isto, str. 279.

„Država upravlja najbolje,
koja upravlja najmanje.” Lo-
zinka u SAD do 1890. godine

jaVnE finansijE

2.5.2. DŽORDŽ KUPER O UPRAVLJANJU DRŽAVOM
PREKO JAVNIH I MONETARNIH FINANSIJA

Vrlo dobar prikaz uzroka savremene krize, ali i retros-

pektivu dosadašnjih finansijskih kriza, Džordž Kuper je

dao u svom poznatom delu

„Uzroci finansijskih kriza”.

On polazi od uloge centralne banke koja pozajmljuje no-

vac ugroženim bankama privatnog sektora, kao „zajmoda-

vac poslednjeg utočišta,” ako su banke iscrpele sve druge

izvore pozajmljivanja kroz privatni sektor.

U nastavku Kuper analizira rad američkog

FED-a i Evropske centralne banke (ECB)

navodeći da

među njima nema neke velike razlike. „Te dve institucije jednako se zaklinju

da dele zajednički cilj postizanja stabilnosti cena. Međutim, javno slaganje prikriva du-

boku podelu o tome kako slediti svoje zajedničke ciljeve.

ECB insistira na tome da ciljana

novčana ponuda mora igrati centralnu ulogu u formulisanju politike; na svojim mesečnim

konferencijama za štampu službenici ECB-a iznose najnovije brojke o M³ (rast novčane po-

nude), koji označavaju stopu monetarne ekspanzije u EU. Bez izuzetka, dalje insistiraju na

tome da ti podaci moraju voditi njihove odluke o tome koliko i kada menjati kamatne stope;

preveliki rast ponude novca i kamatne stope moraju ići naviše, a ako je premalo novca, one

moraju padati. S druge strane Atlantika, u administraciji FED-a, filozofija je potpuno suprot-

na - smatra se da su podaci o M³ toliko beskorisni da ih više ne vredi ni beležiti, i sigurno

ne bi smeli da budu korišćeni kao vodič za politiku. Kontrola monetarne politike je posao

centralnog bankarstva, ali se centralni bankari ne mogu složiti šta znači promena novčane

ponude. Čini nam se da ECB, naprotiv, veruje da rast novčane ponude može postati preteran;

to je u skladu sa preteranim stvaranjem kredita i u skladu sa preteranom inflacijom imovine.

Međutim, postoji opšta uzdržanost da se prizna veza između preteranog rasta ponude novca

i preterane inflacije cena imovine. Krajnji rezultat tih različitih polazišta je taj da FED vidi

svoju ulogu u suzbijanju svake kreditne kontrakcije, dok ECB vidi svoju ulogu u suzbijanju

preterane kreditne ekspanzije. Međutim, razlike u strategiji monetarne politike važan su deo

priče ove i prethodnih kreditnih kriza i zaslužuju da se iznesu na svetlo. Zašto centralne banke

uopšte postoje? Centralne banke koriste politiku kamatne stope da kontrolišu tržište kapitala.

Ipak ekonomska teorija nam kaže da su tržišta sposobna i da bi ih trebalo ostaviti samim sebi.

Zašto su nam onda potrebne centralne banke da određuju kamatne stope? Pa valjda možemo

verovati da će tržišta odrediti pravilne kamatne stope, bez pribegavanja nekom planiranju

tržišta kapitala sovjetskog tipa?”

Alternativno gledište je da tržišta nisu temeljito stabilna i automatski optimizirajuća pa

stoga zahtevaju nadzor i upravljanje. Kejns, kao i Minski, naglašavaju ulogu države u osigu-

ranju tog upravljanja preko državnih rashoda i fiskalnih mera. Centralno bankarstvo može se

gledati na isti način kao i na fiskalne mere, kao nužan deo, po rečima Minskog, stabilizacije

nestabilne ekonomije.

62 Cooper Georg, Uzroci financijskih kriza, MASMEDIA, Zagreb 2009. str. 32.

63 Cooper G., Isto, 33.

Uloga centralna banke je da
pozajmljuje novac kao
„zajmodavac poslednjeg uto-
čišta” Dž. Kuper

jaVnE finansijE

u odnosu na zlato, dok su Velika Britanija i Francuska zadržale cene zlata na istom nivou.

Nakon toga došlo je do još nekoliko korekcija cena, sve do sastanka na Jamajci 1976. godine,

gde se MMF preobrazio u sistem valutnih područja, kao što su sistem evropskog valutnog

fluktuiranja ili evropske „zmije”, zatim dolarsko područje, područje francuskog franka, pod-

ručje britanske funte i područje SPV-a.

Vrednost američkog dolara, koja je do 15.8.1971.

godine bila fiksirana cenom od 35 dolara za uncu zlata, a juna 2012. godine dostigla oko

1.600 USD za finu uncu

(prim B. S.), što je najbolji dokaz koliko je američka valuta obezvre-

đena i koliko je svetski valutni sistem poremećen posle ukidanja zlatno-valutnog standarda.

Prekomernim štampanjem dolara Amerika je stalno uvećavala trgovinski deficit sa

ostalim svetom,

što je opet značilo da se uspostavio neto odliv američkih dolara prema osta-

lom svetu za plaćanje američkog uvoza. Samim tim iz godine u godinu slabio je uticaj SAD

u svetskoj privredi, o čemu govore sledeći podaci. „Galup je februara 2008. godine (znači,

pre nego što je finansijska kriza uzela maha) sproveo anketu o tome koje zemlje Amerikanci

smatraju najuticajnijim u tom trenutku i koje će to biti u narednih 20 godina. Ove rezultate

poredio je sa rezultatima iste ankete sprovedene osam godina ranije, 2000. godine. I, evo šta

pokazuju rezultati te ankete:

Najuticajnije zemlje u svetskoj privredi

A. U datoj godini

Ocena iz 2000. u %

Ocena iz 2008. u %

Kina

saD

japan

Evropska unija

B. U narednih 20 godina
Kina

saD

japan

Evropska unija

Dok su Amerikanci pre osam godina samouvereno mislili da je pozicija SAD nedodir-

ljiiva - i tada i u naredne dve decenije - februara 2008. godine njihovo mišljenje se radikalno

promenilo: Kina je najuticajnija. A kakvi bi bili rezultati kada bi se anketa sprovela sada,

početkom 2009. godine, posle svega što se dogodilo, i događa, za poslednjih godinu dana.”

Moderni sastav oporezivanja, navodi Kuper, „veoma je složen. Prvo vas oporezuju

kada zarađujete novac (porez na dohodak), a zatim i kad ih trošite (porez na dodatu

vrednost).

Ali između onoga što zaradite posle poreza i što radite povremeno nešto preostaje,

što se naziva štednjom, a bez inflacije Vlada se vrlo teško poslužiti sa tim delićem koji vam

ostane. Međutim, s inflacijom celo područje poreza na štednju postaje održivo.

66 Stakić Budimir, Međunarodne finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010. str. 11.

67 U pojedinim izvorima se navodi da je tadašnji francuski predsednik De Gol, sredinom 1971. godine, uputio

brod u SAD da zamene dolare u zlato, i pošto je samo manji deo francuskih potraživanja mogao da bude

zamenjen u zlato došlo je ukidanja konvertibilnosti dolara u zlato.

68 Jovanović-Gavrilović Predrag, Međunarodno poslovno finansiranje, Ekonomski fakultet, Beograd, 2010. str. 191.

DRŽAVA I OBLICI NJENE INTERVENCIJE

Ako vlada koristi tu pogodnost da otplati

sopstveni dug, onda je inflacija efektivno do-

vela do neto transfera potrošne moći i bogat-

stva od privatnog na državni sektor; on bi se

prema tome mogao uzeti

kao oblik poreza.

Međutim, ako Vlada koristi štampani novac

da otplati ili subvencionira dug privatnog

sektora, efekat redistribucije bogatstva i ku-

povne moći ostaje unutar privatnog sektora.

Ako se prihvati da je oporezivanje nužno,

onda nema ničeg inherentno pogrešnog u korišćenju inflacionog mehanizma za stvaranje

poreskog prihoda iako bi bilo zdravije ako bi mehanizam bio bolje shvaćen.

Prelaz sa zlat-

nog standarda na fiat novac učinio je državne finansije i centralne banke nesalomljivim.

Taj kvalitet nesalomljivosti može se koristiti, posebno u vremenima kriza, ali ona gubi jedan

ključ, možda i jedini ključ finansijske discipline.”

Davanje zajmova uz jemstvo, koje ne

obezbeđuje vraćanje kredita o roku ili vraća-

nje uopšte, je novi izvor nestabilnosti finan-

sijskog tržišta, a samim tim i ukupnog finan-

siskog si settema, pa se najnovija kriza može

nazvati i kreditnom krizom. Kao posledica

toga je pad cena nekretnina, što pogađa či-

tavu građevinsku delatnost, koja se smatra

jednom od pokretača niza drugih privrednih

delatnosti u svakoj tržišno razvijenoj državi.

I na kraju,

zaključuje Kuper, „Analiza neosporno sugeriše da je američka monetarna

politika igrala važnu ulogu u stvaranju sadašnje krize.

Ne bismo smeli zanemariti ulogu

japanske monetarne politike. Japansko ludilo zaduživanja u 1980-im godinama pretvorilo se

u trinaest godina dug period nultih ili gotovo nultih japanskih kamatnih stopa. Dugotrajnost

tako niskih stopa u tako dugom periodu u tako važnom, izvozno zavisnoj privredi nedvo-

smisleno je igrala važnu ulogu u današnjoj bolesti.”

2.5.3. MEHANISTICISTIČKO I ORGAN

icis

TIČKO GLEDIŠTE O DRŽAVI

A) Mehanicističko gledište o državi

U knjizi Javne finansije,

jednom od vodećih udžbenika iz te oblasti u svetu, njeni autori

Harvi Rozen i Gejer Ted navode da su „predmet...knjige...aktivnosti države u vezi sa opore-

zivanjem i potrošnjom, odnosno

javne finansije

, kako se obično nazivaju.

69 Coper G. Isto, str. 78-79.

70 Isto, str. 151-152

71 Public finance, Harvey S. Rosen (Univerzitet Prinston) i Ted Gayer (Univerzitet Džordžtaun), deveto izdanje,

prevod, Ekonomski fakultet, Beograd, izdanje 2011. godine, strana 2. i 5.

Zanimljivo je Kuperovo zapažanje da se u fazi
ekspanzije kredita privatni sektor poziva na
princip laissez-faire na tržištima podstičući
maksimalno ostvarljivu akumulaciju duga, a
kada kreditni ciklus sklizne u obrnut smer,
„odmah počnu pozivi državi u pomoć, po
pravilu, više volimo kapitalizam u ekspanziji,
a socijalizam u kontrakciji.”

Sposobnost da štampa neograničenu koli-
činu novca daje državi moć da otplati bilo
koji iznos duga; Vlada može da odluči da
isplati sopstvene dugove, ali, ako tako od-
luči, i dug privatnog sektora. Međutim, in-
ženjering plaćanja duga putem inflacione
mašine nije besplatan ručak, budući da on
proizvodi permanentnu nezaustavljivu in-
flaciju. Dž. Kuper

DRŽAVA I OBLICI NJENE INTERVENCIJE

Johnson, 1983. strana 197). Pojedinac ima značaj samo kao deo zajednice, a dobro pojedinca

definiše se se u odnosu na dobro celine. Prema tome, zajednica se stavlja iznad pojedinca. Na

primer, u Platonovoj Republici, aktivnost građanina poželjna je isključivo ako vodi praved-

nom društvu. Možda najneslavniji primer organskog shvatanja države predstavlja nacizam:

„Nacional-socijalizam ne priznaje posebnu individualnu sferu koja, nezavisno od zajednice,

treba da bude pažljivo zaštićena od uplitanja države...Svaka aktivnost u svakodnevnom životu

ima smisao i vrednost samo u službi celine.”

Ciljeve društva određuje država, koja uz to

vodi društvo ka ostvarivanju postavljenih ciljeva.

2.5.4 SHVATANJA NILA FERGUSONA

Nil Fergusona, u svojoj poznatoj knjizi „

Uspon novca”

, u poslednjem pasusu ističe:

„Postoje danas oni koji govore o smrti kapitalizma ili o kraju slobodnog tržišta, kao da su

države na neki način alternativa finansijskim tržištima.

Uveren sam, više nego ikad, da sve dok

ne budemo razumeli poreklo finansijskih

vrsta, nikada nećemo razumeti ni funda-

mentalnu istinu o novcu: daleko od toga

da je novac „čudovište koje treba vratiti na

svoje mesto”, kako se nemački predsednik

žalio, finansijska tržišta su ogledalo čove-

čanstva, otkrivaju svakog sata, svakog rad-

nog dana način na koji vrednujemo sebe i

resurse sveta oko nas.

Nije ogledalo krivo ako u istoj meri odražava i naše mane i našu lepotu.”

2.5.5. A. PIGU O DRŽAVI BLAGOSTANJA I NJEGOVI SLEDBENICI

A) A. Pigu - Država blagostanja

Država blagostanja označava takav oblik vladavine u savremenom državnom kapi-

talizmu u kome ona uz obezbeđenje određenog stepena političke demokratije preuzima

na sebe staranje o materijalnom blagostanju i socijalnoj sigurnosti pojedinaca.

Ovako su

se slične koncepcije u građanskoj političkoj ekonomiji javljale i ranije, ovaj pojam, o kome

građanski ekonomisti imaju veoma heterogena mišljenja, ušao je u upotrebu, sa svojim sa-

dašnjim specifičnim značenjem, tek posle velike ekonomske krize tridesetih godina prošlog

veka, a posebno u toku i posle drugog svetskog rata, kada su problemi koje treba da reši država

blagostanja dolazili sve više do izražaja.

73 Isto str. 3-4.

74 Nil Ferguson, Uspon novca-finansijska istorija sveta, prevod, Plato, Beograd, 2010. str. 363.

75 Artur Pigou, engleski ekonomista (1877-1959)

Istorijska realnost, što bi do sada trebalo da
je jasno, pokazuje da su države i finansijska
tržišta oduvek egzistirali u odnosu simbioze.
Zaista, bez onoga što je bilo potrebno javnim
finansijama, mnoge finansijske inovacije koje
su dovele do stvaranja centralnih banaka,
tržišta obveznica i tržišta akcija, nikad ne bi
nastale.

jaVnE finansijE

U glavne razloge za uvođenje države blagostanja (welfare

state - tzv. velferizam) u savremenom kapitalizmu nabrajaju

se sledeći:

1. većina građana nalazi se u najamnom odnosu

i obez-

beđuje egzistenciju preko svojih nadnica i nalazi se u

zavisnom položaju kod poslodavaca;

2. stvara se velika koncentracija stanovništva u velikim

gradovima

pa je smanjena međusobna uzajamna soli-

darnost stanovništva;

3. nezaposlenost, bolest i starost

su problemi savreme-

nog čoveka a pojedinci nisu u stanju da sami reše te pro-

bleme, pa je država blagostanja preuzima na sebe brigu

o staranju tako što određenim intervencionističkom

ekonomskom politikom utiče na stabilizaciju i razvoj privrede i pravednijem preras-

poređivanju nacionalnog dohotka.

Time se delimično neutrališu negativne posledice

delovanja tržišnog mehanizma. Kritičari velferizma smatraju da se na ovakav način

veliki broj stanovnika dovodi u zavisnost od vlade, što je neprihvatljivo u tržišnim

uslovima privređivanja.

Druga vrsta intervencije države javlja se u

situacijama kada tržište nije u stanju da apsor-

buje ponuđene robe,

pa je radi obezbeđivanja

punog korišćenja postojećih proizvodnih kapaci-

teta, pa se javna potrošnja države nametnula kao

neophodan korektiv ukupnih tržišnih kupovina.

Preduslov za to je puna demokratizacija odnosa

u razvijenim državama zapada sa otvorenom an-

gažovanošću da ostvari široko postavljene ciljeve,

a naročito punu zaposlenost, jednaku mogućnost

za rad i život mladih, socijalno osiguranje i zaštitu

minimalnog standarda.

Osnivač i glavni zastupnik ekonomije blagostanja (

pored italijanskog ekonomiste

Pareta)

engleski ekonomista A. Pigu

koji se zalagao za intervenciju kapitalističke države

radi otklanjanja suprotnosti između privatnih i opštedruštvenih interesa

kako u proizvod-

nji tako i u investicijama. Pigu je smatrao da suprotnosti između pojedinačnih i društvenih

interesa treba kvantitativno izraziti i neutralisati ih promenama u raspodeli nacionalnog

dohotka, formiranjem „lojalnih” nadnica i obezbediti preraspodelu putem poreza, a u oblasti

novca i finansija mora se voditi anticiklična politika.

U teoriji su poznati

Piguovi porezi i subvencije

. „Umesto da reaguju na pojavu ekster-

nalija regulacijom ponašanja, vlada može da koristi tržišne mere da bi iskladila individualne

podsticaje sa društvenom efikasnošću. Na primer, vlada može da internalizuje eksternalije

oporezivanjem onih aktivnosti koje imaju negativne eksternalije, a da subvencionira aktivnosti

koje imaju pozitivne eksternalije.

Porezi kojima se koriguju efekti negativnih eksternalija

Mere koje treba da preduzima država
blagostanja svode se na sledeće:
1. kupca ponuđenog viška proizvoda

na tržištu;

2. zaštita socijalno ugroženog stanov-

ništva;

3. alokator oskudnih resursa;
4. makroekonomski regulator privred-

nih aktivnosti.

Artur Pigu

jaVnE finansijE

Težište se prebacuje na područje informacija i kooperacije, sarađujući sa privatnim sektorom

u nastojanju da ostvari dugoročne strateške ciljeve (ulaganjem u: naučni i tehnološki razvoj,

profesionalno osposobljavanje, stvaranje informativnih mreža, itd.). Nova uloga države svodi

se, u stvari na sledeće:

◆

utvrđivanje pravila tržišne utakmice

koji se realizuje kroz mehanizam nagrada i

kazni i

◆

pružanje informacija neophodnih za donošenje ispravnih odluka

privrednih

subjekata. Time se ne napušta ideja tržišne konkurencije (država ne meša putem

regulisanja tržišta), ali je tu da motiviše privrednike u pravcu ostvarivanja strateš-

kih privrednih ciljeva savremenog društva, u pravcu sve većeg opšteg blagostanja.

Ne sme se zaboraviti ni shvatanje

Džona Stjuarta Mila

o ulozi države u stvaranju uslova

za normalan živor i rad. „Apsolutno pada u oči dobra, sigurna, snažna i pouzdana vlada,

koja dela u skladu sa jednakim, svima poznatim pravilima, prvi i osnovni uslov za razvoj i

napredak bilo kakvog društva i bilo kakve industrije.

Bez stabilnog, predvidljivog i dugoročnog poretka, koji garantuje samo moderna država, mo-
derna kapitalistička, liberalna demokratija je nezamisliva.” Postoji još desetine mesta u Mi-
lovom delu gde on ponavlja da je sigurnost, nakon hleba, prva potreba modernog čoveka,
odnosno prvi postulat modernog društva.

J.S. Mill

Kejns je tvrdio da se makroekonomski odnosi razlikuju od mikroekonomskih. Posebnu

inovaciju u njegovoj ekonomskoj mosli predstavlja argument da cene i zarade nis savršeno

fleksibilne jer imaju izvestan stepen lepljivosti, tj. da su inertne, odnosno da postoji izvesno

kađnjenje u reakcijama na tržištu. Imajući to u vidu, uzajamni odnos agregatne potražnje

i agregatne ponude može da vodi do stabilnog ekvilibrijuma nezaposlenosti. Ovim radom

(Opšta teorija...) Kejns se suprostavio ideji da tržište obavezno vodi stanju pune zaposle-

nosti, što je bio jedan od osnovnih postulata klasičnih ekonomista.

Kejnsove teorije su najveće nadahnuće evropskim i američkim ekonomskim teoreti-

čarima u periodu od 1941. do 1979. godine.

Pedesetih i šezdesetih godina XX veka bilo

je zlatno doba uticaja Kejnsovih teorija.

Od kraja 2008. godine, od zaoštravanja najnovije ekonomske krize, veliku pažnju po-

novo privlači Kejnsovo zalaganje za međunarodnu koordinaciju fiskalnih i monetarnih

mera i međunarodnih finansijakih institucija kao što su MMF i Svetska banka. I G20 se

danas zalaže za reformisanje međunarodnih finansijskih institucija pozivajući se na učenje

Kejnsa.

77 M. Đurković , Politička misao J.S. Mila, (1806-1873) JP Službeni glasnik , Beograd, 2006. str. 32.

78 Mihajlo Rabrenović, Strategijski menadžment u javnom sektoru, , Službeni glasnik, Beograd, 2011. stra.85.

79 Isto, str. 86.

80 Kejns se, na primer, zalagao za uvođenje jednstvene svetske monete BANCOR, prilikom osnivanja MMF-a

DRŽAVA I OBLICI NJENE INTERVENCIJE

2.5.7. FRIDMANOVA LIBERALNA TEORIJA

Milton Fridman

suprostavljao se dominatnom

kejnsijanstvu svojom teorijuom da je nivo cena uslov-

ljen količinom novca u opticaju, pa se i

naziva ocem

kvantitativne teorije novca.

Stoga je smatrao da nov-

čana masa treba da raste jednako kao realni društveni

proizvod. Kao jedan od najvećih liberala XX veka

Frid-

man je smatrao da država nema kapacitet da koriguje

nedostatke tržišta:

„Između potreba za akcijom pre-

poznavanja od strane države takve potrebe prisutan je

vremenski razmak; drugi vremenski razmak je između

prepoznavanja potreba za akcijom i samog preduzima-

nja akcije; treći vremenski razmak je prisutan između

akcije i njenih efekata.”

Fridman je poznat i po radu u oblasti funkcije po-

trošnje. U radovima je

isticao neophodnost smanjiva-

nja javne potrošnje.

. On je u delu

Kapitalizam i sloboda

isticao da

sistem zasnovan na slobodama daje najbolje

rezultate

„

Čikaška škola ekonomije - koja, grubo gledano,

stoji iza teorijske osnove Svetske banke

govori ce-

lom svetu da se vlasti ne smeju mešati u ekonomiju

U stvarnosti, gradonačelnik Čikaga troši milione do-

lara da bi stvorio pogodno tlo za razvoj visokotehno-

loških preduzeća. U stvarnosti, SAD subvencionišu i

štite i svoje poljoprivrednike i svoja visokotehnološka

preduzeća.”

Napominjemo da je i

Fridman pripadao

ovoj školi.

2.6. KORPORATIVNA DRŽAVA

Ekonomsko i društveno uređenje neke kapitalistič-

ke države koje je organizovano kao zajednica mnogo-

brojnih korporacija u kojima se povezuju i usklađuju

interesi različitih klasa staleža i slojeva naziva se - kor-

porativna država.

81 M. Fridman (1912-2006), američki ekonomista, dobitnik Nobelove nagrade 1976. za ekonomiju. Njegovo

najznačajnije delo mu je Eseji o pozitivnoj ekonomiji i Studije o kvantitativnoj teoriji novca.

82 M. Fridaman, (1957), A. Theoriy the Consumption Function, Princeton, University, Press.

83 Isto, str. 90-91

84 Reinert S. Erik, Globalna ekonomija, Čigoja, Beograd, 2006. str. 9.

Kao jedan od najvećih liberala
XX veka Fridman je smatrao da
država nema kapacitet da kori-
guje nedostatke tržišta. Čuven
je po citatima: „Nema besplat-
nog ručka” i „Državno rešenje
nekog problema obično je loše
koliko i sam problem.”

Milton Fridman

Cilj korporativne države je gu-
šenje revolucionarnih pokreta i
držanje u pokornosti eksploati-
sane klase.

DRŽAVA I OBLICI NJENE INTERVENCIJE

koji redovno vodi preteranoj štednji i nedovoljnosti privatnih investicija. On je daleko od

toga da odnose u kapitalističkom društvu smatra idiličnim. Naprotiv, on uviđa i analizira

mnoge njegove nedostatke i traži razne mere i instrumente da se celi kapitalistički sistem

učini elastičnijim i vitalnijim, da ukloni takve protivurečnosti. Kejns stvarno želi da osposobi

i adaptira kapitalistički sistem novim uslovima, da ga sačuva od neminovnog propadanja, što

otvoreno i priznaje.

Suprotnosti i nestabilnost kapitalističke privrede treba uklanjati mera-

ma monetarne i fiskalne politike, čime se ne dira u osnove kapitalističkog sistema privrede.

Kejnsove ideje mnogo su razrađivane, doterivane, opovrgavane, modifikovane, tako da se

stvarno teško može odvojiti onaj deo koji čini originalnu Kejnsovu teoriju od celog niza

novih shvatanja koja se pod nazivom neokejnzijanizma i danas pojavljuje, a često su u očitoj

suprotnosti s Kejnsovim stavovima. Radi se gotovo o reviziji originalnih stavova J.M. Kejnsa i

njihovom apliciranju na stvarne odnose u duboko izmenjenim nacionalnim ekonomijama.Ne

radi se, dakle, danas o ostvarivanju pune zaposlenosti u makroekonomskom smislu, koje su

neke zemlje kratko i ostvarivale, već o menjanju osnovnih odnosa u kapitalističkom sistemu

s očito nagomilanim suprotnostima. Razni pokušaji ostvarivanja „pune zaposlenosti” koji se

danas čine u okviru ekonomske politike pojedinih kapitalističkih država ne mogu doprineti

rešavanju ni uklanjanju gorućih protivrečnosti, teškoća i kriza, od kojih pati celi kapitalistički

sistem, niti je u tom sistemu moguće postići stalnu punu zaposlenost i blagostanje radnih

masa, bez radikalne izmene produkcionih odnosa. Dokaz su i sve učestalije krize krajem 20.

i početkom 21. veka.

2.7.2. SAVREMENI OBLICI DRŽAVNE INTERVENCIJE

A) 2008. „apdejtovana” verzija iz 1929.

Američki ekonomista

Ričard Mazgrejv

, smatrao je

javni sektor ima trostruku ekonomsku ulogu - sta-

bilizacija, alokacija i raspodela

I tržište i država ima-

ju svoje nesavršenosti.

Nesavršenost tržišta naročito se

ispoljila 1929. godine

, kada je svet zahvatila velika eko-

nomska kriza, koja podseća na krizu koja je počela 2007.

godine.

Uzroci krize iz 1929. godine, prema njegovom

shvatanju, krije se se u tome što su se veliki profiti iz

Prvog svetskog rata prelili u finalnu potrošnju umesto

u investicije. To se desilo i 2008. godine.

Globalističke

institucije su uzele velike profite, otvorile fabrike u Kini,

Indiji i u drugim zemljama sa jeftinom radnom snagom,

a svoje radnike su ostavile bez posla.

85 Ričard Mazgrejv, nemačkog porekla, (1910-2007) , najpoznatije delo „Teorija javnih finansija” objavljeno

1959., jedan od vodećih američkih teoretičara u oblasti javnih finansija. Pisao je zajedno sa suprugom Peggy

Ričard Masgrejv

jaVnE finansijE

Dakle, šta se zapravo desilo na osnovu čega Krugman pravi paralelu između Velike depresije
iz 1929. i 1930. i ekonomske krize koja je započela 2007. i 2008. godine? Krugman izvodi vrlo
čvrst zaključak i konstatuje...”ludovali smo kao da je 1929 - a sada je došla 1930. Aktuelna
finansijska kriza zapravo je „apdejtovana” verzija juriša na banke od pre tri generacije.”

I onda su krenule jedna po jedna država, počev od SAD, Evrope i ostalog dela sveta,

latile Kejnsovog recepta intervencije, upumpavajući stotine milijadri dolara i evra

, pre

svega spašavajući bankarski sektor, a zatim u privredi, a bilo je i dosta bankrota.

B) Pet osnovnih oblika intervencije države

Danas u savremenim privredama postoji veliki broj mera i instrumenata kojima država

utiče na odvijanje privrednog života u njoj, ali se ipak oni, najčešće, svode na

pet osnovnih

oblika intervencije,

a to su: pravna regulativa, intervencija na tržištu putem kupovine proi-

zvoda i usluga, vršenje transfernih plaćanja, vođenje stabilizacione makroekomske politike,

putem mera poreza i subvencija i vršenje alokacije oskudnih resursa.

Oblici intervencije države

1. pravna regulativa;
2. intervencija na tržištu putem kupovine (viška) proizvoda i usluga

  i prodajom robe (u slučaju nedovoljne ponude određene robe) na tržištu;
3.  vršenje transfernih plaćanja;
4.  vođenje stabilizacione makroekonomske politike, putem poreza i subvencija i
5.  vršenje alokacije oskudnih privrednih resursa.

1) Propisi i regulativa

Za funkcionisanje tržišne privrede u jednoj zemlji, pravni sistem ima dva bitna aspekta

koji su međusobno povezani, a to su:

međusobna usklađenost propisa

kojima se dodeljuju

određena prava privrednim subjektima

i mehanizam za prinudu

, ukoliko se ta prava ne

mogu ostvariti mirnim putem.

Jednim imenom to se danas najčešće zove

pravna država

, kako bi se na taj način obez-

bedilo pravilno funkcionisanje privrednog sistema i uopšte društveno-ekonomskog sistema

u celini. Osnovno je načelo da svi subjekti ispunjavaju svoje obaveze bilo prema drugim pri-

vrednim subjektima, bilo prema državi, tj. da svi dugovi moraju biti uredno i blagovremeno

podmireni prema svim subjektima.

Pravni okvir koji država stvara kroz različite grane prava ima za cilj utvrđivanje strik-

tnih pravila ponašanja svih subjekata u državi, pa i same države. Za tržišnu aktivnost su od

86 P. Krugman, „Partying Like it,s 1929. „ Ney York Times, March, 21. 2008.

87 Samjuelson,, Ekonomija, prevod, Mate, Zagreb, 2000.

88 Labus Miroljub, Osnovi ekonomije, Stubovi kulture, Beogard, 1999. str. 88. i dalje

jaVnE finansijE

posebnom je kontrolom transfer novih tehničko-tehnoloških otkrića, u koje se ulažu ogromna

državna sredstva, kao proizvoda koji su proizvedeni na bazi tih otkrića.

2) Prodaja robe i usluga

Prva grupa.

Kupovina i prodaja robe i usluga je drugi oblik intervencije države u privredu.

Kada se govori o državnim nabavkama, najčešće se misli na

naoružanje i vojnu opremu

uključujući sve potrošne materijale koje država koristi za vojsku i policiju (od hrane, odeće,

obuće, preko oružja i municije i svih drugih potreba). Značajan deo društvenog proizvoda

država utroši za tzv. velike državne nabavke.

Drugi oblik

intervencije države putem kupovine i prodaje robe jeste, (shodno Zakonu o

javnim nabavkama),

otkup i prodaja određenih proizvoda

koji služe za uredno snabdevanje

tržišta (pšenica, kukuruz, brašno, ulje, šećer, živa stoka, vuna, pamuk, naftni derivati, itd),

kako za proizvodnu tako i za široku potrošnju. Ove kupovine država vrši u fazi velike ponude

određenih, uglavnom berzanskih (ili sezonskih) proizvoda (žetva pšenice, berba kukuruza,

period velike ponude vune, itd) a prodaje na tržištu u vreme smanjene ponude a povećane

tražnje.

Treća grupa

prodaje proizvoda od strane drža-

ve odnosi se na tzv.

strateške proizvode

gde u pr-

vom planu mislimo na

razne vrste energenata

; od

uglja, preko naftinih derivata do električne energi-

je. U svakoj savremenoj državi odvijanje privrednih

aktivnosti, kao i svakodnevni život ne mogu se ni

zamisliti bez, sve većeg, korišćenja energije. Utro-

šak električne energije po glavi stanovnika, kao što

je poznato, predstavlja jedno od osnovnih merila

privredne razvijenosti jedne države. Otuda država

u većini zemalja ili direktno upravlja energetskim

resursima ili u velikoj meri utiče na proizvodnju i

distribuciju (prodaju) pojedinih ili svih vrsta ener-

genata u zemlji.

U četvrtu grupu

možemo svrstati prirodna neobnovljiva prirodna dobra, gde se u prvom

redu ubrajaju

rudna i mineralna bogatstva

jedne države. Nesumnjivo je da se ni jedna razvi-

jena privreda ne može ni zamisliti bez raspolaganja dovoljnim količinama kvalitetnih sirovina

(počev od gvožđa, preko čelika, bakra, olova, cinka, zlata, srebra, olova, itd) kao i proizvoda

šumskog bogatstva (drvo, itd), gde država može u velikoj meri da utiče svojim direktnim ili

indirektnim merama na njihovu proizvodnju i prodaju. Dobar deo ovih industrija predstavlja

tzv. javni sektor države.

U petu grupu

možemo svrstati

sektor usluga

železnica, poštanske i telefonske uslu-

ge, cevovodni transport, gradski prevoz

itd. gde država, takođe putem osnivanja javnih

90 Direktnom kupovinom država je, na primer, u periodu 1930-1939. godine u SAD učestvovala sa svega 3,3%

u nacionalnom dohotku, 1950-1960. godine već sa 11,5% a u periodu 1970-1980. godine čak sa oko 23%.

OTKUP ŽITARICA ZA ROBNE

REZERVE, VAŽAN POSAO DRŽAVE

DRŽAVA I OBLICI NJENE INTERVENCIJE

preduzeća

može da utiče na redistribuciju naci-

onalnog dohotka, pre svega putem cena, poreske

politike, subvencija i drugim merama intervencije

u privredi.

U svim napred navedenim sektorima u kojima

se država pojavljuje kao veliki privrednik mora da

ima jasnu ekonomsku politiku, jer su napred na-

vedeni sektori velike poluge u regulisanju odnosa

ponude i tražnje, odnosa cena, regulisanje zaposle-

nosti, pa sve do vođenja socijalne politike. Pojedine

mere u napred navedenim delatnostima prepuštra-

ju se samim (javnim) preduzećima, dok se pojedine

mere donose na nivou države (kao što su pitanje

cena, subvencija, prioriteta snabdevanja, itd.).

3) Transferna plaćanja

Kao sledeći oblik državne intervencije u pri-

vredi jesu

transferna plaćanja

. Osnovna odlika

transfernih plaćanja jeste njihova

jednosmernost

Naime, za razliku od drugih vrsta poslova gde su činidbe i protivučinidbe uobičajena pojava,

kod transfernih plaćanja ne postoji ova uzajamnost davanja. Tipičan primer za transferna

plaćanja su

socijalna primanja

, gde država daje novac, a korisnik socijalne pomoći nema

nikakve obaveze za primljeni novac na ime socijalne naknade. Sredstva za socijalna davanja

država obezbeđuje putem poreza i doprinosa (gde takođe postoji jednosmernost, ali u obrnu-

tom smislu - država prima novac a zauzvrat nema nikakvih obaveza prema davaocima novca).

Ukoliko, pak država nije u stanju da u celini izmiri socijalna davanja, tada je prinuđena ili da

se zadužuje na tržištu kapitala ili kod centralne banke, što dovodi do stvaranja javnog duga,

koji može dovesti do destabilizacije tržišta (pojave inflacije, itd).

U finansijskoj teoriji i politici

transferni javni rashodi predstavljaju preraspodelu na-

cionalnog dohotka

u korist određenih privrednih grana, grupacija, sektor i delatnost u na-

cionalnoj privredi, u korist inostranstva, u korist

sektora stanovništva i u korist pojedinih društve-

nih i socijalnih delatnosti.

U savremenoj finansijskoj praksi egzistiraju

različiti

oblici transfernih javnih rashoda,

i to:

1) Socijalni transferi, 2) Ekonomski transferi, 3)

Kamata na javni dug, 4) Interfinansijski (među-

budžetski) transferi i 5) Transferi u korist ino-

stranstva.

91 Primera radi, najveću dobit u 2011. godini od javnih preduzeća u Srbiji zabeležio je Telekom - 40,6 mlrd

dinara, Železnice Srbije - 12,6 mlrd dinara i HE Đerdap - 8,7 mlrd dinara, a i među najveće gubitaše u istoj

godini spadaju Železara Smederevo - 15,6 mlrd dinara i Galenika 12,0 mlrd dinara. Izvor www.apr.gov.rs

JP „ŽELEZNICE SRBIJE” IZ BUDŽETA

SRBIJE U 2012. DOBILO 12,96 MLRD

RSD NA IME SUBVENCIJA

Međutim, postojanje državnih pre-
duzeća ne isključuje postojanje i
privatnih u istoj delatnosti. Na pri-
mer, u SAD postoji državna i privat-
na pošta. J. Stiglic

NAJVEĆI KORISNIK TRANSFERA IZ BUDŽE-

SRBIJE - 278,4 mlrd RSD u 2012. godini

DRŽAVA I OBLICI NJENE INTERVENCIJE

Dva su cilja, dakle, koja država želi da ostvaruje permanentno:

◆

brine za smanjenje nezaposlenosti i povećanje društvenog proizvoda,

sa jedne

strane i

◆

održavanje stabilnih cena

i drugih uslova privređivanja, sa druge strane.

Ova dva cilja je

vrlo teško pomiriti

jer su u nekim situacijama nespojivi. Želja za punom

zaposlenošću znači niže cene nadnica, sa jedne strane, što treba da dovede do nižih cena

proizvoda na tržištu, sa druge strane, itd.

Za stabilizaciju uslova privređivanja država koristi uglavnom sledeće

mere

fiskalnu poli-

tiku, monetarnu politiku, kreditnu politiku, deviznu politiku, carinsku politiku, politiku

plata i cena.

Mere fiskalne politike

odnose se, pre svega,

na uvođenje poreza i doprinosa, čime se utvr-

đuje nivo javnih prihoda u cilju podmirivanja

javnih rashoda, posredstvom posebne politike

- politike javne potrošnje.

Monetarnu politiku

vodi država preko cen-

tralne banke i/ili ministarstva finansija. Poznato

je pravilo poput „spojenih sudova” - veća emisija

novca dovodi do porasta tražnje za robom na

tržištu, a time i do povećanja (novog ciklusa)

proizvodnje. I obrnuto, smanjenje emisije novca

dovodi do smanjenja tražnje, a time neminovno

i do usporavanja proizvodnje. Ali pritom važi još

jedno, dodatno, pravilo -

cene proizvoda vrlo

brzo idu naviše, ali naniže - znatno usporenije.

U svom poznatom delu „Principi ekonomije” kao deseti princip Mankju ističe da „država može da
bira između inflacije i nezaposlenosti.”

Mere kreditne politike

uglavnom deluju komplementarno sa merama monetarne poli-

tike, jer se kreiraju u istom centru - monetarnih vlasti. Mere kreditne politike sprovode se

posredno, preko komercijalnih banaka, a najčešći instrumenti za sprovođenje tih mera su:

visina kamatnih stopa, visina učešća ili depozita (bilo depozita banaka kod centralne banke

ili korisnika kredita kod komercijalnih banaka), rokovi otplate kredita, visina odobrenih

kredita, namena korišćenja kredita (za izvoz, za pripremu proizvodnje za izvoz, za investicije,

za kupovinu trajnih potrošnih dobara, itd).

Posebno važno pitanje u ekonomiji jedne zemlje, pitanje pravilnog vođenja

devizne po-

litike.

I ovu politiku država sprovodi posredstvom centralne banke i komercijalnih banaka.

Osnovno pitanje svih pitanja u vođenju devizne politike jeste kurs (cena) domaće valute u

odnosu na cenu drugih vodećih svetskih (konvertibilnih) valuta.

93 G. Mankju, Principi ekonomije, III izdanje, prevod, više izdanja, Ekonomski fakultet, Beograd

NARODNA BANKA SRBIJE

KREATOR MONETARNO-KREDITNE POLITIKE

jaVnE finansijE

Mere carinske politike

spadaju u najizrazitiji primer uticaja države na privredni ambijent

na njenom unutrašnjem tržištu, u smislu vođenja pravilne zaštitne ekonomske politike prema

spoljnim tržištima. Ove mere se, u osnovi, svode na dve grupe: u prvu grupu mera spadaju

mere za povećanje izvoza (gde spadaju razni oblici izvoznih stimulacija: neposredne, posred-

ne, kombinovane, itd), i mere za ograničavanje uvoza (gde spadaju: carinske i vancarinske

dažbine, uvozne dozvole i kvote, saglasnosti za uvoz, mere kvalitativne kontrole, pa sve do

mera zabrane uvoza).

Mešanje države u

politiku plata i cena

je uglavnom marginalnog karaktera. Naime, sam

mehanizam tržišne privrede, delovanjem zakona ponude i tražnje, treba da dovede do tržišne

ravnoteže, kako u pogledu cene radne snage (time i do plata) tako i u pogledu cene proizvoda

na tržištu. Uloga države može da se svede samo na utvrđivanje minimalnih (najnižih) cena

rada, radi zaštita najugroženijih slojeva stanovništva, zatim može da kontroliše rast plata,

kako ne bi dolazilo do „pregrejanje” tražnje koja vodi ka povećanju cena, jer je živi rad veoma

značajna stavka u svakom proizvodu ili usluzi.

5) Vršenje alokacije oskudnih resursa

Alokacija oskudnih resursa upravlja se na

osnovu signala sa tržišta: šta proizvoditi, za

koga se proizvodi, kako se proizvodi? Postoji

mišljenje među ekonomistima da svaka roba

nađe kupca, ali je pitanje njenog kvaliteta, cena

i uslova prodaje opredeljujuće za svaku prodaju.

Država mora da brine o novim industrijskim programima, jer bez industrija-lizacije nema

ni visokog stepena razvijenosti ni visoke stope zaposlenosti

Međutim, postavlja se pitanje kako to Japanci omogućuju da kupite njihove proizvode.

Dva su osnovna pravila kod njih:

što niže cene

(jer se time stvara veći broj kupovina što

dovodi do bržeg obrta kapitala)

i kreditiranjem prodaje kapitalnih dobara

na dugoročni

kredit (brodovi se prodaju - daju u lizing ili finansijski lizing, na period do 15 godina).

2.8. EKONOMSKA FUNKCIJA SISTEMA

FORmiRanja jaVnE POtROšnjE

Fiskalni sistem, baziran na privatnom vlasništvu nad sredstvima za proizvodnju, profit-

nim motivima i tržišnom mehanizmu, institucionalno zahteva upotrebu budžetske i poreske

politike u procesu rešavanja naraslih protivrečnosti u reprodukciji (nejednakosti u raspodeli

nacionalnog dohotka, socijalne nejednakosti i konflikti klasnog karaktera, nezaposlenost,

naizmeničnost smene prosperiteta ili buma, krize i slampa, odnosno inflacije i deflacije, nivoa

nedovoljnog rasta nadnica i plata u odnosu na profit i normalni tok privrednog rasta i sl.).

94 Hatibović Dž, Privredni rast u Japanu,, prevod, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd, 1980.

U Japanu postoji izreka „Mi vam ne
prodajemo, mi vam omogućujemo da
kupite našu robu”.

jaVnE finansijE

Alokaciona funkcija ekonomije javne po-

trošnje realizuje se kvantitativnim i kvalita-

tivnim dimenzijama javnih rashoda i prihoda

u procesu formiranja finansijskog potencijala

finansijskih institucija

(budžeta i fondova) i

distribuiranja finansijskih resursa na planira-

ne i dogovorene društvene (opšte i zajedničke)

potrebe. Zadovoljavanjem društvenih potreba,

posredstvom finansijskih institucija i fondo-

va, planski se alociraju resursi u pojedinim se-

gmentima društvene reprodukcije, korigujući,

pri tome, tržišni mehanizam razmeštaja proizvodnih snaga. Korektivnim dejstvom javnih

rashoda i prihoda na alokaciju proizvodnih resursa, koja se efektuira posredstvom tržišta

ostvaruje se realokaciona funkcija tzv. društvenog finansiranja. Modifikovanjem ekonomskog

položaja određenih organa, grupacija, delatnosti, preduzeća i pojedinaca, društvenim priho-

dima, s obzirom na to da se redukuje dohodak, akumulacija, likvidnost, samofinansiranje,

potrošnja, zarade, imovina i sl. opredeljuju se finansijski resursi za alimentiranje društvenih

potreba, odnosno društvenih rashoda.

Država, jedinice lokalne samouprave i

odgovarajući fondovi realizuju alokacionu funk-

ciju privrednih i finansijskih resursa posredstvom javnih rashoda, finansiranjem:

Izgradnje novih privrednih kapaciteta

, proširenje postojećih proizvodnih objekata i

otklanjanja tzv. uskih grla u privredi; Modernizacije i rekonstrukcije prioritetnih privrednih

objekata i razvojnih programa u društvenoj reprodukciji;Naučnoistraživačkog rada i aplikaci-

je rezultata naučnog istraživanja u vitalnim sektorima;Transfera nove tehnologije i tehničkih

inovacija iz inostranstva; Društveno-ekonomske, naučno-obrazovne, kulturno-prosvetne i

socijalno-zdravstvene infrastrukture;

Zaštite čovekove životne i radne sredine

; Kupovine

robe i usluga iz budžeta i fondova; Opštedruštvenih potreba (društvena uprava, finansiranje

jedinica lokalne samouprave, odbrana, dopunska sredstva, rezerve itd.) na svim nivoima (od

opštine, preko pokrajine do republike); Zajedničkih potreba (obrazovanje i vaspitanje, nauka,

kultura, fizička kultura, socijalna zaštita, dečja zaštita i dečji dodatak, zdravstveno osiguranje,

penzijsko-invalidsko osiguranje i zapošljavanje) na svim nivoima fondova.

Međutim, pri analizi alokativne funkcije opšte i zajedničke potrošnje treba odvojiti po-

tencijalne od efektivnih modela alokacije resursa. Jer, na prezentiranoj listi alokacije resursa,

posredstvom obima, strukture i dinamike društvenih rashoda, pojedini modaliteti u perspek-

tivi mogu se potpuno preneti na privredu (privredne investicije) i na fondove (ekonomski

transferi, ekonomska infrastruktura) i sl., kao što je i problematika finansiranja nerazvijenih

područja van konteksta opšte i zajedničke potrošnje.

2.8.2. REDISTRIBUCIONA FUNKCIJA JAVNE POTROŠNJE

Transferom dohotka proizvodnog segmenta društvene reprodukcije u sferi „neproi-

zvodne” potrošnje, kreira se finansijski potencijal finansijskih institucija za alimentiranje

ŽELEZARA SMEDEREVO

DRŽAVA I OBLICI NJENE INTERVENCIJE

opšte i zajedničke potrošnje. Društvenim priho-

dima (porezi, doprinosi, parafiskaliteti, javni dug)

ostvaruje se

redistribucija nacionalnog dohotka

i akumulacije i koriguje raspodela dohotka

koja

se odvija posredstvom tržišnog mehanizma. Fi-

skalitetima se, prema tome, usklađuje raspodela,

a ekonomskim i socijalnim transferima koriguju

se nejednakosti pošto se naplate fiskalne obaveze.

Oporezivanjem dohodaka privrednog društva, zarada građana, imovine i prihoda od imovine,

prometa i drugog, redukuju se fiskalne osnovice (oporezivanje materije) radi zadovoljenja

društvenih potreba. Ekonomskim transferima restituišu se likvidnost i raspoloživi dohodak

određenih sektora društvene reprodukcije, koji su defavorizovani u tržišnoj konkurenciji i

diskriminisani u sistemu privređivanja i dohodovanja, s jedne strane, i koji ekonomski pod-

nose terete inflatornih udara, s druge strane. Ekonomskim transferima ostvaruju se intencije

društvene intervencije u funkciji korigovanja postojećih nejednakosti u sistemu raspodele do-

hotka između primarnih, sekundarnih i tercijarnih delatnosti. Ova redistribucija nacionalnog

dohotka ostvaruje se na relaciji od sektora prema sektoru preduzeća. Preraspodela „fiskalnog

dohotka”, posredstvom transfernih resursa budžetskih institucija, odražava uspostavljanje

finansijskih odnosa vertikalnog tipa u domenu finansiranja opštedruštvenih potreba.

Pored

finansiranja opštih društvenih po-

treba budžetskim institucijama

u našem

privrednom sistemu egzistiraju i posebno

razvojni proizvodni fondovi

, koji svojom pri-

hodnom strukturom i obimom sredstava utiču

na preraspodelu nacionalnog dohotka.

Doprinosima iz dohotka privrednog druš-

tva i doprinosima iz zarada, konstituiše se

redistributivna funkcija fondova u funkciji

alimentiranja zajedničkih potreba (školstvo,

obrazovanje, kultura, nauka, socijalno osiguranje, zdravstvo itd.). Najzad, egzistiraju i tran-

sferna finansijska sredstva na relaciji budžeti – fondovi i između samih fondova, koja u osnovi

označavaju preraspodelu društvenih prihoda.

2.8.3. STABILIZACIONA FUNKCIJA JAVNE POTROŠNJE

Stabilizaciona funkcija opšte i zajedničke potrošnje

podrazumeva obezbeđenje relativno

visokog stepena korišćenja sredstava

(proizvodnih kapaciteta),

relativno stabilnog nivoa

cena i zaposlenosti.

Stabilizaciona funkcija opšte i zajedničke potrošnje sprovodi se u kontekstu stabilizaci-

onih potencija društvenih rashoda radi eliminisanja inflatornih ili deflatornih tendencija.

Konjukturne oscilacije u realnim tokovima reprodukcije „napadna” su tačka stabilizacionih

(antiinflatornih ili restriktivnih i antideflatornih ili ekspanzivnih) fiskalnih mera, odnosno

Redistributivna funkcija ekonomije
opšte i zajedničke potrošnje ostvaruje
se mehanizmima društvenih prihoda i
društvenih rashoda.

NOVI PROIZVODNI PROGRAM:

FIAT-ZASTAVA

DRŽAVA I OBLICI NJENE INTERVENCIJE

U slučaju

inflacije troškova

, koja je inducirana odnosom rasta zarada i produktivnosti

rada, stabilizaciona fiskalna politika je pod znakom pitanja. Jer,

svako povećanje fiskaliteta

povećava proizvodne troškove firme, koji će se pre ili kasnije ponovo pokriti cena infla-

tornu spiralu:

zarade vuku troškove, troškovi vuku cene. Fiskaliteti bi bili efikasniji u slučaju

postojanja progresivnog fiskalnog zahvatanja zarada i nepostojanja mogućnosti prevaljivanja

progresivnog fiskalnog zahvatanja zarada i nepostojanja mogućnosti prevaljivanja fiskal-

nih tereta na fondove preduzeća. U suprotnom slučaju, direktni fiskaliteti su neprihvatljivi

i neefikasni u borbi protiv troškovne inflacije, budući da se rastući trend fiskalne presije,

posredstvom povećanog opterećenja dohotka preduzeća i/ili zarada radnika u preduzeću,

kontrabalansiraju posredni fiskaliteti (porez na promet i carine) na stabilizacionom frontu.

Najzad,

treće pravilo tzv. kompenzacionog društvenog finansiranja

podrazumeva, u

stvari, dinamičku stabilizaciju:

obezbediti ekspanziju tražnje

u proporciji s povećanjem

proizvodnih kapaciteta, odnosno harmoničan tok u kretanju efektivne tražnje

i realne po-

nude

uz relativnu stabilnost cena i punu zaposlenost. Jasno je, na prvi pogled, da se radi o

ravnotežnoj stopi rasta, pri nultim inflatornim i deflatornim impulsima.

2.8.4. RAZVOJNA FUNKCIJA JAVNE POTROŠNJE

Razvojna funkcija javne potrošnje podrazumeva stvaranje uslova za harmoničan pri-

vredni razvoj

(globalni i regionalni) i stimulativno dejstvo na stopu privrednog rasta. Javnim

rashodima i prihodima mogu se pomoći razvojni napori dugoročne ekonomske politike.

Obimom i strukturom javnih rashoda mogu se, najpre, finansirati investicioni projekti proi-

zvodnog karaktera od nacionalnog značaja i proširivati i modernizovati proizvodni kapaciteti

propulzivnih sektora. Ekonomskim kompenzacijama (

dotacije, subvencije, regresi, premi-

je, izvozni primovi

) mogu se podržavati i štititi pojedini ekonomski segmenti (industrija,

poljoprivreda, turizam, saobraćaj, građevinarstvo, trgovina). No, time se ne iscrpljuje lista

stimulativnih dejstava javnih rashoda na stopu privrednog rasta.

REALNI RAST BDP: OSTVARENA STOPA I DUGOROČNI TREND

97 Izvor: Revidirani memorandum ....2011-2013. str. 13.

jaVnE finansijE

Postoje brojni metodi neposrednih i po-

srednih fiskaliteta:Stimulisanje akumulaci-

onog potencijala i radnog produktiviteta;

Sektorsko usmeravanje investicionih tokova

(plasmana); Ubrzano amortizovanje sredsta-

va rada; Diskriminatorsko ili diferencijalno

fiskalno zahvatanje dohotka propulzivnih

grana i grupacija; Globalna fiskalna osloba-

đanja i sektorske olakšice; Oslobađanja od

poreza na promet i carina tehničko-tehnološke opreme iz uvoza za nerazvijena područja;

Stimulisanje izvozne privrede refundiranjem, regresiranjem, subvencionisanjem i selektivnim

refinansiranjem; Favorizovanje štednje (dinarske i devizne) sektora stanovništva, itd.

Fiskalno oslobađanje akumulacije, odnosno investicija, ima prvenstveno za cilj da ubrza

ritam transformacije monetarnog kapitala i realne faktore rasta.

Diferenciranom fiskalnom presijom između rada i kapitala utiče se na zaposlenost,

upotrebu proizvodnih faktora i relativne cene faktora proizvodnje, modifikujući propor-

ciju u kombinaciji i alokaciji faktora u proizvodnoj funkciji.

Za nove investicije umanji-

vanje osnovice poreza na dohodak javlja se kao svojevrsno društveno premiranje investicija.

Tehnika ubrzane amortizacije

redukuje period imobilizacije kapitala i kompenzuje bu-

duću depresijaciju vrednosti i osnovnih sredstava. Skraćivanje perioda amortizacije dovodi

do odlaganja plaćanja fiskaliteta, a time i do smanjenja sadašnje vrednosti poreza i efektiv-

nog opterećenja. Skraćenje perioda amortizacije obezbeđuje investitoru neposredni porast

raspoloživog dohotka, likvidnost i samofinansiranja, pa, sledstveno tome, i ponudu kapitala

za udruživanje. Ubrzana amortizacija redukuje eksterno finansiranje i stimuliše sopstvene

investicije, uz anticipiranje budućih tokova tehnološko-tehničkog progresa. Konačno, ela-

stičnost u vremenskom rasporedu troškova amortizacije, u kojem poreski obveznik očekuje

fluktuaciju poreskih stopa, omogućava mu da izvrši amortizaciju za vreme visokih stopa.

Paralelno sa beneficiranim tretmanom amortizacije, postoje i fiskalna oslobođenja dela

dohotka, koji se izdvaja za naučnoistraživački rad, obrazovanje kadrova, inovatorstva i sl. u

okvirima preduzeća, što, uz stimulativno izdvajanje dela dohotka i ličnih dohodaka za nauku,

kulturu, obrazovanje i zdravstvo posebno deluje na stopu privrednog rasta.

Pored fiskalnih dejstava na globalni privredni razvoj, u nas su

prisutni napori razvojne

politike u domenu regionalne harmonizacije privrednog razvoja.

Fiskalnim oslobađanjem uvezene tehničko-tehnološke opreme od poreza na promet i

carina,

se podstiču razvojni napori ekonomske politike i nerazvijenim regionima.

Preraspodelom dohotka, posredstvom fiskalnog opterećenja i njegove preraspodele, omo-

gućava se eliminisanje dispariteta, distorzije i jednakog sticanja i raspodele dohotka.

Delovanjem fiskaliteta na spoljnoekonomske (trgovinske) i finansijske transakcije podr-

žava se eksterna ravnoteža (ravnoteža spoljnotrgovinskog i platnog bilansa) i deluje na pri-

vredni razvoj.Fiskalnim oslobađanjem i olakšicama stimuliše se uvoz deficitarnih proizvoda

(reprodukcioni materijal i oprema) i uvoz roba, koje svojim nižim cenama treba da deluju

smirujuće na rast domaćih cena.

Globalnim i selektivnim oslobađanjima, kao
i diferenciranim stopama poreza i carina
(PDV, porez na dobit, poreza na kapitalnu
dobit, carine itd), u domenu oporezivanja
finalne potrošnje, može se stimulisati pove-
ćano izdavanje za štednju stanovništva, a sve
u cilju povećanog investiranja koje obezbe-
đuje nova radna mesta.

jaVnE finansijE

Evropska komisija se založila za veću budžetsku disciplinu i

konvergenciju ekonomskih

politika. Akcenat je stavljen na stabilizaciju budžetskih deficita, redukciju javnih rashoda

i povećanje javnih prihoda.

Teoretski posmatrano, programirano deficitarno programiranje (budžetski deficit ex

ante) je ekonomski dopustivo ukoliko kontrolisani manjak korespondira debalansu između

akumulacije i investicija. Po pravilu, kontrolisano deficitarno finansiranje javne potrošnje u

korelaciji sa makroekonomskom politikom stabilizacije, moguće je bez inflatornog udara, što

zavisi od stanja i odnosa na robno-novčanom tržištu i mogućnosti brzog interventnog uvoza

za smirivanje narasle finalne tražnje preko finansiranja budžetskog deficita. Na isti način

deluje i deficitarno finansiranje javne potrošnje kada se dodatni novčani kapital koristi za

proizvodne investicije u javnom sektoru ili preko javnog sektora u privredi.Uticaj države na

rad javnih preduzeća sa državnim kapitalom ostvaruje se kroz: davanje saglasnosti na formi-

ranje cena; potvrđivanje statuta kao i davanje saglasnosti na statusne promene; postavljanje

određeno (većeg) broja članova upravnog odbora, čime posredno utiče na izbor direktora;

davanje saglasnosti na smanjenje i povećanje kapitala preduzeća.

Međutim, nije ni privatizacija dala očekivane rezultate. Dovoljno je napomenuti da je oko

100 velikih preduzeća, posle neuspele privatizacije ponovo (ali u znatno gorem stanju nego

pre privatizacije) vraćeno u državno vlasništvo.

2.10. ZAŠTO DRŽAVA INTERVENIŠE?

Praksa je potvrdila, naročito tridesetih godina prošlog veka, da je intervencija države neop-

hodna, ali je pitanje mera, instrumenata i vremena dokle država može i treba da interveniše.

Marks je rekao jednom prilikom da mere države najčešće deluju „kao beskrajni zavrtanj,

nikada ne znate kada se treba zaustaviti”, tako da je teško odrediti meru državnog mešanja

u privredni život.

Osnovni razlog državnog mešanja u privredne tokove je

nesavršenost

tržišta

, kako unutrašnjeg a još više međunarodnog (kako istiće A. Smit u „Bogatstvu naroda”).

U svom delu „Ekonomija javnog sektora”

J. Stiglic

navodi šest vrsta nesavršenosti

tržišta, i to:

a) Nesavršena konkurencija, b) Javna dobra, c) Eksterni efekti, d) Nepotpuna

tržišta, e) Nesavršene informacije, f) Nezaposlenost i drugi makroekonomski poremećaji.

U zemljama tržišne privrede širom sveta ciklična kretanja su uobičajena pojava, što je

praksa odavno potvrdila. U fazama kada jenjava privredna aktivnost, kaže se da se radi o

fazi

recesije

(opada zaposlenost, plate i životni standard), a kada dođe do uspona privrednih

aktivnosti, kaže se da je u pitanju

prosperitet.

Pojedina javna dobra država može pre-

pustiti preduzećima da ih izgradi i stavi u

eksploataciju sa ili bez naknade (na primer,

autoputevi se mogu graditi putem konce-

sije, Pored napred navedenih pitanja, po-

stoje i drugi, naročito

ekološki problemi

99 J. Stiglic, isto, str. 232.

Postoje dobra koje svi koriste i privreda i
građani, bez obzira na to da li plaćaju ili ne,
a to su: saobraćajnice, talasne frekvencije,
čist vazduh i dr. koja se jednim imenom
zovu javna dobra.

DRŽAVA I OBLICI NJENE INTERVENCIJE

o kojima je država dužna, na razne načine,

da vodi računa. Propisivanjem određenih

standarda (na primer, stepen zagađenosti

otpadnih voda, itd), kontrolom primene do-

netih propisa iz oblasti ekološke zaštite pa

sve do finansiranja određenih projekata koji

će unaprediti mere zaštite životne sredine.

Ove mere zovu se eksternim efektima

i, po

pravilu, radi se o negativnim eksternim efek-

tima (pozitivni eksterni efekti su znatno ređi), a troškovi koji iz njih proističu za treća lica,

mogu biti obuhvaćeni tržišnim cenama. Stoga je neophodna intervencija države, bilo putem

uvođenja korektivnog poreza, bilo naknadom troškova iz drugih izvora države. U uslovima

tržišne privrede blagovremeno raspolaganje pravim informacijama predstavlja neminovnost.

Međutim, upravo iz mnoštva informacija veoma teško je doći do onih informacija koje nas

interesuju. Stoga dolazi do tzv.

asimetričnih informacija,

jer kupci i prodavci nisu jednako

obavešteni o svojstvima proizvoda koji se razmenjuju na tržištu.

Uloga države u tim situ-

acijama je da propiše minimalne higijenske, tehničke i zaštitne uslove pod kojima svaki

proces rada mora da se obavlja.

Istovremeno, država na drugoj strani propisuje standarde

kvaliteta (namirnica u ishrani - HCCP standard, standarde sigurnosti u građevinarstvu, da-

vanje garancija za određene proizvode i obaveznost servisiranja u garantnom periodu, itd.).

Tu spadaju, npr. tehnički standardi EU - EC.

Veliki broj ponuđača i kupaca svih vrsta, a naročito oskudnih, resursa čini pravi am-

bijent tržišne privrede. Kapitalističkoj privredi, kako smo već napred istakli, imanentan je

zakon koncentracije kapitala, koji neminovno dovodi do

monopolisanja tržišta.

U takvim

situacijama javljaju se monopolisti koji diktiraju cene proizvoda i usluga u želji da postignu

maksimalni profit. Iz našeg skorijeg iskustva imamo primer da je cena prve serije priključaka

za mobilni telefon u Srbiji, srdinom devedesih godina XX veka, iznosila blizu 40.000 DEM, a

danas je taj iznos zanemarivo mali. Ukoliko se na strani kupovine pojavljuje jedan privredni

subjekt (železnica, na primer) u tom slučaju radi se o

monopsonu

Pod monopolistom se smatra privredni subjekt

koji na jednom tržištu u datom trenutku može da

podmiri više od 25% potencijalne tražnje za odre-

đenim proizvodom ili grupom proizvoda, odnosno

uslugom. Otuda jedini „lek” za suzbijanje takvih

monopolista jeste uvođenje konkurencije iz ino-

stranstva, što je opet pitanje procene državne eko-

nomske politike, da li dopustiti konkurenciju i u

kojoj meri.

U prvom slučaju država zahteva prestruktuiranje tako što od jednog dođe do formiranja

dva ili više manjih preduzeća (primer mobilne telefonije u našoj zemlji). Sredinom 2001. go-

dine vlasti u SAD su pokušale da podele „Microsoft”, ali do doga ipak nije došlo. U drugom

slučaju država ne zahteva razbijanje velikog preduzeća - monopoliste, ali kontroliše njegovu

politiku cena (primer Elektroprivrede Srbije, Pošta Srbije, ŽTP Beograd, itd.).

U SAD postoje tzv. transferne dozvole,
kojima se dozvoljava trgovina dozvolama
za zagađivanje životne sredine, tako da
preduzeća procenjuju u kom procentu će
same koristiti te dozvole a koji procenat će
(eventualno) ponuditi tržištu transferabil-
nih dozvola.

Po pitanju oblika intervencije, drža-
va može na dva načina da postupi
protiv monopola: da ga ukine ili da
reguliše njegovo ponašanje.

DRŽAVA I OBLICI NJENE INTERVENCIJE

vlasti, ukoliko ne ispune očekivanja građana (kao deo predizbornih obećanja), osim ako oni

sami to ne predlože ili ukoliko svojim činjenjem ili nečinjenjem ne izazovu veliki revolt i

nezadovoljstvo građana (velika protestna okupljanja građana, velike tj. generalne štrajkove

radnika, blokadu puteva, pruga, elektroprivrednih sistema, pošta, aviosaobraćaja, itd.

2.11. JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO (JPP)

2.11.1. POJAM I JPP I ISTORIJSKI OSVRT

A) Pojam JPP

Javno-privatno partnerstvo se može definisati kao model koji pruža mogućnost javnom

sektoru da realizuje određene, prvenstveno infrastrukturne projekte (puteve, mostove, me-

troe, tunele, i dr.) koje inače usled budžetskih organičenja ne bi mogli da budu realizovani.

101

Upravo ova inicijativa je bila zvanični programkoji je Vlada Velike Britanije inicirala koncept

javno-privatnog partnerstva, a u njoj je svrha učešća privatnog sektora ogledala prvenstveno

u obezbeđivanju finansijskih srdstava.

Postoji i

drugo mišljenje

prema kojem prema ko-

jem javno-privatno-partnerstvo omogućava

bolju produktivnost i efikasnost u realizaciji

određenih projekata.

Zajedničko za oba mišljenja je to što JPP povećava fondove namenjenih finansiranju in-

frastrukture, ali i jačaju efikasnost nabavke dobara i usluga, koje su prethodno bile isključivo

u nadležnosti javnog sektora.

Najčešće se cela javna infarstruktura deli na dva osnovna sektora: privredna infrastruktura,
gde se ubrajaju saobraćajnice i komunalna infrastruktura (vodovodi, gradska čistoća, gradske
toplane, električna energija i sl), i društvena infrastruktura, gde spadaju bolnice, obrazovanje,
nega starih lica, koja je neophodna celom društvu.

102

Prema tzv. Zelenom papiru Evropske komisije o JPP, uobičajeno je da se za ovakve pro-

jekte karakteristični sledeći elementi: dugi rok trajanja partnerstva, uključujući saradnju

između javnog i privatnog sektora u raznim aspektima planiranog projekta; izvor finansiranja

razvoja projekta ili usluge je privatni sektor, koga veoma često čine kompleksni aranžmani

između mnogo aktera; u mnogim komponentama kofinansiran fondovima javnih izvora;

alokacija odgovornosti između partnera privatnog sektora (koji učestvuju u oblikovanju,

izgradnji, implementaciji i finansiranju projekta) i partnera javnog sektora (koji se primarno

koncentriše na definisanje ciljeva sa aspekta javnih politika, kvaliteta usluga i politike cena),

alokacija rizika između partnera javnog i privatnog sektora.

101 Slađana G. Sredojević, Javno-privatno partnerstvo, Arhipelag, Beograd, 2010. godine, str. 18.

102 E.R. Yescombe, Javno-privatna partnerstva, prevod Mate, Zagreb, 2010. godine, str.1.

jaVnE finansijE

B) Istorijski osvrt

Kada je reč o teoriji i praksi koja se odnosi na JPP, uvek se misli na eksplicitni model javno-

privatnog partnerstva koji se razvio u Velikoj Britaniji, Australiji, Kanadi, Južnoj Africi i SAD.

Zvanično u Evropi je najčešće u primeni model Velike Britanije. Za razliku od tog modela

JPP, koncesije su preovlađujuća forma u Francuskoj, Španiji, Belgiji i Holandiji. Primera radi,

u Holandiji postoji centar JPP znanja kao sabirni centar svih iskustava najbolje prakse

edukacije stručnjaka koji pomaže vladinim agencijama u implementaciji JPP projekata, dok

u Francuskoj ne postoji. Opšta je pojava da se poslednjih decenija u Zapadnoj Evropi JPP

sve više uvodi u praksu.

103

Pravi bum JPP nastao je prilikom „procvata izgrad-

nje železnice, kada je polovinom XIX veka u Velikoj Bri-

taniji u aktivnostima izgradnje železnice bilo zaposleno

isto toliko ljudi koliko je bilo zaposleno u fabrikama

svih ostalih grana industrije zajedno. Međutim, polovi-

na XIX veka kao zlatni period izgradnje železnice pred-

stavlja samo kuliminaciju postepenog učešća privatnog

sektora koje je, istorijski posmtrano, počelo znatno ra-

nije. U Velikoj Britaniji naplatne rampe uvedene su na osnovu zakona još 1364. godine.

104

Prva naplatna rampa u privatnom vlasništvu kompanije iz Pensilvanije 1792. godine bila

je u SAD na relaciji Filadelfija - Lankaster. Kasnije se broj takvih kompanija naglo uvećavao,

pa su naplatne rampe postavljane i na mostovima.

105

U Španiji su naplate putarine uvedene tokom XIX veka, a puteve su gradile uglavnom

firme u privatnom vlasništvu. Od 1967. do 1976. godine

106

potpisano je 15 koncesija koje su

obuhvatale oko 1.500 km auto-puteva. Koncesije su odobravane uglavnom na period do 30

godina.

107

Pomenimo i to da međunarodne finansijske organizacije finansijski podržavaju

projekte JPP, a naročito: IFC, IBRD, EBRD, EIB, kao Azijska banka za razvoj.

C) Zašto se treba čuvati monopola?

Uz dobre primere koncesija treba se prisetiti i lošeg iskustva u pojedinim državama. „Pra-

va nevolja stigla je početkom 20. veka kad su privatni monopoli flagrantno iskorišćavali

društvo. Frenklin Ruzvelt, tada guverner Njujorka, usredsredio se na proizvođače električne

energije. Šesnaest prirodnih monopola kontrolisalo je 92% privatne proizvodnje elektične

energije 1929. godine. Struju su naplaćivali daleko više od susednih javnih elektrodistribucija

u Kanadi. U različitim delovima Evrope, prestupnici su bili vlasnici rudnika uglja, žleznica,

čeličana ili desetina drugih industrja.”

108

103 S. Sredojević, isto, str. 20.

104 Isto, str. 61.

105 Isto, str. 70.

106 E.R. Yescombe, isto, str.47.

107 Prvi Zakon o koncesijama u Srbiji donet 1990. godine pisan je po modelu koncesija u Španiji

108 Džon Rolston Sol, Propast globalizma, i preoblikovanje sveta, Arhipelag, Beograd, 2011., str. 94.

U Francuskoj je prva koncesija
odobrena za izgradnju i finansi-
ranje Mediteransko-Atlantskog
kanala 1666. godine i Kanala de
Brijar 1638. godine, kao mnogi
mostovi i tuneli.

jaVnE finansijE

strana. Prilikom sprovođenja postupka davanja koncesija, davalac koncesije dužan je da, u

odnosu na sve učesnike u postupku primenjuje i načelo slobode kretanja robe, načelo slobode

pružanja usluga, načelo zabrane diskriminacije i načelo uzajamnog priznavanja.

113

Kada već govorimo o putarunama, to je veoma stara kategorija koju grčki filozof Strabon

(63-21 god. pre nove ere) pominje u svom delu Geografija, u vreme Rimske uprave i vlada-

vine Cezara Augusta, koji beleži postojanje putarina na prolazu pod nazivom Sent Bernard.

Rimsko carstvo je plemenu Salasi dodelilo koncesiju na putu uz obavezu održavanja pro-

laza i obezbeđenja putokaza kroz planinski venac.

U srednjem veku putarine su korišćene

za izgradnju mostova, pa je tako u finansiranju Londonskog mosta 1.286. godine korišćen

sistem naplate putarina.

114

Javno-privatno partnerstva jeste dugoročna

saradnja između javnog i privatnog partnera radi

obezbeđivanja finansiranja, izgradnje, rekonstruk-

cije, upravljanja ili održavanja infrastrukturnih i

drugih objekata od javnog značaja i pružanja uslu-

ga od javnog značaja, koje može biti ugovorno ili

institucionalno.

115

Za realizaciju projekata JPP,

od posebne važno-

sti su i sledeći zakonski propisi:

Zakon o javnoj

svojini,

116

Zakon o komunalnim delatnostima,

117

Zakon o javnim nabavkama, i dr.

1) Ugovorno i institucionalno JPP

Međusobna prava i obaveze u realizaciji projekta JPP, sa ili bez elemenata koncesije, ugo-

vorne strane

uređuju javnim ugovorom,

čija je sadržina propisana predemetnim zakonom,

kao i posebnim propisima kojima se reguliše pitanje koncesija.

Institucionalno JPP se zasniva na odnosu javnog i privatnog partnera kao članova zajed-

ničkog privrednog društva koje je nosilac realizacije projekta JPP, pri čemu se taj

odnos može

zasnivati na osnivačkim ulozima u novoosnovanom privrednom društvu

ili na sticanju

vlasničkog udela, odnosno dokapitalizaciji postojećeg privrednog društva.

Osnivačka i upravljačka prava uređuju se slobodno između članova DPN u skladu sa

zakonom kojim se uređuje položaj privrednih društava.

2) Koncesije

Koncesija je ugovorno JPP sa elementima koncesije u kome je javnim ugovorom uređeno

komercijalno korišćenje prirodnog bogatstva, odnosno dobra u opštoj upotrebi koja su u

113 Član 5. Zakona

114 S. Sredojević, isto, str. 60.

115 Članovi 7-10. Zakona

116 „Sl. glasnik RS”, br. 72/11

117 „Sl. glasnik RS”, br. 88/11

USPEŠNO JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO:

56,15% GAZPROM NEFT,

29,88% VLADA SRBIJE, OSTALO MALI AKCI-

ONARI

(Stanje na dan 30.09.2011.

Izvor: Sajt Kompanije)

DRŽAVA I OBLICI NJENE INTERVENCIJE

javnoj svojini ili obavljanja delatnosti

od opšteg interesa, koje nadležno javno

telo ustupa domaćem ili stranom licu,

na određeno vreme, pod posebno pro-

pisanim uslovima,

uz plaćanje koncesi-

one naknade od strane privatnog, odno-

sno javnog partnera, pri čemu privatni

partner snosi rizik vezan za komercijal-

no korišćenje predmeta koncesije.

Koncesija za javne radove je ugo-

vorni odnos istovetan ugovoru o javnoj

nabavci kojim se vrši nabavka radova

u skladu sa zakonom kojim se uređuju

javne nabavke.

Prema odredbama predmetnog zako-

na, koncesija se može dati radi komer-

cijalnog korišćenja prirodnog bogatstva, odnosno dobra u opštoj upotrebi koja su u javnoj

svojini ili obavljanja delatnosti od opšteg interesa, a naročito: 1) za istraživanje i eksploataciju

mineralnih sirovina i drugih geoloških resursa; 2) za pojedine delatnosti unutar zaštićenih

područja prirode, kao i za korišćenje drugih zaštićenih prirodnih bogatstava; 3) u oblasti

energetike; 4) za luke; 5) za javne puteve; 6) za javni prevoz; 7) za aerodrome; 8) u oblasti

sporta i obrazovanja; 9) na kulturnim dobrima; 10) za komunalne delatnosti; 11) u oblasti

železnica; 12) za komercijalno korišćenje žičara; 13) u oblasti zdravstva; 14) u oblasti turizma;

i 15) u drugim oblastima.

3) Rokovi JPP i objavljivanje javnog poziva

Rok na koji se zaključuje javni ugovor

određuje se na način koji ne ograničava tržišnu

utakmicu više nego što je to potrebno da se obezbedi amortizacija ulaganja privatnog partnera

i razuman povraćaj uloženog kapitala, istovremeno uzimajući u obzir rizik koji je povezan

sa komercijalnim korišćenjem predmeta ugovora, stim da

ne može biti kraći od pet i duži

od 50 godina,

osim kod koncesija.

Postupak dodele javnog ugovora za JPP, sa ili bez elemenata koncesije, pokreće se objavlji-

vanjem javnog poziva na srpskom jeziku i na stranom jeziku koji se uobičajeno koristi u me-

đunarodnoj trgovini.

118

Javni poziv se u istovetnom tekstu objavljuje u „Službenom glasniku

Republike Srbije”, kao i u sredstvu javnog informisanja koje se distribuira na celoj teritoriji

Republike Srbije, na internet-stranici javnog tela i na portalu javnih nabavki, sa navođenjem

dana kada je javni poziv objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Javni poziv se, po potrebi, objavljuje u jednom međunarodnom listu i elektronski na in-

ternet stranici Tenders Electronic Daily, internet izdanju dodatka Službenom listu Evropske

unije, a

obavezno za projekte vrednosti preko pet miliona evra.

118 Član 22. Zakona

KONCESIJA - JP INFORMATIKA NOVI SAD
Na tenderu JP „Informatike” iz Novog Sada, pri-
javio se jedino slovenački konzorcijum „Sago”,,
„E-projekt” i „Riko” sa podizvođačem „Emtel”
iz Velike Britanije i „Genyis” iz Holandije. Reč je
o finansiranju izgradnje optičke mreže koja će
(po modelu javno-privatnog partnerstva) biti u
vlasništvu grada, i kojim će 25 godina upravljati
gradsko javno preduzeće. Slovenački konzorci-
jum će u roku od šest godina uložiti 70 miliona
evra i po tom osnovu ubirati 75% prihoda od
korišćenja mreže. Mrežu će koristiti gradska
uprava, škole, biblioteke, zdravstvene ustano-
ve, dečje ustanove i druge gradske institucije i
ustanove. Politika, 11. april 2012. str. 10.

BUDŽET I BUDŽETSKI

SISTEM

REPUBLIKE SRBIJE

Nije plemenit onaj ko pomaže siromašnima,

vec onaj koji ne čini bogate bogatijim.

Konfucije

jaVnE finansijE

3.1. CILJ UČENJA

Svrha učenja ovog poglavlja je da budete u stanju da:

◆

Razumete kako se preko budžeta upravlja državom,

◆

Znate kada je počelo uvođenje poreza u svetu i u Srbiji,

◆

Znate kada se Srbija počela prilagođavati Evropi u pogledu poreskog sistema,

◆

Znate koja je uloga države u vreme globalizacije i tranzicije,

◆

Znate pojam, odlike i funkcije budžeta,

◆

Znate zašto je budžet najefikasniji instrument ekonomske politike države,

◆

Razumete budžetska načela i principe,

◆

Znate budžetsku proceduru,

◆

Znate kako se razvijao budžetski sistem Srbije tokom XX veka,

◆

Znate osobine budžetskog sistema Srbije na početku XXI veka, posebno nakon izmena izvr-

šenih tokom 2009. godine,

◆

Razumete reforme budžetskog sistema Srbije izvršene u 2001. godini,

◆

Razumete promene u poreskoj politici Srbije u periodu 2001-2003.godine,

◆

Razumete elemente, ciljeve i principe budžetskog sistema Srbije iz 2009.godine,

◆

Razumete razloge donošenja Memoranduma o budžetu, fiskalnoj i ekonomskoj politici u

Republici,

◆

Razumete uvođenje programskog budžetiranja,

◆

Znate vrste javnih prihoda i primanja budžeta Republike,

◆

Znate prihode i primanja budžeta autonomne pokrajine i jedinica lokale samouprave,

◆

Znate finansiranje OOSO u Republici,

◆

Znate kako se obavlja revizija javnog sektora i ulogu Državne revizorske institucije.

3.2. UPRAVLJANJE DRŽAVOM I BUDŽETIRANJE

3.2.1. UPRAVLJANJE DRŽAVOM

Prema prof. Stiglicu „

upravljanje državom je jedno od najznačajnijih javnih dobara

. Svi

mi imamo koristi od bolje, efikasnije i odgovornije države. U stvari, »dobra država« poseduje

oba svojstva javnih dobara. Iz koristi koje ona pruža, teško je i nepoželjno isključiti bilo kog

pojedinca. Ako je država sposobna da ne smanjujući obim svojih usluga bude efikasnija i da

smanji poreze, svi imaju koristi.”

120

„Upravljanje državom može se posmatrati iz više uglova. Međutim,

jedan od navažnijih

aspekata upravljanja državom je u stvari upravljanje

njenim javnim dobrima odnosno

sredstvima

i najpre novčanim sredstvima

odnosno

budžetom države

. Suština javnih finansija

je da jedna grupa ljudi raspolaže i odlučuje kako će se trošiti tuđe pare – novac drugih ljudi.”

121

120 Jozeph E. Stiglitz, Isto, str149.

121 Tanja Petovar, Budžetski proces i budžetska politika u Srbiji, 2005-2008, str 3

jaVnE finansijE

vladar pokuša da prikupi osnovni državni porez u novcu.

124

Pomenimo i to da je

u Vizantiji do

kraja V veka osnovni državni porez bio zemljarina, i naplaćivan je od seljaka povremeno

u kovanom novcu a povremeno u žitu

, u zavisnosti od stanja robno-novčane privrede.

VI do XI veka, porez je prikupljan isključivo u kovanom novcu, posle toga opet u novcu

ili žitu

u zavisnosti od rodnosti godine.

Denarom se u srednjem veku nazivao srebrni no-

vac u većem delu Evrope.

Značenje dinara kao srebrnog novca uopšte preuzeto je u državi

Nemanjića od Mletaka početkom XIII veka.

125

3.2.3. PRILAGOĐAVANJE FISKALNOG SISTEMA SRBIJE
EVROPI KROZ ISTORIJU

Izraz „soće”, koji je označavao porez, u Srbiji se pominje prvi put u Svetostefanskoj povelji

kralja Milutina. U članu 94. ove povelje, kralj Milutin oslobađa manastirske ljude mnogih

dažbina, među njima i soća (zanimljivo, ni danas manastiri ne plaćaju poreze, ukljućujući

i PDV).

126

Soće je služilo srpskim srednjevekovnim vladarima prvenstveno za izdržavanje

vojske i gradova. Ovaj porez su plaćali svi zavisni ljudi, bez obzira na to da li su živeli i radili

na vladarevim, vlastelinskim ili crkvenim imanjima. Zavisni seljaci plaćali su soće vladaru.

127

Prvi poreski propis u novijoj istoriji u Srbiji uveo je 1835. godine Miloš Obrenović.

Osnovni poreski prihod bio je građanski danak, odnosno glavnica koji je sa malim izmena-

ma 1842. i 1864. godine neposrednih poreza bio u upotrebi punih 50 godina. Poreski sistem

je odgovarao vremenu u kojem je zemljište važilo kao gotovo jedini izvor privređivanja,

dok je promet bio veoma oskudan. Kasnije je i promet postajao sve obimniji. Po ugledu na

evropske zemlje 80-ih godina XIX veka i u Srbiji, je uveden novi sistem neposrednih poreza

koji se bio sastavljen od sledećih poreza: 1) na prinos od zemljišta, 2) na prinos od zgrada, 3)

na prinos od radnji, 4) na prinos od kapitala datog pod interes i 5) na prinos od ličnog rada

i zanimanja.

128

Ugledavši se na teoriju i praksu razvijenih evropskih zemalja,

Vukašin

Petrović,

inače tada načelnik Ministarstva finansija,

izradio je novi Zakon o neposrednim

porezima, koji je 14. juna 1884.

zamenio poreski sistem ustanovljen u vreme kneza Miloša

Obrenovića. Neposredni porezi su podeljeni na:1) porez na zemljište, 2) porez na zgrade, 3)

porez na prinos od kapitala (a) izdatog pod interes, b) uloženog u radnje), 4) porez na prihod

od ličnog rada i 5) porez na ličnost.

129

Država je morala do oformi svoj fiskalni sistem da bi

ojačala za odbranu, jer „

Otadžbinu našu ne mogoše srušiti ni turski fanatizam, ni fizička

snaga drugih neprijatelja. Sada se, u ovome vremenu, ne pokoravaju narodi fizičkom

silom. Ekonomsko-finansijski putevi pokazali su se kao sigurniji za ovaj cilj.

Nije tajna

ni za koga da ima jake težnje u izvesnih država da ovo sredstvo upotrebe i prema Srbiji.”

130

124 Novac u Rimu pojavio se prvi put krajem IV veka p. n. ere, dakle 450. god.posle nastanka Rimske države.

125 V. Radić, Osam vekova srpskog dinara, Narodni muzej, Beograd, 1994.

126 Stojan Novaković, Zakonski spomenici srpskih država srednjeg veka, Državna štamparija Kraljevine

Srbije,1912., str. 628.

127 Dragana Gnjatović, Dobri i zli dinari, Jugoslovenski pregled, 1998. str. 36.

128 Dragana Gnjatović, Stari državni dugovi, Ekonomski institut, Jugoslovenski pregled, Beograd, 1991. godine,

strana 49.

129 Isto, str. 49-50

130 Vukašin Petrović, „Državni dugovi Srbije”, Otadžbina, knjiga VII Državna štamparija, Bgd, 1881. str. 295.

BUDŽET I BUDŽETSKI SISTEM REPUBLIKE SRBIJE

Državni budžet Srbije 80-ih i 90-ih godina XIX veka stalno je bio u deficitu.

131

U Zakonu

o budžetu prvi put je uveden član u kojem se državi omogućava korišćenje bonova, odnosno

blagajničkih zapisa (do 10% ukupnog budžeta). Do 1883. godine država je mogla da uzima

kratkoročne pozajmice samo kod privatnih novčanih zavoda u zemlji i u inostranstvu, ili kod

stranih emisionih ustanova. Domaća emisiona ustanova,

Narodna banka Kraljevine Srbije

konstituisana je februara, a počela sa radom 2. jula 1884. godine.

U članu 6. Zakona o

Narodnoj banci bilo je predviđeno da banka može za račun države da vrši sledeće poslove:

eskontovanje i reeskontovanje uputnica Srpske državne blagajne i državnih kupona; dava-

nje zajmova na zalogu srpskih državnih obligacija za koje garantuje srpska država. Počevši

sa prvom kratkoročnom pozajmicom od 300.000 dinara, 1883. godine,

država se u

80-im

godinama obilato zaduživala kod Narodne banke.

132

Godine 1902. donet je Zakon o budžetu, kojim je bilo

zabranjeno unositi u račun prihoda bilo kakve nerealne

stavke

(npr, deponvane kredite), kao i vršiti bilo kakva pre-

koračenja troškova u odnosu na predviđene rashode, odno-

sno budžet. I sam kralj Aleksandar Obrenović je smatrao

da je zakon previše strog, ali ga je ipak odobrio. Najveću

zaslugu u postavljanju državnih računa prihoda i rashoda

na realnu osnovu imao je

Lazar Paču

, najpre izvestilac skup-

štinskog Budžetskog odbora, kasnije ministar finansija.

133

134

I u sledećim godinama sve do 1910. godine

državni

budžet je umesto ranijeg deficita iskazivao suficit.

I 1911-

ta godina završena je budžetskim suficitom od 16,7 miliona

dinara, što je podiglo ugled Srbije i povoljnu klimu za even-

tualno zaduživanje u inostranstvu.

135

Opterećnost državnih

prihoda troškovima anuiteta u poslednjoj deceniji XIX i prvoj deceniji XX veka bila u padu,

tako da je 39,62% iz 1890. godine, smanjena na 23,98% 1911.godini.

136

U prvoj deceniji XX

veka Srbija je imala veoma stabilne, kako ukupne tako i javne finansije, da je čak i u vreme

Balkanskih ratova redovno otplaćivala svoje zajmove „...što je još više potenciralo ugled naše

države u očima Evrope...”

137

Zbog Prvog svetskog rata dug Srbije se naglo uvećavao tako da je od 170,0 miliona dinara,

koliko je iznosio 1914. godine porastao na 276,0 miliona dinara 1918. godine.

138

Kasniji poda-

ci, posle 1918. godine, se odnose na Kraljevinu SHS. Na stubovima državnih finansija Srbije

nastale su državne finansije Države Srba, Hrvata i Slovenaca posle Prvog svetskog rata.

139

131 Dragana Gnjatović, Stari državni dugovi, Isto, str.46.

132 Isto, str. 48.

133 Isto, str. 87.

134 Rođen 1855, u Čurugu, dr reumatologije, ministar finansija u Vladi Srbije u više navrata, umro 1915.godine

u Vrnjcima

135 Isto, str. 94.

136 Isto, str. 103.

137 Lj. St. Kosier, Narodna banka, 1884-1924. str. 474

138 Godišnji izveštaj Kraljevine SHS, Beograd

139 Dragana dr Gnjatović, isto, str. 108.

DR LAZAR PAČU

134

BUDŽET I BUDŽETSKI SISTEM REPUBLIKE SRBIJE

»Tranzicija je proces koji se, najvećim svojim delom oslanja na privatizaciju kao temelj

promena privrednog sistema.

S druge strane razvoj efikasnog korporativnog upravljanja u

privatizovanim preduzećima a time i razvoj tržišta kapitala stoji u osnovi procesa tranzicije i

privatizacije. Dakle

efikasno korporativno upravljanje i razvoj tržišta kapitala u isto vreme

predstavljaju i uzrok i ishodište procesa privatizacije. »

144

Razvoj tržišta kapitala u zemljama koje su u tranziciji u direktnoj je zavisnnosti sa razvo-

jem dobrog korporativnog upravljanja koje po empirijskim istraživanjima Svetske banke, za

svoju posledicu ima: povećanje efikasnosti alokacije kapitala, pad cena kapitala i rast privred-

ne aktivnosti, širi se lepeza izvora finansiranja i raste otpornost na krize, povećava štednju,

i smanjuje korupciju.

Sa aspekta korporativne kontrole mnoge zemlje u tranziciji koriste međunarodno priznate

principe OECD koji se zasnivaju na četiri osnovna principa (koji se potom operacionalizuju

u svakoj konkretnoj zemlji): lična odgovornost, poslovna odgovornost, pravičnost i tran-

sparentnost.

Korporativno upravljanje može se definisati kao sposobnost preduzeća da artikuliše du-

goročne interese vlasnika u svakodnevnom poslovanju. Ono se zasniva na definiciji i reli-

zaciji vlasničkih prava i zaštiti manjinskih i, naročito, spoljnjih investitora u korporativnoj

vlasničkoj strukturi.«

145

Institucionalni sistem obuhvata i politički i ekonomski sistem, pa se stoga mogu razlikovati

politička i ekonomska tranzicija. Politička tranzicija u osnovi obuhvata: demokratizaciju, tj.

višepartijski sistem i poštene izbore; promenu karaktera države, tj. parlamentarnu demokrati-

ju umesto partijske države; i novu ulogu države, tj. državu sa ulogom ograničenom na zaštitu

pravila igre i umerene intervencije, umesto svemoćne paternalističke države. Pojedini autori

smatraju da „ekonomska tranzicija obuhvata napuštanje socijalističkog modela ekonomske

aktivnosti, pa bilo centralno-planskog, bilo samoupravno-tržišnog, i izgradnju standardnog

tržišnog modela sa dominacijom privatne svojine. Ipak, prilikom analize tranzicije trebalo

bi imati u vidu činjenicu da je tranzicija multidimenzionalan fenomen i da je ekonomska

komponenta samo jedna od više njih.”

146

Širenje aktivnosti korporacija izvan nacionalnih granica, kao prisutna i sve izraženija

tendencija, u isto vreme donosi, na primer, i

nove probleme za računovodstveno izvešta-

vanje.

„U tim okvirima, harmonizacija, kao proces usaglašavanja i ujednačavanja različitih

računovodstvenih praksi, predstavlja verovatno najaktuelniji i najveći izazov današnjeg ra-

čunovodstvenog izveštavanja, izazov koji nadilazi dosadašnju praksu raspravljanja o raču-

novodstvenim problemima samo unutar nacionalnih granica.”

147

Globalizacija donosi „svetu ... i

outsorceing,

koji podrzaumeva u suštini izmeštanje poslo-

va van organizacije. To je delegiranje poslova trećoj strani snabdevaču, koji se može nalaziti u

144 Fremond, O. i Capaul, M. The State of Corporate Governance: Experience from Country Assessment, World

Bank Polocy research Working Paper 2858, June, 2002.

145 Pero Perić, Kapitalna ulaganja i projektno finansiranje, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Bgd,

2010. str. 33-34

146 Četiri godine tranzicije u Srbiji

Boris Begović ...[i dr.] - Beograd : Centar za liberalno-demokratske studije

2005, Boško Mijatović, str.10

147 Dejan Malinić, Politika dobiti korporativnog preduzeća, Ekonomski fakultet, Beograd, 2007. str. 419.

jaVnE finansijE

istoj zemlji kao outsorcing kompanija, ali i u inostranstvu (najčešće znači

izmeštanje poslova

iz jedne organizaciju u drugu organizaciju.

”

148

3.3. BUDŽET

3.3.1. POJAM I ODLIKE BUDŽETA

U savremenim privredama najveći broj instrumenata ekonomske politike, koje država

danas primenjuje, temelji se na politici javnih prihoda i politici javnih rashoda, u skladu sa

osnovnim tendencijama u razvoju privrede. Na taj način budžet i budžetska politika postaju

gotovo osnovni instrumenti ekonomske, a posebno stabilizacione ekonomske politike. U

tom smislu,

budžet je danas najsnažniji instrument razvojne i tekuće ekonomske politike.

Budžet se najčešće definiše kao sistematski prikaz (šema) prihoda i rashoda neke države za
određeno plansko razdoblje, odnosno za jednu budžetsku godinu.

149

Budžet, zapravo, predstavlja

pravni akt koji donosi najviše zakonodavno telo

u državi

(parlament, skupština) u kome se za godinu dana detaljno predviđaju svi javni prihodi i svi

javni rashodi, a zatim se prikazuju i namenski raspoređuju po tačno i unapred utvrđenoj

budžetskoj strukturi.

Struktura državnog budžeta najčešće je određena društveno-ekonomskim i političkim

odnosima u zemlji, odnosno prevashodno zavisi od ustrojstva privrede.

Osnovne karakteristike budžeta su:

a) budžet je

pravni akt od posebne važnosti

koji se donosi po posebnoj proceduri.

Pošto ga donosi najviše predstavničko, zakonodavno telo po posebnoj proceduri

i u formi zakona, onda budžet ima sve odlike zakona;

budžet je finansijski instrument

i donosi se za vremenski period od godinu dana;

budžet je sistematski prikaz ili plan prihoda i rashoda države za jednu godinu

;

budžet se donosi unapred

, pre početka budžetske godine;

budžet obavezno

usvaja

najviše predstavničko telo države (parlament, skupština);

u budžetu svi javni prihodi i javni rashodi detaljno su predviđeni, kako po vr-

sti, tako i po nameni.

U budžetu se obavezno predviđaju izvori i iznosi pojedinih

prihoda;

budžet sadrži i finansijski zakon

, koji se odnosi na izvršenje budžeta;

148 Menadžment internacionalnih odnosa, outsorceing, stratečke alijanse, merdžeri i akvizicije, Nenad Popović,

Ondrej Jaško, Sloboda Prokić, Fond „Srpski ekonomski centar, Beograd, 2010. str. 64-65.

149

Budžetska godina

ne mora da se poklapa sa kalendarskom. Na primer, u Srbiji, Francuskoj, Nemačkoj,

budžetska i kalendarska godina se poklapaju, dok u SAD budžetska godina počinje 1. jula i završava se 30.

juna sledeće godine. U velikoj Britaniji počinje 1. aprila a završava se 31.marta sledeće godine.

jaVnE finansijE

3.3.3. BUDŽET KAO NAJEFIKASNIJI INSTRUMENT EKONOMSKE POLITIKE

Plaćanje poreza nije sporno. Još je pre 18 vekova najpoznatiji pravnik klasičnog perioda

rimskog prava - Ulpijan, utvrdio da su

„In tributis rei publicae neri sunt”

150

(porezi nervi

države), odnosno da „nema države bez poreza”, a tri stoleća kasnije u Justijanovom „Corpus

Iuris Civillis”, sadržana je konstatacija

„Tributorum ratio reipublicae utiliset fisco inferantur”

(

Porezi su korisni i neophodni državi

)

151

Stoga se nije teško složiti s konstatacijom da su

porezi civilizacijska tekovina

, kao i onom prema

kojoj je plaćanje poreza naša sudbina. I, premda su

ranije neki teoretičari i političari zastupali ideju o

državi bez poreza, danas niko ozbiljan ne postavlja

pitanje niti dovodi u sumnju potrebu njihova po-

stojanja i ubiranja.

3.3.4. BUDŽETSKA NAČELA

Budžetska načela predstavljaju pretpostavku uspešne budžetske politike. Zato je budžetski

sistem utemeljen na određenim budžetskim načelima (principima). Samo uz dosledno uva-

žavanje budžetskih načela, mogu se uspešno ostvariti funkcija budžeta (ekonomska, politička

i pravna). U modernim finansijama i budžetskoj politici prihvaćena su sledeća budžetska

načela:

1. Načelo javnosti budžeta.

Podrazumeva da su svi postupci, od predlaganja, preko pro-

cedure odobravanja i usvajanja, pa do donošenja budžeta, javni. U celini budžet kao

institucija je javan. Objavljuje se u posebnoj publikaciji - službenom glasilu (u Srbiji

je to „Službeni glasnik Republike Srbije”). Isto tako, javnost mora biti obaveštena o

izvršavanju i kontroli izvršavanja budžeta.

2. Načelo o veličini budžeta.

Savremena teorija odbacuje rigidne stavove o minimumu

budžeta, odnosno o „minimumu„ javnih prihoda i rashoda. Prema njoj, budžet treba

da ima onoliko sredstava koliko je potrebno za pokriće sve razvijenijih i raznovrsnijih

javnih funkcija i sve većih intervencija države u privredi, u funkciji opšteg razvoja

privrede zemlje.

3. Načelo pokrića budžetskih rashoda.

U savremenoj ekonomskoj teoriji, ovo načelo

podrazumeva pokriće javnih rashoda ne samo porezima kao redovnim izvorima jav-

nih sredstava, na čemu je posebno insistirala klasična teorija budžeta, već i primenom

javnih zajmova (javnih dugova). Na taj način se ovo načelo uključuje u temelje tekuće

aktivne anticiklične politike.

4. Načelo budžetskog pluralizma,

zapravo, znači napuštanje klasičnog načela budžet-

skog načela i uvođenje više paralelnih budžeta (budžet države, pokrajine, grada, opštine

150 Stojčević Dragomir i Romac Ante, Dicta et regulae iuris, Latinska pravna pravila, izreke i definicije, Savremena

administracija, Beograd, 1984. str. 222.

151 Isto, str. 522

Zato i ne čudi da je J. Šumpeter sa-
vremenu državu nazvao „poreskom
državom”, želeći da naglasi da su
porezi condicio sine qua non po-
stojanja svake savremene države.

BUDŽET I BUDŽETSKI SISTEM REPUBLIKE SRBIJE

i sl.), što je posledica sve većeg i razvijenijeg državnog intervencionizma u privredi.

5. Načelo potpunosti budžeta

znači da se svi prihodi i rashodi u budžetu nužno moraju

prikazivati u bruto iznosima, bez prebijanja iznosa, prikrivanja, smanjivanja i sl. To je

posebno važno sa aspekta preglednosti budžeta i njegove kontrole.

6. Načelo budžetske klasifikacije (specifikacije)

pretpostavlja da svi prihodi i svi rashodi

predviđeni u budžetu budu utvrđeni sa svim svojim specifičnostima, odnosno da bude

izvršena njihova specifikacija. Mimo toga ne sme biti ni prihoda ni rashoda.

7. Načelo jednogodišnjosti budžeta

znači da je budžet strogo vezan za određeno vreme,

po pravilu za godinu dana.

8. Načelo realnosti budžeta

zahteva realno iskazivanje predviđenih (planiranih) i izvr-

šenih (ostvarenih) prihoda i rashoda.

9. Načelo budžetske ravnoteže

u klasičnom smislu

(„zlatno pravilo„ budžeta) znači da ukupna masa

javnih rashoda odgovara ukupnoj masi redovnih

javnih prihoda u toku budžetske godine. U da-

našnjim uslovima malo je država u svetu koji to

pravilo poštuju.

3.3.5. BUDŽETSKA PROCEDURA

Budžetska procedura, pored funkcija i načela, predstavljaju bitan elemenat, jer obuhvata

sve poslove u vezi sa budžetom.

Budžetska procedura obuhvata četiri osnovne faze, i to:

izradu budžeta

(budžetska inicijativa, planiranje prihoda, planiranje rashoda i izrada

predloga budžeta);

donošenje budžeta

(usvajanje budžeta od strane parlamenta-skupštine);

izvršavanje budžeta

(korišćenje sredstava budžeta) i

kontrola budžeta

(redovna budžetska kontrola i završni račun budžeta).

Izrada budžeta se poverava nadležnom organu za pitanja budžeta (uglavnom je to posao

ministarstva finansija) i to se naziva „budžetska inicijativa„.

Korisnici budžetskih sredstava pripremaju predračun rashoda na osnovu metodologije i

elemenata iz zakona - a sačinjava se po namenama.

Pripremljeni predlog usklađuje se najpre sa planiranim ukupnim obimom (opštim bilan-

som) rashoda, koja se upoređuje sa strukturom rashoda iz prethodne godine.

Kada organ nadležan za poslove budžeta usaglasi

rashode sa državnim organima, priprema nacrt budže-

ta i podnosi ga vladi, a nakon usaglašavanja na vladi

predlog se podnosi parlamentu - skupštini na usvajanje.

Organ nadležan za poslove budžeta priprema „Na-

crt zakona o budžetu„ koji vlada prihvata i podnosi parlamentu - skupštini na razmatra-

nje i usvajanje (usvajaju ga poslanici prostom većinom glasova, uz mogućnost podnošenja

Načelo budžetske ravnoteže u
klasičnom smislu - „zlatno pra-
vilo„ budžeta.

Donošenje budžeta vrši se po
proceduri koja je propisana za
donošenje zakonskih akata.

BUDŽET I BUDŽETSKI SISTEM REPUBLIKE SRBIJE

budžeta republike usvaja se po istoj proceduri koja se primenjuje pri donošenju zakona o

budžetu.

U Republici Srbiji budžetsku kontrolu vrši Budžetska inspekcija. Budžetska inspekcija

vrši kontrolu upotrebe budžetskih sredstava za finansiranje javnih rashoda kao i kontrolu

poslovanja korisnika sredstava budžeta. Reviziju vrši nadležna Državna revizorska institucija.

3.4. BUDŽETSKI SISTEM SRBIJE

3.4.1. RAZVOJ SISTEMA TOKOM XX VEKA

Srbija je na početku XX veka, odnosno

1910. godine, do-

nela „Zakon o državnom računovodstvu„

, koji je u osnovi

predstavljao prvi sistemski zakon za državne finansije i koji

je bio primenjivan i u novoformiranim državama (Kralje-

vina Srba, Hrvata i Slovenaca i Kraljevina Jugoslavija), sve

do početka Drugog svetskog rata. O srpskoj istoriji javnih

finansija postoji relativno mali broj napisa. U većini savre-

menih država

budžetski sistem se zasniva na postojanju

državnog budžeta i posebnih fondova za finansiranje pen-

zija, zdravstva i nezaposlenih, kao i o finansiranju lokalne

samouprave

. Tako svaki budžetski sistem sadrži skup svih

propisa, institucija i odnosa u sistemu budžetskog finansi-

ranja.

152

Domaći budžetski posleratni sistem (od 1944. do sada) prošao je kroz deset faza i to:

◆

Prva faza od 1944. do 1946. Period obnove zemlje;

◆

Druga faza 1947-1951 – Prvi petogodišnji plan;

◆

Treća faza 1952-1959 – početak decentralizacije državnih funkcija;

◆

Četvrta faza – 1960-1964 – Period garantovanja prihoda budžetima;

◆

Peta faza 1965-1970-Period Privredih reformi; Šesta faza – 1971-1990 – Amandmani
na Ustav SFRJ iz 1974.godine;

◆

Sedma faza – 1991-1992- Prelazni period – formiranje SRJ;

◆

Osma faza 1993-2003- Period SRJ;

◆

Deveta faza – 2004 - 2005 – Period DZ Srbija i Crna Gora;

◆

Deseta faza – period posle 2006. godine – Srbija samostalno formira svoj budžetski
sistem.

153

Savremeni budžetski sistem Republike Srbije uveden je početkom XXI veka, tačnije od

2001. godine i još uvek se usavšava, u cilju hrmonizacije sa EU.

152 Pavlović Đorđe, Budžetski sistem Republike Srbije, Zavod za unapređenje poslovanja, Bgd, 2009. str. 9.

153 Isto, str. 21

SKUPŠTINA

REP. SRBIJE - BEOGRAD

jaVnE finansijE

3.4.2. BUDŽETSKI SISTEM NA POČETKU XXI VEKA

Budžetski, tačnije poreski sistem koji je u Republici Srbiji bio na snazi pre 2001. godine,

može se sažeti kroz sledeća obeležja:

1) Stari poreski sistem bio je netransparentan. U

njemu se nalazilo

235 različitih poreza

, tak-

sa, doprinosa i naknada, uvedenih zakonima i

podzakonskim aktima; postojalo je 20-ak na-

menskih dažbina za vanbudžetsko finansiranje

određenih javnih rashoda; tokom 90-ih godina

XX veka širio se krug poreskih olakšica i poseb-

nih režima oporezivanja itd.

2) Stari poreski sistem je bio

nestabilan.

Poreeski propisi izuzetno često su menjani,

ne retko održavajući značajna lutanja u poreskoj politici. U domenu poreza na

promet,

broj poreskih stopa uvećan je sa dve na sedam, uvedena su tri prireza

pored standardnog poreza

, a lista poreskih oslobođenja neprestano se širila.

3) Poreski sistem bio je

nejednoobrazan

. Primera radi, standardna stopa poreza na

promet za određene proizvode bila je uredbom Vlade prepolovljena, pojedini poslo-

davci uživali su privilegije da doprinose za socijalno osiguranje mogu obračunavati

na 50% propisane osnovice;

Republička uprava javnih prihoda imala je diskre-

ciono ovlašćenje da nekim

poreskim obveznicima odobri odlaganje plaćanja

poreza

itd.

4) Poreski sistem bio je

nepravičan.

Horizontalna jednakost bila je

narušena brojnim

izuzecima od opšteg režima oporezivanja

, propisivanim ne samo putem zakona,

nego i

kroz uredbe

. Otuda su poreski obveznici koji su uredno izmirivali svoje

poreske obaveze mogli steći utisak da se u ovoj zemlji ne isplati poštovati zakon.

5) Poreski sistem bio je

previše centralizovan. Lokalne vlasti bile su gotovo u pot-

punosti zavisne od spremnosti republičke vlasti da im transferiše određeni deo

prihoda od poreza na promet i poreza na zarade

. Stope onih poreza koji su treti-

rani kao lokalni (npr. poreza na imovinu) određivane su republičkim zakonom.

154

O lošem budžetskom sistemu najbolje govori sledeći

podatak: prema Završnom računu budžeta Republike

2000,

koji je usvojen u Skupštini Srbije,

ukupno izvrše-

nje budžeta

za navedenu godinu

bilo je oko 32,0 mlrd.

dinara

a preko specijalnih računa je izvršeno rashoda

od oko 19,0 mlrd. dinara

, što čini

ukupan bilans Završ-

nog računa budžeta Republike za 2000. godinu od oko

51,0 mlrd. dinara

155

Republika Srbija, zbog problema sa nedostajućim izvorima sredstava za finansiranje re-

dovnih rashoda budžeta Republike,

pribegavala je dodatnim uvođenjem specijalnih javnih

154 Popović Dejan, Poreska reforma u Srbiji, 2001- 2003.. Ekonomski institut, Beograd, 2004. strana 7.

155 Zakon o Završnom računu budžeta Republike Srbije za 2000. godinu

Stari poreski sistem bio je
netransparentan. U njemu se
nalazilo 235 različitih poreza,
taksa, doprinosa i naknada,
uvedenih zakonima i raznim
podzakonskim aktima.

Završni račun budžeta Republi-
ke za 2000. godinu bio je 51,0
mlrd dinara, od čega se 19,0
mlrd izvršavalo preko specijal-
nih računa.

jaVnE finansijE

5) Porez na finansijske transakcije

u početku je uveden po proporcionalnoj stopi od

0,45% na plaćanja koja su išla preko Zavoda za obračun i plaćanja (ZOP).

6) Porez na fond zarada od (maksimalno) 3,5%,

uveden je kao porez čiji prihodi u

potpunosti pripadaju lokalnim budžetima.

7) Doprinosi za socijalno osiguranje

. Zadržano je prethodno rešenje po kome poslo-

davac i zaposleni snose podjednaki teret po ovom osnovu.

Zbirna stopa doprinosa

snižena je sa 26,6% na 16,3% bruto zarade.

Kao novina uvedeno je pravilo da se

doprinosi obračunavaju najviše

do limita jednakog petostrukoj prosečnoj bruto

zaradi u Republici

: na svaki dinar zarade preko tog limita plaćaju se samo porez na

zarade (14%) i porez na fond zarada (3,5%).

8) Porez na imovinu

sastojao se iz dve komponente - porez na nepokretnosti (koji daje

91,5% ukupnih prihoda od poreza na imovinu) i poreza na akcije na ime i udele (koji

daje 8,5% ukupnih prihoda od poreza na imovinu, uz određena umanjenja.

Stope poreza na nepokretnosti su progresivne, uz određeni poreski kredit.

9) Porez na nasleđe i poklon

uveden je po progresivnim stopama: do 200.000 dinara -

3% a preko tog iznosa 5%, uz određene izuzetke.

10) Porez na prenos apsolutnih prava

plaćalo je lice koje prodaje nepokretnost, pravo

intelektualne svojine, udele u pravnom licu, hartije od vrednosti, trajno pravo kori-

šćenja gradskog građevinskog zemljišta ili prava gradnje na njemu, polovno motorno

vozilo ili plovni objekat i dr.

Poreska stopa je postavljena na 5%, ranije 3%,

osim u

slučaju transfera udela u pravnom licu i HoV i, koja je ostala 0,3%.

11) Porez na upotrebu, držanje i nošenje dobara:

plaćaja na upotrebu motornih vozila,

mobilnih tlefona, čamaca, jahti, vazduhoplova, na držanje i nošenje oružja. Stope su

specifične: za motorna vozila i plovila zavisno od zapremine motora, za vazduhoplove

zavisno od broja sedišta itd. Poreski kredit dat je za svaku godinu starosti objekta stim

što ne može preći od 30%, odnosno 40% odnosno 50%. Porez na mobilne telefone

plaćao se i na pri-pejd i na post-pejd pretplatu.

158

3.4.4. PROMENE U PORESKOJ POLITICI U PERIODU
OD 2001-2003. GODINE

U ovom periodu, sažeto rečeno, izvršene su sledeće promene:

1) Uveden je jednokratni porez na ekstra dohodak i ekstra imovinu stečene iskori-

šćavanjem posebnih pogodnosti (

pripadnici vlasti iz prethodnog perioda koji su

ostvarili specijalne privilegije, kao što su: krediti iz primarne emisije novca, čija je

otplata erodirana zbog visoke inflacije; pravo na kupovinu deviza za dinare po zva-

ničnom kursu, i sl.) Stope jednokratnog poreza su progresivne, od 30% i 90%. Ovaj

porez je žestoko ktitikovan od strane potencijalnih poreskih obveznika.

2) Donet je novi Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji:

koji je počeo

da se primenjuje od 1.1. 2003, uveo je radikalno novi pristup u administriranju. Ce-

lokupan postupak naplate i kontrole javnih prihoda integrisan kod

Poreske uprave

158 Popović Dejan, Poreska reforma u Srbiji, Isto, str. 18.

BUDŽET I BUDŽETSKI SISTEM REPUBLIKE SRBIJE

- u sastavu Ministarstva finansija i ekonomije. Poreska uprava dobila je ovlašćenje da

sprovodi prinudnu naplatu dospelih a neplaćenih poreza iz celokupne obveznikove

imovine, dok se ranije oslanjala prvenstveno na blokadu njegovog računa.

3) Smanjen je porez na dobit preduzeća:

Od 1.1. 2003. stopa poreza na dobit preduzeća

snižena je

sa 20% na 14%

.U regionu stope poreza na dobit

159

2003. bile su: Bugarska

15%, Hrvatska 20%, Makedonija 15%, Rumunija i Slovenija, 25%.

4) Uvedena je nova stopa poreza na dohodak građana:

Stope ceduralnih poreza na

prihode od samostalne delatnosti i na katastarski prihod od poljoprivrede i šumar-

stva snižene su sa 20% na 14% počev od 1.1. 2003, dok se viša zakonska stopa (20%)

primenjuje na dohodak od kapitala (dividende, kamate, prihode od autorskih prava,

zakupnine i kapitalne dobitke). Viša stopa važila je i na ugovor o delu i privremenom

i povremenom radu,prihode članova omladinskih/studentskih zadruga i sl.

5) Izvršene su promene kod poreza na promet:

Postepeno se širila lista poreskih oslo-

bođenja bez ograničenja a neke s oročenim dejstvom.

6) Smanjen je broj akciznih proizvoda:

Podaci za tri godine od 2001. do 2003, ukazuju

na to da na tri grupe akciznih proizvoda - naftne derivate, duvanske proizvode i al-

koholna pića - naplaćuje se 97% prihoda od akciza, te da svi ostali akcizni proizvodi

u suštini nisu dovoljno izdašni.

Već od početka 2002. ukinuta je akciza na kuhinjsku

so, a od sredine 2003. akciza na luksuzne i ostale proizvode.

7) Smanjen je porez na finansijske transakcije:

Tokom 2003. godine umesto degresiv-

nih (0,41do 0,22%) uvedena je proporcionalna stopa od 0,22%.

8) Povećani su doprinosi za socijalno osiguranje:

Od 1. jula 2003. uvećane su stope

za 0,5 procentih poena - i zaposlenog i poslodavca. Otuda su

obe zbirne stope do-

prinosa za obavezno socijalno osiguranje sada 16,8% umesto ranijih 16,3%, što je

imalo za posledicu povećanje ukupnog fiskalnog tereta na zarade (14%).

Do 30.

juna 2003. godine

na 1 dinar neto zarade

(deo

koji zaposleni nosi kući)

plaćalo se o,72 dinara

poreza i doprinosa

. Pošto je stopa doprinosa za

PIO uvećana, ukupan fiskalni teret na 1 dinar neto

zarade povećan je na počev

od 1. jula 2003. godi-

ne na 0,74%.

9) Integracija sive ekonomije:

U uslovima kada se razmere sive ekonomije procenjuju

na oko

40% BDP,

u prvi plan moraju da dođu mere sa ciljem da se ona integriše u

oficijelne privredne tokove. Pored izgradnje kapaciteta različitih inspekcijskih službi,

čini se da treba prihvatiti inicijativu da se pruži svojevrsna amnestija onim poslodav-

cima koji u određenom periodu prijave neprijavljene radnike.

160

10) Poreska uprava dobila je novu ulogu:

Pošto je od 1.1.2003. ustanovljen pravni okvir

za novu ulogu Poreske uprave i pošto je doneta većina podzakonskih propisa, stvore-

ne su pravne pretpostavke za odlučnije mere da bi se obezbedilo potpunije poštovanje

obaveza iz poreskopravnog odnosa.

Sredinom 2003. bilo je oko 300.000 poreskih

159 European Tax Handbook, IBFD, Amsterdam, 2003.

160 Popović Dejan, Poreska reforma u Srbiji, Isto, str. 67.

Na jedan dinar zarade uku-
pan fiskalni teret od 1. jula
2003. godine bio je 0,74%.

BUDŽET I BUDŽETSKI SISTEM REPUBLIKE SRBIJE

3.5. ELEMENTI, CILJEVI I PRINCIPI NOVOG

BUDŽETSKOG SISTEMA SRBIJE IZ 2009. GODINE

Prema Zakonu o budžertskom sistemu,

budžetski sistem Srbije čine

161

a) Budžet Republike Srbije (i AP),

b) Budžeti lokalne vlasti i

c) Finansijski planovi organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Integritet budžetskog sistema obezbeđuje se zajedničkim pravnim osnovom, jedinstvenom

budžetskom klasifikacijom, upotrebom jedinstvene budžetske dokumentacije za izradu nacrta

budžeta, srednjoročnih i finansijskih planova, jedinstvenim sistemom budžetskog računo-

vodstva, jedinstvenim kriterijumima za budžetsku kontrolu i reviziju, prenosom statističkih

izveštaja i podataka sa jednog nivoa budžeta na drugi i principima na kojima se zasniva

budžetski postupak.

Budžetski sistem

treba da ostvari sledeće ciljeve

, i to:

162

ukupnu fiskalnu održivost i kontrolu

, koja podrazumeva sprovođenje politika

bez značajnih izmena u konsolidovanom bilansu sektora države, uz sveobuhvatnu

kontrolu ukupnih budžetskih sredstava, kroz uspostavljanje ograničenja na rashode

i izdatke koji su zagarantovani zakonom, kako ukupno, tako i na nivou korisnika

budžetskih sredstava;

alokacijsku efikasnost,

koja podrazumeva mogućnost uspostavljanja prioriteta

unutar budžeta, raspoređivanje sredstava u skladu sa prioritetima Vlade unutar

budžeta, kao i mogućnost prenosa sredstava sa manje produktivnih na više pro-

duktivne prioritete;

tehničku ili operativnu efikasnost

koja podrazumeva korišćenje budžetskih sred-

stava i mogućnost njihove primene sa što nižim troškovima.

Budžetski sistem obezbeđuje sveobuhvatne i relevantne informacije o radu Vlade.

Prioritetni budžetski ciljevi u pripremi i izvršenju budžeta su i makroekonomska stabil-

nost, niska inflacija, ekonomski razvoj, podsticanje regionalnog razvoja i smanjenje finan-

sijskog rizika Republike Srbije.

Budžetski prihodi i primanja koji pripadaju Republici, od-

nosno lokalnoj vlasti, raspoređuju se i iskazuju po izvorima u

budžetu. Budžetski rashodi i izdaci Republike, odnosno lokalne

vlasti određuju se po pojedinačnoj nameni u budžetu.

Budžet-

ski prihodi i primanja moraju biti u ravnoteži sa budžetskim

rashodima i izdacima

Narodna skupština Srbije donosi zakon o budžetu Repu-

blike Srbije.

Skupština lokalne vlasti donosi odluku o budžetu lokalne

vlasti.

161 Član 3. Zakona o budžetskom sistemu, „Sl. glasnik RS”. br 54/2009.

162 Član 4. Zakona

Prilikom pripreme i iz-
vršenja budžeta moraju
se poštovati principi efi-
kasnosti, ekonomično-
sti, efektivnosti, javno-
sti, potpunosti, tačnosti
i jedinstvene budžetske
klasifikacije.

jaVnE finansijE

Finansijski plan organizacije za obavezno socijalno osiguranje donosi nadležni organ

organizacije za obavezno socijalno osiguranje, u skladu sa zakonom i drugim propisom,

uz saglasnost Narodne skupštine.

Konsolidovani račun trezora Republike Srbije i konsolidovani računi trezora lokalne vlasti

čine sistem konsolidovanog računa trezora, koji se vodi kod Narodne banke Srbije. Ministar,

odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, odnosno lice koje on ovlasti, otvara po-

dračune korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun Trezora Srbije,

odnosno u konsolidovani račun Trezora lokalne vlasti.

U okviru podračuna obavezno se posebno vode: sredstva izdvojena budžetom, odnosno

finansijskim planom organizacije za obavezno socijalno osiguranje; sopstveni prihodi koje

direktni i indirektni korisnik budžetskih sredstava, odnosno organizacija za obavezno soci-

jalno osiguranje ostvaruje, u skladu sa zakonom, kao i sopstveni prihodi drugih korisnika

javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora.

3.6. MEMORANDUM O BUDŽETU I EKONOMSKOJ

I FISKALNOJ POLITICI U REPUBLICI SRBIJJI

3.6.1. OBAVEZA DONOŠENJA MEMORANDUMA

Uobičajena je praksa u zemljama Evropske unije, kao i na nivou EU u celini (27 zemalja),

da se budžet kao i ekonomska i fiskalna politika donosi za period od najmanje tri godine, ali

i za duži vremenski period. U Zakonu o budžetskom sistemu uvodi se obaveza izrade trogo-

dišnjih projekcija budžeta Republike.

163

Da bi se budžetski rashodi u većoj meri stavili u funk-

ciju usvojenih strateških ciljeva i politika planira se ubr-

zani prelaz na

programski budžet.

Programski budžet,

kroz merenje efekata određenih programa, doprineće

poboljšanju kvaliteta usluga koje pruža državni sektor.

Tako je od 2010. godine, sa primenom od 2011. godine,

uvedena praksa da Vlada Srbije donosi Memorandum

o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za narednu

godinu sa projekcijama za naredne dve godine.

164

Memorandum sadrži:1) srednjoročne projekcije makroekonomskih agregata i indikatora;

2) srednjoročne projekcije fiskalnih agregata i indikatora; 3) ciljeve i smernice ekonomske

i fiskalne politike Vlade za srednjoročni period za koji se donosi Memorandum; 4) ostale

ekonomske politike i strukturne reforme sa posebnim naglaskom na njihovim fiskalnim

implikacijama; 5) konsolidovani budžet države; 6) srednjoročne prioritete javnih investicija;

7) pregled prioritetnih oblasti finansiranja i predloženih novih politika; 8) srednjoročni okvir

163 Član 31. Zakona

164 Član 109. Zakona

Krajem 2010. godine Vlada
Srbije donela Memorandum o
budžetu i ekonomskoj i fiskal-
noj politici za 2011. godinu sa
projekcijama za 2012. i 2013.
godinu.

jaVnE finansijE

Projekcija ukupnih prihoda i donacija 2011-2013.

u % BDP

Iz navedenih podataka može se zaključiti da je planirana blaga tendencija smanjivanja

učešća javnih prihoda u BDP zemlje sa 38,8% u 2011. godini na 37,3% u 2013. godini, i drugo,

da PDV i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje predstvljaju najveću stavku u ukupnim

javnim prihodima, po 10%, odnosno oko 20% zajedno BDP.

Rashodi konsolidovanog sektora države-ekonomska klasifijacija

u % BDP

Iz napred navedenih podataka može se zaključiti sledeće: prvo,

planirano je smanjenje

procenta rashoda konsolidovanog sektora države prema ekonomskoj klasifikaciji prema

PDP sa 42,9% u 2011. na 39,5% u 2013. godini,

za koliko je planirano smanjenje ukupnih

BUDŽET I BUDŽETSKI SISTEM REPUBLIKE SRBIJE

tekućih rashoda, sa 38,6% , na 35,2%; drugo, kod tekućih rashoda

najveći procenat smanje-

nja

planiran je kod rashoda

za zaposlene, sa 9,4% na 8,2%, i kod socijalne pomoći

i ostalih

transfera stanovništvu,

sa 17,6% na 15,9%.

Slična struktura je i

po funkcionalnoj klasifikaciji

, gde je najizrazitije

smanjenje

plani-

rano na poziciji

„socijalna zaštita”, sa 17,5% na 15,6%.

Prema Revidiranom Memorandumu,

ukupni rashodi budžeta Republike i limiti za

rashode,

imaju tendenciju stalnog rasta uz konstantan budžetski deficit (osim 2011. godine,

za koju nije bio planiran deficit), što se može videti iz sledeće tabele.

Ukupni rashodi budžeta i limiti za rashode

u mlrd dinara

Prikazani podaci pokazuju da ukupni rashodi budžeta Republike treba da se uvećaju sa

846,9 mlrd na kraju 2011. na 901,2 mlrd dinara 2013.godine .

166

3.6.3. MOGUĆI REFORMSKI PRAVCI U NAREDNOM PERIODU

Memorandumom su planirani mogući reformski pravci u narednom periodu:

◆

Povećanje opšte stope PDV

, a sniženje stope PDV za pojedine proizvode;

◆

Smanjenje ili ukidanje stope doprinosa

za neki od postojećih oblika obaveznog

socijalnog osiguranja;

◆

Progresivno oporezivanje zarada

uz povećanje neoporezivog cenzusa;

◆

Izmene u obračunu osnovice za godišnji porez

na dohodak građana;

◆

Izmene zakona o porezu na dobit preduzeća

, prvenstveno u delu podsticaja i

olakšica.

Imajući u vidu da se ekonomski odnosi sa inostranstvom zasnivaju na otvorenoj, izvozno

orijentisanoj privredi i aktivnom uključivanju u međunarodne ekonomske tokove, carinski

sistem i politika biće koncipirani u skladu sa navedenim načelima, s ciljem povećanja konku-

rentne sposobnosti privrede na svetskom tržištu i privlačenja stranih investicija. U planu je

dalja harmonizacija propisa u oblasti carine sa propisima EU i pravilima STO. Liberalizacija

166 Napomena: Rashodi budžeta Republike za 2012. godinu su planirani u iznosu od oko 940,0 mlrd dinara.

101

BUDŽET I BUDŽETSKI SISTEM REPUBLIKE SRBIJE

3.8. VRSTE JAVNIH PRIHODA I PRIMANJA U SRBIJI

3.8.1. JAVNI PRIHODI I PRIMANjA

Javni prihodi i primanja, kao i njihova visina, uvode se republičkim zakonom, odnosno

odlukom skupštine lokalne vlasti u skladu sa republičkim zakonom. Odredbama Zakona o

budžetskom sistemu Srbije, kao

javni prihodi

utvrđeni su:

1) porezi;

2) doprinosi za obavezno socijalno osiguranje;

3) naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa;

4) takse;

5) samodoprinos;

6) donacije i transferi;

7) ostali javni prihodi.

Primanja države

su:

1) primanja od prodaje nefinansijske imovine;

2) primanja od zaduživanja;

3) primanja od prodaje finansijske imovine, i to:

(1) primljene otplate glavnice datih zajmova,

(2) primanja od prodaje hartija od vrednosti,

(3) primanja od prodaje akcija i udela.

A) Vrste poreza

Zakonom se može uvesti:

1) porez na dodatu vrednost;

2) akcize;

3) porez na dohodak građana;

4) porez na dobit preduzeća;

5) porez na imovinu;

6) porez na nasleđe i poklon;

7) porez na prenos apsolutnih prava;

8) porez na upotrebu, držanje i nošenje određenih dobara;

9) porez na međunarodnu trgovinu i transakcije (carine);

10) drugi porez, u skladu sa posebnim zakonom.

B) Takse kao izvor javnih prihoda

Pod taksama se u finansijskoj teoriji podrazumevaju prihodi koji predstavljaju novčani

ekvivalent za usluge koje čine javni organi ili druga javno-pravna tela fizičkim ili pravnim

102

jaVnE finansijE

licima. Iz izloženog se može zaključiti da se

takse javljaju kao protivnaknade za izvršene us-

luge od strane javno-pravnih tela,

za razliku od poreza koji predstavlja obavezu davanja koje

država ubira silom svog fiskalnog suvereniteta, bez direktne protivnaknade ili protivučinidbe.

Zakonom se mogu uvesti sledeće takse:

1) administrativne;

2) sudske;

3) komunalne;

4) registracione;

5) boravišna;

6) za posebne proizvode i aktivnosti.

169

Prihodi od svih vrsta taksa pripadaju budžetu Republike, osim dela komunalnih taksa

koji pripadaju budžetima lokalnih javno-pravnih kolektiva-opštinama, odnosno gradovima.

C) Naknade

Zakonom se mogu uvesti sledeće naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa:

1) naknade za vode;

2) naknade za šume;

3) naknade za puteve;

4) naknade za zemljište;

5) naknada za ribarska područja;

6) naknada za korišćenje turističkog prostora;

7) naknada za korišćenje prirodnog lekovitog faktora;

8) naknada za korišćenje mineralnih sirovina;

9) naknade za zaštitu životne sredine;

10) naknada za korišćenje vazduhoplovnog prostora;

11) naknada za korišćenje radio frekvencija i tv kanala;

12) turistička naknada;

13) druge naknade, u skladu sa posebnim zakonom.

Sredstva ostvarena od naknada koriste se u skladu sa zakonom kojim se te naknade uvode.

D) Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje

Doprinosi su posebna vrsta namenskih javnih prihoda koji se na osnovu navedene

obaveze ubiraju od fizičkih i pravnih lica.

170

Doprinosi imaju izvesne sličnosti s porezima i taksama. Porezima su slični po prinudnosti

plaćanja i po tome što se sastoje u novčanim davanjima.

169 Član 25. Zakona

170 Član 26. Zakona

104

jaVnE finansijE

3.8.2. ISKAZIVANJE SOPSTVENIH PRIHODA

Kao sopstveni prihodi budžetskih korisnika i korisnika sredstava organizacija za obavezno

socijalno osiguranje, u aktu o budžetu, odnosno finansijskom planu, iskazuju se javna sred-

stva i prihodi koje korisnici ostvare svojom aktivnošću, odnosno prodajom roba i vršenjem

usluga, u skladu sa zakonom.

172

Vlada, može propisati uslove, kriterijume i način korišćenja

sredstava od prihoda koje korisnici budžetskih sredstava ostvare svojom aktivnošću, odnosno

prodajom robe i vršenjem usluga.

3.9. BUDŽETIRANJE U REPUBLICI SRBIJI

3.9.1. BUDŽETIRANJE REPUBLIKE

Za finansiranje nadležnosti Republike Srbije,

budžetu Republike Srbije pripadaju javni

prihodi i primanja

, i to:

173

1) porezi u delu utvrđenom zakonom:

(1) porez na dodatu vrednost,

(2) akcize,

(3) porez na dohodak građana,

(4) porez na dobit preduzeća,

(5) porez na upotrebu, držanje i nošenje određenih dobara;

(6) porez na međunarodnu trgovinu i transakcije (carine).

2) takse:

(1) republičke administrativne takse;

(2) sudske takse;

(3) registracione takse;

3) naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa -shodno zakonu;

4) donacije i transferi;

5) ostali javni prihodi:

prihodi od kamata;

prihodi od davanja u zakup, odnosno na

korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u državnoj svojini, koje koriste državni

organi i organizacije i Vojska Srbije;

prihodi koje svojom aktivnošću ostvare or-

gani i organizacije Republike;

prihodi od novčanih kazni izrečenih u krivičnom,

prekršajnom i drugom postupku koji se vodi pred nadležnim državnim organom i

oduzeta imovinska korist u tom postupku;

prihodi od koncesione naknade u skladu

sa zakonom;

drugi prihodi utvrđeni zakonom;

6) primanja:

primanja od prodaje nepokretnosti u državnoj svojini, ako zakonom

nije drukčije određeno;

primanja od prodaje pokretnih stvari u državnoj svojini

172 Član 22. Zakona

173 Član 23. Zakona

105

BUDŽET I BUDŽETSKI SISTEM REPUBLIKE SRBIJE

koje koriste državni organi i organizacije;

primanja od prodaje republičkih robnih

rezervi;

primanja od zaduživanja;

primanja od prodaje finansijske imovine;

druga

primanja utvrđena zakonom.

3.9.2. BUDŽETIRANJE POKRAJINA

Za finansiranje nadležnosti autonomnih pokrajina,

budžetu autonomne pokrajine pri-

padaju javni prihodi i primanja

, i to:

deo prihoda od poreza na dobit preduzeća

ostvarenog na teritoriji autonomne

pokrajine u skladu sa zakonom;

deo prihoda od poreza na dohodak građana

- poreza na zarade ostvarenog na

teritoriji autonomne pokrajine u skladu sa zakonom;

pokrajinske administrativne takse

;

naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa

u skladu sa zakonom;

donacije i transferi

;

ostali javni prihodi:

prihodi od kamata; prihodi od davanja u zakup, odnosno na

korišćenje nepokretnih/pokretnih stvari u državnoj svojini, koje koriste organi

autonomne pokrajine; prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepo-

kretnosti i pokretnih stvari u svojini AP; prihodi koje svojom aktivnošću ostvare

organi AP; prihodi od novčanih kazni izrečenih u prekršajnom postupku za pre-

kršaje propisane aktom skupštine AP i oduzeta imovinska korist u tom postupku;

prihodi od koncesija; drugi prihodi utvrđeni zakonom;

174

primanja:

primanja od prodaje nepokretnih/pokretnih stvari u državnoj svojini

koje koriste organi AP; primanja od prodaje nepokretnosti u svojini AP u skladu

sa zakonom; primanja od prodaje pokretnih stvari u svojini AP koje koriste njihovi

organi ; primanja od prodaje pokrajinskih robnih rezervi; primanja od zaduživanja;

primanja od prodaje finansijske imovine; druga primanja utvrđena zakonom.

3.9.3. FINANSIRANJE JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE

Za finansiranje nadležnosti jedinice lokalne samouprave,

budžetu jedinice lokalne sa-

mouprave pripadaju javni prihodi i primanja

, i to:

175

porezi u delu utvrđenom zakonom:

porez na dohodak građana; porez na imovinu;

porez na nasleđe i poklon; porez na prenos apsolutnih prava;

takse

: lokalne administrativne takse; lokalne komunalne takse; boravišna taksa;

naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa

u skladu sa zakonom;

samodoprinos

;

donacije i transferi

;

ostali javni prihodi

: prihodi od kamata; prihodi od davanja u zakup, odnosno

na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u državnoj svojini, koje koristi JLS,

174 Član 24. Zakona

175 Član 25. Zakona

107

BUDŽET I BUDŽETSKI SISTEM REPUBLIKE SRBIJE

Struktura budžeta JLS od 2006-2009. godine

177

To je u skladu sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi.

X X

Za budžetske sisteme Crne Gore, Republike Srpske i BiH važi isto što je rečeno za budžet-

ski sistem Srbije, jer je obezbeđivanje javnih prihoda za finansiranje javnih rashoda utvrđeno

propisima o budžetskom sistemu koji su harmonizovani sa standardima EU.

178

Ruzveltov Nju Deal je oporavio Ameriku. Predsednik Ruzvelt je nakon Velike depresije, koja je
počela 1892.i kulminirala 1933. godine krahom američke berze, izradio program koji je izme-
đu ostalog ukinuo socijalnu pomoć i dao poslove ljudima (logično, umesto da daje male pare
ljudima koji ne rade, on im je dao poslove za ne tako velike pare i obnovio puteve, sagradio
bolnice, mostove.... i na taj način povećao efektivnost ekonomije unutar zemlje u globalu, i
izgradjnom bolnica i zgrada stvorio nove poslove.

3.9.4. FINANSIRANJE ORGANIZACIJA OBAVEZNOG SOCIJALNOG OSIGURANJA

Zakonom o obaveznom socijalnom osiguranju, se uvode doprinosi za obavezno soci-

jalno osiguranje, i to za:

1) penzijsko i invalidsko osiguranje;

2) zdravstveno osiguranje;

3) osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

177

Brnjas, Z., Sistemi finansiranja lokalne samouprave u Srbiji –Stanje i perspektive, str. 217, u Izazovi i perspektive

strukturnih promena u Srbiji - Strateški pravci ekonomskog razvoja i usklađivanje sa zahtevima EU, evid. br.

179015, Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije, od 2011.

178 Dinka Antić, op. cit. str. 282-283.

108

jaVnE finansijE

Obveznici doprinosa su:

1) Osiguranici - a njih čine:

a) lica koja se nalaze u stalnom radnom odnosu;

b) lica koja samostalno obavljaju privrednu delatnost kao osnovno zanimanje;

2) Poslodavci - sva pravna i fizička lica koja imaju zaposlene.

Osnovicu kako za zaposlene tako i za poslodavce čini:

1) zarada, odnosno plata i druga lična primanja;

2) naknade zarade, odnosno plate za vreme privremene sprečenosti za rad koje ispla-

ćuje poslodavac, porodiljskog odsustva, kao i za vreme plaćenog odsustva;

3) naknada zarade, odnosno plate za vreme korišćenja prava na prekvalifikaciju i

dokvalifikaciju, čekaju na raspoređivanje i sl.

Za lica koja se upućuju na rad u inostranstvo i koja su zaposlena u Srbiji kod stranih i

međunarodnih organizacija, posebno se propisuju (periodično i u apsolutnom iznosu).

Za obavezno socijalno osiguranje Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osigu-

ranje se uvode doprinosi za socijalno osiguranje.

Doprinosi za socijalno osiguranje plaćaju se: iz ličnih i drugih prihoda osiguranika; na

isplaćena lična primanja.

3.10. REVIZIJA JAVNOG SEKTORA

3.10.1. PRAVILA LIMSKE DEKLARACIJE

Smatra se da su osnovna pravila revizije javnog sektora definisana u

„Limskoj deklaraciji„,

koja odobrena 1977. godine u Limi (Peru)

na IX INTOSAI Konkresu. Limska deklaracija je

osnovni dokument, koji sadrži pravila za reviziju javnog sektora, što je trebalo da bude osnov

za razvoj državne revizije u svim državama koje uvode ovu vrstu revizije. Deklaracija sadrži

kratka pravila koja su jasno napisana, tako su lako upotrebljiva i direktno usmerena na javni

sektor, pa se ona otuda i smatra kao

„magna karta

„ državne revizije. Prema ovoj deklaraciji,

državna revizija je deo regulatornog sistema svake države čiji je osnovni cilj utvrđivanje od-

stupanja od prihvaćenih standarda i principa zakonitosti, efikasnosti i ekonomičnosti, tako

da državna revizija može da vrši prethodnu reviziju (ispituje administrativne i finansijske

aktivnosti pre nego što se oni i izvrše) i naknadnu reviziju (revizija koja se vrši posle izvršenja

finansijskih transakcija, koja je u osnovi prava revizija, bez obzira na to da li je prethodna

revizija izvršena).

179

Posebni deo Limske deklaracije je nezavisnost državne revizije, gde se posebno ističe da

revizija može izvršiti svoje zadatke, samo ako je pri vršenju revizije nezavisna i zaštićena od

bilo čijeg uticaja (politika, ugledni pojedinci, informativna glasila, javnost i sl). Pošto je državna

revizija nezavisna, to su i zaposleni, kao i revizori nezavisni, a i na finansiranje ne može da

utiče izvršna vlast. Na taj način su državnoj reviziji data velika ovlašćenja kako u ispitivanju,

tako i u saopštavanju rezultata nalaza revizije. Da bi se u potpunosti obezbedila nezavisnost

179 Đorđe Pavlović isto, str. 60.

110

jaVnE finansijE

da svako odstupanje od profesionalnog ponašanja revizora stvara sumnju u pouzdanost i

kompetetnost revizije. Za revizora javnog sektora je vrlo važan i obrazovni profil, koji je

propisan standardima i kodeksom, a istovremeno da poznaje računovodstvene standarde,

standarde revizije, finansijsko poslovanje i druge bitne informacije koje su važne za subjekt

revizije. Isto tako je važno i to da revizori moraju stalno da se edukuju, usavršavaju svoje

sposobnosti i da razvijaju veštine i tehnike „prepoznavanja„ najvažnijih podataka i činjenica

koje su važne za revizioni nalaz.

Etički kodeks INTOSAI -

je usmeren na revizora kao pojedinca

, kao i na sve druge koji

rade za državnu reviziju. Ovaj kodeks takođe zahteva primerno ponašanje revizora, što daje

poverenje u njegov rad. Istovremeno etićki kodeks ima za cilj da se uspostavi poverenje i

kredibilitet državne revizije. Od revizora se zahteva da prihvati i primeni zahteve INTOSAI

kodeksa. Ovi zahtevi se odnose na: poštenje, nezavisnost, objektivnost i nepristrasnost, pro-

fesionalnu tajnost, kompetentnost.

Svaki od ovih etičkih zahteva je opisan, tako da to istovremeno predstavlja okvir za

ponašanje revizora. Poštenje je stavljeno na prvo mesto i od njega se polazi, što znači da

revizor mora biti apsolutno pošten u vršenju revizije, poštujući standarde profesionalnog

ponašanja.

Revizor mora da bude nezavisan, objektivan i nepristrasan, što treba da ispoljava

kako u svom nastupu, tako i u postupku izveštavanja, a bitno je da očuva i svoju političku

neutralnost. Profesionalna tajnost naglašava da revizor ne sme da otkrije informacije neovla-

šćenim licima, koje je dobio u toku revizije. Kompetentnost je važan epitet etičkog kodeksa

koji mora da ima revizor, jer je dužan da primenjuje visoke profesionalne standarde u vršenju

revizije. U praksi savremenih država postoje različiti oblici organizovanja državne revizije. U

Srbiji reviziju javnog sektora obavlja Državna revizorska institucije.

180

3.10.2. DRŽAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA SRBIJE (DRI)

A) Osnivanje i subjekti revizije

Reviziju budžeta u Srbiji obavlja Državna revizorska institucija,

181

koja je

osnovana Za-

konom o Državnoj revizorskoj instituciji

182

Sredstva za rad DRI obezbeđuju se u budžetu Republike, a poslovni prostor, opremu i

sredstva neophodna za rad DRI obezbeđuje Vlada.

Subjekti revizije

su: 1) direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava Republike,

AP i JLS u skladu sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem i sistem javnih prihoda

i rashoda; 2) organizacije obaveznog socijalnog osiguranja; 3) budžetski fondovi osnovani

posebnim zakonom ili podzakonskim aktom; 4) Narodna banka Srbije u delu koji se odnosi

na korišćenje javnih sredstava i na poslovanje sa državnim budžetom 5) javna preduzeća,

privredna društva i druga pravna lica koje je osnovao direktni odnosno indirektni korisnik

javnih sredstava; 6) pravna lica kod kojih direktni odnosno indirektni korisnici imaju učešće u

180 Đorđe Pavlović, isto, str. 63.

181 Član 92. Zakona o budžetskom sistemu

182 Zakon o državnoj revizorskoj instituciji, „Sl. glasnik RS”, br. 101/05.

111

BUDŽET I BUDŽETSKI SISTEM REPUBLIKE SRBIJE

kapitalu odnosno u upravljanju; 7) pravna i fizička lica koja primaju od Republike, teritorijal-

nih autonomija i lokalnih vlasti dotacije i druga bespovratna davanja ili garancije; 8) subjekti

koji se bave prihvatanjem, čuvanjem i korišćenjem javnih rezervi; 9) političke stranke; 10)

korisnici sredstava EU, donacija i pomoći međunarodnih organizacija; 11) ugovorna strana u

vezi sa izvršenjem međunarodnih ugovora; 12) drugi subjekti koji koriste sredstva i imovinu

pod kontrolom i na raspolaganju Republike, AP i JLS ili OOSO.

B) Poslovi DRI

U okviru svoje nadležnosti,

Institucija obavlja sledeće poslove:

1)planira i obavlja revi-

ziju, u skladu sa zakonom; 2)donosi podzakonske i druge akte radi sprovođenja zakona; 3)

podnosi izveštaje u skladu sa odredbama zakona; 4)po potrebi i u skladu sa svojim moguć-

nostima, pruža stručnu pomoć Skupštini, Vladi Republike i drugim državnim organima, ali

da se ne umanjuje nezavisnost DRI; 5)može da daje savete korisnicima javnih sredstava; 6)

može da daje preporuke za izmene važećih zakona; 7)usvaja i objavljuje standarde revizije u

vezi sa javnim sredstvima koji se odnose na izvršavanje revizijske nadležnosti Institucije; 8)

utvrđuje program obrazovanja i ispitni program za sticanje zvanja državni revizor i ovlašćeni

državni revizor, organizuje polaganje ispita za sticanje revizorskih zvanja državni revizor i

ovlašćeni državni revizor i vodi Registar lica koja su stekla ova zvanja; 9)utvrđuje kriterijume

i vrši nostrifikaciju stručnih zvanja iz nadležnosti DRI stečenih u inostranstvu; 10)sarađuje sa

međunarodnim revizorskim i računovodstvenim organizacijama u oblastima koje se odnose

na računovodstvo i reviziju u okviru javnog sektora.

C) Predmet revizije

Predmet revizije

su: 1)primanja i izdaci u skladu sa propisima o budžetskom sistemu; 2)

finansijski izveštaji, finansijske transakcije, obračuni, analize i dr. subjekata revizije; 3)pra-

vilnost poslovanja subjekata revizije u skladu sa zakonom i dr. propisima; 4)svrsishodnost

raspolaganja javnim sredstvima u celosti ili u određenom delu; 5)sistem finansijskog uprav-

ljanja i kontrole budžetskog sistema i sistema ostalih organa i organizacija koje su subjekt

revizije DRI; 6)sistem internih kontrola, interne revizije, računovodstvenih i finansijskih

postupaka kod subjekta revizije; 7)akta i radnje subjekta revizije koje proizvode finansijske

efekte na primanja i izdatke korisnika javnih sredstava, imovinu države; 8) pravilnost rada

organa rukovođenja, upravljanja i drugih odgovornih lica nadležnih za planiranje i nadzor

poslovanja korisnika javnih sredstava; 9) druge oblasti predviđene posebnim zakonima.

DRI može revidirati akt o proteklom, tekućem, kao i o planiranom poslovanju korisnika

javnih sredstava. Akt DRI može da bude akt, koji je propisan zakonom ili poseban računovod-

stveni iskaz, odnosno izveštaj, koji korisnik javnih sredstava mora da sastavi na zahtev DRI.

D) Organizacija DRI

Institucija

ima predsednika Institucije, potpredsednika, Savet, revizorske službe i

prateće službe

. Delokrug i način obavljanja poslova službi DRI, unutrašnja organizacija i

113

BUDŽET I BUDŽETSKI SISTEM REPUBLIKE SRBIJE

Spoljni stručnjak može biti fizičko ili pravno lice.

Za spoljnog stručnjaka Institucije može biti imenovan i strani državljanin, koji je priznati

stručnjak u oblasti od značaja za izvršavanje poslova iz nadležnosti Institucije.

E) Obavljanje revizije

Institucija obavlja svoju revizionu nadležnost

u skladu sa opšteprihvaćenim načelima

i pravilima revizije i u skladu sa odabranim međunarodno prihvaćenim standardima

revizije.

„Kompetentno i stručno mišljenje je preduslov za revizorski posao, a poslovi revizije su

elitni ekspertski poslovi u oblasti računovodstva, finansija, planiranja, kalkulacija, itd. a revi-

zori rade sa povećanom profesionalnom pažnjom koja u takvom stepenu nije karakteristična

za druge stručne poslove.”

184

Institucija obavlja reviziju na osnovu godišnjeg

programa revizije

, koji je dužna da usvoji

pre kraja godine za narednu kalendarsku godinu.

Subjekt revizije dužan je da revizorima stavi na raspolaganje sve tražene podatke i do-

kumenta, uključujući i poverljive podatke i dokumenta koji su neophodni za planiranje i

izvršenje revizije. Nakon obavljenih postupaka revizije, DRI sastavlja nacrt izveštaja o izvr-

šenoj reviziji, koji dostavlja subjektu revizije i odgovornim licima za period na koji se revizija

odnosi. U revizionom izveštaju DRI daje mišljenje o poslovanju revidiranog. Subjekt revizije,

ili odgovorno lice, ima pravo da podnese obrazložen prigovor na nacrt izveštaja o izvršenoj

reviziji, u roku od 15 dana od dana uručenja nacrta.

Ako je reč o teškom kršenju obaveze dobrog poslovanja DRI o tome obaveštava Skupšti-

nu. Ako je reč o teškom kršenju obaveze dobrog poslovanja ili u slučaju kršenja predmetnog

zakona, DRI takođe,

upućuje

poziv za razrešenje odgovornog lica i obaveštava javnost.

F) Izveštavanje

Institucija izveštava Skupštinu podnošenjem:

godišnjeg izveštaja o svom radu; poseb-

nih izveštaja u toku godine; izveštaja o reviziji završnog računa budžeta Republike, završnih

računa finansijskih planova organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i konsolidovanih

finansijskih izveštaja Republike. DRI izveštava skupštine lokalnih vlasti o revizijama koje se

odnose na subjekte revizije koji su u njihovoj nadležnosti. Izveštaji se istovremeno dostavljaju

i Skupštini. DRI je dužna da do 31. marta tekuće godine podnese Skupštini godišnji izveštaj

o svom radu za prethodnu godinu.

184 M. Stanišić, Isto, str. 4.

114

jaVnE finansijE

3.11. Pitanja

1.   Šta znate o upravljanju državom, i koja je uloga budžeta u tome?
2.   Navedite i objasnite kratak istorijat o uvođenju poreza i način naplate?
3.   Objasnite kako se prilagođavao fiskalni sistem Srbije Evropi kroz istoriju?
4.   U čemu se satoji uloga države u vreme globalizacije i tranzicije?
5.  Objasnite u čemu se sastoji novo trojstvo: tržište-konkurencija-novac, na početku XXI veka?
6.   Objasnite pojam i odlike budžeta?
7.   Navedite i objasnite funkcije budžeta i objasnite zašto je budžet najefikasniji instrument eko-

nomske politike države?

8.   Navedite i objasnite budžetska načela?
9.   Navedite i objasnite budžetsku proceduru?
10.  Objasnite kako se razvijao budžetski sistem Srbije tokom XX veka?
11.  Navedite i objasnite odlike budžetskog sistema Srbije na početku XXI veka?
12.  Navedite i objasnite fiskalne oblike uvedene u Srbiji 2001. godine?
13.  Navedite i objasnite promene u poreskoj politici Srbije 2001-2003.?
14.  Navedite elemente, ciljeve i principe budžetskog sistema iz 2009. godine?
15.  Navedite i objasnite elemente Memoranduma o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici?
16.  Šta znate o programskom budžetiranju u Srbiji?
17.  Navedite vrste javnih prihoda i primanja u Republici po grupama?
18.  Navedite izvore budžetiranja Republike Srbije?
19.  Navedite izvore budžetiranja AP?
20.  Navedite izvore budžetiranja JLS?
21.  Navedite izvore finansiranja OOSO u Republici?
22.  Šta znate o reviziji javnog sektora, i objasnite ulogu DRI?

116

jaVnE finansijE

4.1. CILJ UČENJA

Svrha učenja ovog poglavlja je da budete u stanju da:

◆

Znate kakva je međuzavisnost između države i javnih prihoda,

◆

Znate osnovne karakteristike javnih prihoda i definiciju fiskalnog sistema,

◆

Znate zašto je danas u primeni poreski pluralizam a ne poreski monizam,

◆

Znate međunarodne klasifikacije javnih prihoda, posebno OECD i MMF i koja se od njih

primenjuje u Srbiji,

◆

Znate osnovne klasifikacije poreza prema raznim kriterijumima i poreske oblike,

◆

Znate strukturu javnih prihoda i primanja u Srbiji i njihovu pripadnost po nivoima vlasti:

Republika, AP, lokalna samouprava,

◆

Znate kako se obezbeđuju prihodi za organizacije obaveznog socijalnog osiguranja u Republici,

◆

Razumete strukturu konsolidovanog bilansa javnih prihoda Republike,

◆

Znate pojam i osobine poreza i elemente oporezivanja,

◆

Znate da navedete načela i principe oporezivanja od eminetnih autora,

◆

Znate pojam, vrste i posledice poreske evazije i moguća rešenja problema,

◆

Znate da objasnite vezu između poreske evazije i pranja novca, kao i međunarodnu i domaću

regulativu iz te oblasti,

◆

Znate pojam i vrste prevaljivanja poreza,

◆

Znate razliku između poreza na imovinu u statici i poreza na imovinu u dinamici,

◆

Znate da objasnite u koje grupe su razvrstani porezi na imovinu, prema domaćim propisima,

◆

Znate da objasnite šta znači ceduralni, šta sintetički a šta mešoviti porez na dohodak,

◆

Znate da navedete sve vrste prihoda građana prema propisima Srbije,

◆

Znate izuzetke od oporezivanja dohotka građana koji se primenjuju u svim vrstama poreza,

◆

Znate regulativu Srbije o oporezivanju dobiti pravnih lica (rezidenata i nerezidenata) u Srbiji,

◆

Znate ulogu stalne poslovne jedinice u obavljanju delatnosti u Srbiji za nerezidenta,

◆

Znate kako poslovna jedinica iskazuje dobitke, gubitke, kako teče stečajni postupak i likvidacija,

◆

Znate da objasnite poreske podsticaje, oslobođenja, podsticaje i poreske kredite,

◆

Znate da objasnite eliminisanje dvostrukog oporezivanja i međukompanijske dividende,

◆

Znate da objasnite grupno oporezivanje, transferne cene i utanjenu kapitalizaciju,

◆

Znate na šta se odnosi porez na upotrebu, držanje i nošenje dobara, i kako se plaća,

◆

Znate koja je uloga carina bila kroz istoriju a koja danas u fiskalnoj i ekonomskoj politici,

◆

Znate da navedete takse i naknade kao javne prihode i njihovu pripadnost,

◆

Znate izvore finasiranja lokalne samuprave, ko raspisuje samodoprinos,

◆

Znate ulogu doprinosa za finansiranje OOSO, i sisteme finansiranja PIO osiguranja,

◆

Znate šta obuhvata poreski postupak i poreska administracija i inovacije u toj oblasti.

117

jaVni PRiHODi

4.2. OPŠTE O JAVNIM PRIHODIMA

4.2.1. POJAM I ZNAČAJ JAVNIH PRIHODA

Plaćanje poreza i drugih javnih dažbina nije

sporno. Još je pre 18 vekova najpoznatiji pravnik

klasičnog perioda rimskog prava - Ulpijan, utvrdio

da su „porezi nervi države”, odnosno da „nema dr-

žave bez poreza”, a tri stoleća kasnije u Justijanovom

„Corpus Iuris Civillis”, sadržana je konstatacija „Po-

rezi su korisni i potrebni državi”

185

Danas, premda

je tako bilo i ranije, nesporno je da su za postojanje

i uspešno funkcionisanje države potrebna i odgo-

varajuća sredstva kako bi njima finansirala aktiv-

nosti mere na čije izvršenje je država ovlašćena na

osnovu ustava, zakona i drugih propisa. Ta sredstva

savremena država ostvaruje u najvećem delu (sa 80

i više posto) ubiranjem poreza. Zato i ne čudi da je

J. Šumpeter savremenu državu nazvao „poreskom

državom”, želeći da naglasi da su porezi

condicio sine

qua non

postojanja svake savremene države-civili-

zacijska tekovina.

I u Dušanovom zakoniku se pominje obaveza plaćanja poreza - soće, od strane svih stanovnika,
pola u žitu a pola u perperu dinara.

186

Ko ne plati sledio je zatvor i dupla kazna.

4.2.2. KARAKTERISTIKE JAVNIH PRIHODA I NJIHOVO UBIRANJE

Javni prihodi predstavljaju prihode koje ubira država u cilju izvršavanja zadataka iz njenog

domena - podmirivanje opštedruštvenih potreba. Javne prihode možemo definisati kao tran-

sakcije koje povećavaju neto imovinu države na svim nivoima vlasti, uz istovetno smanjenje

kupovne moći preduzeća i građama.

185 Romac, A. La tinske pravne izreke ,”Globus”, Zagreb, 1982. str. 610.

186

Đorđe Bubalo, Dušanov zakonik, Zavod za udžbenike i Službeni glasnik, 2010. str. 223-224.

Član 197. Zakonika

glasio je :”Dohodak carski-soće, i namet i harač-da daje svaki čovek: kabao žita, polovina

čistog, a polovina neprečišćenog ili perperu dinara. A rok je tome žitu da se usipa (u žitne jame) na Mitrovdan,

a drugi rok je Božić.Ako li vlastelin ne da soće u tim rokovima, taj da se sveže na carskom dvoru i da se drži

dok ne plati dvostruko. Dušanovo carstvo je trajalo od 1349. do 1371. godine.

Naziv perpera

preuzet je iz vizantijske fiskalne teminologije gde je označavao osnovni zlatni novac. U Srbiji

(kao i u susednim zemljama) korišćena je isključivo kao obračunska jedinica s vrednošču 12 srebrnih dinara.

Javni prihodi predstavljaju novčanu
obavezu koju su, pod pretnjom pri-
nude, dužna da uplaćuju pravna i
fizička lica u korist države, lokalne
samouprave i određenih državnih
fondova obaveznog socijalnog osi-
guranja za podmirivanje opštedruš-
tvenih potreba. Javni prihodi uz jav-
ne rashode, predstavljaju osnovne
institucije javnih finansija.

119

jaVni PRiHODi

4.2.4. PORESKI MONIZAM I PORESKI PLURALIZAM

Poreski sistem je vrlo značajan podsistem eko-

nomskog sistema. Svaki poreski sistem je rezultat:

razvojnog (ili istorijskog), društveno-ekonom-

skog, političkog sistema i ciljeva koji se žele postići

određenim poreskim sistemom. Poreski sistem se

stalno menja i usavršava, prilagođavajući se druš-

tveno-ekonomskim sistemima, postajući istorijska

kategorija.

Poreski monizam

je takav poreski sistem koji

predviđa samo jedan, i to jedinstveni

porez

(Single tax Sistem). Praksa je pokazala da poreski monizam

nije moguće sprovesti.

Kada bi postojao takav porez, on bi morao biti sve veći, da bi mogao da osigura sredstva za

vrlo velike rashode moderne države.

188

Njime se ne bi mogli obuhvatiti svi poreski subjekti i

objekti oporezivanja. Pored toga, porez ne bi bio dovoljno izdašan. Brzo bi se postigla gornja

granica oporezivanja.

Defraudacija poreza

bi morala, takođe, biti veća što je porez viši, kao

i državna administracija koja će kontrolisati i utvrđivati poreske osnove i naplatu poreza. To

bi dovodilo i do teškoća u naplaćivanju poreza i velike prinude. Dakle, osnovna slabost ovog

sistema je: nužnost postojanja vrlo visokih poreskih stopa i poreske presije; nedovoljna sred-

stva; velika evazija poreza i teškoća u vezi s utvrđivanjem i ubiranjem poreza.

Poreski pluralizam

je sistem sastavljen od

više poreskih oblika, instrumenata, grupa

i dr.

Danas je to

dominantan oblik poreskog sistema.

U sistem više poreskih oblika, instrumenata

i grupa moguće je

kombinovati poresku politiku

, posebno

direktnog poreza na dohodak

često i tako da se siromašniji slojevi manje oporezuju, u odnosu na više dohodne grupe. S

druge strane, pojedini poreski obveznik, koji eventualno izbegne plaćanje jednog poreza, lako

potpadne pod drugi oblik oporezivanja, čime je učinak poreske politike znatno veći.

U sistemu pluralizma i više poreskih oblika

lako je sprovoditi

elastičniju politiku stimulaci-

ju određene grane

, oblasti, delatnosti, već prema

potrebama društveno-ekonomskog razvoja. Isto

tako, veći broj poreskih oblika osigurava elastičnije

uvođenje ili ukidanje poreza, a poreski teret čini

znatno snošljivijim. Ovaj sistem sve više dobija na

značaju razvojem ekonomsko-političkih, socijal-

nih i drugih ciljeva oporezivanja, uz već poznati

čisto fiskalni cilj. Tako složeni i odgovorni ciljevi

u privrednom razvoju ne bi se mogli ostvariti pri-

menom isključivo jednog jedinstvenog poreskog

oblika.

188 Zanimljivo je napomenuti razmišljanja američkih ekonomista o kojima piše J. Stiglic u knjizi „Ekonomija

javnog sektora”, da, kada bi danas bio uveden samo jedan porez, to bi mogao da bude porez na energiju.

Poreske sisteme, prema broju instru-
menata u kojem se mogu pojaviti jav-
ni prihodi, delimo na: poreski moni-
zam i poreski pluralizam.

Pluralističke poreske sisteme čine
dve velike grupe direktnih i indirek-
tnih poreza. U direktne poreze spa-
daju: 1) Porez na imovinu, 2) Porez
na dohodak i 3) Porez na dobit. U
indirektne poreze spadaju: 1) PDV,
2) Akcize, 3) Carine, 3) Trošarine i 4)
Monopolski porezi.

120

jaVnE finansijE

4.2.5. KLASIFIKACIJE JAVNIH PRIHODA

A) Međunarodne klasifikacije javnih prihoda

U svetu postoje četiri klasifikacije javnih (poreskih) prihoda, a to su:

1) Klasifikacija OECD, ustanovljena 1971.godine i smatra se jednom od najpotpunijih

klasifikacija poreskih oblika koji se susreću u savremenim tržišnim ekonomijama.

2) Klasifikacija UN - (SNA);

3) Evropski sistem integrisanih računa (ESA);

4) Klasifikacija MMF (Government Finance Statistics - GFS klasifikacija).

Klasifikacija OECD,

pod porezima podrazumeva i u klasifikaciju uključuje sva obavezna

plaćanja državi za koja se ne dobija direktna naknada niti protivuvrednost.

U poreska primanja države ne uključuju se kazne koje nisu vezane za izbegavanje plaćanja

poreza, odnosno davanje kredita državi.

Prema ovoj klasifikaciji svi porezi svrstani su svrstani u šest osnovnih grupa (koje se dele

na više podgrupa).

Osnovne grupe poreza, prema klasifikaciji OECD - a su sledeće:

1) Porez na dohodak, profite i kapitalne dobitke;

2) Doprinosi za socijalno osiguranje;

3) Porezi na fond plata i radnu snagu;

4) Porezi na imovinu;

5) Porezi na dobra i usluge;

6) Ostali porezi.

GFS klasifikaciju javnih prihoda sačinio je MMF

bazira se na principu fakturisane reali-

zacije, čime se primanja evidentiraju vremenski ranije nego što je slučaj kod principa naplaćene

realizacije.

GFS klasifikacija u suštini obuhvata tri vrste prihoda:

1) Tekuće prihode,

2) Prihode od prodaje nefinansijske imovine i

3) Primanja od zaduživanja i prodaje finansijske imovine.

Prema toj klasifikaciji prihodi su razvrstani

kako sledi:

1) Porezi,

2) Doprinosi,

3) Donacije i transferi,

4) Ostali prihodi

189

189 Članice: Australija, Austrija, Belgija, Kanada, Čile, Češka Republika, Danska, Estonija, Finska, Francuska,

Nemačka, Grčka, Mađarska, Island, Irska, Izrael, Japan, Koreja, Luksemburg, Meksiko, Holandija, N. Zeland,

Norveška, Poljska, Portugal, Slovačka Republika, Slovenija, Španija, Švedska, Švajcarska, Turska, Engleska i

SAD, ukupno 34 članice. Konvencijija o osnivanju OECD usvojena 14.12.1960. godine

ORGANIZACIJA ZA EKONOMSKU SARADNJU I

RAZVOJ - PARIZ

195

122

jaVnE finansijE

Od svih napred navedenih vrsta poreskih prihoda svakako su

najvažniji redovni i van-

redni (neredovni) javni prihodi.

Neredovni javni prihodi spadaju u prihode koji obično nemaju veći značaj i ubiraju se

uglavnom u vanrednim okolnostima u dva osnovna oblika:

1) posebni (dodatni) javni prihodi,

2) javni zajam i javni dug.

Vanredne okolnosti.

U vanrednim okolnostima (rat, zemljotres i poplave većih razmera,

druge elementarne nepogode - oluja, grad, vulkani) savremena država uvodi vanredne izvore

prihoda, da podmiri vanredne rashode.

Vanredni prihodi

se mogu podmiriti iz različitih izvora (ratna odšteta, reparacije, pri-

marna emisija, pokloni i sl.) ili putem uvođenja vanrednih poreza (povećanjem postojećih

poreskih stopa, uvođenjem jednokratnih poreza, porez na ratnu dobit i sl.)

Javni zajam i javni dug-kredit

je u kriznim godinama sve više korišćeni vanredni javni

prihod i predstavlja korišćenje unapred dela javnih prihoda budućih generacija.

Državne ustanove i državna preduzeća mogu biti osnovani na nekomercijalnoj ili ko-

mercijalnoj osnovi, a razlozi njihovog osnivanja mogu biti trojaki: osnivanje iz finansijskih

razloga, u cilju ostvarivanja prihoda; osnivanje iz ekonomskih razloga u sektoru u kome ne

postoji interes privatnog sektora; prihodi iz socijalno-političkih razloga, kada država želi da

se ostvari određene populacione, odnosno zdravstvene ciljeve.

Najvažniji vanredni prihodi (primanja) su javni dug i javni zajam.

4.2.7. PORESKI OBLICI

Postoje uglavnom tri grupe poreskih oblika, a to su:
1) porezi od imovine, 2) porezi od prihoda, 3) porezi iz rashoda.
Porezi od imovine. Ovi porezi mogu biti na imovinu u statici i u dinamici.
Porezi od prihoda. Objektni i subjektni porezi (od prihoda građana i iz prihoda korporacija).
Porezi iz rashoda mogu biti na: 1) potrošnju, 2) fiskalni monopoli, 3) carine.

4.3. STRUKTURA JAVNIH PRIHODA I PRIMANJA U REPUBLICI

4.3.1. REDOVni jaVni PRiHODi i PRimanja

U Srbiji, javni prihodi i primanja i njihova visina uvode se zakonom, odnosno odlukom

skupštine lokalne vlasti (grada, opštine) u skladu sa zakonom.

192

Prema odredbama Zakona o budžetskom sistemu, u Republici mogu da budu uvedeni

sledeći javni prihodi i primanja:

193

192 Član 13. Zakona o budžetskom sistemu Srbije

193 Član 14 istog Zakona.

123

jaVni PRiHODi

◆

Javni prihodi:

porezi; doprinosi za obavezno socijalno osiguranje; naknade za ko-

rišćenje dobara od opšteg interesa; takse; samodoprinos; donacije i transferi; ostali

javni prihodi.

◆

Primanja države mogu biti:

od prodaje nefinansijske imovine; od zaduživanja; od

prodaje finansijske imovine (primljene otplate glavnice datih zajmova, od prodaje

hartija od vrednosti, od prodaje akcija i udela); druga primanja.

U Republici,

shodno odredbama Zakona,

mogu da budu uvedeni sledeći porezi:

PDV;

akcize;

porez na dohodak građana; porez na dobit preduzeća; porez na imovinu; porez na

nasleđe i poklon; porez na prenos apsolutnih prava; porez na upotrebu, držanje i nošenje

određenih dobara; carine; drugi porez, u skladu sa posebnim zakonom.

Zakonom je dozvoljeno uvođenje

sledećih vrsta taksi u Republici:

administrativne; sud-

ske;

komunalne;

registracione; boravišna; za posebne proizvode i aktivnosti.

Zakon dozvoljava

uvođenje naknada za korišćenje dobara od opšteg interesa i, to

naknada:

za vode; za šume; za puteve; za zemljište; za ribarska područja; za korišćenje turi-

stičkog prostora; naknada za korišćenje prirodnog lekovitog faktora; za korišćenje mineralnih

sirovina; za zaštitu životne sredine; za korišćenje vazduhoplovnog prostora; za korišćenje radio

frekvencija i tv kanala; turistička naknada; druge naknade, shodno zakonu .

Zakon propisuje uvođenje

tri vrste doprinosa, i to za:

penzijsko i invalidsko osiguranje;

zdravstveno osiguranje; osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

4.3.2. OSTALI JAVNI PRIHODI I PRIMANJA

U ostale javne prihode i primanja, spadaju:

porez na prenos apsolutnih prava;

primanja

od prodaje nefinansijske imovine i od zaduživanja i prodaje finansijske imovine;

iskazivanje

sopstvenih prihoda.

Javnim prihodima od poreza na prenos apsolutnih prava smatraju se:

prihodi od ka-

mata; od davanja u zakup/ korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u državnoj svojini i

svojini AP i JLS; koje svojom aktivnošću ostvare organi i organizacije na svim nivoima vlasti;

od novčanih kazni; koncesiona naknada; drugi javni prihodi utvrđeni zakonom.

Primanjima od prodaje nefinansijske imovine

194

smatraju se:

primanja od prodaje ne-

pokretnosti i pokretnih stvari u državnoj svojini; od prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari

u svojini AP i JLS; od prodaje ostalih osnovnih sredstava; od prodaje robnih rezervi; primanja

od prodaje dragocenosti; od prodaje prirodne imovine; druga primanja utvrđena zakonom.

Primanjima od zaduživanja i prodaje finansijske imovine smatraju se:

od zaduživanja

na domaćem i inostranom tržištu; od prodaje finansijske imovine na domaćem i na inostra-

nom tržištu; druga primanja utvrđena zakonom.

Kao sopstveni prihodi budžetskih korisnika i korisnika sredstava organizacija za oba-

vezno socijalno osiguranje

, u aktu o budžetu, odnosno finansijskom planu, iskazuju prihode

koje korisnici ostvare svojom aktivnošću, odnosno prodajom roba i vršenjem usluga.

194 Član 20. istog Zakona

125

jaVni PRiHODi

4.4.2. PRIHODI ZA FINANSIRANJE NADLEŽNOSTI POKRAJINA

Za finansiranje nadležnosti AP, budžetu AP pripadaju javni prihodi i primanja, i to:

198

deo prihoda od poreza na dobit preduzeća

ostvarenog na teritoriji AP;

deo prihoda od poreza na dohodak građana

-poreza na zarade ostvarenih u AP;

drugi porez ili deo poreza

u skladu sa posebnim zakonom;

pokrajinske administrativne takse

;

naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa

;

donacije i transferi

;

ostali javni prihodi

: prihodi od kamata; prihodi od davanja u zakup, pokretnih

i nepokretnih stvari koje pripadaju AP; prihodi koje svojom aktivnošću ostvare

organi AP; prihodi od novčanih kazni koje pripadaju AP; prihodi od koncesione

naknade; i dr.

primanja:

primanja od prodaje ne-

pokretnosti/pokretnih državnih stva-

ri koje koriste organi AP; primanja

od prodaje pokretnih stvari u svojini

AP; primanja od prodaje pokrajinskih

robnih rezervi; od prodaje prirodne

imovine;od zaduživanja; od prodaje

finansijske imovine; druga primanja

utvrđena zakonom.

4.4.3. PRIHODI ZA FINANSIRANJE NADLEŽNOSTI LOKALNE SAMOUPRAVE

Za finansiranje nadležnosti, budžetu JLS pripadaju javni prihodi i primanja:

199

porezi u delu utvrđenom zakonom:

porez na dohodak građana; porez na imovinu;

porez na nasleđe i poklon; porez na prenos apsolutnih prava; drugi porezi;

takse:

lokalne administrativne takse; lokalne komunalne takse; boravišna taksa;

3) naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa u skladu sa zakonom;

4) samodoprinos;

5) donacije i transferi;

ostali javni prihodi:

prihodi od kama-

ta; prihodi od davanja u zakup imovi-

ne JLS; prihodi koje svojom aktivnošću

ostvare organi JLS; prihodi od novčanih

kazni, koje pripadaju JLS; prihodi od

koncesione naknade; drugi propisani

prihodi;

198 Član 24. Zakona

199 Član 25. Zakona

SKUPŠTINA AP VOJVODINE - NOVI SAD

JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE

126

jaVnE finansijE

primanja:

od prodaje nepokretnosti u državnoj svojini ili svojini JLS; od prodaje

pokretnih stvari u svojini JLS;

od prodaje robnih rezervii od prodaje dragocenosti;

od prodaje prirodne imovine, od zaduživanja i od prodaje finansijske imovine; i

druga primanja.

Statutom grada utvrđuje se deo napred navedenih prihoda koji pripada budžetu gradske

opštine, a koji budžetu grada.

4.4.4. PRiHODi za FinansiRanjE ORGanizacija

ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE (OOSO)

Za finansiranje prava iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osigu-

ranja i osiguranja za slučaj nezaposlenosti, OOSO pripadaju sledeći javni prihodi i primanja,

i to:

200

1) doprinosi za obavezno socijalno osiguranje; 2) donacije i transferi; 3) ostali

prihodi i primanja u skladu sa zakonom.

4.4.5. KONSOLIDOVANI BILANS JAVNIH PRIHODA

Zbir svih javnih prihoda i primanja, na svim nivoima vlasti, uključujući i doprinose za

OOSO, u jednoj kalendarskoj (budžetskoj) godini iskazuje se u

konsolidovanom bilansu jav-

nih prihoda

. Stavljanjem u odnos svih javnih prihoda, prema BDP zemlje može se sagledati

stepen fiskalnog opterećenja privrede i građana u toj godini (stavljanjem u odnos na BDP za

2011. godini dobije se oko 45%). Prema podacima Ministratsva finansija, prikazanim u Bil-

tenu javnih finansija od decembra 2011. godine, može se videti da su

ukupni javni prihodi i

primanja u 2011. iznosili 1,302.508 miliona dinara,

a da je struktura bila sledeća:

200 Član 26. istog Zakona

128

jaVnE finansijE

4.5.2. ELEMENTI OPOREZIVANJA

Oporezivanje nacionalnog dohotka je vrlo složen ekonomski, finansijski, socijalni i po-

litički problem. To zahteva da se problematika oporezivanja raščlani na određene elemente

kojima se sprovodi i čije izučavanje olakšava izražavanje celokupne problematike poreza.

Poreska terminologija je skup naziva koji se upotrebljavaju u oporezivanju.

Svi elementi oporezivanja dele se na:

lične i

materijalne.

Lični elementi oporezivanja

odnose se na fizička lica i pravna lica koja imaju aktivnu ili

pasivnu ulogu u oporezivanju.

Materijalni elementi se odnose na područja finansijskih tokova u procesu oporezivanja i

zahvatanju dohotka.

U lične elemente oporezivanja se obično svrstavaju sledeći:

Poreska vlast

se odnosi na: javno-pravna tela u čiju se korist naplaćuje porez; organi

koji razrezuju i naplaćuju porez. Prvo se često identifikuje s fiskalnim suverenite-

tom, a drugo se odnosi na administraciju koja ima zadatak da, na osnovu propisa,

razrezuje i naplaćuje porez. Time definiše

poreski suverenitet -

kod nas ga imaju

društveno-političke zajednice.

Poreski obveznik

ili poreski subjekt je fizička ili pravna lica koja je obavezna da

snosi poreski teret.

Pasivni

poreski subjekt je fizičko ili pravno lice koje mora plaćati

porez.

Aktivni

poreski subjekt je država, odnosno neka niža društveno-politička

zajednica koja ima pravo da razrezuje i naplaćuje porez.

Poreski platilac

je, dakle, ono lice koje stvarno plaća porez u nameri da ga kasnije

prevali na nekog drugog. Slučaj je čest kod indirektnih poreza, odnosno carina.

Uvoznik plaća carinu, ali u nameri da je kroz cenu prevali na kupca robe.

Poreski destinatar

je lice koje konačno stvarno snosi poreski teret, bez obzira na

to da li je istovremeno i poreski obveznik. Na primer, kod plaćanja carine uvoznik

je poreski platilac i obveznik, ali mu je omogućeno da iznos carine uključi u pro-

dajnu cenu i prevali na kupce, tako da kupci plaćaju carinu – čime postaju poreski

destinatari.

U materijalne elemente oporezivanja ubrajamo sledeće:

Poreska osnovica

– vrednost koja služi za utvrđivanje poreske obaveze, i to

najče šće u visini dohotka kod neposrednih poreza, odnosno vrednost robe i usluga

kod posrednih.

Poreska stopa

– broj novčanih jedinica koje se ubiru od poreske osnovice. Obično

se izražava u procentu, a izuzetno u fiksnom iznosu, na primer 10% od ostvarenog

godišnjeg ukupnog prihoda ili 5% od vrednosti uvezene robe.

Poreska tarifa

– sistematizovan pregled poreskih jedinica i poreskih stopa.

Poreski objekt

ili predmet oporezivanja – svako ekonomsko stanje koje zakono-

davcu daje pravo i osnovu da uvede, na primer, imovina, dohodak, prinos na neke

delatnosti, prenos imovine, nasleđe i pokloni, akcije na berzama i dr.

Proporcionalna metoda oporezivanja

–primena iste poreske stope na svaki iznos.

129

jaVni PRiHODi

Progresivna metoda oporezivanja

– primenjuje se kada je povećanje poreske

stope sve veće – porastom poreske osnovice. Poreska stopa raste brže od porasta

osnovice.

Degresivna metoda oporezivanja

– stopa se brže smanjuje od poreske osnovice.

Restitucija poreza

–postupak vraćanja viška plaćenog/pogrešno ubranog poreza.

Prinudna naplata

– mera koja se preduzima nad poreskim obveznikom koji nije

platio porez ni posle poreske opomene.

10)

Poreske olakšice

– smanjenja poreza koja se vrše smanjenjem poreske osnovice,

smanjenjem stope ili nekim drugim korekcijama, na primer, broj izdržavane dece,

oslobađanje fiksnog dela poreske osnovice, odbijanje troškova u izradi projekata

i sl.

11)

Zastarevanje poreza

–nastupa posle određenog perioda (obično pet godina).

4.6. NAČELA I PRINCIPI OPOREZIVANJA

4.6.1. NAČELA ADAMA SMITA

Još od Adama Smita ekonomisti su se bavili istraživanjem

funkcionisanja poreskog sistema i pokušavali da utvrde načela

na kojima bi se poreski sistem trebalo da zasniva. Ta načela su

oni izvodili iz funkcija poreskog sistema u ukupnom društvenog

i privrednom uređenju u zemlji. U svom najznačajnijem delu

Bo-

gatstvo naroda

još davne 1776. godine Smit je istakao svoja

četiri

poznata poreska načela

koja glase:

„

Prvo,

pripadnici svake države treba da doprinose izdržavanju

vlade, koliko god je moguće,

srazmerno svojim mogućnostima

Drugo

,porez koji je svako obavezan da plati

treba da bude

određen

,a ne samovoljan.

Treće,

Svaki porez treba da se

ubira u vreme ili na način

koji je najverovatnije da će

poreskom obvezniku biti najzgodnije

da ga plati.

Četvrto, svaki porez treba da bude

tako obračunat da izvuče

iz džepova i zadrži izvan džepova naroda što je

moguće manje

iznad i povrh onoga što unosi u državnu kasu.

Očigledna pravednost i korisnost napred navedenih načela

preporučila ih je, više ili manje, pažnji svih naroda.”

202

203

202 Smit Adam, Bogatstvo naroda, Istraživanje prirode i uzroka bogatstva naroda, MASMEDIA, Zagreb, prevod,

2007. godine, Deo „O porezima”, .strana. 786-789.

203 Rimljani su imali jednu boginju prava i pravednosti - Iustitia- dok su Grci imali dve boginje: Dika-boginja

pravednosti i Temida-boginja prava, ili zakonitog poretka, Izvor Vikipedia

JUSTICIJA: RIMSKA BOGINJA

PRAVDE I PRAVEDNOSTI

205

131

jaVni PRiHODi

6) poreski sistem treba da omogući

pravično i neproizvoljno ubiranje poreza

koje

će biti razumljivo poreskim obveznicima;

troškovi naplate

i izmirenja poreskih obaveza treba da budu

što niži

i u skladu sa

ostvarenjem ostalih ciljeva.

207

4.6.4. STIGLICOVIH PET POŽELJNIH PRINCIPA
SVAKOG PORESKOG SISTEMA

Porezi su neizbežno bolni. Stoga ne iznenađuje to što je utvrđivanje poreskog sistema

oduvek bilo predmet velikih nesuglasica. Najjednostavnije rečeno, većina ljudi bi volela da

se njihovi porezi smanje. Prilikom odlučivanja o najboljem načinu za ubiranje potrebnog

prihoda, države su tražile neke opšte principe.

Istorija oporezivanja prepuna je

primera distorzivnih efekata,

navodi dalje, Stiglic. Zbog

poreza koji je u Britaniji u 17. veku uveden na prozore,

gradile su se kuće bez prozora

Oni utiču ne samo na nivo investicija u firmama, već i na način investiranja. Čini se da

je mnogo

povoljnije da čovek uloži trud u smanjenje svojih poreza, nego u izradu boljih

projekata

, ili veću proizvodnju, mišljenje je Stiglica.Primena poreza kao što je porez na plate,

ili na prinos od kapitala, menja ravnotežu u privredi, navodi Stiglic.

Porez na kamatu može

da smanji ponudu štednje

, a vremenom i kapitalni stok; ovo sa svoje strane može da smanji

produktivnost radnika i njihove zarade. Te indirektne reperkusije poreza nazivaju se efektima

opšte ravnoteže koji imaju značajne distributivne posledice, ponekad u pravcu koji je potpuno

suprotan nameri zakonodavca. Porez na kapital može da smanji ponudu kapitala, a time i

da poveća prinos od kapitala; u nekim slučajevima, ovakav porez u stvari može da poveća

stepen nejednakosti.

208

Postoji, prema Stiglicu, pet principa »dobrog« poreskog sistema:

1. Ekonomska efikasnost: poreski sistem ne bi trebalo da ometa efikasnu alokaciju resursa.
2. Jednostavnost u administrativnom pogledu: poreski sistem bi trebalo da bude jedno-

stavan i relativno jeftin za sprovođenje.

3. Fleksibilnost: poreski sistem treba da bude sposoban da na izmenjene ekonomske

okolnosti lako odreaguje (u nekim slučajevima automatski).

4. Politički odgovoran: poreski sistem treba da bude formulisan tako da pojedinci mogu da

provere šta plaćaju i procene koliko tačno taj sistem odražava njihove preference.

5. Pravičnost: poreski sistem mora pravično da se odnosi prema različitim pojedincima.

4.6.5. PRINCIP STRUČNOSTI PORESKE VLASTI

Za uspešno funkcionisanje sistema oporezivanja, navodi prof Popović „potrebno je posto-

janje stručno osposobljene, dobro organizovane, savremeno opremljene poreske službe u kojoj

207 Musgrave R.A, i A.T. Peakock (eds): Classic in the Theory of Public Finance, IEA, McMillan, London,

1985.p.168-177.

208 Stiglic Jozef, Isto, str. 464-465.

132

jaVnE finansijE

rade adekvatno obrazovani i motivisani (dobro plaćeni i cenjeni), savesni i pošteni poreski

službenici koji će odgovorno obavljati složene i izuzetno osetljive poslove razreza i naplate

poreza kao i kontrole ubiranja. Poreski službenici ne smeju se ponašati kao neka vlast, nego

moraju učiniti sve da obavezu plaćanja za poreske obveznike učine što je moguće ugodnijom,

jer nema tog poreskog obveznika koji je „sagorio od želje” da se radi plaćanja poreza liši dela

svoje ekonomske snage. Tačnije,

plaćanje poreza nikada nije bilo ugodno za poreske obve-

znike, i da treba učiniti sve da bi ono bilo što manje neugodno.

”

209

Zanimljivo je pomenuti da u Nemačkoj pri zaposlenju zaposleni predaju poslodavcu poresku
knjižicu u koju upisuje sve isplate zaposlenom na osnovu kojih se obračunava i plaća porez.

Kada je u pitanju stučnost i kompetentnost poreskih vlasti treba istaći SRN gde je za ško-

lovanje kadrova za finansije pre 60 godina osnovana Savezna finansijska akademija.

210

Niži porezi, izvesno je, garantuju veću poresku disciplinu. Leferova hipoteza praktično

verifikuje našu tezu o današnjem „teškom„ oporezivanju i našu predikciju na svođenje fi-

skalnog opterećenja na standardni optimum od 25-35% za zemlje u razvoju i od 25-45% za

industrijski razvijene zemlje.„

211

4.7. PORESKA EVAZIJA

4.7.1. POjam i VRstE

Poreska evazija predstavlja radnje i propuštanja novih radnji, koje poreski obveznik

preduzima radi izbegavanja plaćanja poreza u

slučaju kada poreski obveznik oceni da je

njegova poreska obaveza i stopa poreskog opterećenja previsoka. Zbog toga se često odlučuje

na defraudaciju, reskirajući pri tome i kaznu.

„Evazija često bitno deformiše ostvarivanje ciljeva poreske politike i praktično anulira

jedan od napora da se oporezivanjem postigne visok stepen racionalnosti, celishodnosti,

pravičnosti i efikasnosti.”

212

Poreska evazija se može javiti u dva oblika, i to kao:

zakonske ili dopuštene i nezakonske

ili nedopuštene.

Zakonska poreska evazija

je ona kod koje

poreski obveznik

određenim radnjama ili

propuštanjem radnji

ne dolazi u sukob sa zakonom

. Niko, na primer, nije primoran

da kupuje cigarete, te ako ih ne kupi, što nije kažnjivo, neće platiti ni porez, koji je

uključen u njihovu cenu. Na ovaj način se često i ocenjuje da li je

poresko opterećenje

previsoko

. Ukoliko je

evazija

veća od poreskih prihoda,oporezivanje je previsoko.

209 D. Popović, Isto. str 35

210 Opširnije vidi na sajtu: www.bundesfinanceakademie.de

211 Komazec Slobodan, Ristić Žarko, Javne finansije, Izdaje VPŠ, Beograd 2001. godine str. 268.

212 Petrović Miroslav, Značaj i aktuelnost poreske politike u savremenim uslovima,, „Oporezivanje i poresko

pravo”, Beograd, juni 1989.godine, str. 25.

134

jaVnE finansijE

Posebno pogubno dejstvo na poreski moral u našim uslovima ima tolerantan i „zaštitnički”
stav organa vlasti prema nekim „zaštićenim kategorijama obveznika” čime se postiže suprotan
efekat u izgrađivanju inače nerazvijene poreske svesti na ovim prostorima... Nisu retki primeri
neprimenjivanja odnosno nedoslednog primenjivanja poreskih propisa ... ne mali deo odredbi
zakonskih propisa ... praktično je ostao na nivou deklarativne norme.”

215

Ekonomski efekti evazije poreza ogledaju se u remećenju jednakosti uslova poslovanja

na tržištu kroz snižavanje troškova proizvodnje onih privrednih subjekata koji uspevaju da

izbegnu poresku obavezu. Takvim ponašanjem stvara se nelojalna konkurencija između sa-

vesnih i nesavesnih poreskih obveznika, što se na ekonomskom planu odražava kroz cenovne

disparitete roba ovih proizvođača, naročito ako je evazija poreza dostigla značajne granične

vrednosti.

216

U Srbiji je posebno pojačan intenzitet poreske evazije posle uvođenja embarga 31. maja

1992. godine i u vreme visoke inflacije 1993/94. godine, kada se veći deo prometa derivata

nafte odvijao pored auto-puteva i na ulicama.

217

4.7.3 PORESKA EVAZIJA I PRANJE NOVCA

Pojam i faze pranja novca:

Pranje novca je danas veoma rasprostanjena pojava i obično se

vezuje za poresku evaziju. Prema podacima MMF, suma opranog novca na godišnjem nivou

iznosi od dva do pet procenata ukupnog bruto svetskog dohotka, što je nominalno više od

600 mlrd dolara.

218

Prema definiciji Generalne skupštine Interpola iz 1995. godine, „

pod pranjem novca

podrazumevamo svaku radnju ili pokušaj radnje kojom se sakriva ili prikriva nelegalno

poreklo stredstava, tako da izgleda da ona potiču iz legalnih izvora.”

Pranje novca je raznolik i često složen proces. U osnovi se sastoji od tri nezavisna koraka

koji se često istovremeno odvijaju:

a) Polaganje

- fizičko polaganje glavnine prihoda u gotovini;

b) Raslojavanje

- odvajanje prihoda kriminalne aktivnosti od njihovih izvora kroz

slojeve složenih finansijskih transakcija; i

c) Integracija

- stvaranje prividno zakonitog objašnjenja za ilegalne prihode.

219

Faza polaganja

je uplaćivanje gotovine od kriminalnih poslova na bankarske račune pod

plaštom neke poštene delatnosti, pri čemu se plaćanje obavlja uglavnom u gotovom novcu:

luksuzni butici, galerije, komisioni, restorani, pazar sa benzinske pumpe i sl.. Uplata „vrućeg”

novca u banku može se obaviti i osnivanjem lažnih fantom-preduzeća, koja postoje samo kao

sredstvo za uplatu gotovog novca na račune u bankama.

215 Petrović Miroslav, Dominirajuće teme i dileme na području fiskalnih finansija, FINASIJE, br.1-2 /96, str. 24.

216 Popović Dejan, redaktor, isto, str. 116.

217 Miodrag Vuković „Poreska utaja u policijskoj i sudskoj praksi”, JP Službeni glasnik, 2009. god.

218 James R. Richards, Transnational Criminal Organisations, Sybercrime, and Money Laundering, London,

CRC Press, 1999, p. 44.

219 Budimir Stakić, Međunarodne finasije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010. str. 353.

135

jaVni PRiHODi

Druga

faza -

raslojavanje- je faza

prikrivanja,

radi

„zametanja tragova” prljavom novcu.

Novac

se brojnim transakcijama prebacuje na druge račune

širom sveta, a najpogodniji za to su „of šor” računi

investicionih ili penzionih fondova. „Neke ostrvske

zemlje zovu sebe „poreski raj”, gde se ne ispituje po-

reklo novca. Na Sejšelima se, na primer, uz ulog od

milion dolara u osnivanje firme može dobiti i držav-

ljanstvo”. Posebno su zanimljiva Kajmanska ostrva

jer su ona pod jurisdikcijom Njenog Kraljevskog

Veličanstva, a ne pod jurisdikcijom Velike Britanije. „Da prebacivanje novca u inostranstvo

ne bi bilo sumnjivo, često se osnivaju firme u inostranstvu koje šalju lažne fakture „bojler”

kompaniji - robe naravno nema, ali se novac uspešno prebacuje. Novac se prenosi fizički,

poštansko-telegrafski, bankarskim kanalima, elektronski ili kroz veće korporcije koje imaju

predstavništva širom sveta.

220

trećoj fazi - faza integracije -

novac ulazi u legalne tokove, a trenutno

najpopularniji

metod integracije jeste kupovina nekretnina.

Vrlo je aktuelno i oživljavanje preduzeća koja

se nalaze u teškoćama, tako što se u njih investira ogromna suma novca. Da bi pranje novca

bilo uspešno,

ne sme postojati „papirnati trag”

koji će povezivati pomenuta tri koraka.

Neke procene govore da samo neregistrovanje prihoda organizovanog kriminala

u SAD

nanosi javnim fondovima gubitak od 6,5 mlrd dolara godišnje

koji drugi privredni subjekti

i građani moraju popuniti dodatnim oporezivanjem.

221

Objektivno je očekivati da će najveća „pranja” biti usmerena na velike naftne kompanije,

sistem elektroprivrede, a uskoro i na igre na sreću, organizovanje velikih sportskih i drugih

manifestacija.

Apsolutni „hit„ za pranje para trenutno je sektor osiguranja

. Fizičko lice

može da osigura sebe ili svoju imovinu na veliku sumu novca i da uplati ogromnu premiju.

Ukoliko odustane, plaća penale, ali vraćena razlika zapravo je opran novac.

Međunarodna regulativa za sprečavanje pranja novca:

U poslednjih nekoliko godina

doneto nekoliko međunarodno pravnih akata koja u ovu borbu unose nova sredstva, me-

tode ali i nove poglede. To su: a) Bečka konvencija, b) Financial Activity Task Force - FATF,

c) Konvencija o pranju novca, d) Direktiva za sprečavanje korišćenja finansijskog sistema u

cilju pranja novca.

Konvencija UN protiv nezakonitog trgovanja narkoticima i psihotropnim supstancama

(Bečka konvencija),

održana je 1988. godine. Ona poziva potpisnike da inkriminišu pranje

novca i osiguraju da regulativa o tajnosti bankarskog poslovanja ne bude prepreka krivičnim

istragama, te da podrže ukidanje zakonskih prepreka koje otežavaju istragu, vođenje sudskih

postupaka i međunarodnu saradnju.

Na Ekonomskom samitu velikih industrijskih zemalja 1989. godine, osnovana je Radna

grupa za finansijske postupke

(Financial Activity Task Force - FATF).

Ona je dala 40 plus 9

(posle 9. 9. 2001.) preporuka za sprovođenje i koordinaciju zakona o pranju novca u svetskim

220 Goran Bošković, Pranje novca, BeoSing, Beograd, 2005. str. 26-27.

221 Isto, str. 29.

PRANJE NOVCA

137

jaVni PRiHODi

◆

Drugu grupu čine

institucije koje vrše nadzor nad primenom Zakona o spreča-

vanju pranja novca (član 82): Uprava za sprečavanje pranja novca, Narodna banka

Srbije, Komisija za hartije od vrednosti,

Poreska uprava,

Ministarstvo nadležno za

inspekcijski nadzor u oblasti trgovine, Devizni inspektorat, Uprava za igre na sreću,

Ministarstvo finansija, Ministarstvo nadležno za poslove poštanskog saobraćaja,

Advokatska komora i Komora ovlašćenih revizora.

◆

Treću grupu čine

pravosudni i policijski organi: Republičko javno tužilaštvo, Su-

dovi, Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Uprava za sprečavanje pranja novca

Uprava za sprečavanje pranja novca je finansijsko-

obaveštajna služba Republike (FOS), čije su nadležnosti definisane Zakonom. Uprava obavlja

finansijsko-informacione poslove: prikuplja podatke o transakcijama i licima; prikuplja in-

formacije i dokumentaciju od obveznika po Zakonu i drugih državnih organa, vrši analitičku

obradu primljenih podataka, a u slučaju da u vezi sa nekim licem ili transakcijom postoji

sumnja da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, takve informacije prosleđuje

nadležnim državnim organima (Poreskoj upravi, MUP-u, Deviznom inspektoratu, tužilaš-

tvima, sudovima i drugim nadležnim organima) radi preduzimanja radnji i mera iz njihove

nadležnosti. Ukupan broj transakcija koje je Uprava primila u toku 2010. godine je 365.445

gotovinskih i sumnjivih transakcija.

Broj primljenih izveštaja u Upravu po godinama

Nakon obrade svih prikupljenih podataka i utvrđenog osnova sumnje, Uprava je u 2010.

godini otvorila 72 predmeta. U 2010. godini značajno je povećan broj razmenjenih podata-

ka sa MUP-om i Poreskom upravom. Takođe, u poređenju sa 2009, zabeleženo je učestalije

prosleđivanje podataka tužilaštvu, posebno Tužilaštvu za organizovani kriminal, i sudovima.

Uprava je tokom 2010, od državnih organa zbog sumnje na pranje novca, primila preko 300

zahteva za dostavu podataka. Uprava je u toku 2010. poslala 185 zahteva za dostavu podataka

FOS stranih država, od kojih je najviše zahteva poslato FOS Austrije, Mađarske i Hrvatske.

Upravi je upućeno 85 zahteva za dostavu podataka od stranih država - najviše poslato od FOS

Grčke, Belgije i Hrvatske.

227

227 Iz godišnjeg Izvestaja Uprave za sprečavanje pranja novca za 2010. - sajt Uprave, preuzeto, 7.6. 2012. god.

138

jaVnE finansijE

Na međunarodnom planu,

Uprava aktivno učestvuje u radu Moneywall-a

, jednog od ko-

miteta Saveta Evrope, koji okuplja stručnjake za problematiku sprečavanja pranja novca i koji

funkcioniše na principu uzajamnih evaluacija država članica.

Uprava je član

i međunarodnog

udruženja finansijskih obaveštajnih službi–

Egmont grupe

od jula 2003. Članstvo je potvrda

da je Uprava zadovoljila međunarodno priznate kriterijume i da je u mogućnosti da, efikasno

i sigurno, razmenjuje finansijske obaveštajne podatke sa srodnim institucijama širom sveta.

4.8. PREVALJIVANJE POREZA

4.8.1. POJAM I VRSTE

Prevaljivost kao prirodno svojstvo posrednih poreza, prema shvatanjima savremene finan-

sijske nauke, pod određenim uslovima može se javiti i kod ostalih poreza.

Tradicionalno značenje prevaljivanja shvatalo se kao porez pomoću kojeg se direktno

novčano opterećenje prebacuje putem uskladjivanja cena s početne tačke (gde se nameće

zakonska obaveza) do krajnje „tačke smirenja”

228

O prevaljivanju poreza govorimo kada poreski obveznik prihvata poresku obavezu, ali

ne i nameru da plati porez, već poreski teret snosi neko drugo lice.

229

Prevaljivanje se vrši kroz cene, a pretpostavka je postojanje poreskog tereta i tržišnog

mehanizma, odnosno da je poreska obaveza stvarno plaćena. Bez plaćanja poreza ne može

biti prevaljivanja. Određene vrste poreza se ne mogu prevaliti: glavarina, porezi na predmete

lične potrošnje (ako ih troši poreski obveznik), na potrošnju električne energije i dr.

Prevaljivanje se može posmatrati iz više različitih ravni, u zavisnosti od toga kako se po-

javljuju i kakvo može biti. U tom pogledu se razlikuje: a) Namerno i nenamerno prevaljivanje,

b) Prevaljivanje unapred i unazad, c) Jednostruko i višestruko prevaljivanje.

Namerno

prevaljivanje poreza nalazimo kod posrednih ili indirektnih poreza. Postoji i

namera zakonodavca da poreski destinatar i poreski obveznik ne budu iste osobe, često zbog

praktičnosti. Poreski teret ne treba da snosi poreski obveznik. Na primer, uvoznik uveze te-

levizore i plaća carinu, a robu prodaje na celoj teritoriji Srbije. Obveznik poreza je uvoznik, a

stvarno ga plaća kupac – krajnji potrošač (destinator).

Nenamerno

prevaljivanje se javlja kada poreski teret i ekonomske efekte snosi lice koje

stvarno nije bilo predviđeno Uzmimo oporezivanje dobiti nekog preduzeća. Povećanje zahva-

tanja dobiti kroz poreze izaziva otpor na taj način što će preduzeće povećati cenu za odgova-

rajući iznos. Ekonomski teret oporezivanja stvarno snosi potrošač tih proizvoda.

Prevaljivanje poreza unapred

postoji kada poreski obveznik uspe poreski teret kroz pro-

dajnu cenu svojih proizvoda da prevali na potrošača. Na primer, podstanar plaća sobu 1.000

228 Musagrave R. Teorija javnih finansija, Naučna knjiga, Beograd, 1973. str. 185.

229 Razlika između prevaljivanja i evazije poreza je u tome što evazija znači izbegavanje plaćanja poreza i

oštećenje javne vlasti, dok kod prevaljivanja poreza dolazi do finansijskog oštećenja lica na koje je prebačen

poreski teret u celosti ili delimično na druga lica, ili ova lica na njih prevaljen poreski teret prebace u celini

ili delimično na treća lica.

140

jaVnE finansijE

4.9. DIREKTNI POREZI U SRBIJI

4.9.1. POREZI NA IMOVINU

A) Imovina u statici i u dinamici

Porez na imovinu deli sa na dve kategorije: 1) Porez na imovinu u statici i 2) Porez na

imovinu u dinamici.

Imovina u statici

može da bude samo osnov za plaćanje poreza i onda se govori o tzv. po-

rezu na imovinu, ali može da bude i izvor i onda se govori o tzv. realnom porezu na imovinu.

Nominalni porez na imovinu

je jedan od najstarijih poreza.To je redovan porez koji se

plaća periodično (tromesečno, na primer) ali ne iz supstance (imovine), već iz obveznikovih

prihoda. U pitanju je neposredan porez jer tereti neto vrednost imovine iskazanu u novcu,

bilo da je u svojini pravnih ili fizičkih lica. Jednu od ključnih karakteristika ovog poreza i

uslov redovnog plaćanja jeste niska i po pravilu proporcionalna stopa. Izračunato je da stopi

od 1% kod ovog poreza odgovara stopa od 20% kod poreza na dohodak.

Realni porez na imovinu

je, za razliku od nominalnog poreza na imovinu, neredovan

porez. Ovaj porez je vanredan porez i uglavnom se javlja u vanrednim situacijama kada treba

obezbediti izuzetno velika sredstva, pa je stoga karakteristika ovog poreza njegova visoka, po

pravilu, progresivna stopa (od 10 do 65%, a ponekad od 10-100%).

Porez na imovinu u dinamici

, prema klasifikaciji OECD i GFS klasifikaciji MMF-a, obu-

hvataju: porez na prenos imovne uz naknadu (tj. porez na finansijske i kapitalne transakcije),

uz koje pre svega spada porez na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima i hartijama

od vrednosti, kao i prava intelektualne svojine; porez na prenos imovine bez naknade, gde

spadaju porez na nasleđe, porez na ostavinu i porez na poklon.

Postoji i porez na uvećanu vrednost imovine

koji se plaća usled uvećanja realne vrednosti

imovine bez aktivnosti obveznika, kao rezultat egzogenih faktora.

B) Pravno regulisanje poreza na imovinu

Porez na imovinu regulisan je

Zakonom o porezima na imovinu

233

Pomenutim zakonom

svi porezi na imovinu ratvrstani su u tri grupe, i to: 1) Porez na imovinu, 2) Porez na nasleđe

i poklon, i 3) Porez na prenos apsolutnih prava. Prvi poreski oblik se odnosi na imovinu u

njenom statičkom vidu, a druga dva na imovinu u njenoj dinamici.

1) Porez na imovinu

Porez na imovinu plaća se na

sledeća prava na nepokretnosti

234

pravo svojine, odnosno

na pravo svojine na građevinskom zemljištu površine preko 10 ari; pravo stanovanja; pravo

zakupa stana ili stambene zgrade, za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme;

233 Zakon o porezima na imovinu: „Sl. glasniku RS”, br. 26/, 45/02, 80/02, 135/04, 5/09, 101/10, 24/11, i 78/11.

234 Ćlan 2. istog Zakona

141

jaVni PRiHODi

pravo zakupa građevinskog zemljišta u javnoj svojini, od-

nosno poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, povr-

šine preko 10 ari; pravo korišćenja građevinskog zemljišta

u javnoj svojini preko 10 ari. Nepokretnostima se smatra-

ju: zemljište, stambene i poslovne zgrade, stanovi, garaže,

zgrade, i drugi građevinski objekti, odnosno njihovi delovi.

Obveznik poreza

na imovinu je pravno i fizičko lice

koje je imalac tih prava na nepokretnost

i koje se nalaze

na teritoriji Srbije. Kada je nepokretnost data u državinu

i na korišćenje primaocu finansijskom lizingu, obveznik

poreza na imovinu je primalac lizinga.

235

Osnovica poreza na imovinu

kod nepokretnosti

vrednost nepokretnosti

na dan 31. decembra a vrednost nepokretnosti utvrđuje nadležni

organ jedinice lokalne samouprave. Ova vrednost se, osim za zemljište, svake godine uma-

njuje za amortizaciju po stopi od 0,8% primenom proporcionalne metode, a najviše do 40%.

Vrednost nepokretnosti utvrđuje se primenom osnovnih i korektivnih elemenata.

Osnovni elementi jesu: korisna površina; prosečna tržišna cena kvadratnog metra odgo-

varajućih nepokretnosti na teritoriji opštine.

Korektivni elementi jesu: lokacija nepokretnosti; kvalitet nepokretnosti; drugi elementi

koji utiču na tržišnu vrednost nepokretnosti.

Osnovica poreza na imovinu kod poljoprivrednog i šumskog zemljišta poreskog obveznika

je petostruki iznos godišnjeg katastarskog prihoda od tog zemljišta, prema podacima katastra

na dan 31. decembra prethodne godine.

Stope poreza

na imovinu iznose:

236

1) na prava na nepokretnosti poreskog obveznika koji vodi poslovne knjige - do 0,4%

2) na prava na zemljištu kod obveznika koji ne vodi poslovne knjige - do 0,30%

3) na prava na nepokretnosti obveznika koji ne vodi poslovne knjige,osim na zemljištu:

Na poresku osnovicu

Plaća se na ime poreza

(1) do 10.000.000 dinara

Do 0,40%

(2) od 10.000.000 do 25.000.000 dinara

porez iz podtačke (1) + do 0,6%

na iznos preko 10.000.000 dinara

(3) od 25.000.000 do 50.000.000 dinara

porez iz podtačke (2) + do 1,0%

na iznos preko 25.000.000 dinara

(4) preko 50.000.000 dinara

porez iz podtačke (3) + do 2,0%

na iznos preko 50.000.000 dinara

235 U nekim zemljama se kuća ili stan oporezuje samo ako se izdaje u zakup.

236 Član 11. istog Zakona

PORODIČNA KUĆA - PRIMER

OPOREZIVE NEPOKRETNOSTI

235

143

jaVni PRiHODi

◆

naslednik,

odnosno poklonoprimac drugog naslednog reda -

na jedan nasleđeni,

odnosno, poklonjeni stan

, ako je sa ostaviocem/poklonodavcem živeo u zajednič-

kom domaćinstvu najmanje godinu dana pre smrti ostavioca, odnosno pre prijema

poklona;

◆

poklonoprimac

na imovinu koja mu je ustupljena u ostavinskom postupku;

◆

fondacije i zadužbine

na nasleđenu ili na poklon primljenu imovinu;

◆

Republika, AP i lokalna samouprava

- naslednik odnosno poklonoprimac;

◆

primalac donacije

po međunarodnom ugovoru koji je zaključila Srbija, kada je

tim ugovorom uređeno da se na dobijen novac, stvari ili prava, neće plaćati porez

na poklon;

◆ se

na imovinu primljenu od Republike, AP, odnosno lokalne samouprave

i dr.

Rezident Srbije koji nasledi, odnosno na poklon primi,

predmet oporezivanja koji se

nalazi u inostranstvu

, na koje nasleđe, odnosno poklon, je u državi na čijoj teritoriji se taj

predmet nalazi

porez plaćen, ima pravo na umanjenje poreza na nasleđe i poklon u Srbiji,

u visini poreza

na nasleđe, odnosno na poklon, plaćenog u toj državi, a najviše do iznosa koji

bi se platio po propisima na nasleđe, odnosno na poklon, ostvaren u toj državi.

3) Porez na prenos apsolutnih prava

Porez na prenos apsolutnih prava plaća se kod prenosa uz naknadu

, i to: 1)

prava svo-

jine na nepokretnosti

; 2)

prava intelektualne svojine

prava svojine na upotrebljavanom

motornom vozilu

; 4)

prava korišćenja građevinskog zemljišta

; 5)

prava na eksproprisanoj

nepokretnosti, i 6) drugim propisanim slučajevima

(sticanje svojine održajem, usled likvi-

dacije ili stečaja, u slučaju statusnih promena, i dr.)

Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je prodavac

, odnosno prenosilac apsolut-

nih prava, a obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je lice kome se daje na korišćenje/

zakup građevinsko zemljište, odnosno korisnik eksproprijacije. Kad se apsolutno pravo pre-

nosi po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju, obveznik poreza je davalac izdržavanja.

Zakonom su regulisani i drugi posebni slučajevi.

Lice -

rezident

Srbije obveznik je poreza na prenos apsolutnih prava za prenos ostvaren

u Srbiji i van njene teritorije.

Lice -

nereziden

t Srbije obveznik je poreza na prenos apsolutnih prava samo za prenos

ostvaren na teritoriji Srbije.

Osnovica poreza na prenos apsolutnih prava je ugovorena (tržišna) cena

u trenutku

nastanka poreske obaveze.

Poreska obaveza nastaje:

danom zaključenja ugovora o prenosu apsolutnih prava, odno-

sno o davanju građevinskog zemljišta u zakup; danom kada je sticalac prava na nepokretnosti

stupio u posed nepokretnosti ( itd,).

Stopa poreza na prenos apsolutnih prava iznosi 2,5%.

Porez na prenos apsolutnih prava ne plaća se

: kad se apsolutno pravo prenosi radi iz-

mirenja obaveza po osnovu javnih prihoda; kad se prenosi pravo svojine na nepokretnosti

144

jaVnE finansijE

diplomatskih i konzularnih predstavništava stranih

država, pod uslovom reciprociteta; kod ulaganja ap-

solutnih prava u kapital rezidenta Srbije - a.d. od-

nosno d.o.o.; u skladu sa uslovima i po postupku

propisanim Zakonom o planiranju i izgradnji;

241

kada je obveznik Republika, AP, odnosno JLS, i dr.

Porez na prenos apsolutnih prava ne plaća se

na prenos prava svojine

na stanu ili porodičnoj

stambenoj zgradi, odnosno fizičkom licu koje kupu-

je prvi stan, za površinu koja

za kupca prvog stana

iznosi do 40 m

i za članove njegovog porodičnog

domaćinstva koji

od 1. jula 2006. godine

nisu imali

u svojini/ susvojini stan na teritoriji Srbije do 15 m

po svakom članu, pod propisanim uslovima.

C) Utvrđivanje i naplata poreza na imovinu

Utvrđivanje poreza na imovinu, poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apso-

lutnih prava vrši se na osnovu podataka iz poreske prijave, poslovnih knjiga poreskih

obveznika

i drugih podataka kojima organ nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu poreza

raspolaže, a od značaja su za utvrđivanje poreske obaveze.

Za imovinu za koju je podneo poresku prijavu, obveznik poreza na imovinu dužan je

podnosi poresku prijavu, sa tačnim podacima, do 31. marta svake godine

za koju se

vrši utvrđivanje poreza, i to i pravno lice i fizičko lice koje ostvaruje prihode od samostalne

delatnosti u skladu sa propisima.

Porez na imovinu ili oslobađanja utvrđuje se rešenjem organa jedinice lokalne samou-

prave, a porez na nasleđe i poklon i porez na prenos apsolutnih prava utvrđuju se rešenjem

poreskog organa.

Godišnji porez na imovinu plaća se tromesečno u roku od 45 dana od dana

početka tromesečja, a do donošenja rešenja plaća se po jedna čezvrtina prošlogodišnjeg iznosa.

4.9.2. POREZ NA DOHODAK FIZIČKIH LICA

A) Klasifikacije poreza na dohodak

Porez na dohodak fizičkih lica

(građana) spada u najznačajnije i najsloženije oblike javnih

prihoda, a posebno poreza. Veoma je izdašan, bilansno predvidiv i pogodan za realizaciju

kako fiskalnih, tako i brojnih ekstrafisklanih ciljeva oporezivanja.

Porez na dohodak fizičkih lica je u klasifikaciji OECD pod nazivom „porezi na dohodak,

dobit i kapitalne dobitke pojedinaca”, dok u klasifikaciji GFS MMF-a pod nazivom „porezi koje

plaćaju fizička lica”. Kontni okvir za budžetski sistem Srbije je ovaj poreski oblik pod nazivom

„porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke koje plaćaju fizička lica”, svrstao u konto 711 100.

241 „Službeni glasnik RS”, br. 47/03, 34/06 i 39/09 - US

OSLOBOĐEN POREZA

KUPAC PRVOG STANA DO 40 m

146

jaVnE finansijE

VRSTE OPOREZIVIH PRIHODA GRAĐANA U SRBIJ

1. Zarada

5. Od kapitala

2. Od poljoprivrede i šumarstva

6. Od nepokretnosti

3. Od samostalne delatnosti

7. Kapitalni dobici

4. Od autorskih prava i srodnih prava

8. Ostali prihodi

9. Godišnji porez na dohodak građana

C) Poreski obveznik: rezident-nerezident

Poreski obveznik je fizičko lice koje je po zakonu dužno da plati porez .

Obveznik poreza na dohodak građana je rezident Srbije, za dohodak ostvaren na teritoriji

Republike Srbije, i u drugoj državi.

Rezident Republike je fizičko lice koje:

1) na teritoriji Republike ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa;

2) na teritoriji Republike, neprekidno ili sa prekidima,

boravi 183 ili više dana u

periodu od 12 meseci

koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini.

Rezident Republike je i fizičko lice koje je upućeno u drugu državu radi obavljanja poslova

za fizičko ili pravno lice - rezidenta Republike ili za međunarodnu organizaciju.

Obveznik poreza na dohodak građana je i fizičko lice koje nije rezident

(nerezident)

dohodak ostvaren na teritoriji Republike.

D) Izuzimanja iz dohotka za oporezivanje

Ne plaća se porez na dohodak građana na primanja ostvarena po osnovu:

propisa o

pravima ratnih invalida; dečijeg dodatka; naknada za tuđu pomoć i negu i naknada za vreme

nezaposlenosti, naknada iz zdravstvenog osiguranja i dr.; pomoći u slučaju smrti zaposlenog,

člana njegove porodice (u 2012. do 54.206 din); pomoći zbog posledica elementarnih nepo-

goda; stipendija i kredita učenika i studenata (u 2012.g. mes. do 9.293 dinara); naknade za

ishranu - sportistima amaterima (u 2012. do 7.744 din-mesečno; penzija i invalidnina - do

propisanog najnižeg iznosa; otpremnine, odnosno novčane naknade u procesu racionaliza-

cije i privatizaciju u skladu sa aktom Vlade; naknada koje, u skladu sa propisima isplaćuju

studentima vojnih akademija, učenicima srednjih vojnih škola i slušaocima ŠRO; premija,

subvencija, regresa i drugih sredstava (PDV naknade) koja se isplaćuju poljoprivredi; nagra-

da učenicima i studentima za postignute rezultate tokom školovanja i takmičenja; naknade

troškova volontiranja koju ostvaruje volonter, i dr.

147

jaVni PRiHODi

E) Plaćanje poreza

1) Porez na zarade

a) Predmet oporezivanja

245

Pod zaradom se smatra zarada koja se ostvaruje:

po osnovu radnog odnosa

, defini-

sana Zakonom o radu i druga primanja zaposlenog; kao ugovorena naknada i druga

primanja koja se ostvaruju obavljanjem privremenih i povremenih poslova; na osnovu

ugovora zaključenog preko omladinske ili studentske zadruge, osim sa licem do navrše-

nih 26 godina života, ako je na školovanju u ustanovama srednjeg, višeg i visokog obra-

zovanja; kao primanje u obliku bonova, novčanih potvrda, akcija, osim akcija stečenih

u postupku svojinske transformacije, ili robe, činjenjem ili pružanjem pogodnosti,

opraštanjem duga, kao i pokrivanjem rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili

neposrednim plaćanjem.

b) Poreski obveznik

U Srbiji obveznik poreza na zarade je

fizičko lice koje ostvaruje zaradu.

U većini sa-

vremenih država primenjuje se sistem poreza na dohodak građana u kome je obveznik

pojedniac, s tim da se osnovica umanjuje za iznos odbitka na teret ličnih prilika (za

izdržavane članove porodice, broj dece i dr). Ako je jedinica oporezivanja domaćin-

stvo, ukupni dohodak kao zbir dohodaka svih članova domaćinstva, kod progresivnog

oporezivanja ukupan poreski dug će biti veći, jer je osnovica veća.Kod građana koji

imaju dvojno državljanstvo, državljanstvo se postepeno povlači pred rezidentstvom,

koje postaje češći kriterijum za utvrđivanje statusa poreskog obveznika. Od tržišno

razvijenih država jedino SAD koriste kriterijum državljanstva prilikom određivanja

statusa poreskog obveznika. Uobičajena je praksa da se rezidentom smatra lice koje na

teritoriji jedne države ostvari dohodak, uikoliko u toj državi boravi u periodima koji

ukupno traju 183 dana u roku od 12 meseci, koji počinje ili se završava u odnosnoj

poreskoj godini.

c) Poreska osnovica, poreski kredit i poreska stopa

Osnovicu poreza na zarade čini isplaćena, odnosno

ostvarena zarada.

Osnovicu poreza na zarade za zaposlene u smislu

zakona koji uređuje rad, čini zarada, umanjena za

iznos od 7.822 dinara mesečno (važi za 2012. godi-

nu)

Poreski kredit je iznos za koji se umanjuje obraču-

nati porez na dohodak građana.

Zarada se oporezuje se po stopi od 12%.

Za fizička lica - rezidente Republike koji su upućeni

u inostranstvo radi obavljanja poslova za pravna lica

- rezidente Republike, osnovicu poreza na zarade

245 Članovi 13-21. istog Zakona

12 % POREZ NA ZARADE

149

jaVni PRiHODi

rezidenti Republike); počasni konzuli stranih država za primanja od tih država; zapo-

sleni kod navedenih lica, ako nisu državljani ili rezidenti Republike; poreza na zarade

lica sa invaliditetom; premija dobrovoljnog dodatnog penzijskog i invalidskog osigu-

ranja - ukupno najviše do 4.647 din mesečno (u 2012.); zarade na penzijski doprinos u

dobrovoljni penzijski fond- člana dobrovoljnog penzijskog fonda, najviše do 4.647 din

mesečno (u 2012.), i dr.

f) Poreska olakšica za zapošljavanje novih lica i lica sa invaliditetom

Poslodavac (osim državnih organa) koji

zaposli lice koje se smatra pripravnikom

koje

je na dan zaključenja ugovora o radu

mlađe od 30 godin

a i koje je prijavljeno kod NSZ,

oslobađa se obaveze plaćanja

obračunatog i obustavljenog poreza iz zarade novozapo-

slenog lica,

tri godine

od dana zapošljavanja tog lica. A ako zaposli to lice na najmanje

tri meseca ima pravo da oslobađanje u trajanju od dve godine

Poslodavac (osim državnih organa) koji na neodređeno vreme

zaposli lice sa invali-

ditetom,

oslobađa se

obaveze

plaćanja

obračunatog i obustavljenog

poreza iz zarade

tog lica, za period od tri godine

od dana zasnivanja radnog odnosa.

Poslodavac (osim državnih organa) koji zaposli lice koje je na dan zaključivanja ugo-

vora o radu starije od 45

koje je prijavljeno kod NSZ kao korisnik novčane naknade za

vreme nezaposlenosti, ima pravo poreskog oslobođenja od

2 godine o

d dana zaposlenja.

g) Izbegavanje dvostrukog oporezivanja

Elementi dvostrukog oporezivanja su sledeći:

Postojanje jednog poreskog obveznika,

Istovrsnog poreza,

Postojanje jednog poreskog objekta,

Postojanje više poreskih vlasti

istog ranga,

Dvostruko istovremeno plaćanje poreza.

Ugovori

(po modelu

OECD) su najefikasniji instrument

koji putem odgovarajućih

rešenja (pravila) i metoda obezbeđuju

eliminisanje poreske barijere

između država

ugovornica, odnosno na međunarodnom planu. Naša zemlja je, do sada, ugovore o iz-

begavanju dvostrukog oporezivanja zaključila i ratifikovala sa velikim brojem zemalja.

247

Ako obveznik - rezident Republike ostvari dohodak u drugoj državi, na koji je plaćen

porez u toj državi

, na račun poreza na dohodak građana utvrđenog prema odredba-

ma odgovarajučeg propisa Srbije,

odobrava mu se poreski kredit u visini poreza na

dohodak plaćenog u toj državi

. Poreski kredit ne može biti veći od iznosa koji bi se

dobio primenom odredaba propisa Srbije na dohodak ostvaren u drugoj državi.

248

2) Porez na prihode od poljoprivrede i šumarstva

Prihodom od poljoprivrede i šumarstva

smatra se katastarski (pretpostavljeni) ili stvar-

ni prihod od tih delatnosti

249

Obveznik poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva je

fizičko lice koje je kao vlasnik, imalac prava korišćenja ili plodouživalac zemljišta upisano u

katastru zemljišta, prema stanju na dan 31. decembra prethodne godine.

Stopa poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva iznosi 10%.

247 Ugovori se nalaze na sajtu Ministarstva finansija Srbije

248 Član 12. istog Zakona

249 Član 22. do 30. istog Zakona

150

jaVnE finansijE

Porez na prihode od poljoprivrede i šumarstva

plaća se na katastarski prihod:

zemljišta na kome su

podignuti nasipi, kanali i ustave, odbrambeni vrbaci;

zemljište koje služi zgradama diplomatskih i konzu-

larnih predstavništava, pod uslovom reciprocita; ze-

mljište ispod spomenika kulture i sl.; dvorišta crkava,

hramova, manastira i džamija; zemljišta na kojima se

podižu novi voćnjaci i vinogradi - pet godina od počet-

ka sadnje voćnjaka, odnosno vinove loze; zemljišta pod

zgradama za stanovanje, u svojini građana - do 500 m2;

zemljišta obveznika ako su on i članovi njegovog domaćinstva stariji od 65 godina - muškar-

ci, odnosno 60 godina - žene, ako nemaju druge prihode; zemljišta koje obveznik besplatno

ustupi prognanom licu od 1.8.1995. godine i drugim propisanim slučajevima.

3) Porez na prihode od samostalne delatnosti

Prihodom od samostalne delatnosti

smatra se pri-

hod ostvaren od privrednih delatnosti, pružanjem

profesionalnih i drugih intelektualnih usluga,

kao i

prihod od drugih (trajnih ili sezinskih) delatnosti, ukoli-

ko se na taj prihod ne plaća porez po drugom osnovu.

250

Obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti

je fizičko lice koje ostvaruje prihode

obavljanjem sop-

stvene delatnosti uključujući i fizičko lice koje ostvaruje

prihode od poljoprivrede i šumarstva i svako drugo fi-

zičko lice koje je obveznik PDV.

Oporezivi prihod od samostalne delatnosti je oporeziva dobi

t, koja se utvrđuje u pore-

skom bilansu usklađivanjem dobiti iskazane u bilansu uspeha, sačinjenom u skladu sa MRS

i propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija ako preduzetnik vodi dvojno knji-

govodstvo, odnosno u skladu sa propisom ministra o vođenju poslovnih knjiga, ako predu-

zetnik vodi prosto knjigovodstvo, prema uputstvima ministra finansija.

Preduzetnicima se

u rashode u poreskom bilansu priznaju

: obračunati i plaćeni doprinosi za lično obavezno

socijalno osiguranje po osnovu samostalne delatnosti; troškovi službenog putovanja do pro-

pisanog iznosa.

Preduzetnik koji ne vodi poslovne knjige, osim poslovne knjige o ostvarenom prometu,

ima pravo da podnese zahtev da porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na

paušalno

utvrđen prihod

. Paušalni prihod se utvrđuje,

u skladu sa propisanim kriterijumima Vlade

(visina prosečne zarade u Republici, mesto gde se radnja nalazi, opremljenost radnje, broj

zaposlenih, površina lokala i sl). Zahtev za paušalno oporezivanje može se podneti nadležnom

poreskom organu.

Stopa poreza na prihode od samostalne delatnosti iznosi 10%.

250 Član 31- do 51. istog Zakona

STOPA POREZA NA PRIhOD 10%

TAŠNER - VRSTA

SAMOSTALNE DELATNOSTI

152

jaVnE finansijE

Obveznik poreza na prihode od kapitala je

fizičko lice koje ostvaruje te prihode.

Stopa poreza na prihode od kapitala

iznosi

10%.

Ne plaća se porez na prihode od kapitala

na kamatu: na dinarska sredstva po osnovu

štednih i drugih depozita; po osnovu duž-

ničkih hartija od vrednosti, u smislu propisa

kojima je uređeno tržište hartija od vrednosti

i drugih finansijskih instrumenata, čiji je izda-

valac Republika, AP, jedinica lokalne samou-

prave ili Narodna banka Srbije;

6) Porez na prihode od nepokretnosti

Prihodima od nepokretnosti smatraju se

prihodi koje obveznik ostvari izdavanjem u

zakup ili podzakup nepokretnosti

, a naročito: zemljišta, stambenih i poslovnih zgrada,

delova tih zgrada, stanova, delova stanova, poslovnih prostorija i garaža.

253

Obveznik poreza na prihode od nepokretnosti je fizičko lice koje izdavanjem u zakup ili

podzakup nepokretnosti ostvari prihode po tom osnovu. Oporezivi prihod od nepokretnosti

čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini

od 20%.

Stopa poreza

na prihode od nepokretnosti

iznosi

20%.

Ako je prijavljeni prihod od nepokretnosti manji od

onog koji bi se mogao postići na tržištu, nadležni poreski

organ će prihod od nepokretnosti utvrditi u visini prihoda

koji se mogu postići na tržištu.

Ako je prihod od zakupni-

ne primljen za više godina odjednom, mogu se podeliti

na pet godina.

7) Porez na kapitalne dobitke

Kapitalnim dobitkom smatra se

prihod koji obveznik ostvari prodajom, odnosno dru-

gim prenosom uz naknadu

254

stvarnih prava na nepokretnostima; autorskih prava, prava

srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine;

udela u imovini pravnih lica, akcija

i ostalih hartija od vrednosti

, osim dužničkih hartija od vrednosti; investicione jedinice

dobrovoljnog penzijskog fonda ili akumuliranih sredstava po osnovu programirane isplate

sa računa člana dobrovoljnog penzijskog fonda i sl.

Obveznik koji je pravo, udeo ili hartiju od vrednosti pre prodaje držao u svom portfelju

pre 24. 1. 1994. godine ne ostvaruje kapitalni dobitak

njihovom prodajom. Za svrhu određi-

vanja kapitalnog dobitka prodajnom cenom se smatra ugovorena cena, odnosno tržišna cena

253 Član 66. do 71. istog Zakona

254 Član 72. do 80. istog Zakona

Izdajem garažno

mesto,

Blok 23, Novi Beograd

POREZ NA PRIhOD OD

IZDAVANJA GARAŽE 20%

AKCIJA - DONOSI DIVIDENDU POREZ 10%

153

jaVni PRiHODi

koju utvrđuje poreski organ ako oceni da je ugovorena cena niža od tržišne. Kao ugovorena,

odnosno tržišna cena uzima se cena bez poreza na prenos apsolutnih prava.

Stopa poreza na kapitalni dobitak

iznosi 10%.

8) Porez na ostale prihode

Ostalim prihodima smatraju se prihodi koje obveznik ostvari:

davanjem u zakup opreme,

transportnih sredstava i drugih pokretnih stvari; po osnovu dobitka od igara na sreću;

od osiguranja lica; po osnovu sporta i sportskih stručnjaka; drugi prihodi

255

po osnovu

ugovora o delu

; po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova zaključe-

nih preko omladinske ili studentske zadruge sa licem do navršenih 26 godina života ako je na

školovanju u ustanovama srednjeg, višeg ili visokog obrazovanja; primanja članova upravnog

i nadzornog odbora pravnog lica;

naknada po-

slanicima i odbornicima; primanja stečajnih

upravnika, sudskih veštaka, sudija porotnika

dr.; prihodi od prikupljanja i prodaje sekundar-

nih sirovina, lekovitog bilja i sl.);nagrade, novča-

ne pomoći i druga davanja fizičkim licima koja

nisu zaposlena kod isplatioca.

Stopa poreza na ostale prihode iznosi 20%, na prihode od osiguranja lica 10%.

9) Godišnji porez na dohodak građana

Godišnji porez na dohodak građana plaćaju fizička lica - rezidenti, uključujući i stranca

- rezidenta, koji su u kalendarskoj

godini ostvarili dohodak

(godišnji zbir svih primanja)

veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade

po zaposlenom isplaćene u Republici

u godini za koju se utvrđuje porez, prema podacima republičke statistike.

256

Osnovica godišnjeg poreza na dohodak građana je oporezivi dohodak, koji čini razlika

između dohotka za oporezivanje i ličnih odbitaka koji iznose:

1) za poreskog obveznika - 40% od prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u

Republici u godini za koju se utvrđuje porez;

2) za izdržavanog člana porodice - 15% od prosečne godišnje zarade po zaposlenom ispla-

ćene u Republici u godini za koju se utvrđuje porez, po članu.

Ukupan iznos ličnih odbitaka ne može biti veći od 50% dohotka za oporezivanje.

Godišnji porez na dohodak građana plaća se na osnovicu , po sledećim stopama:

◆ na iznos

do šestostruke prosečne godišnje zarade - 10%;

◆ na iznos preko šestostruke prosečne godišnje zarade - 10% na iznos do šestostruke

prosečne godišnje zarade

+ 15% na iznos preko šestostruke prosečne godišnje

zarade.

255 Član 81. do 86. istog Zakona

256 Član 87. do 89. istog Zakona

20% POREZ NA NAKNADE

POSLANICIMA

155

jaVni PRiHODi

Prema modelu poreske Konvencije o dohotku i imovini OECD, za oporezivanje dohotka

validan je kriterijum rezidentstva kao mesta efektivnog upravljanja kompanijom, osim onog

dela koji je ostvaren poslovanjem stalne poslovne jedinice: taj deo dohotka se oporezuje prema

propisima države u kojoj je ostvaren.

259

Poreski obveznik je rezident Republike Srbije koji podleže oporezivanju dobiti koju ostvari

na teritoriji Republike Srbije i izvan nje.

260

Rezidentni obveznik

je pravno lice koje je osnovano ili ima sedište stvarne uprave i kon-

trole na teritoriji Republike.

Nerezident Republike

podleže oporezivanju dobiti koju ostvari poslovanjem preko stalne

poslovne jedinice koja se nalazi na teritoriji Republike. Nerezidentni obveznik je pravno lice

koje je osnovano i ima sedište stvarne uprave i kontrole van teritorije Republike.

U nekim državama validan kriterijum rezidentstva je mesto registracije društva (Japan,

SAD, Italija, Brazil, Švajcarska) dok je u drugim kriterijum rezidentstva mesto stvarne uprave

(Velika Britanija Argentina, Belgija) a u nekim se alternativno koriste oba kriterijuma.

C) Stalna poslovna jedinica

Stalna poslovna jedinica

je svako stalno mesto poslovanja preko kojeg nerezidentni obve-

znik obavlja delatnost, a naročito: ogranak; pogon; predstavništvo; mesto proizvodnje, fabrika

ili radionica; rudnik, kamenolom ili drugo mesto eksploatacije prirodnog bogatstva. Stalnu

poslovnu jedinicu čine i stalno ili pokretno gradilište, građevinski ili montažni radovi,

ako

traju duže od šest meseci

, i to: jedna od više izgradnji ili montaža koje se uporedno obav-

ljaju, ili nekoliko izgradnji ili montaža koje se obavljaju bez prekida jedna za drugom. Ako

lice, zastupajući nerezidentnog obveznika, ima i vrši ovlašćenje da zaključuje ugovore u ime

tog obveznika, smatra se da nerezidentni obveznik ima stalnu poslovnu jedinicu u pogledu

poslova koje zastupnik vrši u ime obveznika.

Ne postoji stalna poslovna jedinica ako nerezidentni obveznik obavlja delatnost preko

komisionara

, brokera ili bilo kog drugog lica koje, u okviru vlastite delatnosti, posluje u svoje

ime, a za račun obveznika, kao ni: držanje zaliha robe ili materijala koji pripadaju nereziden-

tnom obvezniku u svrhu skladištenja i sl.

Nerezidentni obveznik koji obavlja delatnost na teritoriji Srbije poslovanjem preko stalne

poslovne jedinice koja vodi poslovne knjige po propisima o računovodstvu i reviziji,

podnosi

za stalnu poslovnu jedinicu poreski bilans

kao poreski obveznik i poresku prijavu.

Nerezidentni obveznik koji obavlja delatnost preko stalne poslovne jedinice

koja ne

vodi poslovne knjige u skladu sa propisima o računovodstvu i reviziji,

dužan je da vodi u

toj stalnoj poslovnoj jedinici evidenciju

kojom se obuhvataju svi podaci

o prihodima i

rashodima radi

utvrđivanja dobiti koju ostvari na teritoriji Republike.

Ugovori koje je naša zemlja zaključila sadrže, takođe, posebno rešenje koje propisuje da

se dobit koja se pripisuje stalnoj jedinici određuje istim metodom iz godine u godinu, osim

259 The OECD Model Tax Convention on Income and on Capital, 2005, OECD, Paris, str 109-110

260 Član 3. do 5. istog Zakona

156

jaVnE finansijE

ako ne postoji opravdan i dovoljan razlog da se postupi drugačije.

261

Ugovori izričito određuju

da gradilište, građevinski ili montažni radovi čine stalnu jedinicu samo ako traju duže od

određenog vremena., tj. ukoliko steknu poslovni domicil (status rezidenta).

262

Međunarodno

uobičajeno rešenje (prema

OECD Modelu ugovora)

263

predviđa da

ovaj

period iznosi 12

meseci

, sa namerom da se stimuliše međunarodno izvođenje investicionih radova.

D) Poreska osnovica

1) Oporeziva dobit

Osnovica poreza na dobit pravnih lica je oporeziva dobit.

264

Oporeziva dobit utvrđuje

se u poreskom bilansu usklađivanjem dobiti obveznika iskazane u bilansu uspeha

, koji je

sačinjen prema MRS , odnosno MSFI i propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija.

Oporeziva dobit obveznika koji ne primenjuje MRS, odnosno MSFI, utvrđuje se u poreskom

bilansu usklađivanjem dobiti obveznika, iskazane u skladu sa načinom priznavanja, merenja

i procenjivanja prihoda i rashoda koji propisuje ministar finansija.

2) Usklađivanje rashoda

Za utvrđivanje oporezive dobiti

priznaju se rashodi u iznosima utvrđenim bilansom

uspeha, u skladu sa MRS, odnosno MSFI

i propisima kojima se uređuje računovodstvo i

revizija, osim rashoda za koje je zakonom propisan drugi način utvrđivanja.

Za utvrđivanje oporezive dobiti obveznika koji, prema propisima, ne primenjuje MRS,

odnosno MSFI, priznaju se rashodi utvrđeni u skladu sa načinom priznavanja, merenja i

procenjivanja rashoda koji propisuje ministar finansija.

Na teret rashoda ne priznaju se:

troškovi koji se ne mogu dokumentovati; ispravke vred-

nosti pojedinačnih potraživanja od lica kojima se istovremeno duguje; pokloni dati političkim

organizacijama, rashodi za reklamu i propagandu koji nisu dokumentovani; kamate zbog ne-

blagovremeno plaćenih poreza i drugih javnih dažbina; troškovi postupka prinudne naplate;

novčane kazne koje izriče nadležni organ, ugovorne kazne i penali; primanja zaposlenih ili

drugih lica po osnovu učešća u dobiti; troškovi koji nisu nastali u svrhu obavljanja poslovne

delatnosti, ako zakonom nije drukčije uređeno.

261 Miodrag Arsić, Međunarodno dvostruko oporezivanje i njegovo izbegavanje; KPMG, d.o.o. Beograd, 2002.

str. 93-100.

262 Miodrag Arsić, Izbegavanje dvostrukog oporezivanja, Spoljnotrgovinski savetnik, Poslovni biro, d.o.o,

Beograd, broj 8/2003.

263

U tipskom ugovoru OECD

su navedene odredbe koje moraju, odnosno mogu biti predmet ugovora:Lica

na koje se primenjuje ugovor, porezi na koje se primenjuje ugovor, opšte definicije, rezident, stalna

jedinica, dohodak od nepokretne imovine,

dobit od poslovanja (najčešće),

međunarodni saobraćaj,

povezana preduzeća,, dividende, kamate, autorske naknade, kapitalni dobitak, samostalne lične delatnosti,

radni odnos,primanja direktora, umetnici i sportisti, penzije, usluge za potrebe vlade, studenti, profesori

i istraživači, ostali dohodak, imovina,

otklanjanje dvostrukog oporezivanja

, jednak tretman, postupak

zajedničkog dogovaranja, razmena obaveštenja, članovi diplomatskih misija i konzulata, stupanje na snagu

i prestanak važenja.

264 Član 6. do 26. istog Zakona

158

jaVnE finansijE

Kod potraživanja od dužnika sa statusom povezanog lica ili kredita koji obveznik daje

dužniku sa statusom povezanog lica,

kamata i pripadajući troškovi koji ulaze u prihode u

poreskom bilansu ne mogu biti manji od onih koji bi se ostvarili da je to potraživanje ugovo-

reno na tržištu, odnosno da je odobren kredit na tržištu u tom periodu.

Prihod koji rezidentni obveznik ostvari po osnovu dividendi i udela u dobiti od drugog

rezidentnog obveznika, ne ulazi u poresku osnovicu, i dr. slučajevi po zakonu.

4) Kapitalni dobici i gubici

Kapitalnim dobitkom smatra se prihod koji obveznik ostvari prodajom, odnosno drugim

prenosom uz naknadu:

266

nepokretnosti; prava industrijske svojine; udela u kapitalu pravnih

lica i akcija i ostalih hartija od vrednosti, osim propisanih izuzetaka, investicione jedinice

otkupljene od strane otvorenog investicionog fonda. Kapitalni dobitak predstavlja razliku

između prodajne cene imovine i njene nabavne cene, utvrđene prema odredbama zakona.

Ako je razlika negativna, u pitanju je kapitalni gubitak.

Nabavna cena koriguje se na procenjenu, odnosno fer vrednost, utvrđenu u skladu sa

MRS, odnosno MSFI i usvojenim računovodstvenim politikama, ukoliko je promena na fer

vrednost iskazivana u celini kao prihod perioda u kome je vršena.

Kod prodaje nepokretnosti u izgradnji, nabavnu cenu čini iznos troškova izgradnje koji

su do dana prodaje iskazani u skladu sa MRS, odnosno MSFI i propisima kojima se uređuje

računovodstvo i revizija. Propisom su utvrđeni i drugi specifični slučajevi u vezi sa nabavnom

cenom kao i utvrđivanjem kapitalne dobiti, odnosno kapitalnog gubitka.

Statusna promena rezidentnih obveznika

izvršena u skladu sa zakonom kojim se uređuju

privredna društva,

odlaže nastanak poreske obaveze

po osnovu kapitalnih dobitaka, dok ne

dođe do promene vlasnika kapitala (odlaganje traje sve dok ne ostvari naknadu preko 10%

od nominalne vrednosti akcija/udela).

5) Poreski tretman poslovnih gubitaka

Gubici ostvareni iz poslovnih, finansijskih i neposlovnih transakcija, utvrđeni u poreskom

bilansu, izuzev onih iz kojih proizlaze kapitalni dobici i gubici utvrđeni u skladu sa zakonom,

mogu se preneti na račun dobiti

utvrđene u godišnjem poreskom bilansu iz budućih obra-

čunskih perioda,

ali ne duže od pet godina

E) Poreski tretman likvidacije ili stečaja obveznika

Dobit utvrđena u postupku likvidacije obveznika podleže oporezivanju.

Dobit obveznika u toku likvidacije se utvrđuje kao pozitivna razlika imovine obveznika sa

kraja i sa početka likvidacionog postupka , odnosno kao razlika imovine u toku trajanja likvi-

dacionog postupka za koji se podnosi poreska prijava i poreski bilans, utvrđena u finansijskim

izveštajima podnetim u skladu sa propisima o računovodstvu i reviziji, pri čemu je početni

266 Član 27. do 33. istog Zakona

159

jaVni PRiHODi

bilans perioda likvidacije jednak bilansu na kraju poreskog perioda pre početka likvidaci-

onog postupka. Obveznik nad kojim se otvara postupak likvidacije dužan je da nadležnom

poreskom organu podnese prijavu i poreski bilans. Imovina koja preostane posle podmirenja

poverilaca (likvidacioni ostatak) iznad vrednosti uloženog kapitala, smatra se kapitalnim

dobitkom. Ako je vrednost uloženog kapitala veća od likvidacionog ostatka, smatra se da je

ostvaren kapitalni gubitak.

F) Poreski period i poreska stopa

Poreski period za koji se obračunava porez na dobit je poslovna godina, koja je i kalen-

darska godina.

267

Izuzetno, na zahtev poreskog obveznika koji je dobio saglasnost ministra

finansija, odnosno guvernera NBS može da dođe do nepoklapanja poslovne i kalendarske

godine, s’tim što poreska godina mora da traje 12 meseci, i da se takav sistem primenjuje

najmanje pet godina.

Stopa poreza

na dobit

pravnih lica je proporcionalna i jednoobrazna,

268

iznosi 10%.

Na prihode koje ostvari nerezidentni obveznik od rezidentnog obveznika,

po osnovu

dividendi i udela u dobiti u pravnom licu, naknada po osnovu autorskog i srodnih prava i

prava industrijske svojine (autorska naknada), kamata i naknada po osnovu zakupa nepo-

kretnosti i pokretnih stvari, na teritoriji Republike,

obračunava se i plaća porez po odbitku

po stopi od 20%, ako međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja

nije drukčije uređeno.

Na prihode koje ostvari nerezidentni obveznik od rezidentnog obveznika, drugog nerezi-

dentnog obveznika, fizičkog lica, nerezidentnog ili rezidentnog ili od otvorenog investicionog

fonda, na teritoriji Republike, po osnovu kapitalnih dobitaka,

obračunava se i plaća porez

po stopi od 20%,

ako međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije

drukčije uređeno.

Nerezidentni obveznik - primalac prihoda dužan je da poreskom organu u opštini

na čijoj teritoriji je ostvaren prihod, podnese poresku prijavu

u roku od 15 dana od dana

ostvarivanja prihoda na osnovu koje nadležni poreski organ donosi rešenje.

Porez po odbitku i porez po rešenju ne obračunava se i ne plaća ako se prihod isplaćuje

stalnoj poslovnoj jedinici nerezidentnog obveznika.

Kod obračuna poreza po odbitku na prihode nerezidenta,

isplatilac prihoda primenjuje

odredbe ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja,

pod uslovom da nerezident do-

kaže status rezidenta države sa kojom je Republika zaključila ugovor o izbegavanju dvostrukog

oporezivanja i da je nerezident stvarni vlasnik prihoda.

Status rezidenta države sa kojom je zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezi-

vanja, nerezident dokazuje kod isplatioca prihoda potvrdom o rezidentnosti overenom od

nadležnog organa druge države ugovornice čiji je rezident.

Na nerezidentnog obveznika - primaoca prihoda, primenjuju se odredbe ugovora o izbe-

gavanju dvostrukog oporezivanja.

267 Član 38. istog Zakona

268 Član 40. istog Zakona

161

jaVni PRiHODi

Obvezniku koji je ovde razvrstan priznaje se pravo na poreski kredit za sve delatnosti koje

su upisane u njegov osnivački akt. P

oreski kredit se priznaje bez ograničenja

u odnosu na

obračunati porez

u narednih 10 godina

u koje se može preneti neiskorišćeni deo poreskog

kredita.

I) Eliminisanje dvostrukog oporezivanja dobiti

Ugovori sa svim zemljama sadrže posebno značajan član kojim se, pored ostalog, određuje

koji će metod izbegavanja dvostrukog oporezivanja dobiti privrednog društva primenjivati

naša zemlja, a koji druga država ugovornica. Pri tome, obe države ugovornice mogu prime-

njivati isti ili različit metod. U ugovorima, koji se zaključuju po modelu OECD, se primenjuju

sledeća dva metoda izbegavanja dvostrukog oporezivanja:

Metod izuzimanja

kod koga se dobit privrednog društva rezidenta jedne države ugovor-

nice, koja se, u skladu sa odredbama ugovora, oporezuje u drugoj državi ugovornici izuzima

od oporezivanja u državi rezidentnosti;

Metod poreskog kredita

kod koga ako rezident jedne države ugovornice ostvaruje dobit

privrednog društva koja se, u skladu sa odredbama ugovora, oporezuje u drugoj državi ugo-

vornici, država rezidentnosti odbija od svog poreza na dobit tog rezidenta iznos poreza na

dobit privrednog društva koji je plaćen u drugoj državi ugovornici.

Srbija je ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja

zaključila sa sledećim zemljama:

Država ugovornica

Predmet ugovora

Godina početka

primene ugovora

Albanija

dohodak i imovina

2004

Azerbejdžan

dohodak i imovina

2010

Austrija

dohodak i imovina

2010

Belgija

dohodak i imovina

1982

Belorusija

dohodak i imovina

1999

Bosna i Hercegovina

dohodak i imovina

2004

Bugarska

dohodak i imovina

2001

Crna Gora

Dohodak

2011

Češka

dohodak i imovina

2004

Danska

dohodak i imovina

1983

DNR Koreja

dohodak i imovina

2002

Egipat

dohodak i imovina

1989

Engleska

Dohodak

1983

Estonija

Dohodak

2009

Finska

Dohodak

1988

Francuska

Dohodak

1976

Gana

dohodak, imovina i kapitalni dobitak

2001

(nastavak na sledećoj strani)

162

jaVnE finansijE

Grčka

dohodak i imovina

1997

Holandija

dohodak i imovina

1983

Hrvatska

dohodak i imovina

2005

Indija

dohodak i imovina

2006

iran

dohodak i imovina

2004

Italija

dohodak i imovina

1986

Katar

Dohodak

2009

NR Kina

dohodak i imovina

1998

Kipar

dohodak i imovina

1987

Kuvajt

dohodak i imovina

2004

Letonija

dohodak i imovina

2005

Libija

Dohodak

2009

Litvanija

dohodak i imovina

2007

Mađarska

dohodak i imovina

2002

Makedonija

dohodak i imovina

1998

Malta

Dohodak

2009

Malezija

Dohodak

1991

Moldavija

dohodak i imovina

2005

Pakistan

Dohodak

2010

SR Nemačka

dohodak i imovina

1989

Norveška

dohodak i imovina

1986

Poljska

dohodak i imovina

1999

Rumunija

dohodak i imovina

1998

Ruska Federacija

dohodak i imovina

1998

Slovačka

dohodak i imovina

2002

Slovenija

dohodak i imovina

2004

Španija

dohodak i imovina

2009

Šri Lanka

dohodak i imovina

1987

Švajcarska

dohodak i imovina

2005

Švedska

dohodak i imovina

1982

Turska

dohodak i imovina

2005

Ukrajina

dohodak i imovina

2002

J) Dobit stalne poslovne jedinice rezidentnog obveznika

Ako rezidentni obveznik ostvari dobit poslovanjem u drugoj državi, na koju je plaćen

porez u toj državi, na račun poreza na dobit pravnih lica utvrđenog prema odredbama našeg

zakona

odobrava mu se poreski kredit u visini poreza na dobit plaćenog u toj drugoj

državi

. Poreski kredit ne može biti veći od iznosa koji bi se obračunao primenom odredaba

domaćeg zakona na dobit ostvarenu u inostranstvu.

270

270 Član 51. do 54. istog Zakona

164

jaVnE finansijE

2) Praksa u Srbiji

Matično pravno lice i zavisna pravna lica čine grupu povezanih pravnih lica ako među nji-

ma postoji neposredna ili posredna kontrola nad

najmanje 75% akcija ili udela.

271

Povezana

pravna lica

imaju pravo da traže kod nadležnog poreskog organa poresko konsolidovanje

pod uslovom da su sva povezana pravna lica rezidenti Republike.

U konsolidovanom poreskom bilansu

gubici poreskog perioda jednog ili više povezanih

pravnih lica prebijaju se na račun dobiti ostalih povezanih pravnih lica u grupi

. Oporeziva

dobit koju ostvari član grupe povezanih pravnih lica a koja se iskazuje u konsolidovanom

poreskom bilansu ne može se umanjiti za iznos gubitka iz poreskog bilansa prethodnih (pore-

skih) godina, tog člana grupe povezanih pravnih lica. Za obračunati porez po konsolidovanom

bilansu obveznici su pojedinačna povezana pravna lica iz grupe, srazmerno oporezivoj dobiti

iz pojedinačnog poreskog bilansa.

Ministar finansija bliže uređuje način sprečavanja dvostrukog oslobođenja ili dvostru-

kog oporezivanja pojedinih pozicija u konsolidovanom poreskom bilansu.

Jednom odobreno

poresko konsolidovanje primenjuje se najmanje pet godina

, odnosno

poreskih perioda.

3) Transferne cene

Transferne cene zaokupljaju kako teoriju, tako i praksu. Transfernom cenom (cena „na

dohvat ruke”), smatra se cena nastala u vezi sa

tranaskacijama između povezanih lica

. Licem

poezanim smatra se ono fizičko ili pravno lice u čijim se odnosima sa poreskim obveznikom

javlja mogućnost kontrole ili uticaja na poslovne odluke.U najvećem broju slučajeva radi

se o cenama koje su različite od onih koje bi se ostvarile na tržištu (princip „van dohvata

ruke”). Zato se

od obveznika zahteva da u poreskom bilansu posebno iskaže vrednost istih

transakcija po cenama koje bi se ostvarile kao pojedinačna pravna lica na tržištu tih ili

sličnih transakcija da se nije radilo o povezanim licima.

U zavisnosti od poslovne politike,

povezana lica mogu da primenjuju niže cene da bi platili manji iznos poreza na promet

ili više cene da bi umanjili osnovicu poreza na dobit korporacija ili da bi ostvarili pravo

na veći odbitak prethodnog poreza ukoliko se radi o PDV.

Razlika između cene utvrđene primenom principa „van dohvata ruke” i transferne cene

obveznika uključuje se u osnovicu. Kod utvrđivanja cene transakcije po principu „van do-

hvata ruke”, koriste se uporedive tržišne cene.

272

Postojanje transfernih cena sa poreske tačke

gledišta ima za cilj smanjenje poreskog tereta kod povezanih lica. Upoređivanje sa tržišnim

cenama ili cenama „van dohvata ruke” primenjuje se da bi se sprečilo neodgovarajuće odre-

đivanje cena sredstava i usluga u transakcijama između povezanih lica (transfer tehnologije,

korišćenje prava intelektualne svojine i pružanje tehničke pomoći), i na taj način smanjenje

poreskih obaveza.

271 Član 55. do 62 istog Zakona.

272 H. Hrustić, Finansije i finansijsko pravo, drugo izdanje, JP Službeni glasnik, Beograd, 2007.str., 125.

165

jaVni PRiHODi

4) Praksa u Srbiji

Transfernom cenom smatra se cena nastala u vezi sa transakcijama sredstvima ili stva-

ranjem obaveza među povezanim licima. Licem povezanim sa obveznikom smatra se ono

fizičko ili pravno lice u čijim se odnosima sa obveznikom javlja mogućnost kontrole ili zna-

čajnijeg uticaja na poslovne odluke.

Posedovanje 50% i više ili pojedinačno najvećeg dela

akcija ili udela (ili glasova u organima upravljanja) smatra se omogućenom kontrolom

nad obveznikom.

Obveznik je dužan da navedene transakcije

posebno prikaže u svom poreskom bilansu.

U svom poreskom bilansu obveznik je dužan da

posebno prikaže kamatu i pripadajuće

troškove po osnovu zajma, odnosno kredita

, do propisanog nivoa. Obveznik je dužan da,

zajedno sa navedenim transakcijama,

u poreskom bilansu posebno prikaže vrednost istih

transakcija po cenama koje bi se ostvarile na tržištu takvih ili sličnih transakcija da se

nije radilo o povezanim licima

(princip „van dohvata ruke”). Navedene obaveze odnose

se i na transakcije između stalne poslovne jedinice i njene nerezidentne centrale. Razlika

između cene utvrđene primenom principa „van dohvata ruke” i obveznikove transferne cene

uključuje se u poresku osnovicu. Kod utvrđivanja cene transakcije po principu „van dohvata

ruke”, koriste se uporedive cene na tržištu, a kad to nije moguće, metoda koštanja uvećana

za uobičajenu zaradu ili metoda preprodajne cene. Ministar finansija bliže uređuje način

primene navedenog metoda.

M) Utanjena kapitalizacija

1) Pojam utanjene kapitalizacije

Utanjenu kapitalizaciju imamo u situaciji kada je

struktura kapitala, koju čini odnos

između sopstvenog i pozajmljenog kapitala

(kredite, emitovane obveznice) takva da je po

učešću u ukupnom kapitalu sopstveni kapital u odnosu na pozajmljeni kapital manji. Postoji

mnogo razloga koji utiču kakva će biti struktura kapitala u nekom preduzeću, ali nesporno

je da je na ovu strukturu presudno mogu da utiču i poreski razlozi.

Porezi su važan faktor u kalkulacijama cene kapitala

, pošto iznos kamate na dug kao

rashod poslovanja umanjuje osnovicu oporezivanja poreza na dobit/dohodak korporacije.

2) Praksa u Srbiji

Kod duga prema poveriocu sa statusom povezanog lica, poreskom obvezniku, izuzev banci,

priznaje se kao rashod u poreskom bilansu iznos kamate i pripadajućih troškova

na zajam,

odnosno kredit do visine četvorostruke vrednosti obveznikovog sopstvenog kapitala. Za ban-

ke limit je desetostruki iznos obveznikovog sopstvenog kapitala. Sopstveni kapital jednak je

razlici između aktive na osnovu koje obveznik ostvaruje prihod i dugova sa njom povezanih,

s tim što su i aktiva i dugovi uprosečeni za stanje na dan 1.1. i 31.12. tekuće godine. Ministar

finansija bliže propisuje način

sprečavanja utanjene kapitalizacije.

167

jaVni PRiHODi

Porez se plaća prema radnoj zapremini motornog vozila, i to:

Putnička vozila - cm ³

dinara

1) do 1.150 cm

1.030

2) preko 1.150 do 1300

2.010

3) preko 1.300 do 1.600

4.440

4) preko 1.600 do 2.000

9.110

5) preko 2.000 do 2.500

45.000

6) preko 2.500 do 3.000

91.200

7) preko 3.000

188.490

Motocikli - cm ³

dinara

1) do 125

1.210

2) preko 125 do 250

2.010

3) preko 250 do 500

3.040

4) preko 500 do 750

6.080

5) preko 750 do 1.100

7.440

6) preko 1.100

10.630

Propisani iznos poreza na upotrebu motornih vozila umanjuje se za motorna vozila preko

navršenih pet godina starosti, i to za:

1) 15% - kod motornih vozila preko pet do osam navršenih godina starosti;

2) 25% - kod motornih vozila preko osam do 10 navršenih godina starosti;

3) 40% - kod motornih vozila preko 10 navršenih godina starosti.

Za motorna vozila starosti 20 i više godina, po-

rez na upotrebu motornih vozila iznosi 20% od

napred navedenog propisanog iznosa poreza na

upotrebu motornih vozila.

Propisani iznos poreza na upotrebu motor-

nih vozila, pored navedenih umanjenja, dodatno

se umanjuje za 50% za vozila kojima se obavlja

auto-taksi prevoz i za specijalna vozila za obuku

kandidata za vozače sa ugrađenim duplim nožnim

komandama.

Porez na upotrebu motornih vozila

ne plaćaju

, uz odgovarajuće dokaze: 1) lice sa inva-

liditetom sa određenog procenata telesnog oštećenja, na jedno vozilo, koje se na njegovo

ime prvo registruje u jednoj godini; 2) roditelji višestruko ometene dece koja su u otvorenoj

zaštiti, odnosno o kojima roditelji neposredno brinu - na jedno vozilo iz člana 4. stav 1. tačka

1. ovog zakona, koje se na njihovo ime, odnosno na ime jednog od njih, prvo registruje u

jednoj godini; 3) zdravstvene ustanove za ambulantna vozila; 4) organizacije osoba sa invali-

ditetom, koje su registrovane u skladu sa zakonom - za vozila prilagođena isključivo za prevoz

njihovih članova; 5) Ministarstvo unutrašnjih poslova; 6) vlasnici motornih vozila čiji pogon

je isključivo električni.

POREZ SE PLAĆA PREMA RADNOJ

ZAPREMINI MOTORA

168

jaVnE finansijE

Registracija vozila ne može se vršiti bez dokaza o plaćenom porezu na upotrebu motornih
vozila, u propisanom iznosu.

B) Porez na upotrebu plovila

Porez na upotrebu plovila plaća se na čamce, bro-

dove i jahte, sa motornim pogonom, kao i na pluta-

juće objekte - ugostiteljske objekte.

276

Čamcem, bro-

dom, jahtom, odnosno plutajućim objektom smatraju

se čamac, brod, jahta, odnosno plutajući objekat.

Poreska obaveza nastaje kod upisa plovila u upi-

snik i kod svakog produžavanja važnosti brodskog

svedočanstva, odnosno plovidbene dozvole, odnosno

plutajuće dozvole, koje se vrši u skladu sa propisima

kojima se uređuju plovidba i luke na unutrašnjim

vodama.

Obveznik poreza je pravno i fizičko lice na čije ime

se plovilo upisuje u odgovarajući upisnik, odnosno

produžava važnost brodskog svedočanstva, odnosno

plovidbene dozvole, odnosno plutajuće dozvole.

Porez na upotrebu plovila plaća se, i to: 1) na čamce - prema dužini plovila iskazanoj u

metrima, snazi motora iskazanoj u kw, kao i postojanju, odnosno nepostojanju kabine plovila;

2) na brodove i jahte - prema snazi motora iskazanoj u kw; 3) za plutajuće objekte - ugosti-

teljske objekte prema površini iskazanoj u m ².

Svi plutajući objekti podeljeni su u devet poreskih razreda, i to:

Čamci bez kabine, dužine do pet metara, sa motornim pogonom razvrsatni su šest kategorija

od manje od 7,35 kw do preko 220,62 kw

porez od 3.190 do 31.890 RSD

Čamci bez kabine dužine preko pet metara do deset metara sa mornim pogonom razvrsatni u šest kategorija

od ispod 7,35 kw do preko 220,62 kw

porez od 5.310 do 38.270 RSD

Čamci bez kabine dužine preko deset do 15 metara sa motornim pogonom razvrstani u pet kategorija

od 7,35 kw do preko 220,62 kw

porez od 6.910 do 53.150 RSD

Čamci bez kabine dužine preko 15 do 20 metara sa motornim pogonom razvrstani u pet kategorija

od 7,35 do preko 220,62 kw

porez od 12.760 do 58.460 RSD

Čamci sa kabinom dužine do pet metara, sa motornim pogonom razvrsatni u šest kategorina

od ispod 7,35 kw do preko 220,62 kw

porez od 5.310. do 34.020 RSD

276 Član 13. do 16. istog Zakona

POREZ SE PLAĆA PREMA: DUŽINI U M, SNAZI

MOTORA U kW I (NE) POSTOJANJU KABINE

(nastavak na sledećoj strani)

170

jaVnE finansijE

Propisani iznos poreza na upotrebu vaz-

duhoplova umanjuje se za vazduhoplove pre-

ko navršenih pet godina starosti, i to za:

1) 10% - kod vazduhoplova preko pet do

osam navršenih godina starosti;

2) 20% - kod vazduhoplova preko osam

do 10 navršenih godina starosti;

3) 30% - kod vazduhoplova preko 10 na-

vršenih godina starosti.

Porez na upotrebu vazduhoplova ne plaća se na vazduhoplove na motorni pogon koji se

koriste za sport, a vlasništvo su Vazduhoplovnog saveza Srbije ili njegovih članova (klubova

i sportista) koji poseduju potvrdu o članstvu izdatu od tog saveza.

D) Porez na registrovano oružje

Na registrovano oružje plaća se porez za svaku kalendarsku godinu.

278

Obaveza plaćanja

poreza na registrovano oružje nastaje danom izdavanja odobrenja, odnosno oružnog lista,

odnosno dozvole, za držanje, odnosno za držanje i nošenje oružja. Obveznik poreza na re-

gistrovano oružje je fizičko i pravno lice na koje glasi oružni list za držanje oružja za ličnu

bezbednost, oružni list za držanje i nošenje oružja, odnosno dozvola za nošenje oružja za ličnu

bezbednost. Ako je za više pravnih ili fizičkih lica izdat oružni list za držanje i nošenje jednog

istog oružja, poreski obveznik je vlasnik oružja. Porez na registrovano oružje za koje je izdato

odobrenje, odnosno oružni list za držanje oružja, plaća se u godišnjem iznosu:

1) automatsku pušku

10.780 dinara

2) poluautomatsku pušku

4.310 dinara

Porez na oružje za ličnu bezbednost za koje je izdat oružni list za držanje oružja, odnono

oružni list za držanje i dozvola za nošenje oružja plaća se u godišnjem iznosu, i to za:

1) oružje za koje je izdat oružni list za držanje oružja

2.920 dinara

2) oružje za koje je izdat oružni list za držanje i dozvola za nošenje oružja

14.550 dinara

Porez na registrovano oružje

ne plaća se

na: 1) oružje registrovano za potrebe obavljanja

posla u državnom organu ili državnoj organizaciji (službeno oružje); 2) oružje streljačkih

organizacija i streljačkih klubova, 3) oružje koje je obveznik dobio na poklon kao nagradu

ili prilikom odlaska u penziju, od Vojske Srbije ili MUP-a Srbije (najviše na jedno od dobije-

nih registrovanih oružja). 4) oružje koje ovlašćeni proizvođači oružja i municije koriste kao

osnovno sredstvo (opremu) u procesu namenske proizvodnje.

278 Član 21. do 26. istog Zakona

POREZ SE PLAĆA PREMA NAMENI I BROJU SEDIŠTA

171

jaVni PRiHODi

Oslobođenje za streljačku organizaciju primenjuje se samo za oružje koje je trajno sme-

šteno u skladištu ili drugim obezbeđenim prostorijama organizacije.

Porez na registrovano oružje utvrđuje rešenjem nadležni poreski organ.

4.10. INDIREKTNI POREZI, TAKSE I NAKNADE

4.10.1. POREZ NA DODATU VREDNOST

Pitanja u vezi sa porezom na dodatu vrednost

u Srbiji

regulisana su Zakonom o porezu

na dodatu vrednost, koji su stupio na snagu 1.1.2005. godine (

opšta stopa PDV je 18% a

povlašćena 8%)

. Više o porezu na dodatu vrednost vidi u 8. delu ovog udžbenika.

4.10.2. AKCIZE

Akcize (trošarine) spadaju u poreze na pojedinačna dobra i usluge bilo prema klasifikaciji

OECD, bilo klasifikaciji MMF-a GFS.

Akcize su, su dakle posebni (specijalni) porezi na

potrošnju.

U Srbiji pitanje akciza regulisano je Zakonom o akcizama, a obuhvata: derivate

nafte, alkoholna pića, duvanske prerađevine, auto-gas i kafu. Više o akcizama vidi u 8. delu

ovog udžbenika.

4.10.3. CARINE KAO DEO PORESKOG SISTEMA

A) Smanjenje fiskalnog kapaciteta zemlje

Kao jedna od posledica aktuelne krize došlo je i do većeg pada javnih prihoda od pada

BDP.

Fiskalni kapacitet Srbije

je trajno smanjen i pre nastanka krize, kao posledica sma-

njenja poreza na zarade, smanjenja poreza na prenos apsolutnih prava, smanjenja carina na

uvoz proizvoda iz EU, itd. Liberalizacija carinske zaštite u odnosu na uvoz robe poreklom iz

EU odvija se kroz primenu Prelaznog Sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između

Srbije i EU počev od 30. januara 2009. godine, u skladu sa dinamikom koja je predviđena tim

sporazumom između Srbije i EU. Potpuna liberalizacija trgovine očekuje se 2014. godine.

279

Od 1. 9. 2010. otpočela je primena Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Turskom, a od 1.

oktobra u primeni je Sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljema EFTA (osim Norveške i

Islanda) i Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kazahstanom, koji je stupio na snagu 1.1.2011,

što je dovelo do liberalizacije carinske zaštite pri uvozu robe poreklom iz tih država.

Zaključivanje pomenutih sporazuma približava nas članstvu STO. Članstvo u STO obezbe-

diće stabilan, otvoren i nediskriminatoran pristup za domaću robu i usluge na tržištu zemalja

članica STO.

280

Zaštita domaće ekonomije biće limitirana, ali ipak dozvoljena kroz kompen-

zatorne mere, antidamping carine, kao i određene vancarinske mere. Ostale takse i dažbine

279 Budimir Stakić, Vesela Ćurković, Primena SSP EU-Srbija, Poslovni biro, Beograd, 2010.

280 Krajem 2011.u STO su bile učlanjene 153 države, 30 je imalo status posmatrača, Srbija ima status posmatrača

173

jaVni PRiHODi

razmene, tranzitne carine su ukinute (Barcelonska konvencija o slobodi tranzita robe

iz 1921. - ratifikovala i naša zemlja).

U zavisnosti od načina obračuna i naplate

, carine se dele na: carine od vrednosti

(ad valorem), specifične carine i kombinovane carine. Carine ad valorem utvrđuju se

i naplaćuju direktno u zavisnosti od visine vrednosti robe, koja je predmet carinjenja,

odnosno od njene realne cene na svetskom tržištu. Specifične carine

primenjuju se na

jedinicu mere robe, koja se uvozi (kg., litar, metar, komad i sl.). Iznos carine određuje

se u paušalnom iznosu od jedinice mere, bez obzira na vrednost robe koja se carini,

sa malo razlike po osnovu kvaliteta robe. Zato je obračunata carina ista, bez obzira na

promenu vrednosti robe na svetskom tržištu. Kombinovanim carinama

pokušavaju

se odstraniti negativne osobine carina od vrednosti i specifičnih carina a podstaći

pozitivni efekti, pa se carina određuje delimično po vrednosti, a delimično po jedinici

mere, kao specifična carina- ceo iznos se dobija sabiranjem ta dva iznosa.

Prema ekonomsko-političkom dejstvu sve carine dele se na:

a) fiskalne, b) zaštitne,

c) prohibitivne, d) retorzivne, e) preferencijalne, f) diferencijalne, g) antidempinške i h)

sezonske. Fiskalne carine

se uvode na uvoz robe sa ciljem da se ostvare što veći prihodi

za potrebe budžeta države. Karakteristika im je da su niži po visini i da se uvode na

relativno manji broj roba, koje su uglavnom namenjene širokoj ili luksuznoj potroš-

nji. Zaštitne ili ekonomske carine

uvode se da bi se ostvarila osnovna i najznačajnija

funkcija carina: obezbeđenje zaštite domaće proizvodnje, bar u visini razlike između

prosečne nacionalne i svetske produktivnosti. Kao element u formiranju cene uvezenih

roba, uvećavajući ime cenu za iznos carine, one otežavaju pristup tih roba na domaće

tržište. Prohibitivne carine su carinska mera gde se visinom carine utiče na takav nivo

cena uvezene robe na domaćem tržištu da se praktično onemogućava uvoz te robe.

Efekat tih carina izjednačava se sa administrativnom merom zabrane uvoza. Retorzivne

carine imaju politički karakter, njima se pokušava naterati na popuštanje zemlje koja

je uvela neku posebnu trgovinsko-političku meru, npr. prohibitivne carine. Preferenci-

jalne carine

primenjuju se kada država uvodi niže carine ili ih potpuno ukida za uvoz

robe poreklom iz određene zemlje, favorizujući uvoz iz te zemlje. Osnova za primenu

ove vrste carina najčešće su međudržavni sporazumi o trgovini. Diferencijalne carine,

upravo suprotno, dovode robu poreklom iz određene zemlje u nepovoljniji položaj u

odnosu na istu ili sličnu vrstu robe iz drugih zemalja. Po pravilu, diferencijalne carine

imaju politički karakter. Antidempinške carine

usmerene su na neutralisanje demping

cena, tj. depresiranih cena strane robe na domaćem tržištu i njihovo dovođenje na nivo

normalnih cena, tako što se naplaćuje ili dopunska carina ili se uvode nove znatno

više carine. Kompezatorne carine

uvode se na uvoz robe da bi se neutralisali premije,

subvencije ili slični podsticaji, koje zemlje izvoznice daju za te robe. Sezonske carine

primenjuju se samo na uvoz poljoprivrednih proizvoda u određenom vremenskom

periodu, po pravilu, onda kada uvoz strane robe dovede do nestabilnosti domaće pro-

izvodnje i domaćeg tržišta.

174

jaVnE finansijE

D) Uloga carina u poreskom i privrednom sistemu

Carine, pored fiskalnog karaktera imaju i značajnu ekonomsku i razvojnu ulogu i to kao:

Zaštita dostignutog stepena ekonomskog razvoja; Selektor u strukturi uvoza; Zaštitnik plat-

no-bilansne pozicije zemlje; Regulator i instrument raspodele akumulacije između pojedinih

proizvođača, grana i regiona; Faktor povezivanja regiona u ekonomske integracije; Činilac

razvoja nerazvijenih područja putem carinskih oslobađanja itd.

E) Premije

Premije su instrumenti spoljnotrgovinske politike podsticajnog karaktera kojim se sti-

muliše izvoz i izlazak domaćih proizvođača na strana tržišta. Premiranjem izvoza najčešće

se bave ekonomski nerazvijene zemlje, jer im je to pogodan način za izlazak njihovih robnih

proizvođača na svetsko tržište i povećanje njihove konkurentnosti na tom tržištu. Pored pre-

mije, istu funkciju imaju subvencije, regresi i poreske olakšice.

4.10.4. TAKSE

A) Definicija i načela

Takse su vrsta javnih prihoda koji

predstavlja novčani ekvivalent za usluge koje obavljaju

državni organi

na raznim nivoima vlasti fizičkim i pravnim licima. Usluge mogu biti veoma

tazličite, od donošenja sudske odluke, preko overe tačnosti dokumenata pa do registracije

motornih vozila i dobijanja izvoda iz matičnih knjiga. Takse se razlikuju od poreza upravo

po tome što kod poreza ne postoji protivčinidba bilo koje vrste.

Kao i kod ostalih javnih prihoda tako i kod naplate taksi, postoje određena načela.

Ovde je reč o

taksenim načelima

. To su: načelo

legaliteta

, koje podrzumeva da se takse

mogu uvoditi i na plaćivati samo u skladu sa zakonom; načelo

opštosti

, znači da se taksa kao

javni prihod zakonski predviđa unapred, a ne od slučaja do slučaja; načelo

jednostavnosti

taksene tarife - tarifa treba da bude jednostavna i da se lako upozna (ako je odrđena) odnosno

izračuna (ako je odrediva) i plaća; načelo

nekumuliranja

takse - za istu uslugu ne može se

taksa plaćati kumulativno, od strane više različitih državnih organa, kako horizontalno tako

i vertikalno.

284

B) Načini naplate

Visinu takse utvrđuje nadležni državni organ, a visina zavisi od troškova koji nastaju kada

državni organ čini uslugu, drugo, od koristi koju lice ima za učinjenu uslugu. Takse u sudskom

sporu, po pravilu, određuju se prema vrednosti spora, prema trajanju ili vrsti donetog akta,

a visina taks emože imati i preventivni karakter (vaspitni) u cilju smanjenja korišćenja ovih

284 H. Hrustić, Finansije i finansijsko pravo, isto, str. 176-177.

176

jaVnE finansijE

REPUBLIČKA ADMINISTRATIVNA TAKSA ZA VOZAČKU DOZVOLU

4.10.5. NAKNADE

Zakon o budžetskom sistemu dozvoljava uvođenje naknada za korišćenje dobara od

opšteg interesa i, to naknade:

za vode; za šume; za puteve; za zemljište; za ribarska područja;

za korišćenje turističkog prostora; za korišćenje prirodnog lekovitog faktora; za korišćenje

mineralnih sirovina; za zaštitu životne sredine; za korišćenje vazduhoplovnog prostora; za

korišćenje radio frekvencija i tv kanala; turistička naknada; druge naknade.

4.11. JAVNI PRIHODI LOKALNE SAMOUPRAVE

4.11.1. EVROPSKA POVELJA O LOKALNOJ SAMOUPRAVI

Evropska povelja o lokalnoj samoupravi Savet Evrope usvojio je 15. 10. 1985. (ETC No.

122) i otvorena za potpisivanje,

287

stupila je na snagu 1.9.1988.. Povelju je prihvatio (ratifi-

kacija) najveći deo članica Saveta Evrope. Srbija je Povelju ratifokovala 2007. donošenjem

posebnog zakona.

288

Povelja je međunarodni ugovor koji obavezuje sve strane potpisnice da

primenjuju pravila koja su u njoj navedena.

289

287 ETC No 122 od 15.10.1985.

288 Zakon o potvrđivanju Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, objavljen je u „Službenom glasniku RS.

Međunarodni ugovori”, br. 70/07.

289 Prilikom predaje ratifikacionog instrumenta za Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi, Republika Srbija će

dati izjavu sledeće sadržine: „Republika Srbija u skladu sa članom 12. Evropske povelje o lokalnoj samoupravi

smatraće se obaveznom da prihvati odredbe Povelje.”

177

jaVni PRiHODi

Osnovna ovlašćenja i odgovornost lokalnih organa vlasti treba da budu predviđeni usta-

vom ili statutom. Uslovi pod kojim rade predstavnici izabrani na lokalnom nivou treba da

su takvi da obezbeđuju slobodno obavljanje njihovih funkcija.

Lokalni organi vlasti imaju

pravo

, u okviru nacionalne ekonomske politike, ustava i zakona,

na adekvatna sopstvena

finansijska sredstva

kojima mogu slobodno da raspolažu u okviru svojih ovlašćenja. Deo,

a ako je moguće i sva finansijska sredstva lokalnih organa vlasti, treba da potiču od lokalnih

poreza i taksa čiju visinu oni mogu da odrede u okviru ograničenja datih statutom. Subven-

cije lokalnim organima vlasti neće biti, koliko god je to mogućno, namenjene finansiranju

određenih projekata. U svrhu pozajmljivanja radi kapitalnog investiranja, lokalni organi vlasti

imaće pristup nacionalnom tržištu kapitala u okviru zakona. Lokalni organi vlasti imaju pravo

da, prema zakonu, sarađuju sa odgovarajućim lokalnim organima vlasti u drugim državama.

4.11.2. FINANSIRANJE LOKALNE SAMOUPRAVE U SRBIJI

Lokalna samouprava ostvaruje se u opštini i gradu.

290

Sistem lokalne samouprave u Sr-

biji uređen je: Odredbama člana 97. tač. 3. i čl. 177-179. Ustava Srbije; Zakonom o lokalnoj

samoupravi;

291

Zakonom o budžetskom sistemu; Zakon o finansiranju lokalne samouprave;

292

Zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije;

293

Zakonom o glavnom gradu;

294

i Zako-

nom o lokalnim izborima.

295

Za finansiranje JLS njihovom budžetu pripadaju javni prihodi i primanja:

296

porezi u delu utvrđenom zakonom:

porez na dohodak građana; porez na imovinu;

porez na nasleđe i poklon i porez na prenos apsolutnih prava;

takse

: lokalne administrativne i komunalne takse i boravišna taksa;

naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa

u skladu sa zakonom;

samodoprinos

;

donacije i transferi

;

ostali javni prihodi

: prihodi od kamata; prihodi od davanja u zakup/ korišćenje nepo-

kretnosti i pokretnih stvari koje koristi JLS, odnosno organi, organizacije i službe JLS

i indirektni korisnici njenog budžeta; prihodi koje svojom aktivnošću ostvare organi,

organizacije i službe JLS; prihodi od koncesione naknade; drugi prihodi.

primanja

: primanja od prodaje nepokretnosti u svojini JLS; primanja od prodaje po-

kretnih stvari u državnoj svojini; primanja od prodaje pokretnih stvari u svojini JLS

koje koriste organi iorganizacije JLS; primanja od prodaje robnih rezervi; primanja

od zaduživanja; primanja od prodaje finansijske imovine; druga primanja utvrđena

zakonom.

290 Republika Srbija ima sledeću teritorijalnu organizaciju: dve pokrajine; pet regiona i grad Beograd; 29

upravnih okruga; 23 grada; 28 gradskih opština; 195 gradskih naselja; 150 opština i 6.158 naselja.

291 Sl. glasnik RS, br. 129/07

292 Sl. glasnik RR, br. 62/06

293 Sl. glasnik RS, br. 129/07

294 Sl. glasnik RS, br. 129/07

295 Sl. glasnik RS, br. 129/07

296 Član 25. Zakona o budžetskom sistemu

179

jaVni PRiHODi

4.12. PARAFISKALNI PRIHODI (PARAFISKALITETI)

Parafiskalni prihodi ili parafiskaliteti se nalaze između administrativnih taksa i poreza, i

nisu vezani za državne funkcije, već za određene neteritorijalne organizacije koje u svojim

ekonomskim i socijalnim funkcijama formiraju određene prihode. Ovi prihodi se formiraju na

istim izvorima kao i porezi i ostala javna sredstva. Ova sredstva opterećuju dodatno društveni

proizvod zemlje. Osnovne

karakteristike parafiskaliteta

su: 1)

ne potiču od svih nosilaca

poreske obaveze

već samo članova određene društvene grupacije (npr. udruženja); 2) Ova

sredstva ne ulaze u sastav budžetskih sredstava

, već se javljaju kao prihodi određenih grupa

povezanih zajedničkim interesom. Prihodi služe za pokriće određenih zajedničkih potreba,

Nose karakter destiniranih prihoda,

pošto se redovno radi o namenskim prihodima, 4)

Ovi prihodi

nemaju strogu vremensku trajnost

kao porezi i mogu biti vremenski određeni

prema nameni, subjektima i dr. nakon čega nestaju slično vanrednim porezima.

Prema nameni parafiskaliteti mogu biti

: 1)

ekonomski ili

socijalni.

U ekonomske parafiskalitete ubrajaju se razne „takse” u korist javnih ustanova

koje

se autonomno finansiraju, kao npr. zanatske komore, fond solidarnosti, fond za stanove, po-

ljoprivredna komora, itd. Radi se dakle o specifičnim ili konkretnim oblicima finansiranja za

koje ne postoje osnovi u drugim izvorima javnih sredstava.

U socijalne svrhe parafiskaliteti se obično formiraju kroz razne oblike kotizacija u

finansiranju socijalnog osiguranj

Parafiskaliteti imaju najviše

zajedničkog sa fiskalitetom

konkretno sa administrativnim

taksama i naročito sa doprinosima.

U našoj praksi parafiskaliteti

se uvode kao: dobrovoljni

prilozi, vodni doprinosi, naknada za puteve,

članarine udruženjima i komorama, obavezno

osiguranje vozila,itd.

).Poseban vid parafiskaliteta su

samodoprinosi.

4.13. DOPRINOSI ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE

4.13.1. PREtHODna Pitanja

Nastanak, vrste i karakteristike socijalnog osiguranja:

Država na početku kapitalizma

nije bila zainteresovana za socijalnu zaštitu radnika, pa su u tom periodu sami radnici osnivali

društva za utzajamnu pomoć u slučaju nastupanja socijalnih rizika: bolesti, povreda, izne-

moglosti, pa i smrti. Sredinom XIX veka jača organizovanost radničke klase u vidu sindikata,

a zatim dolazi do osnivanja radničkih partija. Pod njihovim pritiskom, država je morala da

preuzme na sebe socijalnu funkciju, donoseći određene zakone, i od tada socijalno osiguranje

prelazi u domen javnog prava i dobija potpuno definisanje ciljeve.

299

Socijalno osiguranje predstavlja vid sigurnosti koji osiguranicima odnosno članovima

njihovih porodica obezbeđuje socijalnu zaštitu za slučaj bolesti, invalidnosti, starosti, nesreće

na poslu i nezaposlenosti. To znači da osigurano lice, pod određenim uslovima stiče odrđena

299 Jelena Kočović, Predrag Šulejić, Osiguranje, Ekonomski fakultet, Beeograd, 2006. godine, str. 577.

180

jaVnE finansijE

prava iz socijalnog osiguranja kada nastupi osigurani slučaj, odnosno kada se realizuje osi-

gurani rizik.

300

Doprinosi za socijalno osiguranje, kako u svetu tako i u našoj zemlji, obuhvataju penzijsko

i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj neza-poslenosti. Među-

tim, postoje države koje nisu uvele doprinose za socijalno osiguranje, a socijalno osiguranje

se pokriva iz budžeta države ili privatno (Australija, Novi Zeland, i dr.).

Doprinose karakteriše sledeće

: javni su prihodi koji predstavlja takvu vrstu davanja kod

kojih je

inkorporiran elemenat protivusluge

;

ne plaćaju ih sva lica

, već samo ona lica koja

će od toga imati neku korist od tako prikupljenih javnih sredstava;

predstavljaju prinudno

plaćanje,

najčešće u obliku obaveznog doprinosa;

proporcionalnost

– znači da se doprinosi

za socijalno osiguranje plaćanju po proporcionalnim stopama; prikupljena sredstva su

strogo

namenska

, te

ne prolaze kroz budžet

Sličnosti sa porezima i taksama:

Doprinosi imaju izvesne sličnosti s porezima i taksama.

Porezima su slični po prinudnosti plaćanja i po tome što se sastoje u novčanim davanjima.

Taksama su slični po tome što se radi o nekoj ličnoj koristi koja se očekuje bilo neposredno

ili posredno, već prilikom plaćanja doprinosa.

Razlike između socijalnog i premijskog osiguranja:

Razlike su takve prirode da se u

stvari radi o dve ustanove koje se nalaze u raznim domenima prava -

jedna u domenu jav-

nog prava a druga u domenu privatnog prava

. Već i sam motiv nastajanja i cilj pokazuju

suštinsku razliku:

premijsko osiguranje zaključuje se radi zadovoljenja interesa pojedinca

koji pristupa iz sopstvenih interesa poslu, dok se u

socijalnom osiguranju ogleda briga dr-

žave

(društvene zajednice)

o interesima čitavih slojeva stanovništva.

Jedni ciljevi su indi-

vidualni, a drugi socijalno-politički. Otuda proizilaze razlike u odnosu na način zasnivanja,

izvore prava, krug osiguranika i dobijanje svojstva osiguranika, obima rizika, prava i obaveze

osiguranika, raspolaganje pravima i način ostvarivanja prava. Međutim, primene pravila pre-

mijskog osiguranja na socijalno osiguranje predviđena je u vidu dopunskog (supsidijarnog)

izvora prava.

301

4.13.2. SISTEMI FINANSIRANJA SOCIJALNOG OSIGURANJA

Sistem finansiranja PIO osiguranja

u mnogim državama je institucionalno organizovan

u vidu javnog ili obaveznog osiguranja i privatnog ili dobrovoljnog.

Javni fond PIO

(Prvi stub)

funkcioniše na bazi PAYG metoda, što znači da se isplata

naknade za socijalno osiguranje vrši iz uplate doprinosa za socijalno osiguranje na isplaćene

zarade, ali uključuje i budžetske transfere, zajmove i druga sredstva u nedostatku prikupljenih

sredstava iz doprinosa, što je slučaj i sa našom zemljom.

Obavezno dopunsko

(Drugi stub)

osiguranje je vid osiguranja gde zaposleni i poslo-

davci uplaćuju definisane doprinose (u vidu određenog procenta od bruto zarade). Sredstva

doprinosa i prinos na investirana sredstva nalaze se na individualnim penzijskim računima

zaposlenih u izabranim penzijskim fondovima.

300 Isto, str. 578.

301 Predrag Šulejić, Pravo osiguranja, Dosije, Beograd, 2005. godine str.28. i dalje

182

jaVnE finansijE

U vezi sa ocenom visine penzijskih rashoda i funkcionisanjem penzijskog sistema važni

su sledeći pokazatelji: učešće rashoda za penzije u BDP, koje pokazuje koliko je društvo kao

celina opterećeno ovim rashodima

303

(najniže učešće u OECD imaju Južna Koreja - 1,9% i

Irska - 3,2%. Prosek za zemlje OECD je 7,4%. Učešće Srbije u istoj 2011. godini, je bilo 12%);

visina stope doprinosa za penzijsko osiguranje, kao mera opterećenja nametnuta osigurani-

cima penzijskog osiguranja; odnos broja penzionera prema broju osiguranika; odnos visine

prosečne penzije po penzioneru prema prosečnom oporezivom dohotku po osiguraniku,

stopa zaposlenosti i dr. Niža stopa zaposlenosti utiče se na smanjenje sredstava doprinosa za

finansiranje javnih rashoda za penzije.

304

Javni rashodi za penzije počivaju na demografskim i makroekonomskim veličinama. Stopa

rađanja, trajanje životnog doba i migracioni tokovi, makroekonomska kretanja, dinamika

kretanja BDP, visina zarada, smanjenje stope zaposlenosti i socijalni faktori (bračno stanje,

prevremeno penzionisanje, zahtevi za invalidske penzije ) najvažniji su elementi koji opre-

deljuju kretanje stanja sredstava penzijskog osiguranja strana.

303 Tatjana Rakonjac Antić, Penzijsko i zdravstveno osiguranje, Ekonomski fakultet, Beograd, 2012. str. 6-7.

304 H. Hrustić, Finansije i poresko pravo, Isto, str.171-173.

183

jaVni PRiHODi

4.13.3. REGULATIVA SOCIJALNOG OSIGURANJA U SRBIJI

A) Vrste obaveznog osiguranja

Plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u Srbiji, regulisano je Zakonom o

doprinosima za obavezno socijalno osiguranje

305

Doprinosima se obezbeđuju sredstva za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja, i to:

1) za penzijsko i invalidsko osiguranje:

(1) doprinos za obavezno penzijsko i invalid-

sko osiguranje; (2) dodatni doprinos za staž osiguranja koji se računa sa uvećanim

trajanjem u skladu sa zakonom; (3) doprinos za slučaj invalidnosti i telesnog ošte-

ćenja po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti u slučajevima utvrđenim

zakonom.

2) za zdravstveno osiguranje:

(1) doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje; (2)

doprinos za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti u slučajevima utvrđenim

zakonom.

3) za osiguranje za slučaj nezaposlenosti

- doprinos za obavezno osiguranje za

slučaj nezaposlenosti.

Sredstva doprinosa su javni prihod, pod kontrolom i na raspolaganju organizacija za oba-

vezno socijalno osiguranje.

B) Obveznici doprinosa

Obveznici

doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje

su osiguranici, u skladu sa

zakonom koji uređuje sistem obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja, i to:

306

zaposleni

i poslodavci, odnosno drugi isplatioci prihoda, po istoj stopi i na istu osnovicu kao i ti osigu-

ranici. Obveznici

doprinosa za zdravstveno osiguranje

su osiguranici u skladu sa zakonom

koji uređuje sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja, i to:

307

zaposleni i poslodavci, odno-

sno drugi isplatioci prihoda, po istoj stopi i na istu osnovicu kao i ti osiguranici. Obveznici

doprinosa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti

su osiguranici u skladu sa zakonom koji

uređuje sistem obaveznog osiguranja za slučaj nezaposlenosti, i to: zaposleni; poslodavci,

odnosno drugi isplatioci prihoda, po istoj stopi i na istu osnovicu kao i ti osiguranici.

308

C) Osnovica i stope doprinosa

Osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce je zarada, odnosno plata i naknada zara-

de, odnosno plate u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose, opštim aktom i ugovorom

o radu, odnosno rešenjem nadležnog organa (zarada). Zakonom su utvrđeni svi specifični

slučajevi u vezi sa osnovicom za uplatu doprinosa (rezidenti, nerezidenti, poljoprivrednici,

305 Sl glasnik RS, br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011 и 101/2011

306 Član 7. Zakona

307 Član 8. Zakona

308 Član 9. Zakona

185

jaVni PRiHODi

186

jaVnE finansijE

188

jaVnE finansijE

F) Finansijski planovi OOSO

Prihodi i primanja i rashodi i izdaci organizacija obaveznog socijalnog osiguranja u Srbiji,

shodno zakonskim propisima, utvrđuju se u godišnjim finansijskim planovima na koje sagla-

snost daje Narodna skupština Srbije. Tako, na primer, prema Finansijskom planu Republičkog

zavoda za zdravstveno osiguranje Srbije, za 2012.: imalo je ukupne rashode 206,0 mlrd dinara,

prihode od socijalnih doprinosa 144,0 mlrd a u obliku transfera i iz drugih izvora 62,0 mlrd

dinara. Finansijski plan PIO za 2012. sadrži sledeće podatke: ukupni rashodi 564,6 mlrd

dinara, prihodi od socijalnih doprinosa planirani su u iznosu od 275,6 mlrd dinara, dok su

primanja iz transfera i drugih izvora planirana u iznosu od 289,0 mlrd dinara. Finansijski

plan Nacionalne službe zapošljavanja za 2012. sadrži: ukupne rashode u iznosu od 29,6 mlrd

din- iz socijalnih doprinosa 17,6 mlrd a iz ransfera i drugih izvora 12,0 mlrd dinara.

Kao što pokazuju podaci sve OOSO iskazale su deficit, koji se uglavnom pokriva iz jedno-

smernih tranfera, tj. iz budžeta Republike.

318

Najveći transfer iz republičkog budžeta uplaćuje

se u Fond PIO, zbog toga što je sve manja pokrivenost ukupnih rashoda ostvarenim prihodima

po osnovu doprinosa. Ta pokrivenost se kretala od 94,1% u 1987.god., 78,56 u 2000. god, do

58,55% u 2004. godini.

319

Primer obračuna poreza i doprinosa na zarade

Od 1.1. 2007. na zarade zaposlenih se obračunavaju sledeći porezi i doprinosi:

Na teret zaposlenog (iz zarade):

Porez na zarade

12.00%

Doprinos za PIO

11.00%

Doprinos za zdravstveno osiguranje

6.15%

Doprinos za osiguranje od nezaposlenosti

0.75%

Na teret poslodavca (iz zarade):

Doprinos za IO

11.00%

Dopinos za zdravstveno osiguranje

6.15%

Doprinos za osiguranje od nezaposlenosti

0.75%

318 Podaci su preuzeti sa sajtova Fonda PIO, Fonda zdravstva i NSZ, dana 1. juna 2012. godine.

319 Vesna Stojanović: Komentar Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju,JP Službeni glasnik,2011. str.6.

189

jaVni PRiHODi

Porez na zarade 12%

Primer obračuna na isplatu minimalne zarade:

1. Minimalna neto zarada po času

115.00

325

2. Broj časova rada i naknada

168.00

3. Minimalna osnovna neto zarada (red.br 1 x red.br.2)

19,320.00

4. Minimalna osnovna bruto zarada (red.br 3 - 938,64)/0,701

26,221.63

5. Ukupna uvećanja osnovne minimalne bruto zarade

4,147.73

a. uvecanj po osnovu minulog rada (redni br.4 x 8%)

2,097.73

b. nakanada za topli obrok (bruto)

1,050.00

c. regres za godišnji odmor (mesečni bruto iznos)

1,000.00

6. Bruto minimalna zarada (4 + 5)

30,369.36

7. Najniža propisana osnovica

18,946.00

8. Osnovica za socjalne doprinos

30,369.36

9. Socijalni doprinosi na teret zaposlenog (8 x 17.9%)

5,436.11

a. PIO (8 x 11.00%)

3,340.63

b. zdravstvo (8 x 6.15%)

1,867.72

c. nezaposlenost (8 x 0.75%)

227.77

10. Osnovica za porez na zarade (red.br 6 - 7,822)

22,547.36

11. Porez na zarade (10 x 12%)

2,705.68

12. Neto za isplatu (6-9-11)

22,227.56

13. Socijalni doprinosi na teret poslodavca

3,458.28

a. PIO (3 x 11.00%)

2,125.20

b. zdravstvo (3 x 6.15%)

1,188.18

c. nezaposlenost (3 x 0.75%)

144.90

Napomene:

◆

Najniža mesečna osnovica za obračun doprinosa za obavezno socijano osiguranje od 1.5.

2012 iznosi 18.946 dinara i objavljena je u „Sl. glasniku RS” br. 41/2012.

◆

Na bruto zaradu se dodaje i članarina za Privrednu komoru Srbiju - 0,19% i za Privrednu

komoru Beograda - 0,255%. (Parafiskaliteti)

320

320 Na osnovu čl. 112. Stav 1, Zakona o radu, Socijalno ekonomski savet Republike doneo je Odluku o visini

minimalne zarade bez poresa i doprinosa - „Sl. glasniku RS„, broj 22/2012. Prema odluci, visina minimalne

zarade, bez poreza i doprinosa, za period april 2012 – februar 2013. Iznosi 115,00 dinara (neto), po radnom

času.

191

jaVni PRiHODi

Obaveza činjenja obuhvata radnje pasivnih subjekata u cilju olakšanja rada poreskog organa
u postupku utvrđivanja, kontrole ili naplate poreza, a sastoje se u sledećem: vođenje poslov-
nih knjiga; sastavljanje poreskog bilansa; podnošenje poreske prijave i druge dokumentacije;
dostavljanje informacija; omogućavanje kontrole obračunatog poreza i poreskih oslobaćanja;
obavezno otvaranje poslovnog računa; uplata poreza po odbitku; obeleđavanje akciznih pro-
izvoda; izdavanje računa za izvršen promet proizvoda i usluga.

Obaveza nečinjenja

je dužnost poreskog dužnika da se uzdrži od određene aktivnosti

ili radnje, što je propisano zakonom, kao što je dopuštanje pregleda poslovnih knjiga u cilju

kontrole utvrđivanja poreza ili radnja zabrane kojom se državi obezbeđuje fiskalni monopol

u proizvodnji, uvozu ili prodaji određenih proizvoda da bi se ostvarili javni prihodi.

Obaveza trpljenja

poreskih dužnika se propisuju davanje poreskom organu ovlašćenja

na određene radnje: omogućavanje pregleda poslovnih knjiga, dokumentacije o poslovanju;

dopuštanja kontrole isplata sa poslovnog računa; davanje izjave, i dr.

4.14.2. NAČELA PORESKOG POSTUPKA

Načela poreskog postupka mogu se svesti na sledeća:

324

◆

Zakonotost, znači da se sva prava i obaveze moraju odvijati u skladu sa zakonom;

◆

Vremensko važenje poreskih propisa - znači da se ceo postupak odvija u skladu sa
zakonom koji je na snazi u vreme vođenje poresko-upravnog postupka;

◆

Načelo uvida u činjenice, što znači da poreska uprava je dužna da obveznu na njegov
zahtev omogući uvid u pravnu i činjeničnu osnovu za donošenje akta;

◆

Načelo čuvanja službene tajne - kako se ne bi oštetila prava/autoritet poreskog obve-
znika;

◆

Načelo postupanja u dobroj veri - znači savesnost stranaka u poreskom postupku;

◆

Načelo fakticiteta - da se poreske činjenice utvrđuju prema njihovoj ekonomskoj suštini.

4.14.3. NASTANAK, ISPUNJENJE I PRESTANAK PORESKE OBAVEZE

Obaveza plaćanja poreza predstavlja dužnost poreskog obveznika da plati utvrđeni porez,

pod uslovima propisanim odgovarajućim zakonom.

325

Poreska obaveza nastaje

kada nastupi određeno stanje ili događaj koji odgovara zakonski

utvrđenom poreskom činjeničnom stanju. Utvrđivanje poreza je aktivnost poreskog organa

ili obveznika, koja se satoji u određivanju iznosa poreskog duga.

Ispunjenje poreske obaveze

sastoji se u plaćanju, o dospelosti dugovanog iznosa poreza.

U zakonu su predviđeni posebni slučajevi: prinudne npalte sa računa poreskog obveznika,

ispunjenje poreske obaveze kod likvidacije ili stečaja, u slučaju statusnih promena pravnog

lica, zatim u slučaju smrti fizičkog lica, poslovne nesposobnosti dr.

324 Članovi 4-9. istog Zakona

325 Članovi 18. do 23. istog Zakona

192

jaVnE finansijE

Poreska obaveza prestaje

: naplatom poreza; zastarelošću poreza; otpisom poreza; na drugi

način propisan zakonom (stečaj, likvidacija preduzeća, i dr).

4.15. PRAVA I OBAVEZE PORESKIH OBVEZNIKA

4.15.1. PRAVA PORESKIH OBVEZNIKA

Ukoliko se želi postići saglasnost obveznika u ispunjavanju poreskih obaveza, neophodno

je zakonsko regulisanje njegovih prava, što treba da osiguraju poreski organi.

Prava poreskih obveznika se pre svega posmatraju u kontekstu ljudskih prava i međuna-

rodnopravnih obevaza, koje poštuje veliki broj država širom sveta.

Član 8.

Evropske konvencije o ljudskim pravima

propisuje „da svako ima pravo na po-

štovanje svog privatnog i porodičnog života, doma i prepiske. Javne vlasti neće se mešati u

vršenje ovog prava sem ako to nije u skladu sa zakonom i neophodno u interesu nacionalne

bezbednosti, ili ekonomske dobrobiti države, radi sprečavanja nereda i kriminala, zaštite

zdravlja ili morala, ili radi zaštite prava i slobode drugih.”

326

Prava obveznika uglavnom svo-

de se na sledeće: pravo na informisanost i pravnu pomoć u postupku utvrđivanja i naplate

poreza; pravo na doslednu primenu poreskih propisa i preciznost poreskih normi; pravo na

sudsku zaštitu; pravo na privatnost (zabrana nepotrebnog pretresa stana od strane poreskih

organa);nedopuštenost retroaktivnog dejstva propisa;pravo na poverljivost podataka, i dr.

327

4.15.2. OBAVEZE PORESKIH OBVEZNIKA

Obaveza registracije poreskog obveznika:

podnošenjem registracione prijave kod nad-

ležnog poreskog organa gde se nalazi sedište uprave (pravno lice) ili prebivalište (fizičko lice).

Obvezniku se dodeljuje poreski identifikacioni broj -

PIB, koji

su dužni da imaju: rezidentna

pravna lica; državni organi i organizacije ili lokalne samouprave bez svojstva pravnog lica;

rezidenti preduzetnik; rezidentno fizičko lice koje ostvaruje prihode ili poseduje oporezivu

imovinu; stalna poslovna jedinica nerezidentnog pravnog lica; nerezidentno pravno lice ili

fizičko lice koje određuje zakonitog punomoćnika.

328

U većini država obaveza registracije

predviđa se samo za lica koja ostvaruju godišnji iznos prometa ili prihod iznad propisanog

(u Srbiji iznad 4,0 mil din).

Obaveza vođenja poslovnih knjiga i evidencija:

U vezi sa delatnošću koju obvljaju dužni su da vode

poslovne knjige i druge propisane evidencije radi opo-

rezivanja.

Popunjavanje poreske prijave i poreskog

bilansa vrši se na osnovu podataka iz poslovnih

knjiga

326 Srbija je ratifikovala pomenutu Konvenciju, „Sl. list SCG”, Međunarodni ugovori, br. 9/03

327 Član 24. istog Zakona

328 Član 27. istog, Zakona

Specijalni bilansi su bilansi osni-
vanja, bilans promene pravne
forme, bilans likvidacije itd.

194

jaVnE finansijE

poreskoj administraciji je kancelarijska a u prostorijama poreskog obveznika, terenska. Upo-

redna analiza poreske administracije država OECD nam govori o vrlo razvijenoj aktivnosti

poreske kontrole.

U državama članicama OECD obavlja se i simultana kontrola u saradnji sa poreskim organima
iz drugih država, što je obično utvrđeno ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja ili
posebnim ugovorima između država.

331

Izbor obveznika za kontrolu

sprovodi se prema smernicama utvrđenih godišnjih planova

ili programa kontrole, ali i na osnovu: analiza o odstupanjima u odnosu na prosečne veličine

u delatnosti ili iznosa razlike između ukupne prodaje i nabavke obveznika koji ukazuje na

potrebu provere stanja zaliha ukoliko je ova razlika visoka; podataka dobijenih upoređivanjem

poreskih prijava obveznika iz različitih poreskih perioda, dr. Programom kontrole u poreskom

informacuionom sistemu bi trebalo obezbediti da se nijedan unet podatak ne može izbrisati,

bez obzira na to što je predmet dopune, promene ili ispravke.

4.16.2. MERE ZA OTKLANJANJE UTVRĐENIH NEPRAVILNOSTI
U PRIMENI PORESKIH PROPISA U SRBIJI

Ukoliko se u toku poreske kontrole ustanovi povreda poreskih propisa, na osnovu zapi-

snika poreski organi donose rešenje kojim se obvezniku nalaže da u određenom roku otkloni

utvrđene nepravilnosti u primeni propisa. U toku poreske kontrole obvezniku se oduzima

roba u slučajevima: kada robu stavlja u promet lice koje nije registrovano za obavljanje te

delatnosti; kada se vrši proizvodnja robe radi stavljanja u promet, ukoliko se o tome ne vodi

propisana evidencija; kada se vrši transport robe bez propisane dokumentacije; kada se roba

prodaje van registraovnih prostorija. U toku poreske kontrole poreski inspektor može privre-

meno oduzeti poslovne knjige,dokumentaciju i dr, do okončanja postupka poreske konrole.

Otkrivanje poreskih krivičnih dela i njihovih izvršilaca

obavlja Poreska uprava

332

4.16.3. PRAVNA POMOĆ I MEĐUNARODNA PRAVNA POMOĆ
U PORESKIM STVARIMA

Poreska uprava može zahtevati pružanje pravne pomoći od nadlećnih organa AP i JLS, ako:

ne može sama da obavi službenu radnju; ne raspolaže odgovarajućim uređajima ili sredstvima,

neophodnim za obavljanje službene radnje i ako bi službenu radnju mogla da obavi samo uz

značajno veći trošak nego zamoljeni organ ili organizacija.

Međunarodna pravna pomoć

zasniva se na međunarodnim ugovorima. Ako pružanje

međunarodne pravne pomoći nije uređeno međunarodnim ugovorom, pravna pomoć će se

pružiti pod uslovima: ako postoji reciprocitet; ako se država koja prima pravnu pomoć oba-

veže da primljene informacije i dokumentaciju koristi samo u svrhu poreskog, prekršajnog ili

331

H. Hrustić, Finansije i poresko pravo, Isto str. 227-228

332 Član 135. do 139. istog Zakona

195

jaVni PRiHODi

krivičnog postupka; ako ne postoji opasnost da bi pružanje pravne pomoći dovelo do odavanja

službene ili profesionalne tajne ili da bi se rezidentnom poreskom obvezniku mogla naneti

šteta većih razmera.

333

Zakonom su propisani i drugi detalji u vezi pružanja pravne pomoći

Poreskoj upravi u zemlji i u inostranstvu.

4.16.4. PRESTANAK PORESKO-UPRAVNOG ODNOSA

Poreskoupravni odnos prestaje završetkom pravnih dejstava upravnog akta na osnovu

kojeg je nastao, a to su sledeći slučajevi: izvršenjem radnje poreskog dužnika (npr. plaćanjem

poreskog duga itd); naknadnim nastankom nemogućnosti daljih pravnih dejstava poreskog

upravnog odnosa (na primer, smrt dužnika, i sl); odricanjem od ovlašćenja sadržanog u

upravnom aktu (neiskorišćenjem povlastice u određenom roku isl); donošenjem kasnijeg

akta u istoj stvari ili je u pitanju gašenje poreskoupravnog odnosa.

4.16.5. KAZNE ZA PORESKE DELIKTE

Obveznici moraju unapred biti upoznati sa propisanim kaznama, a visina kazni srazmerna

je stepenu posledica neizvršenja poreskih obaveza. Propisane kazne za

poreska krivična dela

nedozvoljen promet akciznih proizvoda, nedozvoljrno skladištenje robe, kao što su izbegava-

nje plaćanja poreza, nedozvoljeno vršenje prometa proizvoda i usluga, sadrže osim novčane

kazne i kaznu zatvora,

334

zabranu vršenja delatnosti, poziva idr. U određenim slučajevima

oduzimaju se pokretna/nepokretna dobra-predmet krivičnog dela/ prekršaja. Za neispunjenje

poreskih obaveza, obveznik je dužan da plati i propisani iznos kamate. Porerski prekršaji su

oblik protivpravnog ponašanja obveznika kojim se povređuje poreski propis, što je od manje

društvene opasnosti od krivičnih dela. Kazne mogu biti novčane i nenovčane, s tim što se

novčane kazne izriču u paušalnom iznosu ili po sistemu „od....do” dinara.

4.17. ORGANIZACIJA PORESKE UPRAVE I NJENE NADLEŽNOSTI

4.17.1. NADLEŽNOSTI I OVLAŠĆENJA PORESKE UPRAVE

Odredbama zakona

Poreska uprava ima sledeće nadležnosti i ovlašćenja:

vrši registraciju

poreskih obveznika dodeljivanjem PIB i vodi njihov jedinstveni registar; vrši utvrđivanje pore-

za poreskih obveznika; vrši poresku kontrolu; vrši redovnu i prinudnu naplatu poreza; otkriva

poreska krivična dela i injihove izvršioce; podnosi zahteve za pokretanje postupka za prekr-

šaje; odlučuje o žalbama podnetim protiv poreskih rešenja; stara se o primeni međunarodnih

ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja; razvija jedinstveni poreski informacioni

sistem; vodi poresko računovodstvo; sprovodi obuku zaposlenih; vrši nadzor nad primenom

333 Član 155. do 159. istog Zakona

334 Prema odredbama člana 173. do 176. Zakona, kazne zatvora se mogu izreći od tri meseca do deset godina

197

jaVni PRiHODi

4.17.3. PORESKI INFORMACIONI SISTEM

Informacioni sistem Poreske uprave u Srbiji, kao i u većini zemalja u svetu, jedinstven je

i obezbeđuje standarde, klasifikacije i nomenklature, kodiranje podataka, tehniku obrade,

prenos i iskazivanje podataka.

337

Poreski informacioni sistem obuhvata računarsku opremu

(hardver, softver, komunikaciona oprema) i odgovarajuće metode, koji se zajednički koriste

u prikupljanju, obradi, čuvanju i korišćenju informacija radi kontrole. Informacioni sistem je

glavni izvor podataka o svim bitnim elementima za utvrđivanje i kontrolu naplate poreskih

prihoda po veličini, vrsti i lokalitetu. Poreskim organima stoji na raspolaganju potpuni uvid

u sve obaveze i plaćanja obveznika po vrstama poreza i lokalitetu.To utiče i na donošenje

kvalitetnijih odluka koje počivaju na blagovremenim i pouzdanim informacijama.

337 Član 164. istog Zakona

198

jaVnE finansijE

4.17.4. ZNAČAJ STABILNOSTI PORESKOG SISTEMA

Poreska politika i poreska administracija su u odnosu u kojem postoji međusobni povratni

uticaj, naročito u pripremi novih poreskih propisa, jer veliki broj oslobađenja i olakčica kom-

plikuje primenu tih zakona u praksi. Takođe, za makroekonomsku stabilnost neophodno je

poreski sistem bude stabilan, uz što manje i što ređe promene.

Poreski propisi ne smeju

sadržavati bilo kakve kontradiktorne odredbe, teško ih je u praksi primeniti, pa se najveći broj

država u svetu bavi pojednostavljivanjem poreskih propisa, u pravcu dobrovoljnih ispunjava-

nja porerskih obaveza.

Upravljanje rizicima u naplati poreskih prihoda

je u stalnom razvoju

u cilju pronalaženju optimalnih rešenja. Imajući u vidu tekuće poreske prihode procenjuju

se potencijalni, utvrđuju se i rangiraju mogućnosti rizika i vrši projekcija zaštite od rizika uz

ostvarivanje najnižih troškova. Proces globalizacije kroz povećanje različitih vrsta dohotka

zarađenog u inostranstvu, utiče na nivo osposobljenosti poreske administracije da verifikuje

tačnost podataka iz poreskih prijava obveznika, uz poštavanje međunarodnih ugovora.

4.17.5. POKAZATELJI RADA PORESKE ADMINISTRACIJE

Poreska administracija se smatra efikasnom ukoliko svojim radom može da utiče na pove-

ćanje poreskih prihoda i na smanjenje poreskog gapa - razlike između stvarnih i potencijalnih

prihoda.

Poreski gap

predstavlja razliku između stvarno naplaćenih i potencijalnih poreskih

prihoda, koji bi se ostvarili da su se dosledno primenili poreski propisi.

Najčešći pokazatelji o oceni rada poreske administracije su: iznos i procenat naplaćenih

poreskih prihoda u odnosu na planiranje; učešće troškova u naplaćenim poreskim prihodima;

broj i iznos utvrđenih grešaka kroz plaćene kamate obveznicima; broj procesuiranih prijava,

izvršenih revizija, otkrivenih prekršaja, iznos naplate otkrivenih poreskih utajenih prihoda;

broj žalbi obveznika, prigovora i sugestija.

338

Na primer, u Austriji, Kanadi, Holandiji, Švedskoj, Nemačkoj, Finskoj i Norveškoj, efi-

kasnost rada poreske administracije ocenjuje se učešćem troškova u ukupno naplaćenim

poreskim prihodima, iznosom troškova naplate po obvezniku, vremenom trajanja žalbenog

postupka. U Španiji se najčešće uzima učešće troškova u ostvarenih prihodima, zatim, broj

obveznika koji su bili predmet kontrole i iznos otkrivenih prihoda nakon izvršenih kontrola.

Kao pokazatelj o radu poreske administracije koristi se i izveštaj o radu. U Francuskoj, mini-
startsvo finansija prati rezultate rada sva tri nivoa poreske administracije: Generalne poreske
direkcije, regionalnih direkcija i lokalnih organa. Učešće troškova u ukupnim poreskim priho-
dima smatra se važnim pokazateljem, kao i nivo ispunjavanja poreskih obaveza i izvršavanje
postavljenih ciljeva i zadataka, itd.

Unapređenje rada i saradnja sa obveznicima bi morali da budu stalni zadatak poreske

administracije

radi promovisanja pozitivnog stava prema poreskom sistemu, što uključuje i

neophodnost razvoja poreske kulture.

338 H. Hrustić, Finansije i poresko pravo, isto, str. 246-247.

200

jaVnE finansijE

Zaštita od političkog uticaja značajna

je mera za demokratsko funkcionisanje

institucionalnog sistema.

Nezavisnost rada poreske administracije podrazumeva:

finansijsku nezavisnost;

administrativnu nezavisnost, tako da sama određuje administrativnu politiku i cilje-

ve; nadležnost u zapošljavanju osoblja, određivanju zarada, napredovanju u radnoj

karijeri, obavljanju programa obuke i unutrašnjoj kontoli rada.

Druga važna tendencija

u razvoju poreske administracije je integracija

(objedinjava-

nje) carinske i poreske administracije

(Danska, Kanada, Meksiko, Venecuela i dr), u

cilju poboljšanja kvaliteta usluga prema obveznicima.

Treća tendencija je

u tome da je jedan broj država, kroz reformu poreske administracije

opredelio za

privatizaciju svih ili jednog dela funkcija poreske adminstracije

(za

određeni procenat od naplate poreskih prihoda).U SAD većina država za neke poslove

poreske administracije, poput arhiviranja dokumentacije, naplate, poštanskih usluga,

kompjuterskog programiranja, itd, koristi privatni sektor.

U Španiji je 1992. godine počela sa radom državna

Agencija za poresko administriranje

- Agencia Estatel

de Administration Tributaria - AEAT.

U Peruu, poreska

agencija

- Superintencia Nacional de Administracion

Tributaria - UNAT je javna agencija, koja uživa finan-

sijsku, administrativnu, tehničku i funkcionalnu nezavi-

snost. Učestvuje i u kreiranju fiskalne politike, organizu-

je rad administracije, obavlja sve poslove utvrđivanja,

naplate i kontole poreza. Finansira se iz sredstava čija je

visna određena u procentu od 3% od ukupno naplaćenih poreskih prihoda. Navedeni primer

sledila je i

Venecuela

, u kojoj se nezavisna poreska administracija - Servicio Nacional Integra-

do de Administracion Tributaria _ SENIAT, finansira iz sredstava čiju visinu određuje vlada

od 3% do 5% od naplaćenih poreskih prihoda.

Argentina, Kolumbija i Meksiko

su kroz re-

formu poreske administracije privatizovale mnoge poslove poreskog informacionog sistema.

I u afričkim zemljama:

Zambiji, Keniji, Tanzaniji, Gani i Ugandi,

je u okviru reforme

javnog sektora izdvojeno administriranje porezima osnivanjem samostalnih agencija, kako bi

se poboljšala efikasnost rada. Te agencije finansiraju se iz sredstava određenih po utvrđenom

procentu od iznosa naplaćenih poreskih prihoda.

Singapur

je neke funkcije poreske administracije, poput administriranja poreza na doho-

dak, poreza na imovinu, pripreme pregovora za međunarodne poreske ugovore i administrira-

nje nekih prihodno manjih poreza, preneo iz departmana za unutrašnje prihode na samostalni

organ za unutrašnje prihode Singapura - The Inland Revenue Autority of Singapore - IRAS.

340

340 H. Hrustić, isto, str. 258-259.

U Španiji i u nekoliko država
Latinske Amerike, osnovane
su nezavisne agencije za javne
prihode, sa ciljem da zamene
tradicionalno organizovane po-
reske i carinske organe.

201

jaVni PRiHODi

4.19. PITANJA

1.   Objasnite pojam i značaj javnih prihoda, karakteristike javnih prihoda i njihovo ubiranje?
2.   Definišite fiskalni sistem i objasnite šta je poreski monizam a šta poreski pluralizam?
3.   Navedite i objasnite međunarodne klasifi kacije javnih prihoda, i njihovu primenu u Srbiji?
4.   Nabrojte klasifikacije poreza prema raznim kriterijumima iz udžbenika?
5.   Nabrojte redovne i ostale javne prihode i primanja, prema Zakonu o budžetskom sistemu?
6.   Nabrojte javne prihode i primanja za finansiranje nadležnosti Republike?
7.   Nabrojte prihode i primanja za finansiranje nadležnosti pokrajne i jedinica lokalne samouprave?
8.   Objasnite šta obuhvata konsolidovani bilans javnih prihoda Republike?
9.   Definišite porez i nabrojte lične i materijalne elemente oporezivanja?
10.   Navedite načela oporezivanja prema A.Smitu i Vagnerova načela?
11.   Navedite Masgrejvijeve zahteve oporezivanja i pet Stiglicovih poželjnih principa svakog poreskog

sistema?

12.  Objasnite važnost principa stručnosti poreske vlasti i navedite primer neke uspešne države?
13.  Objasnite pojam i vrste poreske evazije, posledice i moguća rešenja problema?
14.   Objasnite pojam i faze pranja novca i razmere problema i posledice?
15.  Navedite međunarodnu i domaću regulativu za sprečavanje pranja novca?
16.  Navedite obuhvat subjekata u tri grupe institucija i ulogu Uprave za sprečavanje pranja novca?
17.   Definišite prevaljivanje poreza i faze njegovog delovanja?
18.   Objasnite značenje oporezivanja imovine u statici i imovine u dinamici i nabrojte vrste poreza

na imovinu?

19. Šta obuhvata porez na imovinu, a šta porez na nasleđe i poklon, navedeite stope i izuzetke opo-

rezivanja?

20. Šta obuhvata porez na prenos apsolutnih prava, navedite poreske stope i poreska oslobođenja?
21. Šta znači ceduralni, šta sintetički, šta mešoviti sistem poreza na dohodak građana, i koji se pri-

menjuje u Srbiji?

22.   Nabrojte vrste (grupe) oporezivih prihoda u Srbiji?
23.  Objasnite oporezivanje nerezidenata-fizičkih lica prema poreskim propisima Srbije?
24.   Objasnite oporezivanje zarada: predmet oporezivanja, poreski obvznik, poreska osnovica, stopa

poreza, poreski kredit, oslobođenja i odbici i izbegavanje dvostrukog oporezivanja?

25.   Kako se oprezuje prihod od poljoprivrede i šumarstva, a kako od samostalne delatnosti?
26.   Kako se vrši oporezivanje prihoda od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine?
27.   Šta obuhvata porez na dohodak od kapitala a šta porez na prihod od nepokretnosti i navedite

stope?

28.   Šta obuhvata porez na kapitalne dobitke, a šta porez na ostale prihode i navedite stope?
29.   Nabrojte obveznike poreza na dobit u Srbiji i status nerezidenata i stalne poslovne jedinice?
30.   Objasnite pitanja vezana za poresku osnovicu poreza na dobit pravnog lica (opreziva dobit,

usklađivanje prihoda i rashoda, dobici, gubici)?

31. Objasnite poreski tretman likvidacije i stečaja poreskih obveznika, poreski period i poresku stopu?

JAVNI RASHODI

Exempla docent

Primeri uče.

204

jaVnE finansijE

5.1. CILJ UČENJA

Svrha učenja ovog poglavlja je da budete u stanju da:

◆

Razumete teorije o javnim rashodima,

◆

Znate principe javnih rashoda,

◆

Znate međunarodne klasifikacije javnih rashoda i primenu klasifikacije u Srbiji,

◆

Navedete vrste javnih rashoda prema raznim kriterijumima podele,

◆

Znate javne rashode i izdatke budžeta Srbije,

◆

Znate značenje pojma aproprijacije i finansijskog planiranja,

◆

Znate ko odgovara za preuzete obaveze kod trošenja budžetskih sredstava,

◆

Zašto se plaćanja iz budžeta zasnivaju na knjigovodstenim dokumentima,

◆

Kako se vrši promena u aproprijacijama tokom budžetske godine, i privremenoj obustavi
izvšenja budžeta,

◆

Znate koliko iznose tekuća i stalna budžetska rezerva,

◆

Znate ko odgovara za trošenje budžetskih sredstava i davanje garancija,

◆

Znate ko odgovara za budžetsko računovodstvo i donošenje računovodstvenih propisa,

◆

Znate ko podnosi skupštini izveštaj i predlog završnog računa budžeta,

◆

Znate obuhvat interne finansijske kotrole, finansijskog upravljanja i značenje njihove har-
monizacije,

◆

Znate zašto se obustavljaju nalozi bez pokrića i o obustavi prenosa sredstava,

◆

Znate strukturu javnih rashoda Republike, AP, JLS i OOSO - konsolidovani bilans za 2011.
godinu,

◆

Znate uzroke stalnog rasta javnih rashoda.

5.2. TEORIJE O JAVNIM RASHODIMA

U finansijkoj literaturi postoje brojne definicije i teorije o pojmu i suštitni javnih rashoda.

Zajednička karakteristika svih definicija je da su

javni rashodi novčano obezbeđenje jav-

nih potreba

odnosno finansiranja države i državnih funkcija, uključujući ekonomske i

socijalne transfere.

Odlučivanje o visini i strukturi javnih rashoda zavisi od političkog i ekonomskog uređenja

i stanja u jednoj zemlji, tehnološkog razvoja, istorijske tradicije i običaja.

Kada su u pitanju teorije javnih rashoda, razlikujemo

dve najvažnije: kalasičnu finansij-

sku teoriju

(ili teoriju minimaliteta javnih rashoda), koja je bila zastupljena do pojave Velike

depresije iz tridesetih godina XX veka,

i savremenu finansijska teorija

(teorija intervenci-

onizma države u privredi), koja je nastala u vreme rešavanja pomenute najveće ekonomske

krize u prošlom veku i traje i danas, kako u teoriji (neokejnsijanaca) tako i u praksi, u vreme

aktuelne svetske ekonomske krize. Postoje i druge teorije i klasifikacije.

206

jaVnE finansijE

intervencionizam se jasno ogleda kroz nekoliko osnovnih pravaca:

1) Jačanje državnog sektora nad sredstvima za proizvodnju, uz jačanje državnih ili javnih

investicija i jačanja države u privatnim preduzećima.

2) Zahvatanje sve većeg dela nacionalnog dohotka od strane države i njegova prera-

spodela kroz državne institucije ili njena neposredna potrošnja. Danas država zahvata

i neposredno raspodeljuje od 30-50% nacionalnog dohotka u većini privreda u svetu.

3) Preuzimanje određenih ključnih privrednih grana i grana koje traže novu tehnologiju

i ogroman kapital, jer zbog niske profitne stope privatni kapital ne želi ići u te grane

(vasionska istraživanja, melioracije, saobraćaj i dr.).

4) Sprovođenje kompleksnih razvojnih programa od strane države a naročito programa

vezanih za otklanjanje razvojnog zaostajanja grana, oblasti, regiona i dr.

5) Korišćenje koordiniranih mera fiskalne i monetarne politike u njihovom anticikličnom

delovanju;

6) Preuzimanje najvećeg dela obaveza iz međunarodnih ekonomskih odnosa, odnosno

politika platnog i trgovinskog bilansa, deviznih rezervi i deviznog kursa.

Nastanak državnog intervencionizma dovodi do celog niza novih i proširenja postojećih

oblika rashoda, kao što su:

a) Državne ili javne investicije,

b) Stimulacija razvoja pojedinih privrednih grana,

c) Širenje javnog sektora u privredi kao celini (mešovita privreda),

d) Javni rashodi kao poseban instrument razvoja,

e) Uticaji na području novca, kredita, banaka, platnog i trgovinskog bilansa,

f) Delovanje kroz određene oblike javnih rashoda (pomoć nezaposlenim, socijalna

davanja, penzije i sl.).

U tim novim odnosima postale su neodržive i teze klasičnog laissez fairea o neutral-

nosti javnih finansija u odnosu na privredu i o „državi kao noćnom čuvaru mira i poretka„

(unutrašnjeg poretka i spoljne sigurnosti).

Država se „poziva u pomoć” u kriznim situacijama, kakvih je u poslednjih dvadesetak

godina bilo najmanje 5-6, od kojih se ona nastala sa hipotekarnim tržištem u SAD 2007.

godine smatra jedna od težih.

343

Prema shvatanje prof. D. Popovića, postoji više razloga za obezbeđivanje rashoda za javni

sektor: potreba za uređivanjem pravnog poretka, obezbeđivanje javnih dobara, rešavanje

problema tzv. ekstranalija (posebno slučajeva dejstva više sile), sprovođenje politike pravične

raspodele dohotka i obezbeđivanje uslova makroekonomske stabilnosti.

344

343 Geopolotika, 1. maj 2007. godine, str. 67-68.

344 D. Popović, Nauka o porezima i poresko pravo, Savremena administracija, Beograd, 1997.godine, str. 8-9.

207

jaVni RasHODi

5.3. PRinciPi jaVniH RasHODa

Javni rashodi imaju određene karakteristike koje su im zajedničke, i to u raznim državama-

s različitim društvenim uređenjem.To znači da se mogu postaviti i neki principi koji su im

zajednički u pogledu prirode, korisnosti, upotrebe, pokrića, strukture rashoda i dr.

Osnovni principi (načela)javnih rashoda su sledeći:

◆

Usklađivanje kretanja rashoda s kretanjem nacionalnog dohotka ili društvenog proi-
zvoda,

◆

Proporcionalno zadovoljavanje društvenih potreba,

◆

Društveni interes u stvaranju javnih rashoda,

◆

Načelo uravnotežavanja rashoda i prihoda, odnosno načelo ravnoteže u finansijskim i
privrednim bilansima,

◆

Principi najveće društvene korisnosti, odnosno štednje u trošenju javnih sredstava,

◆

Načelo održavanja određene strukture javnih rashoda.

345

5.3.1. USKLAĐIVANJE KRETANJA JAVNIH RASHODA
SA KRETANJEM NACIONALNOG DOHOTKA

Savremena ekonomska kriza pokazala je od kolikog je značaja ovaj princip javnih rashoda.

Naime, svako trošenje „preko gubera”, kako se u našem narodu kaže, kada neko troši više nego

što stvara (zarađuje), neminovno dovodi do krize, bilo da se radi o jednom domaćinstvu ili

o državi. Prema aktuelnim statistikama, u SAD se u ovim godinama krize štednja kreće oko

nule, dok u Kini i Indiji prelazi 20% dohotka. Razlika je očigledna, ali je životna filozofija di-

jametralno suprotna: u prvom slučaju imamo potrošački mentaltet koji je stvaran decenijama

- da se troši ono što će se tek zaraditi (stvoriti); u drugom je negovan kult štednje, za bolju i

sigurniju budućnost. Poznato nam je da se iz štednje stvaraju uslovi za nove investicije i nova

radna mesta, a time i viši standard.

Zaduživanje države je prihvatljivo, pre svega, ako se radi o produktivnim ulaganjima koja

će rezultirati u stvaranju novih proizvoda ili objekata infrastrukture koji će biti u stanju da se

otplaćuju iz sopstvenih prihoda. Na primer, ako se radi izgradnji hidro- ili termo-centrala,

gasovoda, toplovoda, vodovoda, autoputeva i sličnih poduhvata koji će puštanjem u upotrebu

garantovati najmanji iznos prihoda za otplatu kredita i kamata i ostatak sredstava za sopstveno

održavanje i određenu akumulaciju.

Najnepovoljnija varijanta je zaduživanje za tekući budžetski deficita

346

jer se na taj način

dug samo uvećava a time umanjuje mogućnost za otplatu kredita i zajmova, uzetih kako u

zemlji tako i u inostranstvu, smanjuje rejting zemlje i poskupljuje nova uzaduženja.

345 B. Jelačić, isto str. 360.

346 Prema kriterijumima ekonomske konvergencije EU dopušten je da tekući budžetski deficit bude do 3% BDP

zemlje u tekućoj godini, a javni dug 60% BDP

209

jaVni RasHODi

Novija shvatanja teorije i praktična finansijska politika polaze od suprotnog stava. Naime,

takvim ponašanjem država kao veliki potrošač samo produbljuje krizu. Zbog toga bi

država

trebala upravo u periodu krize i recesije da poveća svoje rashode

. Izvodeći javne rashode,

vršeći investiranje, nabavku opreme i robe, dolazi do porasta javne potrošnje,

što predstavlja

impuls za dalji privredni rast i stabilizaciju privrede

. Takvu aktivnu politiku u periodu krize

država ne može voditi na bazi redovnih prihoda, već najčešće pribegava javnom dugu koji

će otplatiti, u krajnjem periodu, kada se privredna situacija popravi. Ali se pritom ulaganja u

najvećoj mogućoj meri usmeravati u produktivne svrhe, a što manje u socijalna davanja. Po-

znato je da je američki predsednik Ruzvelt u vreme Velike depresije u SAD, smanjio socijalna

davanja a povećao zapošljavanja (čuveni Novi dogovor).

Time je, konačno, načelo godišnje ravnoteže javnih finansija ustupilo mesto dugoročnoj

ravnoteži, odnosno dugoročnom procesu uravnotežavanja prihoda i rashoda, koji se u mo-

dernim privredama isto tako redovno i ne ostvaruje.

349

5.3.5. NAJVEĆA DRUŠTVENA KORISNOST

Princip najveće društvene korisnosti, odnosno štednje u trošenju javnih sredstava podrzu-

meva domaćinsko gazdovanje sredstvima javnih prihoda. To se, pre svega misli, na rukovanje

javnim sredstvima kao što se ponaša dobar domaćin u svojoj kući (setimo se etimologije reči

„ekonomija”). Znači, ne smeju se neracionalno i nedomaćinski trošiti sredstva javnih prihoda.

„Obezbeđivanjem javnih dobara država može vršiti tako što će obezbediti sledeće vrste javnih
dobara:

◆

čista javna dobra - narodna odbrana, uprava, zaštita šivotne sredine...,

◆

nečista (mešovita) javna dobra-saobraćaj, obrazovanje, zdravstvo...i

◆

zaslužna javna dobra - obavezna protivpožarna zaštita, obavezno korišćenje pojaseva
u vožnji, obavezna vakcinacija...”

350

5.3.6. ODRŽAVANJE ODREĐENE STRUKTURE JAVNIH RASHODA

Ovo načelo podrzumeva da se ne smeju vršiti značajnije promene u strukturi javnih ras-

hoda. Na primer, nije poželjno da se povećavaju plate zaposlenih u državnoj administraciji

na štetu sredstava za privredni razvoj, socijalne zaštite ili odbrane zemlje, i sl.

349 Ministar finansija

dr Lazar Paču

u Vladi Nikole Pašića (pre sto godina) smatrao je da treba poštovati samo

dva budžetska principa: princip budžetske ravnoteže i princip javnosti rada

i država neće nikada biti u

problemu.

350 B. Raičević, Javne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2007. god. str. 42-43.

210

jaVnE finansijE

5.4. KLASIFIKACIJE JAVNIH RASHODA

U savremenoj fiskalnoj teoriji i politici karakteristične su dve sistematizacije (klasifikacije)

javnih rashoda, i to: 1) Klasifikacija MMF i 2) K1asifikacija OECD.

5.4.1. KLASIFIKACIJA MMF

Međunarodni monetarni fond

klasifikuje javne rashode po funkcionalnom i ekonom-

skom kriteriju.

Strukturu rashoda po funkcionalnoj klasifikaciji javnih rashoda komponuju:

1) Rashodi javnih službi,

2) Rashodi narodne odbrane,

3) Rashodi školstva,

4) Rashodi zdravstva,

5) Rashodi socijalnog osiguranja,

6) Rashodi stanovanja,

7) Rashodi komunalnih usluga,

8) Rashodi ekonomskih funkcija države i

9) Rashodi ostalih funkcija.

Strukturu rashoda po kriterijumu ekonomskih funkcija (namena) čine:

1) Rashodi za javne nabavke dobara i usluga (uključuju i plate zaposlenih u javnom sek-

toru i državnim službama),

2) Transferni rashodi (ekonomski i socijalni transferi, i interbudžetski transferi),

3) Rashodi na ime kamate na javni dug,

4) Kapitalni javni rashodi i

5) Transferni rashodi u korist inostranstva.

5.4.2. KLASIFIKACIJA OECD

metodologiji OECD

, javni rashodi se sistematizuju na:

1) Tradicionalne javne rashode,

2) Rashode socijalne države i

3) Rashode mešovite privrede.

Tradicionalni javni rashodi

obuhvataju rashode na ime „proizvodnje„ i distribucije javnih

dobara (narodna odbrana i javne službe).

Rashodi socijalne države

predstavljaju rashode na ime „proizvodnje i distribucije zajed-

ničkih dobara (nauka, obrazovanje, zdravstvo, stanovanje i zajedničke službe) i rashodi na

ime socijalnih primanja (penzije, bolovanja, porodični dodaci i dodaci nezaposlenih).

U rashode mešovite privrede

spadaju rashodi na ime ekonomskih usluga (prometa ka-

pitala i subvencije), rashodi na ime kamate na javni dug i rashodi na ime neto pozajmica.

212

jaVnE finansijE

◆

Prema nivou vlasti

koja koristi javne rashode: javni rashodi se dele prema tome

koji nivo vlasti je nosilac rashoda (federalna vlast, vlast federalnih jedinica, lokalna

vlast),

◆

Podela na proizvodne i transferne javne rashode

: U prvoj grupi su realni i investi-

cioni rashodi. Realni rashodi se odnose na administrativne troškove države (zarade

i ostali troškovi). Investicioni (kapitalni) javni rashodi su ulaganja od kojih se u

budućnosti očekuje prihod ili protivuvrednost u ekonomskim dobrima (stambena

izgradnja, rezultati naučnih istraživanja). Investicioni rashodi doprinose rastu BDP

zemlje.

◆

Transfernim javnim rashodima

vrši se preraspodela nacionalnog dohotka, tako što

se određen iznos finansijskih sredstava prenosi izvesnim kategorijama stanovništva

ili granama privrede. Tipičan primer transfernih rashoda je socijlna pomoć siro-

mašnim građanima, pomoć nezaposlenima, subvencije nekim granama privrede.

Pojava transfernih rashoda vezana je za jačanje uloge države. U savremenim uslo-

vima, ekonomski i socijalni transferi sve značajnije učestvuju u ukupnim javnim

rashodima, a često su razlog rasta ukupnih javnih rashoda.

Posebna vrsta transfera su subvencije.

To je materijalna pomoć koju država daje pre-

duzećima u skladu sa razvojnom i socijalnom politikom, da bi se uticalo na smanjenje cena

njihovih proizvoda/usluga ili radi podsticanja proizvodnje i ostvarivanja dohotka.

5.6. JAVNI RASHODI BUDŽETA SRBIJE

5.6.1. JAVNI RASHODI I IZDACI REPUBLIKE

Prema odredbama Zakona o budžetskom sistemu Srbije

353

javne rashode i izdatke države

čine, i to:

Javni rashodi:

1) rashodi za zaposlene;

2) rashodi za robe i usluge;

3) amortizacija i upotreba sredstava za rad;

4) otplate kamata i pratećih troškova zaduživanja;

5) subvencije;

6) dotacije i transferi;

7) obavezno socijalno osiguranje i socijalna zaštita;

8) ostali rashodi (porezi, obavezne takse, novčane kazne, penali i dr.).

Izdaci države su:

1) izdaci za nabavku nefinansijske imovine;

2) izdaci za otplatu glavnice;

3) izdaci za nabavku finansijske imovine.

353 Član 27. Zakona o budžetskom sistemu

213

jaVni RasHODi

5.6.2. DODELJIVANJE APROPRIJACIJA I FINANSIJSKO PLANIRANJE

Odredbama Zakona o budžetskom sistemu

354

propisano je da u roku od 15 dana od dana

stupanja na snagu zakona o budžetu za odnosnu godinu, odnosno odluke o budžetu, di-

rektni korisnici budžetskih sredstava, koji su odgovorni za indirektne korisnike budžetskih

sredstava,

vrše raspodelu sredstava indirektnim korisnicima u okviru svojih odobrenih

aproprijacija i o tome obaveštavaju svakog indirektnog korisnika,

po dobijenoj saglasnosti

Uprave za trezor, odnosno trezora lokalne vlasti. Za direktne korisnike koji iskazuju rashode

u programskom delu budžeta rok je 30 dana.

Direktnom korisniku budžetskih sredstava, koji ne postupi u skladu sa pomenutim odred-

bama neće se dozvoliti korišćenje aproprijacija.

Aproprijacija je od strane Narodne skupštine, odnosno skupštine lokalne vlasti, zakonom o
budžetu Republike Srbije, odnosno odlukom o budžetu lokalne vlasti, dato ovlašćenje Vladi,
odnosno nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti, za trošenje javnih sredstava do određe-
nog iznosa i za određene namene za budžetsku godinu, odnosno iznos sredstava utvrđen u
finansijskom planu organizacije za obavezno socijalno osiguranje za određene namene; stalna
aproprijacija je aproprijacija u budžetu kojom se obavezno utvrđuju sredstva na ime otplate
duga i datih garancija; aproprijacije za indirektne korisnike budžetskih sredstava se iskazuju
zbirno po vrstama indirektnih korisnika i namenama sredstava u okviru razdela direktnog kori-
snika koji je, u budžetskom smislu, odgovoran za te indirektne korisnike budžetskih sredstava.
Član 2. Zakona o budžetskom sistemu

Direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava koji donose finansijske planove na

osnovu zakona, koje su dužni da usklade sa odobrenim aproprijacijama u budžetu.

Direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava koji po zakonu nemaju utvrđenu oba-

vezu donošenja finansijskih planova, donose plan za korišćenje onih aproprijacija za koje obim

i namena nije unapred zakonom određena i to po bližim namenama i aktivnostima. Rok za

donošenje tog akata je 45 dana od dana stupanja na snagu zakona o budžetu Republike Srbije,

odnosno odluke o budžetu lokalne vlasti.

Ministarstvo, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije planira likvidnost, od-

nosno gotovinski tok budžeta na osnovu prihoda i primanja, te rashoda i izdataka, u okviru

planova za izvršenje budžeta, koje priprema direktni korisnik budžetskih sredstava, u skladu

sa metodologijom i u rokovima koje propisuje ministar tj. lokalni organ uprave za finansije.

Plan izvršenja budžeta predstavlja pregled planiranih prihoda i primanja direktnog kori-

snika budžetskih sredstava prema izvoru finansiranja i pregled planiranih rashoda i izdataka.

Korisnik budžetskih sredstava, koji određeni rashod izvršava iz sredstava budžeta i iz dru-

gih prihoda, obavezan je da izmirenje tog rashoda prvo vrši iz tih drugih izvora. Određivanje

obima rashoda direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava u određenom periodu.

Direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava mogu da vrše plaćanja do visine rasho-

da koje, za tromesečni ili neki drugi period, odredi ministar, odnosno lokalni organ nadležan

354 Član 50. do 53. Zakona o budžetskom sistemu

215

jaVni RasHODi

5.6.4. ZAKLJUČIVANJE UGOVORA O JAVNIM NABAVKAMA

Ugovori o nabavci dobara, finansijske imovine, pružanju usluga ili izvođenju građevinskih

radova, koje zaključuju direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava i korisnici sredstava

organizacija za obavezno socijalno osiguranje,

moraju biti zaključeni u skladu sa propisima

koji regulišu javne nabavke

357

Zakonom o javniim nabavkama: uređuju se uslovi, način i postupak nabavke dobara i
usluga i ustupanja izvođenja radova u slučajevima kada je naručilac tih nabavki državni
organ, organizacija, ustanova ili drugo pravno lice određeno ovim zakonom; određuje
način evidentiranja ugovora i drugih podataka o javnim nabavkama, kao i način zaštite
prava ponuđača; obrazuje Uprava za javne nabavke, kao organizacija nadležna za obav-
ljanje stručnih poslova u oblasti javnih nabavki; uređuju i druga pitanja od značaja za
javne nabavke. (član 1. Zakona)

Odredbe zakona ne odnose se na nabavke: 1) od organizacija koje se, u smislu ovog za-
kona, smatraju naručiocem i koje su osnovane za obavljanje delatnosti pružanja usluga
koje su predmet javne nabavke; 2) po osnovu međunarodnog sporazuma koji se odnosi
na isporuke dobara, izvođenje radova, pružanje usluga ili javne konkurse za nacrte, ko-
jim je predviđena zajednička primena ili eksploatacija projekta od strane država, odno-
sno organizacija koje su ga zaključile; 3) radi obezbeđivanja osnovnih životnih uslova u
slučajevima elementarnih nepogoda, drugih nesreća ili havarija, u skladu sa propisima
kojima se uređuje zaštita od takvih nepogoda, nesreća odnosno havarija; 4) naoružanja i
druge nabavke koje su kao poverljive određene posebnim propisima. Naručilac ove vrste
nabavke dužan je da najkasnije do 31. januara tekuće godine obavesti Upravu za javne
nabavke o planiranim nabavkama u toj godini. (član 2. Zakona)

357 Član 57. istog Zakona

216

jaVnE finansijE

5.6.5. PLAĆANJE IZ BUDŽETA-KNJIGOVODSTVENA DOKUMENTACIJA

Rashod iz budžeta zasniva se na knjigovodstvenoj dokumentaciji.

358

Pravni osnov i iznos

preuzetih obaveza, koji proističu iz izvorne knjigovodstvene dokumentacije, moraju biti sači-

njeni i potvrđeni u pisanoj formi pre plaćanja obaveze. Ministar bliže uređuje način nastanka

obaveze, izveštavanje o preuzetim obavezama i način plaćanja, koje se vrši iz republičkog,

odnosno budžeta JLS. Ove odredbe shodno se primenjuju na obaveze OOSO. Plaćanja sa

konsolidovanog računa trezora za realizaciju obaveza drugih korisnika javnih sredstava koji

su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora neće se vršiti ukoliko ovi korisnici nisu

dobili saglasnost na finansijski plan na način propisan zakonom, odnosno aktom skupštine

lokalne vlasti i ukoliko taj plan nisu dostavili Upravi za trezor.

U slučaju da za izvršenje određenog plaćanja

nije postojao pravni osnov, direktni, odno-

sno indirektni korisnik budžetskih sredstava obavezan je da

odmah zatraži povraćaj sred-

stava u budžet

359

Ako se sredstva vrate u istoj fiskalnoj godini u kojoj je plaćanje izvršeno,

za iznos vraćenih sredstava umanjuje se odgovarajuća aproprijacija korisnika budžetskih

sredstava kome je izvršen povraćaj. Ovo pravila shodno se primenjuju na povraćaj sredstava

organizacija za obavezno socijalno osiguranje. Po isteku fiskalne godine, direktni i indirektni

korisnici budžetskih sredstava vratiće u budžet sredstva koja su im preneta u skladu sa aktom

o budžetu, a nisu utrošena, o čemu bliže propise donosi ministar finansija.

5.6.6. PROMENE U APROPRIJACIJAMA U TOKU GODINE

U slučaju da se u toku godine obim poslovanja ili ovlašćenja direktnog, odnosno njegovog

indirektnog korisnika budžetskih sredstava promeni, iznos aproprijacija izdvojenih za aktiv-

nosti tog korisnika povećaće se, odnosno smanjiti.

360

Ako se obim poslovanja ili ovlašćenja

direktnog, odnosno njegovog indirektnog korisnika budžetskih sredstava poveća, sredstva će

se obezbediti iz tekuće budžetske rezerve.

U slučaju osnivanja novog direktnog/indirektnog korisnika budžetskih sredstava, sredstva

za njegovo poslovanje ili ovlašćenja obezbeđuju se iz tekuće budžetske rezerve.

Ako korisnik budžetskih sredstava prestane da postoji, a njegovi zadaci nisu preneti na

drugog korisnika budžetskih sredstava, neiskorišćena sredstva se prenose u tekuću budžet-

sku rezervu i mogu se koristiti za namene za koje je predviđeno korišćenje sredstava stalne

budžetske rezerve.

Ako se u toku godine od jednog direktnog, odnosno indirektnog korisnika budžetskih

sredstava obrazuje više direktnih/indirektnih korisnika, neiskorišćena sredstva raspoređena

tom korisniku prenose se u tekuću budžetsku rezervu i raspoređuju novoobrazovanim di-

rektnim, odnosno indirektnim korisnicima budžetskih sredstava. Odluku o promeni u apro-

prijacijam i o korišćenju sredstava tekuće budžetske rezerve donosi Vlada, odnosno nadležni

izvršni organ lokalne vlasti.

358 Član 58. Zakona o budžetskom sistemu

359 Član 59. Zakona o budžetskom sistemu

360 Član 61. istog Zakona

218

jaVnE finansijE

budžetske rezerve. Sredstva tekuće budžetske rezerve raspoređuju se na direktne korisnike

budžetskih sredstava tokom fiskalne godine. Izuzetno sredstva tekuće rezerve budžeta Repu-

blike mogu se koristiti i za izvršavanje obaveza budžeta lokalne vlasti usled smanjenog obima

prihoda budžeta lokalne vlasti. Rešenje o upotrebi sredstava stalne budžetske rezerve donosi

Vlada, na predlog ministra, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti, na predlog lokalnog

organa uprave nadležnog za finansije. Izveštaj o korišćenju sredstava stalne budžetske rezerve

dostavlja se Narodnoj skupštini, odnosno skupštini lokalne vlasti, uz završni račun budžeta.

5.6.9. ODGOVORNOST ZA TROŠENJE BUDŽETSKIH SREDSTAVA

Funkcioner,

odnosno rukovodilac

direktnog, odnosno indirektnog korisnika budžet-

skih sredstava

odgovoran je za preuzimanje obaveza

, njihovu verifikaciju, izdavanje naloga

za plaćanje koje treba izvršiti iz sredstava organa kojim rukovodi i izdavanje naloga za uplatu

sredstava koja pripadaju budžetu.

363

On je odgovoran za zakonitu, namensku, ekonomičnu i

efikasnu upotrebu budžetskih aproprijacija. Pojedina svoja ovlašćenja može preneti na druga

lica u direktnom, odnosno indirektnom korisniku budžetskih sredstava.

Funkcije naredbodavca i računopolagača ne mogu se poklapati.

Naredbodavac je funkci-

oner

, odnosno rukovodilac korisnika budžetskih sredstava, odnosno lice koje je odgovorno za

upravljanje sredstvima, preuzimanje obaveza, izdavanje naloga za plaćanje koji se izvršavaju

iz sredstava organa, kao i za izdavanje naloga za uplatu sredstava koja pripadaju budžetu.

Računopolagač je lice

koje je prema opštem ili pojedinačnom aktu organa

odgovorno

za zakonitost, ispravnost i sastavljanje isprava

o poslovnoj promeni i drugim poslovnim

događajima koji se odnose na korišćenje sredstava organa, odnosno budžetskih aproprijacija,

kao i za zakonitost i ispravnost sastavljanja isprava o poslovnoj promeni i drugim poslovnim

događajima u vezi sa korišćenjem sredstava i druge imovine.

5.6.10. OGRANIČENJE DUGA I GARANCIJA REPUBLIKE

U budžetu Republike Srbije utvrđuje se ograničenje ukupnog iznosa duga u toku budžetske

godine, kao i ograničenje ukupnog iznosa garancija.

364

U budžetu Republike, odnosno budžetu

lokalne vlasti obezbeđuju se sredstva za finansiranje privremene tekuće nelikvidnosti u skladu

sa odredbama zakona kojim se uređuje javni dug. Za finansiranje tekuće nelikvidnosti mogu

se koristiti raspoloživa slobodna sredstva u okviru konsolidovanog računa trezora Republike,

odnosno trezora lokalne vlasti, pod uslovima i na način koji propisuje ministar, odnosno

lokalni organ uprave nadležan za finansije.

363 Član 71. i 72. istog Zakona

364 Član 73. istog Zakona

219

jaVni RasHODi

5 .7. BUDŽETSKO RAČUNOVODSTVO I IZVEŠTAVANjE

5.7.1. ODGOVORNOST ZA BUDŽETSKO RAČUNOVODSTVO

Indirektni korisnik budžetskih sredstava i korisnik sredstava organizacije za obavezno

socijalno osiguranje odgovoran je za računovodstvo sopstvenih transakcija. Direktni korisnik

budžetskih sredstava odgovoran je za računovodstvo sopstvenih transakcija, a u okviru svojih

ovlašćenja i za računovodstvo transakcija indirektnih korisnika budžetskih sredstava koji spa-

daju u njegovu nadležnost.

365

Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca odgovorno

je za računovodstvo sopstvenih transakcija, a u okviru svojih ovlašćenja i za računovodstvo

transakcija pravosudnih organa u okviru njihovog razdela. Ministar, u ime Vlade, odnosno

lokalni organ nadležan za finansije, u ime nadležnog izvršnog organa lokalne vlasti, odgovoran

je za računovodstvo primljenih zajmova i dugova.

5.7.2. OVLAŠĆENJE ZA DONOŠENJE BUDŽETSKIH
RAČUNOVODSTVENIH PROPISA

Vlada bliže uređuje budžetsko računovodstvo i način vođenja konsolidovanog računa

trezora.

Ovde se opravdano postavlja pitanje odnosa komercijalnih finansijskih izveštaja prema pore-
skim bilansima preduzeća. U osnovi postoje dva gledišta - kontinentalni pristup, na principu
podudaranja (koristi ga više evropskih država na čelu sa Nemačkom) i alternjativni pristup,
usvojen u zemljama kao što su Velika Britanija, SAD i Holandija, u kojima se finansijski izveštaji
izrađuju uglavnom kao indikator uspeha kao podloga investitorima prilikom donošenja odluka.
U takvim zemljama komercijalna pravila su odvojena od poreskih propisa.

366

Ministar uređuje način vođenja budžetskog računovodstva i sadržaj i način finansijskog

izveštavanja za direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava, korisnike sredstava or-

ganizacija za obavezno socijalno osiguranje i budžetske fondove Republike i lokalne vlasti,

a može doneti posebna uputstva o finansijskom izveštavanju za određene organe državne

uprave. Ministar utvrđuje način izveštavanja o ukupnim prihodima i primanjima i ukupnim

rashodima i izdacima za trezore lokalne vlasti. Ministar uređuje način pripreme, sastavljanja i

podnošenja završnih računa direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava, korisnika

sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i budžetskih fondova Republike Srbije

i lokalne vlasti.

365 Član 74. i 75 istog Zakona

366 Ana Klikovac, Financijsko izvještavanje u Evropskij uniji, MATE d.o.o Zagreb, 2008. str. 38.

221

jaVni RasHODi

5. 8. INTERNA FINANSIJSKA KONTROLA U JAVNOM SEKTORU

5.8.1. OBUHVAT INTERNE FINANSIJSKE KONTROLE

Interna

finansijska

kontrola u javnom sektoru obuhvata: 1)finansijsko upravljanje i kon-

trolu kod korisnika javnih sredstava; 2) internu reviziju kod korisnika javnih sredstava; 3)

harmonizaciju koju obavlja Ministarstvo finansija – Centralna jedinica za harmonizaciju.

367

A) Finansijsko upravljanje i kontrola

Direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, korisnici sredstava organizacija za

obavezno socijalno osiguranje i javna preduzeća osnovana od strane Republike Srbije, odno-

sno lokalne vlasti, pravna lica osnovana od strane tih javnih preduzeća, odnosno pravna lica

nad kojima Republika Srbija, odnosno lokalna vlast ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad

više od 50% kapitala ili više od 50% glasova u upravnom odboru, kao i druga pravna lica u

kojima javna sredstva čine više od 50% ukupnih prihoda, uspostavljaju finansijsko upravljanje

i kontrolu kao integrisani sistem interne kontrole, koji se sprovodi politikama, procedurama

i aktivnostima sa zadatkom da se obezbedi razumno uveravanje da će svoje ciljeve ostvariti

kroz: 1) poslovanje u skladu sa propisima, unutrašnjim aktima i ugovorima; 2) realnost i

integritet finansijskih i poslovnih izveštaja; 3) ekonomično, efikasno i efektivno korišćenje

sredstava; 4) zaštitu sredstava i podataka (informacija).

Finansijsko upravljanje i kontrola obuhvata sledeće elemente: 1) kontrolno okruženje;

2) upravljanje rizicima; 3) kontrolu; 4) informisanje i komunikacije; 5) praćenje i procenu

sistema.

Finansijsko upravljanje i kontrola kao integrisani sistem interne kontrole organizuje se

kao sistem procedura i odgovornosti svih lica uključenih u finansijske i poslovne procese.

Za uspostavljanje finansijskog upravljanja i kontrole, odgovoran je funkcioner, odnosno

rukovodilac direktnog i indirektnog korisnika budžetskih sredstava, rukovodilac u korisniku

sredstava organizacije za obavezno socijalno osiguranje, rukovodilac u javnom preduzeću,

odnosno pravnom licu nad kojim Republika Srbija, odnosno lokalna vlast ima direktnu ili

indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od 50% glasova u upravnom odboru,

kao i rukovodilac u drugom pravnom licu u kome javna sredstva čine više od 50% ukupnih

prihoda, odnosno lice koje on ovlasti.

Funkcioner, odnosno rukovodilac direktnog ili indirektnog korisnika budžetskih sredstava

na propisani način izveštava ministra o adekvatnosti i funkcionisanju uspostavljenog sistema

finansijskog upravljanja i kontrole.

Ministar utvrđuje zajedničke kriterijume i standarde za uspostavljanje i funkcionisanje

sistema finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru.

367 Član 80. i 81. Zakona o budžetskom sistemu

222

jaVnE finansijE

B) Harmonizacija finansijskog upravljanja

Harmonizaciju finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije vrši Centralna jedinica

za harmonizaciju koja se obrazuje pri Ministarstvu.

368

Centralna jedinica za harmonizaciju obavlja poslove:

1) centralne harmonizacije i koordinacije metodologija finansijskog upravljanja i kontrole

i interne revizije u javnom sektoru;

2) definisanja standarda kontrole u skladu sa međunarodno priznatim standardima;

3) definisanja zajedničkih kriterijuma za organizaciju i postupanje interne revizije u jav-

nom sektoru i vođenje registra internih revizora i povelja interne revizije;

4) definisanja metodoloških uputstava i priručnika za finansijsko upravljanje i kontrolu;

5) stručnog usavršavanja, sertifikacije i nadzora nad radom internih revizora;

6) obuke rukovodilaca i zaposlenih u javnom sektoru iz oblasti finansijskog upravljanja i

kontrole, u skladu sa međunarodno prihvaćenim standardima;

7) interne revizije kod korisnika budžetskih sredstava, organizacija, preduzeća i pravnih

lica sa većinskim državnim vlasništvom, po planu koji donosi ministar;

8) interne revizije kod korisnika budžetskih sredstava, za projekte koje sufinansira EU.

Ministar propisuje program za stručno obrazovanje i uslove i postupak sertifikovanja,

odnosno polaganja ispita za sticanje profesionalnog zvanja ovlašćeni interni revizor u jav-

nom sektoru, stručno osposobljavanje, usavršavanje i stimulativno nagrađivanje zaposlenih

na poslovima Centralne jedinice za harmonizaciju i daje smernice i uputstva za obavljanje

navedenih poslova.

C) Nalozi bez pokrića i neizvršavanje naloga

Nalozi za čije plaćanje nisu obezbeđena sredstva, evidentiraju se i izvršavaju prema vremenu
prijema, ako zakonom nije drukčije određeno. Ministar bliže uređuje postupak za izvršenje
navedenih naloga za plaćanje.

369

Uprava za trezor neće izvršiti nalog za plaćanje koji nije u skladu sa propisima, a na zahtev

podnosioca, u roku od tri dana od dana podnošenja naloga, pismeno će obrazložiti razloge

za odbijanje naloga.

370

D) Privremena obustava prenosa sredstava

Ukoliko nadležni organ lokalne vlasti ne dostavi Ministarstvu izveštaje i akte u skladu

sa zakonom, ministar može privremeno obustaviti prenos transfernih sredstava iz budžeta

Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit preduzeća,

do momenta dostavljanja traženih izveštaja i akata.

371

368 Član 83. istog Zakona

369 Član 97. istog Zakona

370 Član 98. istog Zakona

371 Član 102. istog Zakona

224

jaVnE finansijE

1.5. Dotacije međunarodnim organizacijama

462

778.284

1.6. Transferi ostalim nivoima vlasti

−

Transferi opštinama i gradovima

−

Transferi za zaposlene u obrazovanju na teritoriji APV

−

Ostali transferi

463

65,733.184

29,265.650

25,777.248

10,690.286

1.7. Transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja

−

Republički Fond PIO

−

Republički Fond zdravstva

−

Fond za soc. osig. vojnih osiguranika

−

Nacionalna služba zapošljavanja

−

Ostali transferi

464

280,074.899

238,100.000

615.048

23,620.760

16,700.000

1,039.091

1.8. Ostale dotacije i transferi

465

1,318.002

1.9. Socijalna zaštita iz budžeta

−

Tranzicioni fond

−

Dečja zaštita

−

Boračko - invalidska zaštita

−

Socijalna zaštita

−

Učenički standard

−

Studentski standard

−

Fond za mlade talente

−

Sportske stipendije

−

Izbegla i raseljena lica

−

Ostala socijalna zaštita iz budžeta

91,540.872

5,136.857

40,356.700

15,180.650

20,692.609

1,951.631

3,190.554

589.252

800.000

1,037.905

2,604.714

1.10. Ostali tekući rashodi

−

Sredstva rezervi

−

Ostali tekući rashodi

48 i 49

499

13,642.161

1,029.606

12,521.356

2. Kapitalni izdaci

−

Izdaci za nefinansijsku imovinu

−

Nefinansijska imovina koja se finansira iz sredstava

niP-a

51 do 54

551

23,348.651

16,521.356

6,827.295

3. Izdaci za nabavku finansijske imovine (u cilju sprovođenja

javnih politika)

25,515.885

5.9.2. JAVNI RASHODI AUTONOMNE POKRAJINE

Javni rashodi koji se, shodno odredbama Zakona o budžetskom sistemu Srbije, finansiraju

iz budžeta autonomne pokrajine su:

◆ Ustavom (Srbije) i zakonom utvrđeni zadaci organa, organizacija i službi autonomne

pokrajine;

◆ određene potrebe u skladu sa zakonom u oblastima: kulture, obrazovanja, javnog

obaveštavanja, društvene brige o deci, zaštite i unapređenja životne sredine, urba-

nizma i dr.

◆ zakonom povereni poslovi autonomnoj pokrajini iz okvira prava i užnosti Repu-

blike,

◆ obavljanje drugih poslova utvrđenih Ustavom, zakonom i Statutom AP.

225

jaVni RasHODi

U nastavku je data struktura rashoda i izdataka budžeta AP Vojvodine koji su planirani

za 2011. godinu.

375

RASHODI IZDACI BUDŽETA AP VOJVODINE ZA 2011. GODINU

u mil. dinara

Ukupni izdaci

46.662,3

Tekući izdaci

Ekonomska namena

42.000,7

u tome:
Rashodi za zaposlene

2.822,6

Za robe i usluge

1.672,1

Otplata kamata

0,4

Subvencije

1.344,8

Donacije i transferi

35.150,3

Prava iz socijalnog osiguranja

381,4

Ostali rashodi

629,1

Kapitalni izdaci

4.561,6

Otplata glavnice

0,0

Nabavka finansijske imovine

100,0

5.9.3. JAVNI RASHODI LOKALNE SAMOUPRAVE

Za finansiranje Ustavom i zakonima utvrđenih nadležnosti, jedinice lokalne samouprve,

tj. opštine i gardovi, prikupljena sredstava po osnovu sopstvenih prihoda i primanja od viših

nivoa vlasti (pre svega iz budžeta Republike), kao i iz drugih izvora, imali su u 2011. godini,

sledeće izdatke:

376

IZDACI BUDŽETA OPŠTINA I GRADOVA U 2011. GODINI

Opštine i gradovi zbirno

u mil. dinara

Ukupni izdaci

216.969,8

Tekući izdaci

161.792,6

u tome:
Rashodi za zaposlene

46.202,9

Robe i usluge

49.008,2

Otplata kamata

2.613,8

Subvencije

22.858,4

Donacije i transferi

21.197,6

Prava iz socijalnog osiguranja

8.170,5

Ostali rashodi

11.741,3

Kapitalni izdaci

49.573,6

Otplata glavnice

5.459,9

Nabavka finansijske imovine

143,7

375 Izvor: Bilten javnih finansija, Ministartsva finansija, decembar 2011. godine

376 Izvor: Bilten javnih finansija, Isto

227

jaVni RasHODi

e)  Penzije .................................................................................................................. 28,9 %
f)  Naknade nezaposlenim licima .......................................................................... 1,2 %
g)  Socijalna pomoć i ostali tansferi domaćinstvima ............................................... 11,1 %
h)  Ostali tekući rashodi .............................................................................................. 2,2 %
i)   Kapitalni rashodi .................................................................................................... 7,6 %

Iz iznetih podataka može se zaključiti da su najveća izdvajanja u tri oblasti (oko 80%),

to: na prvom mestu izdvajanja za socijalno osiguranje (penzije, socijalna pomoć, naknade

nezaposlenim licima), ukupno 41, 2%, na drugom mestu rashodi za zaposlene 23,4 %, a na

trećem mestu kupovina robe i usluga 14,8%. Preostalih oko 20% otpada na sve ostale namene.

5.10. STALNI RAST JAVNIH RASHODA

5.10.1. VAGNEROV ZAKON

U finansijskoj privredi javlja se tendencija stalnog rasta javnih rashoda. U početku se ova

pojava nije toliko objašnjavala kao rasipništvo, već kao neadekvatna štednja javnih sredstava.

Međutim, sa stanovišta buržoaske liberalističke političke ekonomije, ona je osuđivana kao

štetna, jer se javljala kao posledica sve šireg mešanja države u privredni život.

Postoji, dakle, opšta pojava u svim zemljama - da javni rashodi pokazuju stalan rast. Stalan

rast javnih rashoda prati stalno proširenje državnih funkcija. Državne funkcije se proširuju

iz dva osnovna razloga:

228

jaVnE finansijE

1) Već razvijene (postojeće) funkcije se dalje šire, dobijajući novi sadržaj i obim,
2) Razvijaju se nove funkcije povezane s novim, sve usavršenijim funkcijama države

u privredi i u samoj organizaciji modernih država. Porast javnih rashoda nije pri-

mećen samo u jednoj zemlji, ili samo u određenom periodu, već je to dugoročna

tendencija u gotovo svim zemljama i svim periodima dosadašnjeg razvoja.

Porast javnih rashoda javlja se u dva oblika:

a) U apsolutnom i

b) Relativnom obliku.

Taj fenomen je već uočio Adolf Wagner i nazvao ga „zakon stalnog porasta javnih rashoda„.
Ovaj zakon se stvarno potvrđuje, ukoliko se vrše posmatranja duži vremenski period.

Istina, u pojedinim kraćim razdobljima zapaža se i njihova stagnacija, pa i, eventualan, pad.

Međutim, to su gotovo izuzetni slučajevi, izazvani delovanjem vanrednih faktora u društveno

- ekonomskom i političkom životu određene zemlje.

Da bi se utvrdilo da li se ovaj

zakon stalnog rasta javnih rashoda stvarno manifestovao

u savremenim privredama,

u finansijskoj teoriji obično pristupa upoređivanju javnih ras-

hoda i nacionalnog dohotka.

Iz podataka se jasno vidi da nacionalni dohodak raste sporije

od porasta rashoda. Pogledajmo to na primeru SAD u periodu 1929-1979. godine.

NACIONALNI DOHODAK I JAVNI RASHODI SAD

(u milijardama)

Godina

Društveni proizvod

Javni rashodi

Javni rashodi u % DP

1929.

86.8

3.2

3.7

1931.

125.9

13.4

10.6

1941.

126.4

13.7

10.8

1950.

483.0

40.1

8.3

1960.

517.1

94.3

18.2

1965.

564.3

122.4

21.7

1972.

951.9

231.9

24.3

1973.

1.067.3

246.5

23.1

1974.

1.141.1

268.4

25.8

1975.

1.115.5

324.6

29.1

1976.

1.182.0

365.6

30.9

1977.

1.240.0

400.0

32.3

1978.

1.386.0

423.4

35.6

1979.

1.431.1

547.3

38.2

Javni rashodi u SAD u odnosu na nacionalni proizvod pokazuju stalni rast. Sa svega 3,7%

iz 1929. godine povećali učešće na u 1979. na 38,2%.

230

jaVnE finansijE

Novi Zeland

39,1

35,2

n.a.

Austrija

40,1

44,4

44,3

Belgija

42,4

45,9

45,4

Češka

n.a.

38,3

37,5

Danska

49,3

49,8

50,6

Finska

42,6

46,2

46,5

Francuska

42,9

45,2

49,4

Nemačka

33,3

37,0

44,5

Grčka

26,7

n.a.

Mađarska

n.a.

38,7

37,0

Island

32,5

33,6

35,4

Irska

34,0

32,2

31,9

Italija

37,8

42,7

43,0

Luksemburg

40,3

41,5

42,1

Holandija

43,1

41,0

40,3

Norveška

41,3

43,6

41,8

Poljska

n.a.

37,9

n.a.

Portugalija

29,4

34,2

34,5

Španija

33,1

34,2

35,1

Švedska

53,6

52,0

53,1

Švajcarska

31,1

35,1

Turska

18,7

28,7

31,8

V. Britanija

36,5

37,2

38,8

Izvor: Revenue Statistics Member Countres 1965-2003, 2004. Edition, OECD, Paris
n.a. neraspoložovini podaci

Ekonomsko jačanje države, vodi ka povećanju dohotka

per capita

, a to dalje, dovodi do

širenja vrsta javnih potreba i realnog povećanja rashoda na ime povećanog stepena državnih

intervencija.

U okviru finansijskih uzroka, to su otplate javnih dugova. U savremenim finansijskim odno-

sima koje karakteriše povećanje javnog zaduživanja, otplate javnih dugova znatno su opterećenje

u skoro svim državama sveta.

Nezaobilazan uzrok povećanja javnih rashoda je i smanjenje kupovne snage novca, do kojeg

dolazi usled porasta cena (inflacija).

U uzroke rasta javnih rashoda ubraja se i povećanje broja stanovnika konkretne države,

zatim, promena starosne strukture, povećanje izdataka za penzijsko i invalidsko osiguranje i

izdataka za zdravstvene usluge po stanovniku.

231

jaVni RasHODi

5.11. Pitanja

1.   Navedite i objasnite glavne teorije o javnim rashodima?
2.   Nabrojte i objasnite osnovne principe javnih rashoda?
3.   Navedite osnovne međunarodne klasifikacija javnih rashoda u Srbiji?
4.   Navedite primenu međunarodnih klasifikacija javnih rashoda u Srbiji?
5.   Navedite vrste javnih rashoda prema raznim kriterijumima iz ove knjige?
6.   Navedite vrste javnih rashoda i izdataka budžeta Republike?
7.   Objasnite značenje pojma aproprijacija i njihovo dodeljivanje korisnicima budžeta?
8.   Navedite u čemu se sastoji odgovornost korisnika budžeta za preuzete obaveze?
9.   Šta znate o zaključivanju ugovora o javnim nabavkma koje se plaćaju iz budžeta?
10.   Koja se dokumenta koriste prilikom plaćanja iz budžeta?
11.   Objasnite promene u aproprijacijama u toku godine i privemenu obustavu plaćanja?
12.   Kako se planira i za koje namene se koristi tekuća i stalna budžetska rezerva?
13.  Ko odgovara za trošenje budžetskih sredstava i davanje garancija Republike?
14.  Ko odgovara za budžetsko računovodstvo, a ko je ovlašćen za donošenje budžetskih

računovodstvenih propisa?

15. Šta znate o podnošenju izveštaja i završnog računa skupštini Republike-AP-JLS?
16. Šta znate o internoj finansijskoj kontroli, i harmonizaciji finansijskog upravljanja u

javnom sektoru?

17. kako se postupa sa nalozima bez pokrića u budžetu, neizvršavanju naloga i privremenoj

obustavi prenosa sredstava?

18.  Navedite strukturu rashoda budžeta Srbije po ekonomskoj klasifikaciji za 2011.?
19.  Navedite podatke iz konsolidovanog bilansa Republike za 2011. godinu i visinu deficita?
20.  Navedite uzroke stalnog rasta javnih rashoda?

BUDŽETSKI DEfICIT I

NJEGOVO FINANSIRANJE

Fiskus semper locuples.

Država je uvek bogata.

234

jaVnE finansijE

6.1. CILJ UČENJA

Svrha učenja ovog poglavlja je da budete u stanju da:

◆

Razumete pojam i uzroke stvaranja javnog duga,

◆

Saznate kada je započeto stvaranje javnog duga, i na kojoj berzi,

◆

Znate da objasnite teorije o javnom dugu,

◆

Znate kako se vrši klasifikacija javnih dugova,

◆

Znate da objasnite i navedete kriterijume Svetske banke i MMF o utvrđivanju ste-

pena zaduženosti zemlje,

◆

Znate gornju granicu javnog duga i budžetskog deficita prema kriterijumima kon-

vergencije EU,

◆

Znate ciljeve i smernice zaduživanja prema Memoranduma o budžetu, fiskalnoj i

ekonomskoj politici Srbije o javnom dugu, za period 2011-2013.,

◆

Znate plan otplate duga Srbije za period 2011-2013. godine,

◆

Znate pravno regulisanje javnog duga u Srbiji,

◆

Znate razliku između privatnog i javnog duga,

◆

Znate sve o zaduživanju Republike,

◆

Znate kako se upravlja javnim dugom, i status javnog duga,

◆

Znate za koje namene država može da daje garancije i emituje hartije od vrednosti,

◆

Znate sve o zaduživanju lokalne vlasti, namene zaduživanja i limit ukupnog duga,

◆

Znate za koje namene se mogu zaduživati, i do kod iznosa OOSO,

◆

Znate ko vrši kontrolu, evidenciju i izveštavanje o javnom dugu, i ulogu Uprave za

javni dug Srbije,

◆

Objasnite efekat javnog duga, posebno delovanje ino-duga na nacionalnu privredu,

◆

Znate da analizirate aktuelni dug Republike u zemlji i prema inostranstvu.

6.2. PRETHODNA PITANJA O JAVNOM DUGU

6.2.1. POJAM I UZROCI STVARANJA JAVNOG DUGA

A) Pojam javnog duga

Javni dug je

vrsta nefiskalnog javnog prihoda

i nastaje u uslovima kada su državi po-

trebna sredstva za određene namene za vanredne rashode, koje ne može da pokrije redovnim

prihodima. Osnovna karakteristika savremenih država je stalni budžetski deficit i stalni rast

javnih rashoda: za intervencije u privredi, za socijalna davanja, za vanredne vojne izdatke, za

intervencije u poljoprivredi, stambenu izgradnju, istraživanje, obrazovanje i nauku, pomoć

nezaposlenima, nepoklapanje vremena formiranja javnih prihoda i javnih rashoda, i druge

236

jaVnE finansijE

Kapital evro-dolara koji je tokom naftne krize eksplodirao davan je državama koje su bile

u nevolji. Njihova potreba za devizama rasla je sa cenom koju su morale da plate za uvoz

nafte. Između 1973. i 1982. godine porasla je količina kredita isporučena preko Londona kao

finansijskog skladišta u godišnjem iznosu od 20% iznad ranijeg nivoa, što je bilo više od pe-

tostrukog prirasta u globalnoj realnoj privredi. Samo spoljni dugovi važnijih latinoameričkih

država povećani su sa 125 iz 1972. na 800 mlrd 1982. godine.

380

U oktobru 1979. godine SAD su povisile osnovne kamate, a posledica je skakanje kamata

na pozajmice evrodolara u Londonu sa sedam na neverovatnih 20%, u proleće 1980. godine.

Oni koji su podigli kredit bili su u klopci: obaveza svih razvijenih zemalja eksplodirala je,

prema proceni švajcarskog osiguravajućeg giganta „Swiss RE”, sa 839 mlrd dolara 1982. godine

na 1.300 mlrd dolara 1987. godine.

Prema Svetskoj banci 109 dužničkih država platilo je između 1980. i 1986. godine ukupno

658 mlrd dolara davaocima kredita za otplatu duga i kamate - prvobitna suma kredita iznosila

je samo 430 mlrd dolara.

381

Očigledno, dolari su bili potrebni da se plati sve skuplja nafta, a za razvojne projekte drža-

vama nije ostajalo skoro nimalo novca od kredita. A znamo da „država mora

voditi računa

o ekonomisanju sredstvima javnog duga,

ali i o tome kako će ga koristiti

u okviru svoje

alokativne, distributivne i stabilizacione funkcije,

što važi i za fiskalne prihode

382

Početke ove finansijske alhemije izučavao je još

Marks

, i on je autor pojma

„fiktivni

kapital”

. U trećem tomu „Kapitala” piše: „Sa razvojem kapitala koji donosi kamate i sistema

kreditiranja čini se da se ceo kapital udvostručio, a ponegde čak i utrostručio na različite

načine, pri čemu se jedan te isti kapital ili samo isto potraživanje duga pojavljuje u različitim

rukama i u različitim oblicima. Najveći deo ovog kapitala novca je

fiktivan

Marks je govo-

rio o udvostručenju i o utrostručenju kapitala. O tome da bi se on mogao ustostručio i

uhiljadustručio, dok ne prevaziđe ukupnu godišnju globalnu privrednu dobit 17 puta,

nije se usudio čak ni da sanja.

383

„Drugim rečima: pomoću vojne sile SAD i njeni uslužni koalicioni partneri sprovode

zahteve o pravu na posed, sa sumom od

863.000 mlrd dolara u vidu „fiktivnog kapitala”,

kojoj su dali značaj realne vrednosti. Ovim „konfeti” novcem finansira se veliki deo američkih

ratnih ambicija. Kako kriza napreduje, tako se ovaj čarobni krug sve brže okreće.”

384

Uzrok krize je isti kao i pre 80 godina-pohlepa,

koja je inherentna kapitalističkom siste-

mu, a koju je najbolje opisao Marks, u čuvenom „Kapitalu”, rečima: „Vlasnici kapitala i biznisa

će kod radnika podsticati i stimulisati potrebu da kupuju njihovu skupu robu: stanove, kuće

i tehnologiju, obavezujući ih pri tome da ulaze u skupe hipotekarne kredite do nivoa preza-

duženosti. I na kraju ti neplaćeni dugovi će izazvati bankrot banaka koje će morati da budu

nacionalizovane, pe će država onda krenuti putem koji vodi u komunizam”;

385

380 Isto, strana 25.

381 Isto, str. 26.

382 Radenka Grgić, (2010.), Menadžment javnih finansija, Panevropski univerzitet Apeiron, str. 60.

383 Jirgen Elzeser, isto, str. 36.

384 Isto, str. 42-43

385 Budimir Stakić, Revija Singidunum, 2009. godine

237

BUDŽETSKI DEFICIT I NJEGOVO FINANSIRANJE

6.2.2. TEORIJE O JAVNOM DUGU

U teoriji su se uglavnom iskristalisale tri osnovne teorije javnog duga, a to su:

1) Klasična teorija javnog duga;

2) Savremena teorija javnog duga;

3) Teorija javnog duga u zemljama u tranziciji.

A) Klasična teorija i njeni predstavnici

Klasična teorija

je, u principu,

protiv javnog

duga.

Ukoliko pak mora da dođe do stvaranja jav-

nog duga on mora biti strogo ograničen i kratko-

ročan za uravnoteženje budžeta, i to u vanrednim

prilikama (na primer, u slučaju rata), a novac se

pozajmljuje u zemlji.

Pretpostavljajući da vladar ima ono što on

gotovo nikada nema, tj. neposrednu mogućnost

da poveća svoj prihod u srazmeri sa povećanjem

svoga rashoda, ipak prinos poreza, od kojih se to

povćanje mora dobiti, još uvek neće početi priti-

cati u državnu blagajnu možda deset ili dvadeset

meseci nakon što su uvedeni. Ali u trenutku kada

rat počinje ili, bolje rečeno, u trenutku kada izgle-

da verovatnim da će početi, vojska se mora povećati, mornarica se mora opremiti, tvrđave

se moraju staviti u stanje odbrane. Ta vojska i ta mornarica i te tvrđave se moraju snabdeti

oružjem, municijom i životnim namirnicama. Neposredan i veliki izdatak se mora izvršiti u

tom trenutku neposredne opasnosti koji neće čekati na postepeno i lagano pristizanje novih

poreza.

U toj nevolji vlada nema drugog izvo-

ra prihoda osim pozajmljivanja

.”

386

Smit smatra da je „je sasvim uzaludno oče-

kivati da se državni prihod ikada može potpuno

osloboditi od duga ili čak i nekakav veći napre-

dak učiniti prema tom oslobođenju, dokle god

je tako veoma mali višak tog prihoda, ili ono

što premašuje godišnji rashod u vreme mira.

Očigledno je da do tog oslobođenja ne može

nikada da dođe bez nekog veoma velikog po-

većanja državnog prihoda ili nekog isto tako

velikog smanjenja državnog rashoda.

387

386 Adam Smit, Bogatstvo naroda, knjiga peta-O prihodima vladara i države, Izdanje MASMEDIA, Zagreb,

prevod, 2007. godine, strna 868.

387 Isto, str. 89.

O državnim dugovima Adam Smit ima
veoma decidiran stav: „Nedostatak
štednje u vreme mira nameće potre-
bu da se za vreme rata zemlja zadu-
žuje. Kada dođe do rata, u državnoj
blagajni nema novca, osim onoga koji
je potreban za pokrivanje redovnih
rashoda za vreme mira. Za vreme rata
potreban je za odbranu države tri do
četiri puta veći rashod, a zbog toga i
tri ili četiri puta veći prihod nego što
je mirnodopski prihod.

LONDON: VELIKI FINANSIJSKI

I TRGOVAČKI CENTAR SVETA

239

BUDŽETSKI DEFICIT I NJEGOVO FINANSIRANJE

Prema ovoj teoriji postoje značajni razlozi za formiranje javnog duga, među kojima se

posebno ističu:

1) javni dug je sastavni deo privrednog sistema i razvojne politike (monetarne, fiskalne,

formiranja akumulacije itd);

2) sredstva iz zajmova upotrebljena za investicije i sama stvaraju izvore za otplatu ranije

uzetih zajmova i tako jačaju ukupan ekonomski potencijal države;

3) sredstva iz zajmova sve više se usmeravaju u privredu i tako jačaju materijalnu osnovu

države;

4) putem zajmova se mogu u kraćem roku prikupiti veća sredstva nego putem (dodatnog)

ubiranja poreza;

5) zajmovi stvoreni u inostranstvu uvećavaju nacionalnu akumulaciju, ukoliko se koriste

u produktivne svrhe;

6) veći deo javnog duga vraća ista generacija, a manji deo se prenosi na nove generacije.

Teorija deficitnog finansiranja

polazi od odlučujuće uloge tražnje u regulisanju kapita-

lističke proizvodnje, od potrebe formiranja dodatne tražnje preko kreditnih operacija, kao

i od mogućnosti neograničenog širenja javnog kredita u obliku dugova države kod banaka

(preko tzv. otvorenog tržišta).

C) Teorija u zemljama u tranziciji

Teorija javnog duga u zemljama u tranziciji

se nalazi između klasične i savremene te-

orije. Naime, zemlje koje su prihvatile neoliberalni koncept privrede, većinom su izgubile

dobar deo domaće industrije (izvršena je deindustrijalizacija), i domaćeg tržišta, dok one

koje su bile bliže klasičnoj teoriji, posebno

teoriji nacionalne ekonomije Fridriha Lista

su se okrenule sopstvenim resursima a

manje ino-zaduživanju (primer zema-

lja Latinske Amerike). One su skinule

sa sebe „jaram i diktat MMF-a” i vrlo

brzo umesto zemalja - dužnika, postale

zemlje-poverioci (

primer Brazila

„Inflacija i budžetski deficit česti su

pratioci tranzicionih promena i među

važnijim problemima u zemljama u

tranziciji u prethodnom periodu. Valja

pomenuti i socijalna raslojavanja kao

jednu od posledica ulaska u reformske

procese.”

391

391 Mihajlo Rabrenović, Isto, str. 105.

BRAZILIJA: GLAVNI GRAD BRAZILA

OD VELIKOG DUŽNIKA BRAZIL JE

POSTAO VELIKI POVERILAC

240

jaVnE finansijE

6.2.3. KLASIFIKACIJA JAVNIH DUGOVA

Postoji veliki broj klasifikacija javnih dugova, ali je najčešća sledeća podela:

Prema teritorijalnom principu

- unutrašnji i spoljni.

392

Prema metodama kojima se država služi

da bi došla do sredstava - dobrovoljni i

prinudni,

Prema vremenu za koj i su formirani

- kratkoročni i dugoročni,

Prema načinu otplate i garanciji

- anuitetski, rentni, dugovi s naplatom i bez naplate

kamata,

Prema tome da li država istovremeno preuzima i obavezu da daje i neki zalog

kao

garanciju za uredno plaćanje kamata i otplata - javni dugovi se dele na - zajmove sa

zalogom i zajmove bez zaloga.

Stvaranje javnog duga sprovodi se kroz emisiju obveznica

koje država uručuje nosioci-

ma dohodaka, odnosno svojim poveriocima koji su spremni da joj stave na raspolaganje svoj

dohodak. Postoje

dva osnovna sistema emisije zajma (duga): direktni i indirektni.

Direktna emisija javnog duga sprovodi se obično u razvijenim privredama

, sa razvije-

nom štednjom i finansijskim tržištem. Obveznice se neposredno uručuju upisnicima zajma,

u cilju izbegavanja troškova zajma. Unapred su utvrđeni kamata, otplata i druge pogodnosti

za upisnike zajma (poreske olakšice i td).

Indirektna emisija javnog duga

ili negacija svodi se na to da se

dug (zajam) ustupi

unapred utvrđenoj ceni

bankama ili bankarskim konzorcijumima

. Banke (administratori

zajma) isplaćuju zajam odmah a kasnije formiraju sredstva preprodajom obveznica.

Ovom načinu prikupljanja sredstava u budžet putem zajma država pribegava u situacijama

kada nije sigurna da će emisija zajma uspeti.

A) Unutrašnji i spoljni javni dugovi

Podela na unutrašnje i spoljne zajmove zasniva se na tome da se u ulozi poverilaca prema

državi javljaju domaći ili strani subjekti. Unutrašnji zajmovi se obično stvaraju u odnosu

prema stanovništvu, bankama i drugim finansijskim institucijama, kreditnom tržištu uopšte,

prema preduzećima i dr.

Dugove u inostranstvu država zaključuje obično kod banaka i konzorcija banaka ili bila-

terarno kod vlade druge zemlje i dr. U inostranstvu država može stvarati javni dug:

◆ Zbog monetarne situacije u zemlji, nastale devalvacijom valute, odnosno jačanja

deviznih rezervi, što je danas dosta čest slučaj, tj. jačanja međunarodnog položaja

nacionalne valute,

393

◆ Zbog investicionih dugova, koji su nastali kao posledica štednje ili akumulacije,

obično zemalja koje oskudevaju kapitalom potrebnim za razvoj. (Nerazvijene drža-

ve, da bi podstakle svoj ekonomski razvoj, uzimaju kredite kod razvijenih zemalja

392 Žarko Ristić , Slobodan Komazec: Menadžment javnog sektora. Beograd. 1996.

393 Poznati su slučajevi uzimanja zajmova (1976.) od strane Italije, V. Britanije i nekih drugih zemalja, koje su

na taj način ojačale nacionalnu valutu na međunarodnom novčanom tržištu.

242

jaVnE finansijE

jasno određenog cilja, često za popunjavanje nedostata-

ka budžetskih sredstava.

U pogledu pravilnih normi, kratkoročni dug se može

pojaviti u tri osnovna oblika:

◆ Javni dug (avans) kod centralne banke,

◆ Javni dug kod poslovnih banaka,

◆ Javni dug u obliku blagajničkih zajmova i bo-

nova.

Država se često zadužuje kod centralne banke u vidu

avansa. Tako se koristi beskamatnim obrtnim kapita-

lom kojeg vraća krajem fiskalne godine, da bi ga ponovo

koristila u toku sledeće godine. Slično je i s poslovnim

bankama. One su obavezne da određena sredstva upisuju kao dug države, da bi, kasnije, s tim

obveznicama vršile plaćanje, ili se javljale kod centralne banke za refinansiranje, pa se taj dug

kod poslovnih banaka pretvara u dug kod emisione banke.

Blagajnički zapis ili bonovi su najčešće oblik stvaranja javnog duga kod poslovnih banaka

(emituju se od nekoliko meseci do godinu dana).

Dugoročni dugovi,

kao oblik koji sve više dolazi do izražaja u razvijenim privredama,

javljaju se u dva osnovna oblika (s obzirom na vreme):

◆ Amortizovani dugovi,

◆ Dugoročni dugovi bez roka (rentni dugovi).

Amortizacioni dugovi

su češći oblik, a sadrže preu-

zetu obavezu države već kod formiranja duga, da ga pre-

ma utvrđenom planu amortizacije otplati - uz plaćanje

odgovarajuće kamate (odnosno anuiteta, koji uključuju

u sebe kamatu i otplatu duga).

Rok zajma je fiksno utvrđen i ne može se proizvoljno

menjati, mada ga država može i ranije otplatiti - ukoliko

otkupi obveznice zajma na finansijskom tržištu, poništi ih i na taj način ugasi dug. Amortiza-

cioni dugovi se dele na: dugove s promenljivim rokom otplate, i dugove s utvrđenim rokom

otplate. Uglavnom dominiraju dugovi s utvrđenim rokom i planom otplate (plan amortizacije

javnog duga ili zajma).

Rentni dugovi

sadrže samo obavezu plaćanja odgovarajuće kamate. Otplata duga izvrši

će se kada država formira budžetski suficit i kada to ona odluči, ali unapred ne prihvatajući

obaveze. Savremena država padom nacionalnog dohotka i rastom neuposlenih kapitala pri-

stupa sve više korištenju rentnih dugova. Obveznice takvih dugova postaju predmet kupo-

vine i prodaje na berzama, tako da se lako mogu pretvoriti u gotov novac, a upisnik zajma

prodajom obveznica na efektnom tržištu može vrlo lako izvršiti povraćaj uloženog kapitala.

Rentni zajmovi se danas uglavnom javljaju u razvijenim privredama kapitalizma u zemljama

koje imaju visok nacionalni dohodak, razvijeno tržište vrednosnih papira i veliko poverenje

vlasnika dohodaka u državne finansije.

Savremena finansijska teorija
u određivanju ova dva oblika
duga  polazi  od  vremena  na
koji  su  formirani.  Kratkoročni
dugovi su formirani obično na
nekoliko  meseci,  do  godinu
dana, dok su dugoročni dugo-
vi oni koji su formirani na duži
rok, od nekoliko godina do ne-
koliko decenija.

Amortizacioni dugovi, s obzi-
rom na rokove, mogu biti ra-
zličiti: kratkoročni (2-5 godina),
srednjoročni (5-20 godina) i
dugoročni (preko 20 godina).

243

BUDŽETSKI DEFICIT I NJEGOVO FINANSIRANJE

ĐURĐEVDANSKA KIŠA

U mnoštvu pisanih i prepričavanih anegdota o Nikoli Pašiću (1845-1926) za vreme njegovog
višegodišnjeg i više puta prekidanog, pa obnavljanog mandata predsednika srpske vlade, pa
potom vlade SHS, jedna je veoma interesantna i vrlo prepoznatljiva i aktuelna i za današnja
vremena. Naime, u predvečerje Prvog svetskog rata, u uslovima velike političke nestabilnosti
i posle jedne sušne godine, nekako oko Đurđevdana, ministar finansija u Pašićevoj vladi Lazar
Paču (1855–1915) po nalogu predsednika Pašića ode u London na pregovore o državnom zajmu
od Vlade Engleske. Procena predsednika vlade i ministra finansija o neophodnosti zaduženja
zasnivala se upravo na činjenicama koje su diktirale okolnosti kao što su problem nedostatka
hrane posle loše poljoprivredne godine i neposredna ratna opasnost. Poslovično tvrdokorni i
škrti ministar finansija dugo je bezuspešno pregovarao sa gospodom – predstavnicima moćne
Engleske. Komunikacija između predsednika Pašića iz Beograda i ministra Pačua iz Londona
bila je veoma intenzivna, ali vesti iz Londona bile su veoma nepovoljne. Čitav problem rešen
je na volšeban način, a sve je izgledalo tako što je ministru Pačuu u London stigla depeša iz
Beograda, sledeće sadržine: „Lazo, vraćaj se–pala je kiša!„ Naravno ministru finansija, detetu
sa sela (rođen u Čurugu) nije trebalo mnogo objašnjavati. Znao je on šta znači đurđevdanska
kiša za rodnost useva na srpskim njivama. Paču se vratio u Beograd, a kiša je rešila sve finan-
sijske probleme.

395

6.3. KRITERIJUMI SVETSKE BANKE I MMF O UTVRĐIVANJU
STEPENA ZADUŽENOSTI

Prema kriterijumima Svetske banke, sve države se

dele u tri stepena zaduženosti, i to: nisko zadužene

države, srednje zadužene države i visoko zadužene

države.

Koriste se, takođe, još dva dodatna kriterijuma,

i to:

◆ ukupne dospele obaveze po spoljnjem dugu

prema izvozu robe i usluga i

◆ ukupne dospele obaveze prema bruto druš-

tvenom proizvodu, sve obračunato prema

neto sadašnjoj vrednosti.

Visoka spoljna zaduženost je kada su: ukupne dos-

pele obaveze po spoljnjeg dugu i prema izvozu robe i

usluga iznad 25% i 40%, respektivno; a srednja zadu-

ženost kada ova dva indikatora imaju vrednosti ispod

navedenih veličina.

Solventost u otplati inodugova se u dugoročnom smislu postiže ukoliko je stopa prinosa

na pozajmljeni inokapital jednaka ili veća u odnosu na troškove (iznos) otplate kredita.

395 Tekst Žarka Galetina, direktora „Produktne berze„ Novi Sad, objavljen na sajtu 14.05.2008. god.

Zemlja ima nisku zaduženost
ako je njen inodug prema BDP
ispod 48%, a izvoz prema BDP
ispod 132%.
Srednja zaduženost je kada je
inodug prema BDP od 48,1%
do 80%, a izvoz prema BDP od
132,1% do 220%.
Najzad visoka zaduženost je
kada je inodug prema BDP
iznad 80%, a izvoz prema BDP
iznad 220%.

245

BUDŽETSKI DEFICIT I NJEGOVO FINANSIRANJE

bi trebao da omogući najvećem broju članica da ispune kriterijume za uvođenje

jedinstvene valute. U tom cilju od 1.1.1994. godine osnovan je Evropski monetar-

ni institut (EMI) koji je imao zadatak da tehnički pripremi uvođenje jedinstvene

monete - evro.

◆ Treća, finalna faza imala je zadatak stvaranje jedinstvene i stabilne evropske monete

i nezavisne Evropske centralne banke (ECB).

Na osnovu člana 109. Ugovora o Evropskoj Uniji, Savet Evropske Unije doneo je 2. maja

1998. Uredbu Saveta o uvođenju evra, koja je stupila na snagu 1.1.1999. godine.

396

Kriterijumi ekonomske konvergencije, koje treba da ispune države pre ulaska u Evropsku mo-
netarnu uniju,

397

su:

1) Stabilnost cena - nizak nivo inflacije (ne više od 1,5% od proseka tri najuspešnije zemlje

- članice);

2) Nizak nivo kamata na dugoročne kredite (ne više od 2% od proseka tri najuspešnije

države - članice);

3) Stanje javnih finansija (godišnji budžetski deficit od najviše 3% od BNP i ukupan javni

dug od najviše 60% od BNP - ili ako se brzo približava ovim kriterijumima);

4) Valutni kurs (poštovanje okvira fluktuacije unutar EMS u poslednje dve godine i izosta-

nak devalvacije monete u poslednje dve godine).

6.5. MEMORANDUM O BUDŽETU I JAVNI DUG

6.5.1. CILJEVI I SMERNICE ZADUŽIVANJA

Cilj zaduživanja - Finansiranje budžeta:

Primarni cilj zaduživanja i upravljanja javnim

dugom, prema odredbama Memoranduma o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011.

sa projekcijom za 2012. i 2013. godinu,

398

je obezbeđivanje sredstava potrebnih za finansiranje

budžeta.

Predvidivo i oprezno upravljanje javnim dugom znači da se do kraja 2012. javni dug

održi na nivou od 40,7% BNP a da se 2013. smanji na 37,8 % BNP.

Povećati zaduživanje u domaćoj valuti:

Optimizacija strukture portfolija državnog duga

odnosi se pre svega na valutnu strukturu. Previsok udeo državnog duga denominiranog u

stranoj valuti (87,3% na početku 2010. godine, planirano oko 77% na kraju)

399

ukazuje na pre-

veliku izloženost valutnom riziku. Posebno se to odnosi na evro, jer je 66,3% duga izraženo u

ovoj valuti.Kao deo strategije za naredni period planira se emisija zapisa sa ročnošću od 3 i 5

396 Official Journal of the European Communities, L 139/1 od 11. maja 1998.

397 Od ukupno 27 zemalja - članica Evropske Unije u Evropsku monetarnu uniju, sredinom 2012. godine,

sačinjavale su sledeće zemlje:Austrija, Belgija, Estonija, Finska, Francuska, Grčka, Holandija, Irska, Italija,

Kipar, Luksemburg, Malta, Nemačka, Portugal, Slovačka, Slovenija i Španija.

398 Vlada Republike Srbije, „Memorandum budžeta u ekonomskoj i finansijskoj politici za 2011. godinu sa

projekcijom za 2012. i 2013. godinu„, str. 49.

399 Planirano povećanje stoka državnih hartija denominiranih u dinarima od 1,2 milijarde znatno je veće od

onog predviđenog Zakonom o budžetu - za njegovu realizaciju biće neophodan rebalans budžeta.

246

jaVnE finansijE

godina u 2011. godini, od 7 godina u 2012. godini i od 10 godina do kraja 2013. godine. Kada

je upitanju zaduživanje u stranoj valuti ono će biti koncentrisano uglavnom na međunarodne

finansijske institucije (zbog povoljnijih uslova zaduživanja).

Povećati zaduživanje na duži rok:

Pošto će prednost najvećim delom biti data zaduživanju

na domaćem tržištu u domaćoj valuti, deo neophodnog zaduživanja koje je moguće izvesti na

duži rok uz povoljnu strukturu troškova (zaduživanje kod međunarodnih finansijskih insti-

tucija) treba rešiti na taj način. Pri tome i potrebe za servisiranjem bivaju dobro raspoređene

na duži period, bez značajnih oscilacija.

Optimizirati strukturu kamatnih stopa:

Struktura kamatnih stopa javnog duga vezana

je za tržišni rizik, odnosno rizik promene kamatnih stopa. Ova vrsta rizika je izražena kod

zaduživanja sa promenljivom kamatnom stopom (trenutno 23,8% državnog duga). Pritom,

u trenutku zaključivanja ugovora i u početnom periodu otplate kredita, troškovi servisiranja

duga sa promenljivom stopom su uvek niži od troškova duga sa fiksnom stopom, a u sluča-

ju negativnog trenda promena kamatnih stopa ukupni troškovi kredita mogu biti značajno

manji.

Konkretnije, to bi značilo da treba nastoja-

ti, u pogledu kamatnih stopa, tako da se: kod

zaduživanja u dinarima izdavanjem domaćih

HoV insistiraće se na fiksnim kamatnim sto-

pama; kod zaduživanju kod međunarodnih fi-

nansijskih organizacija najčešće će biti birane

promenljive kamatne stope uz opciju fiksira-

nja; kod zaduživanja na tržištu u stranoj valuti

ukoliko je moguće ugovaraće se promenljiva

kamatna stopa uz opciju prevremene otplate.

6.5.2. PLAN OTPLATE DUGA ZA PERIOD 2011-2013.

Zavisno od tekućeg stanja duga i projekcija otplate, očekuje se da u predstojećem periodu

godišnje

dospe oko 80 milijardi dinara

(oko 800 miliona evra + - 5%) glavnica i kamata

(ne računajući domaće HoV). Potrebe za servisiranjem su praktično jednako raspoređene

periodu 2011–2016

. a kasnije opadaju. Najznačajnija pojedinačna obaveza je otplata stare

devizne štednje koja dospeva u periodu do 2016 godine.

Uvođenjem HoV sa dužim rokovima (18 i 24 meseca u 2010., 3 do 5 godina u 2011. i 2012.)

i značajnim povećanjem stoka od 120 do

150 milijardi godišnje, sve tri godine na kojima

je fokus biće

znatno opterećene dinarskim obavezama po osnovu domaćih hartija. Ipak,

obzirom na značajno povećanje udela duga u domaćoj valuti u ukupnom dugu i očekivano

dalje pozitivno kretanje na polju kamatnih stopa za dinare, ovakav razvoj situacije se može

okarakterisati kao izuzetno poželjan.

Obzirom na očekivane kamatne stope i periode počeka kod novih zaduživanja,

2011,

2012. i 2013. godinu treba računati na oko 850 milijardi godišnje otplate.

NALAZI SE NA SAJTU MINISTARSTVA FINANSIJA

248

jaVnE finansijE

6.6. PRAVNO REGULISANJE JAVNOG DUGA SRBIJE

6.6.1. DuG i jaVni DuG

Zaduživanje države u zemlji i u inostranstvu, u svim zemljama regulisano je odgovarajućim

propisima, u nekim zakonom a u nekim čak i ustavom. Osnovno je pitanje koji subjekti i kod

koga se mogu zaduživati, za koju namenu i do kog iznosa (plafona), u odnosu na njen BDP.

Zaduživanje Republike u zemlji i u inostranstvu, regulisano je Zakonom o javnom dugu.

401

Pomenutim zakonom uređuju se uslovi, način i po-

stupak zaduživanja Republike, jedinica lokalne samou-

prave (lokalna vlast), Republičkog fonda za zdravstveno

osiguranje, Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko

osiguranje i Nacionalne službe za zapošljavanje (orga-

nizacije obaveznog socijalnog osiguranja), kao i javnih

preduzeća i drugih pravnih lica, čiji je osnivač Republika

(pravna lica), davanje garancija Republike, način i po-

stupak upravljanja javnim dugom i vođenje evidencije

o javnom dugu.

Pojedini izrazi, prema odredbama tog zakona, imaju sledeće značenje:

Dug

je novčana obaveza ili obaveza otplaćivanja novčanog zaduživanja;

Javni dug

jeste: (1) dug Republike koji nastaje po osnovu ugovora koji zaključi

Republika, (2) dug Republike po osnovu hartija od vrednosti, (3) dug Republike

po osnovu ugovora, odnosno sporazuma kojim su reprogramirane obaveze koje je

Republika preuzela po ranije zaključenim ugovorima, kao i emitovanim hartijama

od vrednosti po posebnim zakonima, (4) dug Republike koji nastaje po osnovu date

garancije Republike, ili po osnovu neposrednog preuzimanja obaveze u svojstvu

dužnika za isplatu duga po osnovu date garancije, odnosno po osnovu kontra-

garancije koju daje Republika, (5) dug lokalne vlasti, kao i pravnih lica za koje je

Republika dala garanciju;

Zaduživanje

jeste uzimanje kredita, odno-

sno zajmova i emitovanje državnih hartija

od vrednosti za finansiranje budžetskog

deficita i deficita tekuće likvidnosti, za re-

finansiranje javnog duga i za finansiranje

investicionih projekata, kao i davanje ga-

rancija i kontragarancija;

Garancija

jeste uslovna obaveza Republi-

ke da plati dospelu, a neizmirenu novčanu

obavezu u slučaju ako lokalna vlast, odno-

sno pravno lice za koje je Republika dala

garanciju ne izvrši plaćanje o roku dospeća;

401 Zakon o javnom dugu, „Sl. glasnik RS”, br. 62/05, 107/09 i 78/11.

Praksa je pokazala da preveliko
zaduživanje stvara određenu
vrstu zavisnosti države od po-
verilaca kod kojih se zadužuje.

OBVEZNICE STARE DEVIZNE ŠTEDNJE:

ISPLATA TEČE OD 2002. DO 2016.

GODINE

249

BUDŽETSKI DEFICIT I NJEGOVO FINANSIRANJE

Državne hartije od vrednosti

jesu kratkoročne i dugoročne hartije od vrednosti

koje emituje Republika;

Primarno tržište

jeste tržište na kojem se vrši inicijalna prodaja državnih hartija

od vrednosti, neposredno ili preko posrednika.

6.6.2. ZADUŽIVANjE REPUBLIKE

Republika se može zaduživati u zemlji i inostranstvu, odnosno na domaćem i inostranom

tržištu.

Republika se može zaduživati u domaćoj i stranoj

valuti. Zaduživanje emisijom kratkoročnih državnih

hartija od vrednosti u zemlji može se vršiti isključivo

u domaćoj valuti.

Narodna skupština Republike odlučuje o zaduživa-

nju Republike putem uzimanja dugoročnih kredita, za-

duživanju za finansiranje investicionih projekata, o da-

vanju garancija i kontragarancija, kao i o preuzimanju

obaveze u svojstvu dužnika po osnovu date garancije.

Vlada Republike odlučuje o emitovanju dugoroč-

nih državnih hartija od vrednosti

Ministar finansija odlučuje o uzimanju kratkoročnih kredita za finansiranje budžet-

skog deficita

,deficita tekuće likvidnostii za refinansiranje javnog duga, kao i o emitovanju

kratkoročnih državnih hartija od vrednosti.

Dugoročnim kreditima, odnosno dugoročnim državnim hartijama od vrednosti

, sma-

traju se krediti, odnosno državne hartije od vrednosti

čiji se period otplate proteže i na

naredne budžetske godine

Uzimanje kredita, odnosno emitovanje hartija od vrednosti vrši se u okviru limita utvr-

đenog zakonom kojim se uređuje budžet Republike.

Zaduživanje za finansiranje deficita tekuće likvidnosti

jeste uzimanje kredita, odnosno

emitovanje državnih hartija od vrednosti radi finansiranja neusklađenih kretanja u prihodima

i rashodima budžeta u toku budžetske godine.

Ukupan dug po osnovu zaduživanja

mora se

vratiti do 31. decembra tekuće budžetske godine.

U toku budžetske godine, zaduživanje

za finansiranje deficita tekuće likvidnosti

ne sme preći 5% ukupno ostvarenih prihoda u

prethodnoj budžetskoj godini

Zaduživanje za finansiranje budžetskog deficita

jeste uzimanje kredita, odnosno emi-

tovanje državnih hartija od vrednosti, kod kojeg se dug prenosi u naredne budžetske godine.

Iznos zaduženja za finansiranje budžetskog deficita ne sme biti veći od ograničenja utvrđenog

u zakonu kojim se uređuje budžet Republike za odnosnu godinu.

Republika se može zaduživati za refinansiranje

uzimanjem kredita, odnosno emitova-

njem državnih hartija od vrednosti, pod uslovom da se sredstva od tog zaduživanja koriste

za plaćanje neizmirenog iznosa duga ili plaćanja po osnovu izdatih garancija.

Republika se može zadužiti radi
finansiranja budžetskog deficita,
deficita tekuće likvidnosti, refi-
nansiranja neizmirenog duga, za
investicije u kapitalna ulaganja
i nabavku finansijske imovine,
kao i za izvršavanje obaveza po
datim garancijama.

251

BUDŽETSKI DEFICIT I NJEGOVO FINANSIRANJE

slučaju prilagođavanja ovih plaćanja promenama u obavezama na ime javnog duga.

Uslovi

ugovora koji se odnose na javni dug ne mogu se jednostrano menjati.

6.6.5. DaVanjE GaRancijE

Republika može dati garanciju za izmirenje duga Republike,

javno-pravnih lica, u skla-

du sa zakonom kojim se uređuje budžet Republike za tekuću godinu. Garancije se daju u

formi zakona.

Republika može dati garanciju za izmirenje duga dužnika

pod navedenim uslovima u

visini sredstava koja se utvrđuju u skladu sa zakonom i ugovorom o kreditu.

Uslovi za davanje garancije.

Za davanje garancije može se naplaćivati provizija.

Mini-

star finansija bliže uređuje uslove koje moraju da ispunjavaju dužnici da bi Republika dala

garanciju.

Ministar finansija otvara račun za posebne namene

za deponovanje sredstava inostranih

kredita u stranoj valuti (

specijalni račun),

kod Narodne banke Srbije, za kredite dužnika u

čiju korist je data garancija, ako sporazumom, odnosno ugovorom o kreditu nije drukčije

određeno.

Ministar finansija daje nalog za prenos sredstava kredita sa specijalnog računa na

račun korisnika kredita.

Otplatu obaveze za koju je Republika dala garanciju vrši dužnik.

Republika otplaćuje dospelu, a neizmirenu obavezu ukoliko dužnik ne izvrši svoju obavezu

blagovremeno, u skladu sa uslovima utvrđenim u ugovoru o kreditu.

Regresno pravo.

Dužnik ima bezuslovnu i apsolutnu obavezu da plati Republici iznos

obaveze koju je ona izvršila prema poveriocu po osnovu date garancije.

Ako je po osnovu date

garancije, kao i u slučaju neposrednog preuzimanja obaveza u svojstvu dužnika po osnovu date

garancije, Republika izvršila tu obavezu umesto dužnika, Republika ima pravo na povraćaj

glavnice, kamate i ostalih troškova koji nastanu zbog neizvršenja, odnosno neblagovreme-

nog izvršenja obaveza, do visine iznosa izmirene obaveze, kao i pravo da od dužnika naplati

obračunatu zakonsku zateznu kamatu.

Prestanak važenja garancije.

Garancija prestaje da važi:

1) kada dužnik u potpunosti iz-

miri obavezu na koju se garancija odnosi;

2) istekom roka važenja garancije;

3) kada se izvrši

plaćanje po garanciji u skladu sa izdatom garancijom.

6.6.6. DRŽAVNE HARTIJE OD VREDNOSTI

Vlada uređuje opšte uslove za emisiju i prodaju državnih hartija od vrednosti na primar-

nom tržištu

i bliže elemente primarnog tržišta državnih hartija od vrednosti.

Državne hartije od

vrednosti emituju se u nematerijalizovanom obliku.Ministar finansija može zaključiti ugovor sa

Narodnom bankom Srbije ili Centralnim registrom, depoom i kliringom hartija od vrednosti

a.d. Beograd, za obavljanje pojedinih poslova u vezi sa državnim hartijama od vrednosti.

Kupci državnih hartija od vrednosti

mogu biti sva domaća pravna i fizička lica.

Strana

pravna i fizička lica mogu kupovati državne hartije od vrednosti pod uslovima koje propisuje

Vlada.

252

jaVnE finansijE

Ministar finansija donosi odluku o kliringu i saldiranju u primarnoj emisiji državnih

hartija od vrednosti

kojima se može trgovati na inostranom finansijskom tržištu.

Odluku o

izboru strane klirinške kuće donosi ministar finansija. Kliring i saldiranje državnih hartija od

vrednosti emitovanih na domaćem tržištu obavlja Centralni registar HOV.

Isplata državnih hartija od vrednosti vrši

se na dan dospeća koji je utvrđen u aktu o

emisiji.

U slučaju da rok dospeća državnih hartija od vrednosti padne u neradan dan, isplata

dospelih državnih hartija od vrednosti će se obaviti prvog narednog radnog dana.

Na osnovu

rešenja ministra finansija Republika može pre roka dospeća isplatiti državne hartije od vred-

nosti, samo ukoliko je takva mogućnost predviđena u aktu o emisiji.

Republika može otkupiti

državne hartije od vrednosti koje je emitovala pre roka njihovog dospeća, pod uslovom da

svim investitorima bude omogućeno da učestvuju u otkupu državnih hartija od vrednosti pre

roka njihovog dospeća.

Ministar finansija, odlučuje o otkupu državnih hartija od vrednosti

pre roka njihovog dospeća.

Ministarstvo objavljuje javni poziv za otkup državnih hartija od

vrednosti pre roka njihovog dospeća.

Zabrana korišćenja privilegovanih informacija.

Niko ne može da kupuje državne hartije

od vrednosti korišćenjem privilegovanih informacija.

Zabrana korišćenja privilegovanih in-

formacija odnosi se naročito na lica koja raspolažu privilegovanim informacijama (zaposleni

kod emitenta, bračni drug zaposlenog...). Lice kome su dostupne privilegovane informacije, ne

sme ih saopštavati drugim licima, niti na osnovu njih preporučivati drugim licima da trguju

državnim hartijama od vrednosti.

6.6.7. ZADUŽIVANjE LOKALNE VLASTI

Ovlašćenje za zaduživanje lokalne vlasti.

Mišljenje Ministarstvo daje u roku od 15 dana od

dana dostavljanja zahteva za davanje mišljenja.

Lokalne vlasti se mogu zaduživati u zemlji i ino-

stranstvu,

odnosno na domaćem i inostranom tržištu.

Lokalne vlasti se mogu zaduživati u domaćoj i stranoj

valuti, u skladu sa zakonom o javnom dugu. Lokalne

vlasti ne mogu davati garancije.

Lokalne vlasti se mogu zaduživati za finansiranje deficita tekuće likvidnosti,

koji nastaje

usled neuravnoteženosti kretanja u javnim prihodima i javnim rashodima.

Ukupan iznos

zaduživanja mora se vratiti pre kraja budžetske godine u kojoj je ugovoreno i ne može se

refinansirati ili preneti u narednu budžetsku godinu.U toku budžetske godine zaduživanje za

finansiranje deficita tekuće likvidnosti ne sme preći 5% ukupno ostvarenih prihoda budžeta

lokalne vlasti u prethodnoj godini.

Lokalne vlasti ne mogu se dugoročno zaduživati, osim u delu zaduživanja radi finan-

siranja ili refinansiranja kapitalnih investicionih rashoda

predviđenih u budžetu lokalne

vlasti.

Iznos neizmirenog dugoročnog zaduženja za kapitalne investicione rashode ne može

biti veći od

50%

ukupno ostvarenih tekućih prihoda budžeta lokalne vlasti u prethodnoj

Odluku o zaduživanju lokalne
vlasti  donosi  nadležni  organ
lokalne  vlasti,  po  prethodno
pribavljenom  mišljenju  Mini-
starstva.

254

jaVnE finansijE

da je, na osnovu tih prihodam

dozvoljeno dugoročno zaduživanje lokalne samouprave u

2011. godini bilo 110,47 mlrd dinara (50%) kratkoročno zaduživanje 11,05 mlrd dinara

(5%) dozvoljen iznos otplate glavnice i kamate 33,14 mlrd dinara. Slede

podaci o stvarnom

zaduživanju, koje je na dan 30.06.2011. godine iznosilo 72,78 mlrd dinara,

u tome otpla-

ćemi iznos 9,02 mlrd dinara a neotplaćeni iznos 63,76 mlrd dinara, da je

na raspolaganju

ostalo za zaduživanje još 46,71 mlrd dinara

Pregled zaduženja lokalne vlasti na dan 30.06.2011. godine

403

u mlrd dinara

Dugor. zaduž. lok.

samoup. 30.6.2011

Ostvareni

tek. prihod

u 2010.

Dozv. zad.

2011.

dug. 50%

Dozv. zad.

kratk. 5%

2011

Dozv. iznos

gl. + kam.

Za 2011.

Dinar.

protiv.

Otpl.

Iznos

Neotp.

iznos

Raspolo-

živo dana

30.6.11.

Sve opšt.

220,94

110,47

11,05

33,14

72,78

9,02

63,76

46,71

Iz pregleda zaduženja, koji se nalazi na sajtu Ministarstva finansija, može se videti da u

pomenutom ukupnom iznosu dugoročnih zaduženja (72,78 mlrd dinara), najveći iznos ot-

pada na: Grad Beograd - 50,04 mlrd dinara, Grad Kragujevac - 2,16 mlrd dinara, Grad Niš

- 1,91 mlrd dinara, Grad Novi Sad- 1,54 mlrd dinara, grad Pančevo - 1,19 mlrd dinara, Grad

Subotica - 1,15 mlrd dinara, i Grad Šabac - 1,0 mlrd dinara.

6.6.8. ZADUŽIVANJE ORGANIZACIJA OBAVEZNOG
SOCIJALNOG OSIGURANJA

Zakon o javnom dugu, u principu, ne doyvoljava

zaduživanje organizacijama obaveznog socijalnog osi-

guranja. Izutetak je jedino zdravstvo.

Organizacije obaveznog socijalnog osiguranja ne

mogu davati garancije.

Organizacije obaveznog socijalnog osiguranja

mogu se zaduživati kod domaćih i inostranih poveri-

laca radi finansiranja kapitalnih investicionih rashoda,

u skladu sa kriterijumima koje utvrđuje Vlada.

Odluku o zaduživanju organizacije obaveznog

socijalnog osiguranja donosi nadležni organ organizacije obaveznog socijalnog osiguranja.

Iznos zaduživanja utvrđuje se u skladu sa mogućnostima organizacije obaveznog socijal-

nog osiguranja da iz sopstvenih prihoda finansira otplatu glavnice i kamate.

403 Izvor Uprava za javni dug pri Ministarstvu finansija - Trezor, preuzeto 21.maja 2012. godine

OOSO ne mogu se zaduživati,
osim u delu kapitalnih investici-
onih rashoda iz finansijskog pla-
na, izuzev Republičkog fonda za
zdravstveno osiguranje radi na-
bavke lekova, a najviše do iznosa
od 20% ukupno ostvarenih priho-
da u prethodnoj godini.

255

BUDŽETSKI DEFICIT I NJEGOVO FINANSIRANJE

Ako se javi kratkoročni deficit u tekućoj likvidnosti u toku budžetske godine, usled neu-

ravnoteženih kretanja u prihodima i rashodima, finansiranje se može vršiti pozajmicom iz

budžeta Republike, a na osnovu kriterijuma koje utvrđuje Vlada.

Ukupni iznos kratkoročnog zaduživanja iz budžeta Republike, u toku budžetske godine,

mora biti vraćen do 30. novembra tekuće godine.

6.6.9. KONTROLA, EVIDENCIJA I IZVEŠTAVANjE

Kontrolu sprovođenja tehničkih i finansijskih odredaba ugovora o kreditu za koje je

Republika dala garanciju, obavlja jedinica za upravljanje projektom (JUP)

koja se obrazuje

pri korisniku kredita.

JUP, svakih šest meseci, dostavlja Ministarstvu i nadležnom ministarstvu

izveštaj o toj kontroli.

Ministarstvo vodi evidenciju o javnom dugu Republike.

Evidencija sadrži naročito po-

datke o iznosu i otplati javnog duga, datoj garanciji, odnosno kontragaranciji, vrednosti, nivou

kamatnih stopa i proviziji za datu garanciju.

Ministarstvo jednom godišnje podnosi izveštaj

Vladi o podacima iz evidencije o javnom dugu Republike.

Ministar finansija može zaključiti

ugovor sa Narodnom bankom Srbije za obavljanje pojedinih poslova u vezi sa vođenjem

evidencije o javnom dugu Republike.

6.6.10. UPRAVA ZA JAVNI DUG

Zakonom o javnom dugu osnovana je Uprava za javni dug

, kao organ uprave u sastavu

Ministarstva. Za obavljanje poslova iz nadležnosti Uprave obrazuju se organizacioni delovi.

Način obrazovanja, struktura i nadležnosti organizacionih delova uređuju se aktom ministra

finansija. Sredstva za rad Uprave obezbeđuju se u budžetu Republike.

Upravom rukovodi direktor.

Direktora Uprave postavlja Vlada, na predlog ministra fi-

nansija.

U vezi sa javnim dugom, Uprava obavlja poslove koji se odnose na:1) praćenje prego-

vora o zaduživanju; 2) državne hartije od vrednosti; 3) upravljanje prilivima po osnovu javnog

duga; 4) smanjenje rizika; 5) praćenje i analiziranje stanja i promena na domaćim i inostranim

finansijskim tržištima; 6) pripremanje strategije za upravljanje javnim dugom; 7) praćenje

zaduživanja lokalne vlasti; 8) praćenje zaduživanja pravnih lica kada se traži garancija; 9)

vođenje evidencija i računovodstvenih poslova o javnom dugu i finansijsko izveštavanje; 10)

upravljanje finansijskim informacionim sistemom; 11) predlaganje zabrane učestvovanja u

kupovini državnih hartija od vrednosti na primarnom tržištu; 12) obavljanje drugih poslova,

u skladu sa zakonom.

257

BUDŽETSKI DEFICIT I NJEGOVO FINANSIRANJE

Karakteristike delovanja javnog duga svode se na: proces monetizacije i stvaranje i poni-

štavanje monetarne baze u privredi; određivanje monetarnih tokova i monetarnih kontrola

većeg dela finansijskih tokova; delovanje na ponašanje finansijskih institucija (banaka i dr.)

u procesu finansiranja i finansijskim operacijama, a time i na neki oblik finansijskog plani-

ranja; delovanje na formiranje osnovnih odnosa na kreditnom tržištu; često presudan uticaj

na celokupan internacionalni mehanizam stabilizacionog karaktera, u smislu ublažavanja

konjunkturnih oscilacija i dr.

Delovanje javnog duga danas je ne samo značajno već i vrlo raznovrsno i s brojnim eko-

nomskim, finansijskim i društveno-ekonomskim implikacijama.

Pomenimo, na kraju, koje su to finansijske institucije preko kojih se obavlja najveći deo

transakcija - kredita finansijskog kapitala. Postoje sledeće, osnovne grupe, a to su: međuna-

rodne finansijske organizacije (MMF i Svetska banka); regionalne finansijske organizacije

(EBRD, EIB, ADB, IADB i dr); razvijene zemlje (članice Pariskog kluba); velike poslovne

banke (članice Londonskog kluba); ostale finansijske i nefinansijske institucije i organizacije.

Najpovoljnije kredite odobrava IBRD, a za najnerazvijenije zemlje IDA.

Pomenimo i to da je čak i

Adam Smit

, u Bogatstvu naroda”

smatrao kao „treću funkciju

države

(pored deljenja pravde i odbrane), javno obezbeđenje izvesnih javnih radova i ustanova

za olakšanje trgovine društva, odnosno saobraćajnih pogodnosti, kao što su kanali, putevi,

mostovi i luke. Prvenstveno tamo gde tržišni mehanizmi i privatno preduzetništvo ne uspevaju

ili propuštaju da to učine. To podrazumeva

državu kao preduzimača

.”

6.9. ANALIZA DUGA SRBIJE

6.9.1. UKUPAN SPOLJNI DUG SRBIJE

Ukupan spoljni dug Srbije je na kraju 2011. iznosio 24,1 mlrd evra i u odnosu na kraj 2010.

je povećan za 338,9 mil. evra, ili 1,4%. Struktura duga je tokom godine izmenjena u pravcu

povećanja učešća javnog spoljnjeg duga u ukupnom dugu za 6,5 procentnih poena.

258

jaVnE finansijE

Spoljni dug Republike Srbije prema sektoru dužnika u odnosu na BDP

Učešće spoljnjeg duga u procenjenom BDP-u, kao osnovni indikator eksterne solventnosti,

na kraju četvrtog tromesečja je iznosilo 74,5% što je ispod nivoa visoke zaduženosti od 80%,

prema kriterijumu Svetske banke.

Odnos spoljnog duga na kraju četvrtog tromesečja i 12-mesečnog izvoza robe i usluga

uvećanog za inostrane doznake iznosi 168,0%, što je u granicama održivosti prema kriterijumu

Svetske banke (do 220%).

Odnos ukupnih otplata po spoljnjem dugu i procenjenog BDP-a iznosi 12,6%, od čega se

10,3% odnosi na otplatu glavnice, a 2,3% na otplatu kamate.

260

jaVnE finansijE

6.9.2. JAVNI DUG REPUBLIKE

Na kraju 2011. javni dug Republike iznosio je 14,5 mlrd evra i u odnosu na kraj 2010.

povećan je za 2,4 mlrd evra (direktne obaveze države, za 2,0 milijarde evra, a indirektne

obaveze 397,1 mil. evra). Država se zadužila u inostranstvu za 1,4 mlrd evra a po osnovu

unutrašnjeg duga za 675,8 mil. evra. Povećanje unutrašnjeg duga je u najvećoj meri rezultat

prodaje državnih HoV, što je uticalo na rast učešća dinarskog dela javnog duga u ukupnom

dugu sa 12,0% na 14,4%.

Javni dug Republike Srbije*

Iz napred navedenih podataka može se zaključiti da je javni dug prekoračio zakonom (o

budžetskom sistemu) dozvoljeni maksimum od 45% BDP (dostigavši 45,8% BDP zemlje), a

da je u odnosu na 2008. godinu, kada je počela aktuelna kriza, uvećan za 5,7 mlrd evra.

261

BUDŽETSKI DEFICIT I NJEGOVO FINANSIRANJE

Učešće duga u evrima na kraju 2011. iznosilo je 57,7%, u dolarima 18,8%, do

se na

SDR i ostale valute odnosilo 9,1%.

Udeo javnog duga ugovorenog po fiksnim kamatama

na kraju decembra

iznosio je 68,5%, a preostalih 31,5% ugovoreno je po varijabilnim

ka-

matama. Veći deo duga ugovorenog po varijabilnim kamatama i dalje je vezan za kamatne

stope EURIBOR i LIBOR na evro (72,1%), zatim za LIBOR na američki dolar (13,3%), ostale

kamatne stope (12,5%) i za švajcarski franak (2,2%).

U tabeli je dat pregled vrednosti tradicionalnih mera održivosti duga: učešća stanja i otplate

javnog duga u BDP-u, izvozu (i doznakama) i budžetskim prihodima. Učešće javnog duga u

izvozu robe i usluga je poboljšano tokom četvrtog tromesečja (sa 127,0% na 126,2%), dok je

njegovo učešće u budžetskim prihodima ostalo gotovo nepromenjeno. Otplata javnog duga

je bila manja u četvrtom u odnosu na prethodna tromesečja 2011. godine, pa time i njeno

učešće u BDP-u, izvozu robe i usluga i doznakama, kao i budžetskim prihodima. Na kraju

2011, prema proceni NBS, učešće javnog duga u BDP-u iznosilo je 45,8%, a po podacima

Ministarstva finansija, učeššće je niže i iznosi 45,1%. Prema Zakonu o javnom dugu, podatak

o stanju javnog duga koji objavljuje Ministarstvo finansija ne sadrži dug fondova socijalnog

osiguranja i lokalne samouprave. Radi procene ispunjenosti fiskalnog pravila o učešću javnog

duga u BDP-u, potrebno je dodati i dugove fondova socijalnog osiguranja i lokalne samou-

prave, budući da se fiskalna pravila odnose na opšti nivo države. Imajući to u vidu, Fiskalni

savet je saopštio da javni dug opšteg nivoa države iznosi 46,6% BDP-a. On je upozorio da je

prekoračena zakonska granica od 45% BDP-a, i da će dug nastaviti da raste i u 2012. Savet

smatra da je Vlada dužna da usvoji program za smanjenje javnog duga prilikom rebalansa

budžeta Republike za 2012.To je predložio i MMF.

Misija MMF smatra da budžet za 2012. godinu podrazumeva znatno viši javni dug nego

što je fiskalno odgovorno, što dovodi u pitanje stendbaj aranžmanom iz predostrožnosti. Stoga

je završetak prve revizije stendbaj aranžmana odložen.

263

BUDŽETSKI DEFICIT I NJEGOVO FINANSIRANJE

6.10. PITANJA

1.   Navedite pojam i uzroke stvaranja javnog duga?
2.   Objasnite početke stvaranja javnog duga od sredine XX veka?
3.   Nabrojte i objasnite teorije o javnom dugu i navedite njihove predstavnike?
4.   Navedite klasifikaciju javnih dugova prema više kriterijuma (ročnost, mesto državnih hartija

od vrednosti u Republici?

5. Navedite kriterijume Svetske banke i MMF za utvrđivanje stepena zaduženosti određene

države?

6.   Navedite kriterijume konvergencije EU o visini budžetskog deficita i javnog duga?
7.   Navedite ciljeve i smernice za zaduživanje Srbije prema Memorandumu...za 2011-2013?
8.   Navedite plan otplate i srednjoročnu projekciju javnog duga Srbije prema Memorandumu o

budžetu i fiskalnoj i ekonomskoj politici Srbije za period 2011.do 2013. godine?

9. Navedite pravno regilisanje javnog duga i mogućnosti zaduživanja Republike u zemlji i u

inostranstvu?

10.   Kako Republika upravlja javnim dugom i objasnite status javnog duga?
11.   Navedite za koje namene i pod kojim uslovima Republika može davati garancije?
12.  Navedite uslove i namene emitovanja zaduživanja, načinu vraćanja...?
13.   Navedite za koje namene i do kog iznosa se mogu zaduživati jedinice lokalne samouprave u

Srbiji?

14. Navedite za koje namene i do kog iznosa se mogu zaduživati organizacije obaveznog soci-

jalnog osiguranja?

15.   Koji organ uprave vrši kontrolu i evidenciju o javnom dugu Srbije?
16.   Objasnite makroekonomski efekat javnog duga i delovanje ino-duga na nacionalnu privredu?
17.   Analizirajte aktuelno stanje spoljnjeg duga Srbije, posebno javnog a posebno privatnog sek-

tora?

266

jaVnE finansijE

7.1. CILJEVI UČENJA

Svrha učenja ovog poglavlja je da budete u stanju da:

◆

Znate da se prenošenjem određene regulative na nadnacionalni nivo EU, time prenosi i deo

suvereniteta države,

◆

Razumete zašto se u EU prvo pristupilo harmonizaciji indirektnih poreza,

◆

Znate regulatorne okvire za primenu sistema PDV u EU,

◆

Znate poreske stope koje su propisane direktivama EU o PDV,

◆

Razumete zašto se sistem PDV smatra najpravednijim sistemom oporezivanja,

◆

Navedete posebne režime oporezivanja i razloge njihovog uvođenja,

◆

Uporedite opštu i posebnu stopu PDV u Srbiji sa zemljama u regionu i u EU,

◆

Razumete akcizni sistem u EU i proizvode koji potpadaju pod taj režim oporezivanja,

◆

Razumete specifičnosti proizvoda koji potpadaju pod akcizni sistem oporezivanja,

◆

Razumete razliku između akciznih i ostalih proizvoda,

◆

Znate zašto se samo akcizni proizvodi čuvaju u posebnim skladištima,

◆

Znate da objasnite koji su još porezi harmonizovani u okviru EU i zašto,

◆

Razumete zašto je proces evropskog ujedinjenja započet Carinskom unijom,

◆

Zašto je važna harmonizacija vancarinskih propisa za poštovanje konkurencije,

◆

Znate učešće najvažnijih vrsta poreskih prihoda u ukupnim poreskim prihodima EU 15,

◆

Znate iz kojih izvora se finansiraju institucije EU, i bilans primanja i davanja po zemljama

članicama,

◆

Znate strukturu budžetskih rashoda EU,

◆

Znate šta se podrazumeva pod IPA projektima EU i učešće Srbije u korišćenju sredstava iz

tih fondova.

7.2. PORESKI SISTEM I NACIONALNI SUVERENITET

Poreski sistem i poreska politika predstavljaju jedno od značajnih obeležja nacionalne

suverenosti jedne zemlje i sastavni su deo ukupne ekonomske politike koju ona vodi. Ipak,

zemlje članice Evropske unije su odlučile da najveći deo regulative prenesu na nadnacionalni

nivo, gde spadaju i porezi, finansijski i budžetski propisi, carinska unija ali i mnoge druge

oblasti (Aquis communaitaire).

405

Oporezivanje je instrumenat ekonomske regulacije, koji

405 Aquis communaitaire obuhvata:1.Slo bo da kre ta nja ro be 2. Sloboda kretanja lica (radnika) 3. Sloboda kretanja

usluga 4. Slo bo da kre ta nja ka pi ta la 5. Javno informisanje 6. Kompanijsko pra vo 7. Pravo intelektualne svojine

8. Po li ti ka kon ku ren ci je 9. Finansijske usluge 10. Informacije i mediji 11. Poljoprivreda i selo 12. Zdrava

hrana, veterina i fitosanitarna politika 13.Ri bar stvo 14.Tran sport 15.Energija 16. Po re zi 17. Eko nom ska i

monetarna politika 18.Sta ti sti ka 19.Socijalna po li ti ka - za po šlja va nje 20. Preduzeća i industrijska po li ti ka 21.

Trans-Evropske tele ko mu ni ka ci je 22. Regionalna po li ti ka, Strukturni in stru men ti 23.Ljudska prava i slobode

24. Pra vo su đe, sloboda i sigurnost 25. Nauka i is tra ži va nje 26.Obrazovanje, trening i mla di 27. Oko li na 28.

Zaštita po tro ša ča i zdrav stve na za šti ta 29. Ca rin ska uni ja 30. Spolj ni od no si 31. Za jed nič ka spolj na i bez bed-

no sna po li ti ka 32. Fi nan sij ska kon tro la 33. Finansijski i budžetski pro pi si 34. Institucije 35. Osta la pitanja.

267

HARMONIZACIJA PORESKOG SISTEMA EU

može da bude korišćen za uticaj na potrošnju, podsticanje

štednje, oblikovanje organizacije kompanije, stimulisanje

investicione aktivnosti i dr.

406

No, i pored poreske harmo-

nizacije, porezi su danas čvrsto u rukama članica EU kako

u pogledu razrezivanja i prikupljanja tako i u pogledu tro-

šenja tih prihoda.

407

Na jedinstvenom tržištu EU, članice treba da se kreću u

približno istim pravcima u pogledu poreskih politika koje

vode.

Ukupni porezi u E27 učestvuju u proseku 40%

BDP. Danas je teško shvatiti da javna potrošnja ni

u jednoj zemlji sveta 1929. godine nije prelazila 9%

BDP”.

408

Kada je u pitanju harmonizacija poreza u EU,

prvo se krenulo od harmonizacije indirektnih po-

reza, jer su oni veoma izdašni u punjenju budžeta

članica Unije. Do šezdesetih godina XX veka porezi

na potrošnju uglavnom su se ubirali kao jednofazni

porezi koji su se obračunavali u trgovini na malo ili

na veliko, ili su se ubirali kao višefazni, kaskadni po-

rezi obračunati kod svake prodaje nekog dobra ili

usluge. Nakon šezdesetih godina počinje širenje poreza na dodatu vrednost (PDV). Ovu vrstu

poreza prva je uvela Francuska 1958. godine, zatim Finska, 1964. godine dok je Nemačka

prešla na ovaj vid oporezivanja 1968. godine, a Velika Britanija 1973. godine. Njegovu pri-

menu su prihvatile sve zemlje EU, a među poslednjima je bio Portugal 1986. godine. Danas

sve razvijene zemlje osim Australije i SAD, oporezuju svoju potrošnju pomoću PDV. Takav

oblik poreza takođe se širi u zemljama u razvoju i u zemljama u tranziciji, ukupno oko 130

država širom sveta.

Šestom Direktivom od 17.5.1977. godi-

409

o harmonizaciji zakona članica u vezi sa

porezom na promet - zajedničkim sistemom

PDV,

kao bazičnom direktivom za harmoniza-

ciju PDV, predviđeno je da se PDV primenjuje

na iste transakcije u svim članicama na osnovu

utvrđivanja zajedničke poreske osnovice.

Novom Direktivom (i njenim izmenama i

dopunama) preuzet je prečišćen tekst svih pro-

mena Šeste Direktive, s tim da su unete jasni-

ja rešenja harmonizacije strukture poreza, bez

406 Gordana Ilić Popov, Poresko pravo EU, Službeni glasnik, 2004. str. 11.

407 Miroslav Prokopijević Evropska unija, Uvod, JP Službeni glasnik, Beograd, 2009. str. 411.

408 M. Prokopijević, Isto, str. 415.

409 Directiva 77/388/EEZ

Stvarnost, međutim, ne ide
u prilog toj želji: „pregled
više od 500 glavnih poreza
u EU 27 može se naći na
sajtu Unije u okviru „Taxes
in Europe.”

BRISEL: ZGRADA

EVROPSKE KOMISIJE

Na osnovu Ugovora EU, posebno člana
93. predloga EK i Mišljenje Evropskog
palamenta,  Šesta  Direktiva  je  28.  no-
vembra 2006. godine ukinuta i zamenje-
na novom Direktivom broj 2006/112/EZ,
a ubrzo zatim i Direktivom 2006/138EC
od  19.12.2006.  godine,  a  dve  godine
kasnije,  Direktivom  2008/117/EZ  od
16.12.2008. godine.

269

HARMONIZACIJA PORESKOG SISTEMA EU

harmonizacije u Evropi je da se ona shvati kao sastavni deo mnogo šireg i obuhvatnijeg politič-

kog pokreta ka postizanju evropske integracije. Zbog toga je u nekim slučajevima možda bolje

da se donošenje odluka o strukturi poreskog sistema prepusti pojedinim članicama, pošto one

mogu da koriste oporezivanje kao instrument za sprovođenje ekonomske i socijalne politike.

415

7.4. HARMONIZACIJA INDIREKTNIH I ODREĐENIH DIREKTNIH POREZA

Ugovorom o EU eksplicitno je propisana har-

monizacija indirektnih poreza

kao preduslov za

uspostavljanje i nesmetano funkcionisanje unutraš-

njeg tržišta Unije, ali ne i direktnih poreza, tako da

je poreski suverenitet EU ograničen.

Usvojenim direktivama o harmonizaciji PDV i o direktivama o harmonizaciji akciza defi-

nisani su zajednički stavovi u pogledu važnih elemenata ovih poreza (predmet oporezivanja,

teritorija primene, poreski obveznik, minimalne visine stopa, vrsta oslobađanja, i dr). Mada

visina stopa utiče na cene proizvoda i usluga, kod PDV i akciza postignuta je samo saglasnost o

nivou minimalnih stopa, čime je harmonizacija stopa ovih poreza izuzetno fleksibilna. Visina

stopa u suštini je odraz nacionalnih budžetskih potreba članica.

Iako se

u Ugovoru EU ne spominje harmonizacija direktnih poreza

(porezi na doho-

dak),

na osnovu odredbi člana 94, u kojoj se generalno govori o harmonizaciji pravnih

propisa

, izvedena su ovlašćenja organa Unije za donošenje direktiva koje se tiču harmoniza-

cije određenih rešenja iz oblasti direktnih poreza koja neposredno utiču na funkcionisanje

unutrašnjeg tržišta.

Naime, nije usvojena nijedna direktiva kojom bi

se na nivou EU harmonizovale poreske stope, pore-

ska osnovica, oslobađanja ili bilo koji drugi bitni ele-

menti oporezivanja, što je i razumljivo imajući u vidu

razlike u nivou privrednog razvoja pojednih država

članica, razlike u privrednoj strukturi, u ciljevima po-

reskih podsticaja, koje su rezultat i istorijskih, soci-

oloških, kulturnih i geografskih razlika među njima.

Mada države članice imaju nadležnost u pogledu

visine poreskih stopa na dohodak/profit kompanija i

na dohodak građana, štednju i kapitalne dobitke, na-

ročita pažnja na nivou EU poklanja se

oporezivanju

profita kompanija

kako ne bi došlo do dvostrukog

oporezivanja, rizika i smetnji u slobodnom kreta-

nju kapitala na unutrašnjem tržištu

415 Primera radi, nordijske evropske zemlje nastoje da oporezuju alkoholna pića više nego što je to prosek za EU,

kako bi obeshrabrile potrošnju alkohola, dok zemlje- članice koje su glavni proizvođači vina (npr. Francuska),

iz ekonomskih razloga, blaže oporezuju vino.

U EU najveća pažnja poklonjena je

harmonizaciji zakona o PDV i zako-

na o akcizama.

Na osnovu člana 94. Ugovora, Sa-
vet je u oblasti korporativnog po-
reza usvojio nekoliko direktiva, i to
u vezi sa izbegavanjem dvostrukog
oporezivanja kapitalne dobiti u slu-
čaju statusnih promena kompanija
iz različitih država članica, raspo-
ređenog profita i isplate kamata i
autorskih naknada između pove-
zanih kompanija iz različitih država
članica.

270

jaVnE finansijE

Porez na dohodak građana

država članica EU, takođe,

nije bio predmet poreske harmo-

nizacije

, tako da je uređenje ovog poreza ostalo u nadležnosti država članica.

Jedini izuzetak

bilo je donošenje direktive o

oporezivanju dohotka od kamate rezidenata države članice

koja je ostvarena i isplaćena u drugoj državi članici EU, jer ova direktiva ima direktan uticaj

na suzbijanje poreske utaje, eliminisanje štetne poreske konkurencije i uklanjanje smetnji

koje su narušavale slobodnu konkurenciju na unutrašnjem tržištu. Međutim, iako ne postoji

harmonizacija zakona o porezu na dohodak građana država članica EU, gotovo sve države,

osim nekoliko novih (Bugarska, Rumunija, Estonija, Litvanija, Letonija, Češka, i Slovačka),

primenjuju isti ili sličan mehanizam sistema sintetičkog poreza sa progresivnim stopama.

Porast sporova od strane poreskih obveznika u nacionalnim sudovima i u Sudu pravde EU

proteklih godina, najviše se odnosio na različit

poreski tretman isplate dividendi rezidentu

države članice, i na probleme u oporezivanju zarada

koju je u jednoj državi ostvaruju radnici

rezidenti druge članice.

7.5. POREz na DODatu VREDnOst

7.5.1. DEFinicija PDV

Porez na dodatu vredenost ne opterećuje

celokupan promet, već samo dodatu vrednost,

i obračunava se u svakoj fazi prometnog ciklu-

sa, s tim da kad god proizvod ili usluga prelazi

iz jedne u drugu fazu prometa plaća se samo

porez na iznos dodate vrednosti.

Dodatu vred-

nost, prema tome, čini novostvorena vrednost

ili razlika u ceni između nabavne i prodajne

cene u prometnom ciklusu

- provizija ili marža.

Zbog toga je PDV postao najpopularniji oblik

oporezivanja prometa proizvoda i usluga, koji

se primenjuje u poreskim sistemima država ra-

zličitih nivoa privredne razvijenosti u kojima se

primenjuje živi oko četiri milijarde ljudi ili preko

70% svetskog stanovništva.

7.5.2. METODE OBRAČUNA I OBLICI PDV

Postoje dve osnovne metode obračuna PDV, direktna i indirektna.

Direktna metoda

pretpostavlja neposredno određivanje dodate vrednosti, koja predstavlja poresku osnovicu.

Ova metoda se, međutim,

uglavnom ne primenjuje

, zbog mogućih proizvoljnosti i otežane

primene u uslovima većeg broja stopa PDV.

416

416 Dejan Popović, Nauka o porezima i poresko pravo, COLPI, Budimpešta, i Savremena administracja, Beograd,

1997. str. 786-790.

Oslobađanja od plaćanja PDV bez prava
na poreski odbitak je predviđena za sle-
deće tri grupe proizvoda i usluga:

◆

socijalnog i opšteg karaktera koje
su značajne za opšti razvoj društva
(zdravstvo, socijalne, obrazovanje, i
sportske usluge, poštanski sobraćaj);

◆

razvojnog karaktera (naučne usluge,
bankarske, finansijske usluge, i uslu-
ge osiguranja i reosiguranja);

◆

humanitarnog karaktera (aktivnosti
Crvenog krsta, religiozne usluge i sl).

272

jaVnE finansijE

EK je oktobra 2003. godine obavestila članice o prioritetima u okviru strategije PDV,

koja će se sprovoditi u narednim godinama na području Unije. Sačinjen je, naime, strateški

program, koji je imao za cilj da unapredi funkcionisanje zajedničkog sistema PDV u okviru

unutrašnjeg tržišta Unije, imajući pri tome u vidu proširenje tog tržišta na 25 članica u 2004.

godini (kasnije na 27 država, nakon uključivanja Bugarske i Rumunije). Pre svega, poreske

obaveze koje imaju trgovci moraju da budu pojednostavljene, kako bi oni bili u poziciji da

mogu da iskoriste pogodnosti koje nudi jedinstveno tržište Unije. Da bi to moglo da se posti-

gne, Komisija ima nameru da razvije ideju tzv.

„one-stop shop”

sistema. U razvijanju takvog

sistema, poseban značaj ima direktiva koja uređuje oporezivanje usluga koje se pružaju elek-

tronski. Sem toga, Komisija predlaže da se sistem PDV strukturira tako da prihodi od ovog

poreza pripadnu onoj zemlji-članici EU koja je zemlja potrošnje.

7.5.4. PREDmEt OPOREziVanja

Predmet oporezivanja

, prema Direktivi 2006/112/EZ, su:

a) promet proizvoda uz naknadu

na teritoriji članice od strane poreskog obveznika;

nabavka unutar Unije proizvoda sa naknadom

na teritorije članice od strane:

◆ poreskog obveznika ili pravnog lica koje nije obveznik, kada je prodavac lice koje

nije izuzeto kao mali preduzetnik;

◆ poreskog obveznika ili bilo kojeg lica koje nije obveznik, u slučaju nabavke novih

transportnih sredstava, a čije druge nabavke ne podležu oporezivanju PDV;

◆ poreskog obveznika ili pravnog lica koji nije obveznik, u slučaju akciznih proizvoda

kada je plativa akciza na nabavku unutar Unije u okviru teritorije države članice,

saglasno Direktivi 92/12/EEZ, čije druge nabavke ne podležu oporezivanju PDV;

c) promet usluga sa naknadom

u okviru članice od strane poreskog obveznika;

uvoz proizvoda.

U članu 5. Direktive navedena je definicija sredstava transporta koja služe za svhu prevoza

lica ili proizvoda (motorna vozila, plovni objekti vazdušne letilice određene nosivosti...).

U istoj Direktivi,

akciznim proizvodima defi-

nisani su: energetski proizvodi, alkohol i alko-

holna pića i prerađeni duvan,

ali ne i gas nabav-

ljen preko sistema distribucije prirodnog gasa ili

električne struje u okviru teritorije Unije ili bilo

kojim sistemom mreže distribucije povezanim sa

ovim sistemom.

Direktivom su

izuzeti od oporezivanja:

a) promet proizvoda unutar Unije od strane poreskog obveznika ili pravnog lica koje nije

obveznik, kada je nabavka tih proizvoda unutar teritorije članice oslobođena oporeziva-

nja u vezi sa međunarodnim transposrtom ili transakcijama koje se smatraju izvozom;

b) promet proizvoda unutar EU, koji nisu polovni proizvodi dela umetnosti, antikviteti

i kolekcije, niti nova sredstva transporta ili akcizni proizvodi, od strane poreskog ob-

273

HARMONIZACIJA PORESKOG SISTEMA EU

veznika za svrhe obavljanja poljoprivredne delatnosti, šumarstva i ribolova, koja jeste

predmet zajedničkog posebnog postupka po proporcionalnoj stopi za poljoprivrednike,

ili promet od strane poreskog obveznika koji vrši samo promet proizvoda ili usluga

na koji nema pravo na poreski odbitak, ili od strane pravnog lica koje nije poreski

obveznik. Za primenu ovog pravila moraju biti ispunjeni sledeći uslovi: da u tekućoj

kalendarskoj godini ukupna vrednost prometa tih proizvoda unutar Unije ne prelazi

novčani iznos praga koji pređe država članica, a koji ne može biti manji od 10.000 evra;

da u prethodnoj kalendarskoj godini ukupna vrednost prometa tih proizvoda unutar

Unije ne prelazi novčani iznos praga prometa koji propiše država članica, a koji ne može

biti manji od 10.000 evra . Članice propisuju bliža pravila o primeni prava na opciju

koje bi pokrivalo period od dve kaledndarske godine. Iznos novčanog praga je ukupna

vrednost prometa, ali bez PDV koji se duguje ili je plaćen u članici iz koje je proizvod

poslat ili iz koje je započet transport.

Predmet PDV nisu ni sledeće i sledeće traksakcije:

a) nabavka polovnih proizvoda, dela umetnosti, kolekcija ili antikviteta unutar EU, na

koju se primenjuje PDV prema odredbama o posebnom postupku, a koje je prodavac ili

organizator prodaje na javnoj aukciji kao poreski obveznik otpremio ili transportovao

iz članice;

b) nabavka polovnih sredstava transporta unutar Unije, na koju je primenjen PDV prema

odredbama o prelaznom aranžmanu za polovna sredstva transporta, a koje je prodavac

kao poreski obveznik otpremio ili transportovao iz države članice.

7.5.5. tERitORija PRimEnE

Polazeći od principa koji važi kod poreza na potrošnju, definisanje teritorije za primenu

zajedničkog sistema PDV država članica EU naročito je značajno za funkcionisanje unutraš-

njeg tržišta i izbegavanje fiskalnih granica unutar EU, precizno utvrživanje mesta i nastanka

poreske obaveze, posebno kod pružanja usluga, određivanje statusa izvoza i uvoza, primenu

pravila o poreskom odbitku i ostvarenje prava na povraćaj (refundaciju PDV). Direktiva

2006/112/EZ primenjuje se na teritoriji svake države članice u kojima se primenjuje Ugovor

EU, u skladu sa članom 299. Ugovora, izuzev teritorija navedenih u članu 6. Direktive.

418

U vezi

sa teritorijom primene zajedničkog sistema PDV neophodno je pomenuti i status slobodnih

carinskih zona. Slobodne carinske zone su predmet zakonodavstva PDV, kao i akciza, s tim

što je propisano specijalno izuzeće na uvoz proizvoda u ove zone. Slobodne carinske zone

predstavljaju teritorijalnu enklavu u okviru carinske teritorije Unije, odvojenu od ostalog dela

teritorije, a na kojoj su koncentrisane spoljnotrgovinske aktivnosti. Proizvodi smešteni u tim

zonama nisu predmet carinskih dažbina, poljoprivrednih dažbina, kvantitativnih ograničenja

ili bilo kakvih dažbina ili mera.

419

418 Planine Atos u Grčkoj, Kanarska ostrva, itd.

419

Više detalja videti Regulation (EEC) No.2504/88, Službeni glasnik E br. L 225 od 225, član 25.

275

HARMONIZACIJA PORESKOG SISTEMA EU

organi, tj. aktivnosti koje ne može da obavlja privatni sektor: organi opštih poslova admini-

stracije, poslova pravosuđa, nacionalne bezbednosti ili odbrane. Bitan kriterijum je da poslove

koje obavljaju državni organi, zbog kojih se i ne smatraju poreskim obveznicima, isključivo

mogu da obavljaju samo ti organi, i u ovom slučaju nema narušavanja konkurencije.Zatim,

kada se državni organi bave aktivnostima koje su iz socijalnih, kulturnih ili političkih razloga

izuzete ili su oslobođene oporezivanja, nisu poreski obveznici. To su aktivnosti koje su oslo-

bođene od plaćanja PDV, a koje su po svojoj prirodi od opšteg javnog interesa (PTT usluge,

izuzev telekomunikacionih usluga, zdravstvene usluge, socijalne usluge, usluge obrazovanja,

kulturne usluge, neprofitne sportske usluge, usluge radio i televizijskog emitovanja od strane

javnih organa, izuzev komercijalnih usluga, i dr.).

Kada

državni organi vrše oporezive aktivnosti ili transakcije, tada jesu poreski obvezni-

ci,

jer bi u suprotnom imali povoljniji tretman čime bi bila narušena slobodna konkurencija na

tržištu. To su aktivnosti navedene

u Aneksu I Direktive 2006/112/EZ,

pod uslovom da se ne

radi o neznatnom obimu aktivnosti koji bi se mogao smatrati zanemarljivim: telekomunikaci-

one usluge; promet vode, gasa, električne struje i pare; prevoz proizvoda; aerodromske i lučke

usluge; prevoz putnika; promet novih proizvoda za prodaju; intervencije državnog organa u

pogledu poljoprivrednih proizvoda u saglasnosti sa propisima o organizaciji regulisanja tržišta

tih proizvoda; organizovanje poslovnih sajmova i izložbi; usluge skladištenja; komercijalno

oglašavanje; usluge turističkih agencija; promet proizvoda ili usluga u prodavnicama, kanti-

nama i sličnim mestima za zaposleno osoblje; komercijalno radio i televizijsko emitovanje.

Primera radi, usluge kontrole i podrške za aero navigaciju, poletanje, spuštanje i parkiranje

aviona su oporezive, pošto ih pored javnih, odnosno državnih organa može obavljati i privatni

sektor putem koncesije.

Zatim, usluge uz naknadu koje vrše notari - javni beležnici, sudski veštaci, opunomoće-

nici i nadzornici imenovani od strane suda ili drugog ovlašćenog javnog organa, predmet su

oporezivanja PDV. Navedena lica obavljaju usluge nezavisno, uz sopstvenu odgovornost i za

naknadu. Nisu zaposleni u sudovima već se radi o vrsti slobodne profesije. Glavni argument

koji opredeljuje da te vrste usluga budu predmet PDV je taj da se pružaju nezavisno i uz

naknadu. Pri tome nije od značaja to što te usluge imaju karakter javnog interesa i što visinu

naknade za izvršenje tih usluga utvrđuju državni organi. Notari i veštaci nisu deo javne ad-

ministracije. To što su pod nadzorom i što rade po utvrđenoj javnoj regulativi nije dovoljan

razlog da bi bili izuzeti iz sistema PDV.

Evolucija PDV grupa u funkciji supra-nacionalne

neutralnosti PDV-a u EU dovela je do

toga da je do sada

18 članica EU i nekoliko ostalih razvijenih zemalja isko-

ristilo ponuđenu opciju

registrovanja PDV grupe kao

jednog obveznika.

Holandija je predvodnik članica koje

zagovaraju primenu ekonomskog pristupa kontroli grupe

preduzeća (koncept

de facto

kontrole), dok je Velika Brita-

nija zagovornik pravnog (

de jure

) koncepta kontrole. Od

svih zemalja jedno ove dve zemlje omogućavaju uključi-

vanje nerezidenata u PDV grupe.

422

422 Dinka Antić, ACTA ECONOMICA, Pravni fakultet Banja Luka, broj 12, 2010. god. str. 282-283.

Prema odredbama Direktive
2006/112/EZ, promet pro-
izvoda je prenos prava ras-
polaganja od strane lica kao
vlasnika materijalne imovine.

276

jaVnE finansijE

7.5.7. OPOREZIVE TRANSAKCIJE

Promet proizvoda čini: prenos vlasništva za naknadu prema odluci ili u ime državnog or-

gana, u skladu sa zakonom; stvarna predaja dobara po ugovoru o iznajmljivanju na određeni

period, ili prodaja na odloženo plaćanje, kojom se obezbeđuje da se vlasništvo stiče po uplati

poslednje rate; prenos proizvoda u saglasnosti sa ugovorom prema kojem se provizija plaća

po kupovini ili prodaji.

Članica može smatrati prometom proizvoda i predaju određenih radova građevinske,

industrijske ili drugih vrsta izgradnje.

Električna energija, gas, grejanje, zamrza-

vanje, odnosno hlađenje smatraju se proizvo-

dima

423

Članica može proizvodima ili dobrima

smatrati: izvesna prava na nepokretnostima; pra-

na osnovu kojih vlasnik ovih prava ima pravo

upotrebe na nepokretnoj imovini; akcije ili udele

ekvivalentne učešću na osnovu kojih njihov ima-

lac, odnosno vlasnik ima pravo svojine ili pose-

dovanja na nepokretnostima.

Članice mogu smatrati sledeće transakcije

prometom proizvoda uz naknadu: upotrebu pro-

izvoda od strane poreskog obveznika radi proi-

zvodnje, obrade, konstrukcije i drugog procesu-

iranja, kupljenih ili uvezenih za te svrhe, ako bi

PDV na te proizvode, da su nabavljeni od drugog

poreskog obveznika, davao pravo na delimični ili

potpuni odbitak; upotrebu proizvoda od strane

poreskog obveznika za obavljanje neoporezivih

aktivnosti, ako bi PDV na te proizvode, da su nabavljeni od drugog poreskog obveznika, davao

pravo na delimični ili potpuni odbitak; zadržavanje proizvoda od strane poreskog obveznika

ili njegovog naslednika u slučaju da prestaje da obavlja oporezivu delatnost, ako bi PDV na

te proizvode, da su nabavljeni od drugog poreskog obveznika, davao pravo na delimični ili

potpuni odbitak.

424

A) Nabavka proizvoda unutar Unije

Nabavka proizvoda unutar Unije je sticanje prava raspolaganja imovinom nekog lica kao

vlasnika, koje nabavlja proizvode iz države članice iz koje je započeta otprema ili transport.

U situaciji nabavke proizvoda od strane pravnog lica koje nije obveznik, a koji je otpremljen

ili transportovan iz treće zemlje u članicu u kojoj se ne završava otprema ili transport proi-

423 Article 15, Council Directive 2006/112/EC 66

424 Chapter 4, Importation of goods, Article 30, Council Directive 2006/112/EC. 59 Chapter 2, Article 20,

Council Directive 2006/112/EC.

ELEKTRIČNA ENERGIJA:

OPOREZIVI PROIZVOD

Uvoz proizvoda je unos proizvoda na
teritoriju EU sa treće teritorije ili iz
treće zemlje koja ne čini deo carinske
teritorije Unije.

278

jaVnE finansijE

7.5.8. VRSTE STOPA PDV

A) Standardna stopa

Direktivom 2006/112/EZ o zajedničkom sistemu PDV predviđene su

dve vrste stopa: op-

šta ili standardna stopa i niža stopa.

Država članica primenjuje opštu stopu PDV,

izraženu u

procentu

, na oporezivu osnovicu, koja je ista i za promet proizvoda i za promet usluga.

425

31. decembra 2010. godine

opštu stopa ne može biti niža od 15%.

426

Savet će saglasno članu

93. Ugovora EU odlučiti o nivou standardne stope koja će se primenjivati posle 31. decembra

2010. godine, kada proceni da ih treba menjati.

PDV u EU i CEFTA

- stope sredinom 2012. godine -

u %

Država

Standardna stopa

Niža stopa

Druga niža stopa

ČLANICE EVROPSKE UNIJE:
Kipar

Luksemburg

Španija

Letonija

Litvanija

Malta

Slovačka

Nemačka

Holandija

Francuska

19,6

5,5

2,1

Austrija

Italija

Bugarska

Češka

Slovenija

8,5

Estonija

Velika Britanija

Belgija

Irska

13,5

4,3

Portugalija

Grčka

Poljska

425 Chapter 3, Supply of services, Article 24, Council Directive 2006/112/EC. TITLE VIII

RATES, Chapter 2,

Structure and level of rates, Section 1, Standard rate, Article 96, Council Directive 2006/112/EC.

426 Article 97.1, Council Directive 2006/112/EC.

(nastavak na sledećoj strani)

279

HARMONIZACIJA PORESKOG SISTEMA EU

Finska

Rumunija

Švedska

Danska

Mađarska

ZEMLJE CEFTA:
BiH

Crna Gora

Srbija

UN MIK u ime Kosova prema
Rezoluciji 1244 SB UN

Makedonija

Moldavija

Albanija

Hrvatska

Izvor: http://europa. eu. int/comm/taxation_customs/publications/info_doc. info. doc. htm

B) Niže stope

Imajući u vidu da je primena niže stope politički

osetljivo pitanje, većina država članica smatra da je uvo-

đenje nižih stopa važan fiskalni instrument.

427

U pomenutom Aneksu navedeni su sledeći proizvo-

di:

1) hrana i voda (uključujući piće, osim alkoholnih

pića); žive životinjae; semena i sadnice; kompo-

nente za hranu i sl.;

2) farmaceutski, zdravstveni i veterinarski proizvo-

di za zdravstvenu zaštitu, i sl.;

3) medicinska oprema, ortopedski uređaji i rehabi-

litaciona pomagala, sedišta za decu u automobi-

lima i sl.;

4) knjige, brošure, dečije slike, pisaći i crtaći pribor,

nosači teksta, slike i zvuka;

5) novine i periodika, osim ako služe za reklamne svrhe;

6) ulaznice za predstave, pozorišta, sportske događaje, cirkuse, sajmove, zabavne parko-

ve, koncerte, muzeje, zoološke vrtove i parkove, bioskope i slične kulturne događaje;

7) radio i televizijske difuzne usluge;

427 MEMO/07/277, Brussels, July 5, 2007.

Niže stope se iskazuju u pro-
centu i ne mogu biti niže od
5%. Članica može primenjivati
jednu ili dve niže stope na pro-
met proizvoda i usluga iz Anek-
sa III Direktive 2006/112/EZ.

LEKOVI: NIŽA STOPA PDV

281

HARMONIZACIJA PORESKOG SISTEMA EU

A) Oslobađanje sa pravom na poreski odbitak

Imajući u vidu mesto potrošnje proizvoda i usluga, sledeće transakcije oslobođene su

plaćanja PDV sa pravom na poreski odbitak: nabavka proizvoda iz jedne u drugu članicu,

uključujući nova sredstva transporta i akcizne proizvode; transakcije u vezi sa međunarodnim

transportom ili se tretiraju kao izvoz; nabavka unutar EU ili uvoz proizvoda za svrhu obrade

da bi se izvršio izvoz; transakcije povezane sa međunarodnom razmenom, poput onih koje

se tiču carinskog skladištenja ili drugih skladišta.

Oslobađanje od plaćanja PDV sa pravom na odbitak predviđena su za izvoz proizvoda sa

područja EU: izvoz ili transport proizvoda prema destinacijama izvan Unije i nabavka proi-

zvoda za izvoz. U slučaju nabavke proizvoda koji čine prtljag putnika nerezidenta koji napušta

područje EU, oslobađanje od plaćanja PDV će se primeniti ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) putnik nema mesto stalnog boravka na teritoriji EU; 2) proizvodi se transportiju izvan EU

u roku od tri meseca od dana nabavke; 3)vrednost nabavke, uključujući PDV veća je od

175

evra

ili ekvivalentnog iznosa u nacionalnoj valuti, ili niži iznos naknade.

Članice mogu pružiti tretman oslobađanja na uvoz roba za smeštanje u poreska i druge vr-

ste skladišta na osnovu posebnih odobrenja o skladištenju bez plaćanja PDV, ali i za skladišne

sporazume u sledećim slučajevima kada su proizvodi namenjeni: za prodaju u bescarinskim

prodavnicama (tax-free shops),

429

za prodaju putnicima za lični prtljag u morskom i vazduš-

nom saobraćaju prema trećim zemljama.

Plaćanja PDV sa pravom na poreski odbitak oslobođa se i: nabavka ili uvoz proizvoda ili

usluga unutar Unije od strane poreskog obveznika, koja je na teritoriji članice u kojoj se vrši

nabavka ili uvoz oslobođena plaćanja PDV; nabavka proizvoda na teritoriji Unije od strane

lica koje bi imalo pravo na nadoknadu plaćenog PDV.

B) Oslobađanja bez prava na poreski odbitak

Mada je Direktivom 2006/112/EZ odre-

đena zajednička lista oslobađanja od plaća-

nja PDV da bi sopstveni prihodi Unije bili

utvrđivani i naplaćivani na jedinstven način

u svim članicama i da bi PDV zaista ostao op-

šti porez na potrošnju, brojna odstupanja od

te liste govore o krajnje fleksibilnom tretmanu

oslobađanja.

a) Usluge od opšteg interesa su:

1) javne poštanske usluge i proizvode

koji prate ove usluge, izuzev prevoza

putnika i telekomunikacionih usluga;

429 Bescarinskim prodavnicama smatraju se prodavnice situirane u okviru aerodroma ili luka koje ispunjavaju

uslove propisane od strane nadležnih organa države članice; poreskim obveznicima koji prodaju proizvode

putnicima na brodovima i avionima u međunarodnom saobraćaju upućenim ka mestima izvan teritorije Unije.

Oslobađanje od PDV bez prava na pore-
ski odbitak predviđeno je za proizvode i
usluge: opšteg i socijalnog karaktera, koji
su bitni za opšti razvoj društva (zdravstve-
ne, socijalne, kulturne i sportske usluge,
PTT usluge i dr.); razvojnog karaktera
(naučne i obrazovne usluge, usluge (re)
osiguranja ); humanitarnog i duhovnog
karaktera(religiozne usluge i dr.).

282

jaVnE finansijE

2) zdravstvene usluge koje se pružaju od strane

zdravstvenih institucija, bolnica, centara za me-

dicinski tretman i dijagnostiku i zdravstvenih

stručnjaka;

3) promet ljudskih organa, krvi i majčinog mleka;
4) usluge zubnih tehničara i nabavku proteza od

strane zubara i zubnih tehničara;

5) usluge koje direktno vrše nezavisna udruženja lica samo svojim članovima uz nado-

kandu troškova;

6) usluge iz oblasti društvene i socijalne zaštite i proizvode koji prate ove usluge, kao i

domovi za starija lica, od strane institucija;

7) usluge dečije zaštite i zaštite mladih i proizvode koji prate ove usluge, od strane organa

i organizacija;

8) usluge predškolskog, školskog i

univerzitetskog obrazovanja,

stručne obuke i prekva-

lifikacije, kao i promet proizvoda i usluga neposredno povezan sa ovim uslugama, koje

vrše organi i organizacije osnovane;

9) usluge privatnog podučavanja od

strane učitelja, škola i univerziteta;

10) usluge obezbeđenja osoblja od stra-

ne verskih zajednica ili filozofskih

institucija, u cilju obavljanja zdrav-

stvene, društvene i socijalne zaštite

i usluga predškolskog, školskog i

univerzitetskog obrazovanja, uslu-

ga dečije zaštite i zaštite mladih sa

duhovnog aspekta;

11) usluge i prateće proizvode koje ne-

profitne organizacije političkog, sindikalnog, verskog, patriotskog, humanitarnog,

filozofskog i građanskog karaktera, obezbeđuju svojim članovima na bazi utvrđene

pretplate, ako se time ne narušava slobodna konkurencija;

12)  izvesne sportske usluge i usluge fizičkog vaspitanja od strane neprofitnih organizacija;
13)  izvesne usluge iz oblasti kulture i proizvode koji,shodno zakonu,prate ove usluge;
14)  usluge prevoza bolesnih ili povređenih lica u specijalno dizajniranim vozilima;
15)  radio i televizijsko javno emitovanje nekomercijalnog karaktera.

b) na ostale aktivnosti:

1) usluge osiguranja i reosiguranja, uključujući usluge osiguranja koje pružaju brokeri i

agenti osiguranja;

2) odobravanje i posredovanje u davanju kredita i upravljanje kreditom od strane davaoca;
3) posredovanje i bilo koji poslovi sa kreditnim garancijama ili drugim vrstama obez-

beđenja i upravljanje kreditnim garancijama od strane davaoca;

Oslobađanje bez prava na po-
reski odbitak odnosi se na us-
luge od opšteg i interesa i us-
luge koje su u funkciji razvoja
države.

UNIVERSITY OF CAMBRIDGE

OSLOBOĐEN PDV BEZ PRAVA NA PORESKI ODBITAK

284

jaVnE finansijE

postupcima oporezivanja primenjuje se

i na usluge

turističkih agencija

i na promet polovnih proizvo-

da, umetničkih dela, antikviteta i kolekcija

Primena uobičajenih ili opštih pravila PDV za

zlato stvarala je značajne smetnje u korišćenju zlata

kao finansijskog instrumenta, što je opravdalo uvo-

đenje posebnog postupka

na promet investicionog

zlata

radi

jačanja međunarodne konkurentnosti tr-

žišta zlata EU.

Prema zajedničkom sistemu oporezivanja, poseban postupak uveden je

i za poreske ob-

veznike nerezidente koji vrše isporuku elektronskih usluga u Uniji

A) Mali preduzetnici

Članice EU mogu da primenjuju pojednostavljeni postupak oporezivanja za ovu kategoriju

obveznika, poput primene proporcionalne stope, za utvrđivanje i naplatu PDV ili da izuzimaju

od PDV ovu kategoriju malih obveznika ako ostvaruju godišnji promet ispod propisanog

iznosa.

432

Poreske olakšice primenjuju se na promet proizvoda i usluga malih preduzetnika,

osim na: transakcije koje se obavljaju na povremenoj osnovi; promet novih transportnih

sredstava; promet proizvoda i usluga od strane lica koja nisu obveznici PDV u članici EU.

Članice mogu da isključe i druge transakcije, pod propisanim uslovima.

Države članice koje su se nakon 1. januara 1978. godine pridružile EZ mogu izuzeti od

oporezivanja PDV obveznika čiji godišnji promet nije veći od ekvivalentnog iznosa u nacio-

nalnoj valuti po kursu konverzije na dan njihovog pristupa (sledi tabela).

433

IZUZETI OD PDV - MALI PREDUZETNICI

CENZUSI PO ZEMLJAMA ČLANICAMA EU

Grčka: 10.000 evra;

Španija: 10.000 evra;

Portugalija: 10.000 evra;

Austrija: 35.000 evra;

Finska: 10.000 evra;

Švedska: 10.000 evra;

Češka: 35.000 evra;

Estonija: 16.000 evra;

Kipar: 15.600 evra;

Letonija: 17.200 evra;

Litvanija: 29.000 evra;

Mađarska: 35.000 evra;

Poljska: 10.000 evra;

Slovenija: 25.000 evra;

Slovačka: 35.000 evra;

Bugarska: 25.600 evra;

Rumunija: 35.000 evra.

Malta: 37.000 evra za promet proizvoda, a 24.300 evra ako se radi o uslugama sa niskim iznosom

dodate vrednosti (visok nivo nabavki), i 14.600 evra za druge slučajeve koji se uglavnom odnose na

promet usluga sa većim iznosom dodate vrednosti (nizak iznos nabavki);

432 TITLE XII, SPECIAL SCHEMES, CHAPTER 1, Special scheme for small enterprises, Council Directive

2006/112/EC.

433 Article 287, Council Directive 2006/112/EC.

Posebni postupci oporezivanja od-
nose na: male preduzetnike, male
poljoprivrednike, turističke agenci-
je, polovne proizvode, umetnička
dela, kolekcije, antikvitete, investi-
ciono zlato.

285

HARMONIZACIJA PORESKOG SISTEMA EU

Navedeni iznosi, izuzev iznosa PDV, uključuju: promet proizvoda i usluga, koji bi inače bio

oporeziv; promet proizvoda i usluga oslobođen plaćanja PDV sa pravom na poreski odbitak;

promet nepokretnosti, finansijskih i usluge osiguranja, ukoliko nisu pomoćne transakcije.

Poreski obveznici izuzeti od plaćanja PDV nemaju pravo na poreski odbitak i ne prikazuju

PDV na njihovim računima. Obveznici koji su u saglasnosti sa primenom posebnog postup-

ka izuzeti od plaćanja PDV, imaju pravo na opciju da se opredele da budu oporezovani po

opštem sistemu PDV.

B) Mali poljoprivrednici

Poseban postupak može da se primeni za male poljoprivrednike - proizvođače i pružaoce

usluga u delatnosti poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, po proporcionalnoj ili paušalnoj

stopi (stopa poravnanja) koja u suštini predstavlja kompenzaciju za plaćeni PDV pri njihovoj

nabavci proizvoda i usluga. Pritom mali poljoprivrednici nemaju pravo na poreski odbitak,

a pri nabavci proizvoda i usluga plaćaju PDV. Međutim, imaju pravo da svoju prodajnu cenu

uvećaju za iznos utvrđen po propisanom procentu proporcionalne stope kada su njihovi kupci

poreski obveznici. U tom slučaju kupci poljoprivrednih proizvoda i usluga sa statusom pore-

skih obveznika imaju pravo na poreski odbitak za iznos plaćenog poreza po proporcionalnoj

stopi, sadržan u prodajnoj ceni.

Izrazi koji se primenjuju u vezi sa posebnim postupkom za

male poljoprivrednike

nave-

deni su u Aneksima VII i VIII u Direktivi 2006/112/EZ .

434

Država članica može isključiti iz primene pro-

porcionalne stope izvesne kategorije poljoprivred-

nika čiji promet jeste predmet oporezivanja prema

opštim pravilima PDV ili pojednostavljenog po-

stupka. Poljoprivrednik koji primenjuje proporcio-

nalnu stopu može da se opredeli da bude u sistemu

primene opštih pravila PDV.

Država članica utvrđuje proporcionalnu stopu u

vidu kompenzicionog procenta, koja može da bude

različita za šumarstvo ili različite oblasti poljopri-

vrede i ribolova, o čemu prethodno obaveštava EK.

Proporcionalna stopa utvrđuje se na osnovu ma-

kroekonomske statistike u prethodne tri godine.

Članice mogu svesti taj procenat na „0”. U vezi sa primenom proporcionalne stope mora se

voditi računa o tome da efekat te primene ne bude u dobijanju većeg iznosa refundacije za

kupce poljoprivrednih proizvoda - poreske obveznike, u odnosu na iznos PDV koji su po-

ljoprivrednici platili prilikom svojih nabavki. Proporcionalna stopa primenjuje se na cenu,

bez PDV, poljoprivrednih proizvoda i poljoprivrednih usluga. Članice EU obezbediće da

se iznos poreza po proporcionalnoj stopi naplati ili od strane kupca kroz cenu ili od javnog

organa. Poljoprivrednik po proporcionalnoj stopi nema pravo na odbitak PDV koji je platio

434 CHAPTER 2, Article 295-305, Council Directive 2006/112/EC. 88

MALI POLJOPRIVREDNIK MOŽE DA BIRA:

VAN SISTEMA ILI U SISTEMU PDV

287

HARMONIZACIJA PORESKOG SISTEMA EU

D) Polovni proizvodi, umetnička dela, kolekcije i antikviteti

Članice mogu primenjivati poseban postupak na promet polovnih proizvoda, umetničkih

dela, kolekcija i antikviteta, kada se direktnim metodom oporezuje marža. Ovaj postupak ne

primenjuje se na nova sredstva transporta. Za primenu posebnog postupka za polovne proi-

zvode, umetnička dela, kolekcije i antikvitete koriste se sledeće definicije:

436

polovnim proizvodom

smatra se

pokretna materijalna imovina

pogodna za dalju

upotrebu ili je za upotrebu nakon opravke, osim umetničkih dela, kolekcija i anti-

kviteta, plemenitih metala i dragog kamenja, koju definiše država članica;

u umetnička dela

437

ubrajaju se: slike, crteži i pasteli, ručno dekorisani predmeti,

pozorišne scenografije; originalne gravure, štampane slike; originalne skulpture i

kipovi od bilo kog materijala, ako ih izradi autor...; tapiserije i rukom tkani tekstilni

zidni predmeti na osnovu originalnog umetničkog dela...; slike u bakru izrađene

isključivo rukom..., osim proizvoda draguljara (skupoceni predmeti, nakit), zlatara

i srebrara; umetničke fotografije;

kolekcijama

se smatraju sledeći predmeti:

438

poštanske i taksene marke, prigodni

koverti prvog dana - odštampane, frankirane pismonosne pošiljke i sl., upotrebljeni,

ili ako nisu upotrebljeni, ili da nisu namenjeni za upotrebu; kolekcije i primerci od

zoološkog, botaničkog, mineraloškog, anatomskog, istorijskog, arheološkog, pale-

ontološkog, etnografskog ili numizmatičkog značaja);

antikvitetima

se smatraju predmeti, kako je navedeno u Aneksu IX, Deo C, stari

više od 100 godina.

Date su i druge definicije, kao što su: oporezivi trgovac; organizator prodaje na javnoj

aukciji i principal organizatora prodaje na javnoj aukciji.

Države članice primenjuju poseban postupak za oporezivanje marže.

Do uvođenja nekog budućeg definitivnog rešenja, poseban postupak ne primenjuje se na

promet novih transportnih sredstava.

Država članica može propisati da marža ne može biti niža

od 10% od prodajne cene.

Članica

poseban postupak primenjuju i na promet po-

lovnih sredstava transporta

koji obavlja organizator prodaje

u svoje ime po ugovoru o plativosti provizije po prodaji. Čla-

nice koje su na dan 31. decembra 1992. godine primenjivale

poseban postupak, koji nije postupak na bazi direktnog opo-

rezivanja profita na promet polovnih sredstava transporta,

mogu, do donošenja nekog budućeg definitivnog rešenja,

nastaviti da primenjuju taj postupak ukoliko je u saglasnosti

sa uslovima predviđenim Direktivom 2006/112/EZ.

439

436 CHAPTER 4, Article 311.

437 Navedena su u Aneksu IX, Deo A, Direktive 2006/112/EZ

438 Navedeni u Aneksu IX, Deo B Direktive 2006/112/EZ

439 Subsection 2, Article 326, Council Directive 2006/112/EC.

Poreska osnovica za po-
lovne proizvode, umet-
ničke predmete, kolekcije
i antikvitete je ostvarena
razlika između prodajne
cene posrednika i nabav-
ne cene, umanjena za
PDV na ovu razliku.

288

jaVnE finansijE

E) Investiciono zlato

Investicionim zlatom smatra se:

440

zlato, u obli-

ku poluge ili ploče prihvatljive težine na tržištu

zlata, čistote jednake ili veće od 995 ‰, bez obzira

na to da li ili ne predstavlja zalog; zlato sadržano u

kovanicama više od 80% - zlatnicima, dukatima i

drugim zlatnim kovanicama, koji se ne prodaju u

numizmatičke svrhe, čija čistota je jednaka ili veća

od 900‰. Radi se o zlatnicima, dukatima i drugim

zlatnim kovanicama porekla nakon 1800. godine,

koji jesu ili su bili zakonsko sredstvo plaćanja u dr-

žavi porekla, a prodaju se po ceni koja ne prelazi

cenu vrednosti zlata na otvorenom tržištu. Država

članica može isključiti iz ovog tretmana male po-

luge ili ploče težine od 1 grama ili manje.

Članica EU

izuzima od oporezivanja PDV na-

bavku i uvoz investicionog zlata unutar Unije

uključujući investiciono zlato predstavljeno ser-

tifikatom za smeštaj ili je prikazano u izveštaju o

razmeni zlata u slučaju zajma i svopa, zatim, pravo

posedovanja ili zahtev za posedovanjem investi-

cionog zlata, i transakcije po ugovoru o forvardu

i fjučersu koji su osnov za prenos prava svojine ili

zahteva na pravo svojine nad investicionim zlatom.

Članica EU će poreskim obveznicima, koji pro-

izvode investiciono zlato ili transformišu zlato u

investiciono, svojim propisima pružiti

pravo na

opciju da budu oporezovani ako prodaju inve-

sticiono zlato drugom poreskom obvezniku

441

Takođe, pravo na opciju da budu oporezovani

imaju i poreski obveznici koji u okviru svoje delatnosti nabavljaju ili prodaju zlato u obliku

poluge ili ploče za industrijsku svrhu drugom poreskom obvezniku. O detaljima korišćenja

ove opcije svaka država obaveštava Komisiju.

Poreski obveznik koji je izuzet od plaćanja PDV na promet investicionog zlata ima

pravo na odbitak iznosa PDV

koji je dužan da plati ili je platio. Trgovci su dužni da eviden-

tiraju sve transakcije investicionog zlata i čuvaju dokumentaciju da bi se identifikovali kupci,

za period od najmanje pet godina.

440 CHAPTER 5, Section 1, Article 344-356, Council Directive 2006/112/EC.

441 Section 3, Article 348, Council Directive 2006/112/EC.

Radi promovisanja korišćenja zlata
kao finansijskog instrumenta, Direk-
tivom 2006/112/EZ predviđeno je
poresko izuzeće za nabavku i promet
investicionog zlata, jer se u nekim
članicama zlato bilo predmet PDV, a
u drugim nije. Zato se Direktivom eli-
minišu ove razlike i narušavanje kon-
kurencije između članica uz jačanje
položaja EU na tržištu zlata.

ZLATNE POLUGE

290

jaVnE finansijE

Poreski obveznik nerezident plaća PDV istog dana kada je podneo poresku prijavu na

račun banke koji je odredila država identifikacije, i to u evrima ili u valuti države članice, na

njen zahtev, koja ne primenjuje evro kao valutu. Obveznik nerezident koji koristi ovaj poseban

postupak nema pravo na odbitak PDV niti bilo kakvu refundaciju. Uredbom je ustanovljena

saradnja i razmena informacija između poreskih administracija država članica u borbi protiv

poreske utaje.

7.5.11. SPREČAVANJE EVAZIJE PDV

Poreska evazija ometa funkcionisanje unutrašnjeg tržišta na način da se usled skrivenog

neplaćanja poreza pojavljuju proizvodi sa izuzetno niskim cenama. Usvojenom

Direktivom

2008/117/EZ od 16.12.2008. godine, izmenjena je Direktiva 2006/112/EZ uvođenjem sle-

dećih mera radi prevencije od evazije ili utaje PDV:

445

a) sastavljanje jednomesečnih izveštaja

o prometu proizvoda unutar Unije, dakle o prometu između članica;

b) određivanje istih po-

reskih perioda za dobavljača i za kupca ili korisnika u kontekstu informacija o transakcijama

unutar Unije;

c) redukcija administrativnog opterećenja;

d) podnošenje kvartalnih izveštaja

o rekapitulaciji prometa proizvoda unutar Unije.

Nabavkom usluga na koju je PDV plativ od strane ko-

risnika, a čije pružanje u kontinuitetu traje duže od jedne

godine, za potrebe evidencije u izveštaju kompletiranom

po isteku svake kalendarske godine, smatra se iznos koji

se pripisuje toj godini, do konačnog završetka te usluge.

Izveštaj o rekapitulizaciji sastavlja se za svaki mesec i

dostavlja u roku od jednog meseca za prethodni u skla-

du sa postupkom koji propisuje članica. Međutim, čla-

nice mogu da odobre poreskom obvezniku podnošenje

izveštaja o rekapitulaciji

po završetku kvartala

u roku

od jednog meseca elektronskim putem, ukoliko ukupan

kvartalni iznos o prometu, izuzev PDV, ne prelazi sumu

50.000 evra

. Do 31.

decembra 2011. godine države

članice će navedenu sumu povećati na 100.000 evra

odnosno na sumu koja je ekvivalentna ovom iznosu u

nacionalnoj valuti. U slučaju usluga, izveštaj o rekapi-

tulaciji može se podnositi kvartalno u roku od jednog

meseca po isteku svakog kvartala.

445 Council Directive 2008/117/EC of 16 December 2008 amending Directive 2006/112/EC on the common

system of value added tax to combat tax evasion connected with intra-Comrminity transactions. Official

Journal L 14/7, 20.1.2009.

Da bi provera informacija bila
korisna  protiv  poreskih  zlou-
potreba,  transakcije  unutar
EU bi se morale prijavljivati u
istom poreskom periodu i od
strane dobavljača i od strane
kupaca - poreskih obveznika,
i  to  e-putem  da  se  troškovi
administracije svedu na mini-
mum. Članice imenuju opera-
tore za podnošenje kvartalnih
izveštaja o rekapitulaciji pro-
meta proizvoda i usluga unu-
tar EU.

291

HARMONIZACIJA PORESKOG SISTEMA EU

7.6. HARMONIZACIJA AKCIZA

7.6.1. AKCIZNI PROIZVODI U EU I TERITORIJA PRIMENE

Zajednički

sistem akciza u EU stupio je na snagu 1. januara 1993

. godine, kada je počelo

da funkcioniše jedinstveno tržište. On obuhvata selektivne potrošne

poreze na:

◆

mineralna ulja

(kasnije su uključeni i energenti i električna energija),

◆

duvanske prerađevine i

◆

alkohol i alkoholna pića.

Razlog za propisivanje ovih „obaveznih” ak-

ciznih proizvoda leži u okolnosti da su u pitanju

dobra čija potrošnja

garantuje izdašnost pore-

skih prihoda

Članice

mogu

uvode akcize i

na neke druge proizvode

i usluge (ako postoje

razlozi - npr. fiskalni, ekološki i dr.), ako to ne

povlači za sobom dodatne formalnosti prilikom

prekograničnog kretanja takve robe, niti je pove-

zano sa većim administrativnim troškovima.

446

Usvajanjem Direktive 2003/96/EZ opšim

sporazumom o

oporezivanju eneretskih proi-

zvoda u EU

uspostavljen je zajednički okvir opo-

rezivanja ovih proizvoda .

447

Sistem minimalnih stopa koji

se primenjuje na mineralna ulja,

proširen je na

ugalj, prirodni gas i električnu energiju

. Osnovna namera bila je poboljšanje

funkcionisanja unutrašnjeg tržišta smanjenjem narušavanja konkurencije između mineralnih

ulja i drugih energetskih proizvoda. Time Unija nastoji da ostvari ciljeve Kjoto Protokola i

efikasnije korišćenje energije u sme-

ru smanjenja zavisnosti od uvoza i

ograničenja emisije štetnih gasova i

efekata staklene bašte.

Usvojenim direktivama o drža-

nju, otpremanju i kontroli akciznih

proizvoda i o strukturi i nivou sto-

pa ovih proizvoda u trgovinskoj

razmeni između članica, definisa-

ni su zajednički stavovi u pogledu:

predmeta oporezivanja, teritorije

primene, obaveze plaćanja akciza,

lica obaveznih za plaćanje akciza,

strukture i minimalne stope akci-

za, vrsta oslobađanja, otpremanja

446 Član 1. tač. 3. Direktive 2008/118/EZ od 16. decembra 2008. godine

447 Službeni list EZ 283 od 31.10.2003. godine

BENZINSKA STANICA:

PRODAJA AKCIZNIh PROIZVODA

Harmonizacija akciza u EU zasnovana je na tri grupe
direktiva:

◆

Horizontalnoj direktivi - Direktivi o opštim aran-
žmanim za proizvode koji su podvrgnuti akcizama,
kao i o držanju (upravljanju), kretanju i kontraoli
takvih proizvoda; (Directive 92/12/EEC.)

◆

Tri strukturne direktive o akcizama na duvan, al-
kohol i alkoholna pića i mineralna ulja;

(Directive

95/59/EC, Directive 92/83/EEC, Directive 82/91/
EEC.)

◆

Četiri direktive o usaglašavanju akciznih stopa na
ove proizvode. (Directive 92/79/EEC, 92/80/EEC,
92/84/EEC, 92/82/EEC.)

293

HARMONIZACIJA PORESKOG SISTEMA EU

otpremati prema ovom režimu u okviru teritorije EU, iz poreskog skladišta ili mesta uvoza ka

drugom poreskom skladištu od strane ovlašćenog primaoca. Ova otprema akciznih proizvoda

praćena je elektronskim administrativnim dokumentima.

Nastanak poreske obaveze može da se odloži do momenta puštanja akciznog proizvoda u

potrošnju, tj. obaveza da se plati akciza može da nastane tek onda kada takav proizvod napusti

akcizno skladište. Takva mogućnost naziva se „odloženi (suspenzivni) aranžman”. Odobrenje

za otvaranje i rad akciznih skladišta daju nadležni poreski organi članice na čijoj teritoriji se

skladište nalazi. Horizontalna direktiva uređuje i režim kretanja akciznih proizvoda između

akciznih skladišta koja se nalaze u različitim članicama, uz odgovarajuća prateća dokumenta.

7.6.4. PROIZVODNJA, ČUVANJE I OTPREMANJE AKCIZNIH PROIZVODA

Svaka članica propisuje pravila koja se tiču proi-

zvodnje, obrade i čuvanja akciznih proizvoda, koji su

predmet

Direktive 2008/118/EC

. Akciza se ne plaća

na proizvode obrađene i čuvane akcizne proizvode u

odobrenim poreskim skladištima od strane nadležnih

organa članice. Ovlašćeno lice sa odobrenim poreskim

skladištem mora da ispuni propisane uslove za poresko

skladište i da, ako je potrebno, garancijom pokrije mo-

guće rizike u pogledu plaćanja akcize. Zatim, dužno je da obezbedi podatke o proizvodnji,

zalihama i kretanju akciznih proizvoda prema režimu odloženog plaćanja i da omogući pra-

ćenje i kontrolu akciznih proizvoda od strane nadležnih poreskih organa.

Direktivom 2008/118/EC uređen je postupak kretanja akciznih proizvoda prema režimu

odloženog plaćanja. Režim odloženog plaćanja primenjuje se na kretanje akciznih proizvoda

unutar Unije i upućenim ka trećim zemljama ili teritorijama: a) od poreskog skladišta ka:

drugom poreskom skladištu; registrovanom primaocu; mestu sa kojeg akcizni proizvodi napu-

štaju teritoriju Unije; primaocu, kada su proizvodi otpremeljeni iz druge države članice; b) od

mesta uvoza ka poreskom skladištu, kada su otpremljeni od strane registrovanog pošiljaoca.

Uvoz je svaki unos akciznih proizvoda na teritoriju Unije.

Akcize se ne naplaćuju:

a) kada akcizni proizvodi dolaze iz ili se otpremaju u treće zemlje i skladište prema

obustavnom postupku ili se unose u pripisane slobodne zone/slobodna carinska

skladišta ;

b) kada se akcizni proizvodi otpremaju

između država članica preko zema-

lja članica EFTA ili između članica i

zemalja članica EFTA, prema unu-

trašnjem tranzitnom postupku Unije

ili preko jedne ili više trećih zemalja

nečlanica EFTA, što je pokriveno: TIR

Obaveza za plaćanje akciza na-
staje kada je akcizni proizvod
proizveden, odnosno pušten za
potrošnju i pri uvozu ovih pro-
izvoda.

Obaveza plaćanja akciza nastaje u dr-
žavi članici u kojoj su akcizni proizvodi
pušteni za potrošnju, primenom stopa
koje važe u toj članici.

294

jaVnE finansijE

ili ATA karnetom.

450

Kretanja akciznih roba iz jedne članice EU u drugu mora biti

propraćeno odgovarajućim evidencijama, garancijama da ne dođe do poreske eva-

zije.

Članice EU mogu odobriti ali i limitirati autorizaciju povremenih nabavki.

Akciza je naplativa u državi članici odredišta (de-

stinacije) uz prateći elektronski dokument. Odlukom

1152/2003/EZ uspostavljen je elektronski sistem kontro-

le kretanja akciznih proizvoda.

451

Kada se izvozi akcizni

proizvod iz jedne članice preko teritorije druge, nadležni

organi članice otpreme će uputiti elektronski dokument

nadležnim organima članice izvoza, u kojoj se podnose

dokumenta o izvozu skladu sa Uredbom (EEZ) 2913/92.

Članice EU mogu male proizvođače vina koji u proseku godišnje proizvode manje od

1.000 hl vina, da oslobode ispunjavanja zahteva koji se odnose na kretanje i kontrolu kre-

tanja akciznog proizvoda. Kada isporučuju vino iz jedne u drugu članicu, mali proizvođači

vina dužni su da o tome informišu nadležne organe i da ispune zahteve propisane Uredbom

Evropske komisije

452

koji se tiču pravila u vezi sa pratećim dokumentima o prevozu vina. Da

bi se utvrdio karakter privatne upotrebe akciznih proizvoda, države članice moraju da uzmu

u obzir sledeće: komercijalni status korisnika akciznih proizvoda i razloge nabavke; mesto

lokacije nabavke proizvoda i vrstu transporta; bilo koji dokument koji prati ovu nabavku;

prirodu i kvantitet akciznih proizvoda. Članica može da propišu limite o količini nabavki

akciznih proizvoda iz druge države članice, ali koje ne mogu da budu manje od sledećih:

za duvanske proizvode

: a) 800 cigareta; b) 400 komada cigarilosa (cigare težine ne

veće od 3 g po komadu); c) 200 cigara; d) 1,0 kg duvana za pušenje;

za alkoholne proizvode:

a) 10 l alkoholnog pića;

b) 20 l međuproizvoda;

c) 90 l vina

(uključujući maksimalno 60 l penušavog vina);

d) 110 l piva.

7.6.5. OZNAČAVANJE AKCIZNIH PROIZVODA

Zemlja koja zahteva primenu takvih kontrolnih mar-

kica u poreske svrhe mora da ih učini dostupnim ovla-

šćenim čuvarima akciznih skladišta u drugim zemljama.

Osim toga, ona mora da obezbedi da korišćenje akciznih

markica ne ugrozi slobodno obavljanje trgovine-slobod-

no kretanje akciznih proizvoda između zemalja. Poresko

markiranje mora da bude validno u državi koja ih izdaje

i prepoznatljivo među državama članicama.

450 EFTA (The European Free Trade Association) Danas su članice samo Island, Norveška, Švajcarska i

Lihtenštajn. Države članice EFTA potpisale su sporazume sa EU tako da su deo unutrašnjeg tržišta EU, a

imaju i zaključene aranžmane o slobodnoj trgovini sa većim brojem drugih zemalja.

451 Council Decision No 1152/2003/EC of the European Parliament and of the Council of 16 June 2003 on

computerising the movement and surveillance of excisable products, Official Journal L 62 of 01.07.2003.

452 Uredba Evropske komisije broj 884/2001 od 24.4.2001,

Kretanje akciznih proizvo-
da, prema režimu odloženog
plaćanja počinje kada akcizni
proizvod napusti poresko skla-
dište.

Članice mogu da zahtevaju
da proizvodi koji se puštaju u
potrošnju na njihovoj teritori-
ji budu obeleženi tzv. akciznim
markicama.

296

jaVnE finansijE

Od 1.1.2014.godine ukupan iznos akcize na cigarete će biti najmanje 60% od proseč-

ne maloprodajne cene ali ne manji 90 evra na 1000 komada, bez obzira na prosečnu

maloprodajnu cenu cigareta. Članice sa minimalnom akcizom od 115 evra na 1000

komada neće morati da usaglašavaju taj iznos akcize sa minimalnim zahtevom od 60%

učešća akcize u prosečnoj maloprodajnoj ceni cigareta. Za Bugarsku, Estoniju, Grčku,

Letoniju, Litvaniju, Mađarsku, Poljsku i Rumuniju predviđen je prelazni period do

31. decemra 2017. godine, do kada su dužne da usaglase iznos akcize na cigarete sa

navedenim zahtevom.

Prosečna maloprodajna cena predstavlja odnos između novčane maloprodajne vredno-

sti svih cigareta, uključujući sve poreze i dažbine, i ukupnog broja cigareta spremnih za

potrošnju. Prosečna maloprodajna cena određuje se 1. marta svake kalendarske godine;

cigare ili cigarilosi

: 5% od maloprodajne cene, uključujući sve poreze, ili 12 evra/kg

ili na 1000 komada;

fini duvan za pušenje

: najmanje 40% od maloprodajne cene ili 40 evra/kg. Ukupan

iznos akcize će biti:

◆ od 1. januara 2013. godine najmanje 43% od prosečne maloprodajne cene ali ne

manji od 47 evra/kg ili na 1000 komada, bez obzira na prosečnu maloprodajnu

cenu cigareta

◆ od 1. januara 2015. godine najmanje 46% od maloprodajne cene ili 54 evra/kg,

◆ od 1. januara 2018. godine najmanje 48% od maloprodajne cene ili 60 evra/kg;

◆ od 1. januara 2020. godine najmanje 50% od maloprodajne cene ili 60 evra/kg.

◆

drugi duvan za pušenje

: 20% od maloprodajne cene ili 22 evra/kg.

Do 31.12. 2013. godine učešće iznosa akcize ne može biti manje od 5% niti veće od 76,5%,

zajedno sa PDV, u poreskom opterećenju, odnosno u prosečnoj maloprodajnoj ceni. Od

1.1.2014. godine to učešće ne može biti manje od 7,5% niti veće od 76,5%, zajedno sa PDV,

u poreskom opterećenju, tj. u prosečnoj maloprodajnoj ceni.

C) Mineralna ulja

Strukturna direktiva o naftnim derivatima

455

predviđa jedinstvenu definiciju 13 različitih

vrsta naftnih derivata. Direktiva propisuje da će stopa akcize biti specifična, dok se u odgo-

varajućoj direktivi o stopama, samo za 7 od ukupno 13 vrsta naftnih derivata - predviđa da

stopa ne sme biti manja od određenog iznosa.

Minimalne stope akcize za mineralna ulja razlikuju se u zavisnosti od svrhe korišćenja:

da li se koriste kao gorivo za motore; za industrijsku ili komercijalnu svrhu (poljoprivreda,

šumarstvo, građevinarstvo, javni saobraćaj i dr.); ili za grejanje.

456

455 Direktive 92/81EEC

456 Council Directive 1999/81/EC

Official Journal

L 211 of 11.08.1999; Council Decision (2001/224/EC) of 13

March 2001 concerning reduced rates of excise duty and exemptions from such duty on certain mineral oils

when used for specific purposes,

Official Journal

L 84/23, 23.2.2001; Council Directive 2002/10/EC,

Official

Journal

L 46 of 16.02.2002; Council Directive 2003/96/EC,

Official Journal

L 283 of

31.10.2003; Council

Drective 2003/117/EC,

Official Journal

L 233 of 20.12.2003.

297

HARMONIZACIJA PORESKOG SISTEMA EU

Energetski proizvodi oporezovani su samo ako se koriste kao gorivo za motore ili grejanje,

ali ne ako se koriste kao sirovine za hemijsku redukciju ili u elektrolitičkom i metalurškom

procesu. Minimalne stope akcize na ulja koja se koriste kao motorno gorivo su:

◆ olovni benzin: 421 evro/1000 l;

◆ bezolovni benzin: 359 evra/1000 l;

◆ dizel i kerozin 330 evra/1000 l;

◆ tečni naftni gas (LPG): 125 evra/1000 l;

◆ prirodni gas: 2,6 evra/GJ.

457

Navedeni minimalni iznosi akcize na mineralna ulja mogu u pojedinim članicama da

budu niži ili da se neka mineralna ulja i oslobode od plaćanja akcize, u zavisnosti od namene

za koju se koriste (

javni prevoz, ambulantna vozila, vozila za slepe, oružane snage

, itd.).

Minimalne stope akcize na ulja za industrijsku i komercijalnu upotrebu su:

◆ dizel: 21 evro/1000 l;

◆ kerozin: 21 evro/1000 l;

◆ tečni naftni gas: 41 evro/1000 l;

◆ prirodni gas: 0,3 evra/ GJ.

Odgovarajućom Direktivom

458

predviđeno je da se za industrijsku i komercijalnu upotre-

bu smatra korišćenje ulja: u poljoprivredi, hortikulturi, šumarstvu; za nepokretne motore;

za postrojenja, mašine i pogone u građevinarstvu; za javne i komunalne radove; za vozila

javnog prevoza.

Minimalne stope akcize na ulja koja se koriste za grejanje i električnu energiju su:

◆ dizel: 21 evro/1000 l;

◆ teško ulje: 15 evra/1000 kg;

◆ kerozin: 0 evra/1000 l;

◆ tečni naftni gas: 0 evra/1000 kg;

◆ prirodni gas: 0,15 evra/ GJ za poslovnu upotrebu i 0,3 evra/ GJ za neposlovnu

upotrebu;

◆ ugalj i koks: 0,15 evra/ GJ za poslovnu upotrebu i 0,3 evra/ GJ za neposlovnu upo-

trebu;

◆ električnu energiju: 0,5 evra/MWh za poslovnu upotrebu i 1,0 evra/ MWh za ne-

poslovnu upotrebu.

Različite stope oporezivanja u državama članicama predmet su fiskalne kontrole i prime-

njuju se u sledećim slučajevima: na način da su direktno povezane sa kvalitetom proizvoda;

u zavisnosti od kvantiteta potrošnje električne struje i energetskih proizvoda koji se koriste

za grejanje; za lokalni javni prevoz putnika (uključujući taksi), komunalne usluge, oružane

snage i javnu administraciju, invalide, ambulantu; kao razlika između poslovne i neposlovne

upotrebe, za električnu struju i energetske proizvode.

457

GJ- gigadžul.

458 Direktive 2003/96/EZ

299

HARMONIZACIJA PORESKOG SISTEMA EU

7.7. HARMONIZACIJA OSTALIH INDIREKTNIH POREZA U EU

Ostali indirektni porezi obuhvataju harmonizaciju uvođenja poreza na uvećanje kapitala

i harmonizaciju sistema oporezivanja teretnih vozila koja koriste putnu infrastrukturu EU.

Direktivom 2008/7/EZ. kojom se reguliše uvođenje indirektnog poreza na uvećanje kapita-

la u državama članicama, od 1. januara 2009. godine ukinuta je i zamenjena Direktiva 69/335/

EEZ. Novom direktivom

generalno se zabranjuje uvođenje poreza na uvećanje kapitala

mada neke države članice za sada mogu da nastave sa primenom tog poreza.

459

7.7.1. POREZ NA UVEĆANJE KAPITALA

Imajući u vidu da su dažbine na kapital u direktnoj vezi sa slobodnim kretanjem kapitala,

prevencija od narušavanja konkurencije je izuzetno važna za funkcionisanje unutrašnjeg tr-

žišta.

Direktivom 2008/7/EZ

je potvrđeno da bi najbolja solucija bila ukidanje ovih dažbina

jer su štetne za razvoj poslovanja u okviru Unije. Međutim, gubici prihoda koji bi bili rezultat

nagle primene takve mere su neprihvatljivi za izvesne države članice. U skladu sa tim, države

članice koje su od 1. januara 2006. godine naplaćivale porez na uvećanje kapitala mogu i dalje

da nastave sa ovim oporezivanjem.

Direktiva 2008/7/EZ primenjuje se na kompanije sa ograničenom odgovornošću koje su

navedene u samoj direktivi. Obveznik poreza je bilo koja kompanija, firma, udružene kom-

panije ili pravno lice: sa akcionarskim kapitalom, dakle, društvo kapitala; čiji članovi mogu

slobodno da raspolažu svojim učešćem i odgovorni su samo za dugove kompanije srazmerno

svom učešću u kapitalu kompanije; sve druge kompanije, firme, udruženja ili pravna lica koja

ostvaruju profit.

Porez na uvećanje kapitala je indirektni porez na ulaganje kapitala u društvo kapitala

u slučaju: osnivanja društva kapitala ili transformacije neke kompanije u društvo kapitala;

povećanja kapitala unosom imovine ili putem kapitalizacije profita ili rezervi; povećanja u

imovini u zamenu za pravo glasa ili pribavljanja koristi koja za posledicu ima promenu u pravu

glasa kompanije; transfera kapitala iz treće zemlje u državu članicu u kojoj je centar efektivnog

upravljanja ili je obavljena registracija uprave kompanije; uzetih zajmova, ako kreditor ima

pravo učešća u profitu kompanije, ili ako su garantovani od strane članova kompanije.

Države članice ne mogu da uvode porez na uvećanje kapitala kompanije na: ulaganje

kapitala; zajmove ili usluge koje čine deo učešća u kapitalu;

registraciju ili druge formalnosti

neophodne pre otpočinjanja poslovanja; promenu u različite oblike kompanije, na transfer

centra efektivnog upravljanja ili preregistraciju iz jedne u drugu državu članicu, na promenu

podataka kompanije ili proširenje perioda trajanja; restruktuiranje.

Restruktuiranje obuhvata merdžere koji su rezultat ulaganja imovine ili merdžere koji su

rezultat razmene učešća.

Zabranjuje se indirektno oporezivanje aktivnosti izdavanja hartija od vrednosti i aktivnosti

pozajmljivanja.

Međutim, države članice mogu da naplaćuju određene takse i druge javne

dažbine na uvećanje kapitala.

459 Council Directive 2008/7/EC of 12 Februar)’ 2008 concerning indirect taxes on the raising of capital, Official

Jounml L 46 of 21.2.2008.

300

jaVnE finansijE

Specijalne odredbe primenjuju se u članicama koje su naplaćivale dažbine na kapital od

1.1.2006.

Te članice mogu da nastave da naplaćuju te dažbine po jedinstvenoj stopi do 1%,

- samo na unos kapitala.

Dakle, ne i na druge transakcije, poput restruktuiranja.

Važno je da se

dažbine na kapital naplaćuju samo jednom,

u saglasnosti sa izbegavanjem

duplog oporezivanja na unutrašnjem tržištu. Osnovica utvrđivanja dažbine na kapital mora

da bude stvarna vrednost ulaganja, nakon odbitka obaveza i troškova.

Država članica takođe može isključiti od plaćanja dažbine na kapital kapital članova druš-

tva sa neograničenom odgovornošću.

7.7.2. POREZ NA TERETNA VOZILA

Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta

1999/62/EZ od 17.6. 1999.

o naplati javnih

dažbina na teretna motorna vozila koja koriste određenu putnu infrastrukturu ima za cilj da

harmonizuje sistem oporezivanja ovih vozila i da uspostavi mehanizam za naplatu infrastruk-

turnih troškova od korisnika-prevoznika.

460

Tom Direktivom zamenjena je Direktiva 93/89/

EEZ o primeni poreza na određena motorna vozila. Novom direktivom obuhvaćeni su

porezi

i razne dažbine na vozila za putni prevoz robe tovara iznad 12 tona

Države članice ne mogu primenjivati poreske stope niže od minimalnih stopa propisanih u

Direktivi 1999/62/EZ. Međutim, imaju opciju da u određenim slučajevima i pod propisanim

uslovima primenjuju niže stope ili izuzeća. Direktivom su navedeni uslovi koje država članica

treba da ispuni da bi uvela i/ili nastavila da naplaćuje putne dažbine ili takse.

Članica (pojedinačno, ili zajedno sa nekom drugom državom) može primenjivati: poreze

i dažbine na registraciju vozila ili na vozilo ili na prevoz tereta veće težine ili dimenzija; takse

na parkiranje i specifične gradske saobraćajne dažbine; dažbine sa ciljem prevazilaženja pro-

blema saobraćajnih gužvi. Država članica koja koristi elektronski sistema naplate odgovorna

je za obezbedenje kompatibilanosti tog sistema.

Direktivom 2006/38/EZ ustanovljena su pravila koja će primenjivati države članice za ko-

risnike putne infrastrukture, uključujući puteve na transevropskoj mapi i puteve u planinskim

regionima.

461

Od 2012. godine Direktiva 2006/38/EZ će se primenjivati i na vozila težine

između 3,5 i 12 tona.

Članice naplaćuju različite javne dažbine, odnosno takse u zavisnosti

od kategorije vozila u pogledu štetne emisije gasova („EURO” klasifikacija) i od nivoa i obi-

ma štete za puteve, mesta i trajanja korišćenja. Ovim se omogućava da se na izvestan način

savladaju problemi saobraćajnih gužvi i zagađivanja vazduha na bazi principa „korisnik -

zagađivač plaća”.

460 Directive 1999/62/EC of the European Parliament and of the Council of 17 )une 1999 on the charging of

heavy goods vehicles for the use of certain infrastructures, Official Journal L 187 of 20.7.1999. Amending

acts: Directive 2006/38/EC, Official journal L 157 of 9.6.2006; Directive 2006/103/EC, Official journal L 363

of 20.12.2006.

461 Decision No 1692/96/EC of the European Parliament and of the Council of 23 July 1996 on Community

guidelines for the development of the trans-European transport network Official Journal L 228,9.9.2003.

302

jaVnE finansijE

unutar zone, ali članicama zone dopušta da imaju različite carinske aranžmane prema trećim

zemljama. Različit carinski status trećih zemalja jedina je razlika između carinske unije i zone

slobodne trgovine.

466

Specifičan je slučaj Estonije koja je u EU ušla sa nultom carinskom sto-

pom.

467

Do trgovinskih pogodnosti dolazi se

uspostavljanjem carinske unije

, što je obavljeno

u periodu 1958-1968, postepenim usaglašavanjem nivoa carinskih i vancarinskih prepreka

ili barijera. Carinske prepreke su fazno ukidane, s tim što je u početku period prilagođavanja

bio od pet do sedam godina, a kasnije je bilo i bez prelaznog perioda.

7.9.2. MERE VANCARINSKE ZAŠTITE

Pored carinskih, tu su indirektne vancarinske barijere,kao što su porezi, subvencije, mo-

nopoli, propisi o javnim nabavkama, itd. o kojima ćemo dati nekoliko napomena.

◆

MONOPOLI I KARTELI:

Stvaranje velikog tržišta potrošača EU povećalo je

mo-

gućnost stvaranja monopola i kartela. Rimski ugovor je zabranjivao prakse usagla-

šavanja cena, podele tržišta i sl, ali su često sudovi, posebno ESP, morali presudama

da stvore precedente kako bi se navedene prakse mogle suzbijati..

468

Pored prirodne

tendencije firmi da dođu do renti, kartelima u EU je kumovala i regulacija, koja

dopušta izuzetke. Tako član 81.3 Ugovora dopušta kršenje člana 81.1,ako je reč o

„doprinosu poboljšanju proizvodnje i raspodele dobara ili unapređenju tehničkog

progresa”.

◆

SPAJANJE PREDUZEĆA:

Član 82. Rimskog ugovora

zabranjuje

zloupotrebu do-

minantnog položaja na tržištu. Kada su u pitanju spajanja firmi (merdžeri) EK je

izrekla veliki broj zabrana. Od 1997. je promenjen kriterijum o zabrani premašivanja

dve trećine obrta firme u jednoj zemlji, koji se sada umesto jedne tiče tri zemlje EU.

U periodu 1995-1998. bilo je oko 160 slučajeva godišnje gde je postojala obaveza

obaveštavanja EK pre spajanja firmi.

◆

POLITIKA POREZA:

Politika poreza je ostala u rukama zemalja-članica i do sada

nije bilo znatnijeg usaglašavanja poreza i poreskih stopa na nivou Unije. U približa-

vanju stopa normalnog PDV učinjen je samo delimično napredak, o čemu govori

sadašnji raspon u stopama koji se skoro kod svih članica kreće od 15% do 25%.

Slično je i sa akcizama, gde postoji i problem usaglašavanja robe koja im podleže

i stopa poreza.

◆

OGRANIČENJE DRŽAVNE POMOĆI:

Kejnsovu teoriju o državnom interven-

cio

nizmu u privredi i u vreme krize koriste SAD i zemlje Dalekog istoka, i neke

druge zemlje. Tim merama se remeti konkurencija, pa su takve mere zabranjene

članom 82.1 Ugovora. Dozvoljeni su izuzeci:

Prvo

, pomoć se može davati u slučaju

prirodnih nesreća ili opšteg zaostajanja. Pod slučaj opšteg zaostajanja podvodi se

466 Isto, str.

467 Potpuno slobodnu trgovinu razlikujemo od zone slobodne trgovine, tako što prva obuhvata čitav svet, a druga

samo neke zemlje.Zemlje slobodne trgovine nemaju carine i vancarinske barijere ni prema jednoj zemlji.

468 Slučaj proizvodača boja, koji su u nekoliko dana sinhronizovano podigli cene u zemljama-članicama,

tužbom Komisije stigao je do suda (slučaj

Aniline Dye),

koji je te firme proglasio krivim i finansijski

kaznio, predstavlja jedan od najpoznatijih ove vrste.

303

HARMONIZACIJA PORESKOG SISTEMA EU

pomoć koju Nemačka ukazuje bivšim provincijama NDR.

469

Druga

vrsta izuzetaka

su projekti od zajedničkog značaja za članice EU.

Treća

vrsta pomoći se odnosi na

očuvanje tradicije i zaštitu okoline, ali uz ograničenja: Pomoć mora biti opadajuća

i vremenski ograničena; što transparentnija; i tako oblikovana da predstavlja što je

moguće manje remećenje zajedničkog tržišta.

◆

PROIZVODNI STANDARDI:

U ovoj oblasti bilo je nešto više lutanja.Danas se

postupa na sledeći način: Prvo, o standardima se više ne odlučuje konsenzusom,

nego kvalifikovanom većinom. Drugo, tela EU će propisivati samo standarde si-

gurnosti (radi zaštite potrošača). Treće, ako nema evropskih, onda ostaju na snazi

nacionalni standardi. Četvrto, sve vrste robe i usluga, koje zadovoljavaju navedene

uslove, mogu da se prodaju na čitavoj teritoriji EU. Osnovni oblik zaštite potrošaća

nisu odluke birokrata, nego etikete, koje su postale znatno veće, zbog toga što se

moraju deklarisati sva važnija svojstva proizvoda.

◆

DRŽAVNI MONOPOLI I JAVNE NABAVKE:

Na početku postojanja EU na ova

pitanja nije obraćana velika pažnja, iako je Rimskim ugovorom

470

bilo predviđeno

da se države ne smeju ponašati diskreciono pri kupovini roba i usluga.

Od 1976.

uvedeno je pravilo da se za sve državne kupovine preko €144.000 mora da raspiše

oglas u

Službenom listu EU

u kojem će biti sadržane sve potrebne informacije.

Zbog

određenih specifičnosti, EK je krajem 80-ih, pokušala da uklon „rupe u zakonu”

kroz koje su se navedeni postupci provlačili. Izmedu ostalog, iz opštih odredbi

o javnim nabavkama

izuzeta je kupovina vode, transportnih usluga, energije i

telekomunikacionih usluga. U odredbu o javnim nabavkama uključene su elek-

tronske usluge i obrada podataka.

Na nacionalnom nivou su

dopušteni postupci

za korekcije

u raspisivanju tendera za javne nabavke

ako ih odobri EK.

7.10. OSTALI VAŽNIJI POREZI U EU

7.10.1. OPOREZIVANJE DOBITI PREDUZEĆA

Kod sistema oporezivanja dobiti preduzeća doneto je nekoliko poresko-pravnih dokume-

nata tj. direktiva:

471

1) Poreski tretman dividendi: Direktive o poreskom tretmanu divideni

koje filijala

isplaćuje matičnoj kompaniji koja se nalazi u drugoj zemlji članici.

472

Cilj ove Direktive

je da reguliše, odnosno ujednači poreski tretman dela dobiti koji filijala isplaćuje matič-

noj kompaniji kada su one rezidenti dve različite države članice. Direktivom (2003/123/

EC) izvršena je dopuna osnovnog teksta Direktive, tako da se njome sada uređuje i

469 Početkom XXI veka pomoć Nemačke istočnim provincijama godišnje iznosi € 50-60mlrd, a ukupna pomoć

od 1989. je narasla na oko € 1200 mlrd ili € 1,2 triliona.

470 Članovima 12 (danas 7), 28 (danas 30) i 49 (danas 59) Rimskog ugovora

471 Ilić-Popov, prof.dr Gordana, Poreska politika Evropske unije, 2001, Beograd, Centar za antiratnu akciju, str 7.

472 Parent Subsudiary Directive (90/435/EEC) i (2003/123/EC)

i Direktive 90/435EEC

305

HARMONIZACIJA PORESKOG SISTEMA EU

Razmena sredstava

dovodi do statusne promene transakcijom kojom koporacija

koja je rezident jedne članice stiče većinu glasova u korporaciji, koja je rezident

druge članice, a u zamenu za akcije i gotovinsku naknadu u visini do 10% vrednosti

primljenih akcija.

Merdžer direktiva omogućila je

da se porez na kapitalni dobi-

tak plaća tek kada se akcije nove

kompanije koje su emitovane

po osnovu statusne promene i

realizuju, odnosno prodaju na

finansijskom tržištu i ostvari ka-

pitalni dobitak.

Poreska obaveza

se praktično odlaže, ali samo kod

onog merdžera koji ima za rezlatat takvu emisiju akcija kojom se samim činom sta-

tusne promene povećava tržišna vrednost akcija do kojih dolazi korporacija koja je

„merdžovana„.

Transakcije između članica multinacionalne grupe kompanija često se odvijaju po

transfernim cenama.

Transferne cene su cene koje se uspostavljaju za robe, usluge ili

za prava intelektualne svojine u transakcijama između povezanih lica. Poreske vlasti

imaju zadatak da utvrde u kojim slučajevima su cene za određene transakcije nerealno

postavljene. Arbitražna konvencija je zasnovana na članu 220. Ugovora o osnivanju, koji

predviđa da će članice, u meri u kojoj je to neophodno, ulaziti u međusobne pregovore

(postupci uzajamnog sporazumevanja).

474

3) Oporezivanje kamata i autorskih naknada:

Direktive o oporezivanju kamata i au-

torskih naknada isplaćenih u odnosima između povezanih kompanija koja se nalaze

u različitim članicama regulisana je posebnom Direktivom

475

od 3.6.2003. godine i

29.4.2004.

Ovom Direktivom ukida se porez na kamate i autorske naknade

(porez

na prihod na izvoru)

između povezanih preduzeća koja su rezidenti različitih čla-

nica

. Neka kompanija ima status povezane kompanije ako je njeno minimalno učešće

u akcijskom kapitalu druge kompanije 25%. Ova Direktiva definiše: a) pojam kamate

kao svaki prihod nastao po osnovu potraživanja, a pre svega po osnovu dugovnih HoV

i ne uključuje zateznu kamatu, b) pojam autorske naknade kao prihod primljen za upo-

trebu, pravo korišćenja industrijske, komercijalne ili naučne opreme, autorska prava

literalnih, umetničkih ili naučnih dela, kao i kinematografska dela i softvere, patente

i informacije koje se tiču industrijskih, komercijalnih ili naučnih znanja i iskustva ili

opreme. Novom Direktivom iz ove oblasti (2004/76/EC) uveden je prelazni period

držama članicama EU: Češkoj, Grčkoj, Španiji, Litvaniji, Letoniji. Poljskoj Portugaliji

i Slovačkoj i omogućena njena primena pod posebnim uslovima.

474 U slučaju spora kod oporezivanja, primenjuje se Međunarodni dogovor (konvenciju) o primeni arbitražnog

postupka u slučajevima dvostrukog oporezivanja

475 Council Directive on a comon system of taxation applicable to interest and royality payments made between

associated companies of different Member States 2003/49/EC, od 3.6.2003. god, i 2004/76/EC od 29.4.2004.

306

jaVnE finansijE

7.11. OPOREZIVANJE GRAĐANA

7.11.1. OPOREZIVANJE PRIHODA OD ŠTEDNJE U OBLIKU KAMATE

Oporezivanje građana, kao vrste direktnog poreza, nije predmet poreske harmonizacije u

okviru EU. Kod sistema oporezivanja dohotka pojedinca, ipak,

doneta je Direktiva o opore-

zivanju prihoda od štednje u obliku kamate

476

od 3.6.2003. Osim oporezivanja kamata, EK

je iznela određene predloge vezane uz oporezivanje dividendi, oporezivanja penzija, te pobolj-

šanju međusobne saradnje zemalja čanica EU oko pitanja oporezivanja dohotka pojedinca.

Cilj ove Direktive je da se fizičkim licima - nerezidentima članice u kojoj ostvare prihod po

osnovu kamate, omogući da

porez na kamatni prihod plati u državi rezidentstva.

Država

rezidentstva treba da primeni jednu od metoda za elimisanje dvostrukog pravnog oporezi-

vanja, koje bi moglo da nastane u slučaju da država isplatioca kamate uvede porez na kamatu

(porez na prihod na izvoru). Nasuprot nje,

država nerezidentstva iz EU ima obavezu da

dostavlja relevantne podatke o štediši (ime i adresu isplatioca, bankovni račun štediše ili

potraživanje po osnovu koga je isplaćena kamata) u državu rezidentstva štediše.

Problem

sa primenom ove Direktive je što EU treba da postigne sporazum sa pet važnih država koje

nisu članice EU (Švajcarska, Andora, Lihtenštajn, Monako, San Marino i SAD), ali i da obez-

bedi da se ona primenjuje i u svim državama koje su povezane sa Holandijom i Engleskom

(Holandski Antili, Britanska Devičanska ostrva, Kajmanska ostrva).

Uz Regulativu EU koja se odnosi na oporezivanje građana su i dve preporuke:

◆

Preporuka o poreskom tretmanu nerezidenata

477

od 21.12.1993. koja polazi od

principa da nerezidentna fizička lica moraju da imaju isti poreski tretman kao i

rezidentna lica države u kojoj su zaposleni, pod uslovom da na njenoj teritoriji

ostvaruju najmaje 75% svog dohotka. Preporuka se odnosi na plate odnosno priho-

de od obavljanja samostalne delatnosti koji podležu oporezivanju dohotka građana.

Zemlja rezidentastva može da odbije svojim rezidentima poreski kredit ukoliko su

ga ostvarili u državi članici u kojoj su obavljali privrednu delatnost.

◆

Preporuka o poreskom tretmanu malih i srednjih preduzeća

– MSP

478

od 25.5.

1994. koja se odnosi na oporezivanje malih i srednjih preduzeća na osnovu poreza

na dobit korporacija umesto porezom na dohodak građana. Razlog za to je što se

sistem poreza na dohodak građana kojim se oporezuju MSP (društva lica), obično

primenjuje na osnovu progresivnih poreskih stopa, dok se porez na dobit koji se

primenjuje na korporacije (velika preduzeća društva kapitala) primenjuje na osnovu

proporcionalnih poreskih stopa.

7.11.2. OPOREZIVANJE DOHOTKA GRAĐANA (EU 15)

Prema Ugovoru EU gradjani imaju slobodu kretanja i rada u bilo kojoj članici EU bez

diskriminacije u pogledu zaposlenja, zarada i drugih uslova. Međutim, za oblast socijalnog

476 Council Directive on taxation of savings income in the form of interest payment 2003/48 EC), od 3.6.2003.g.

477 Commission Recommendation 94/79EC, od 21.decembra 1993.godine

478 Commision Recommendation 94/390/EC, od 25. maja 1994. godine

308

jaVnE finansijE

Broj dohodnih grupa, najniže i najviše stope poreza

na dohodak gradjana u 15 država članica EU (u %), 1999. i 2009. Godina

Država

članica

Broj dohodnih grupa

Najniža pozitivna Stopa

Najviša stopa

1999

2009

1999

2009

1999

2009

Austrija

36,5

Belgija

25,75

56,65

53,7

Danska

Finska

50,1

Francuska

10,5

Nemačka

formula (19)

50,5

Grčka

Irska

Italija

44,9

Luksemburg

Holandija

8,85

Portugalija

10,5

Španija

47,6

Švedska

fiksni iznos

56,4

V. Britanija

Izvor:

The Tax/Benefit position of Employees, Fiscal Affairs Division,

OECD Observer

, No 216, March

1999; Developments in the Member States, Taxation trends in the European Union, Data for the EU
Member States and Norway, European Commision, DG Taxation and Customs Union and Eurostat,
Brussels, 2009, pp. 126-244.

7.12. STRUKTURA PORESKIH PRIHODA (EU 15)

Poslednjih godina prihodi od poreza na dohodak u starim članicama imaju manje – više

podjednako učešće sa prihodima od poreza na potrošnju. Naime, struktura poreskih prihoda

je izuzetno važna jer pokazuje ko plaća najveći iznos poreza i da li je poreski sistem pravičan.

Činjenica je da su porezi na potrošnju (proizvodi i usluge) u svim svojim varijantama gene-

ralno regresivni, za razliku od progresivnog poreza na dohodak građana kod kojeg je poresko

opterećenje u direktnoj vezi sa ekonomskom snagom poreskog obveznika.

U poreskoj strukturi više od 80% poreskih prihoda je iz tri izvora: poreza na dohodak;

poreza na potrošnju (PDV i akcize); i, doprinosa za socijalno osiguranje.U poslednje tri de-

cenije članice EU su se više oslanjale na poreze na potrošnju, odnosno na PDV, te je došlo do

preokreta u korist porasta učešća prihoda od ovog poreza u ukupnim poreskim prihodima.

Povećanje prihoda od poreza na potrošnju ili indirektnih poreza posebno je bilo istaknuto

309

HARMONIZACIJA PORESKOG SISTEMA EU

u Francuskoj, Holandiji, Luksemburgu i Švedskoj. Povećanje stope PDV i uopšte povećanje

prihoda od indirektnog oporezivanja u većini država članica EU bilo je permanentno, čime

je preraslo u izraženu tendenciju.

480

Učešće najvažnijih vrsta poreskih prihoda u poreskim prihodima u 15 država članica EU

(starim članicama), 2000. i 2007. godina (u %)

Država članica

Porezi na Dohodak

Porezi na proizvode i

usluge

Doprinosi za socijalno

Osiguranje

2000

2007

2000

2007

2000

2007

Austrija

29,2

32,2

27,9

34,2

34,1

33,8

Belgija

39,2

38,5

24,9

30,6

31,5

30,9

Danska

58,9

61,2

33,2

37,1

3,1

2.0

Finska

41,3

41,4

30,7

30,9

25,2

27,7

Francuska

23,3

27,6

26,6

35,4

36,2

37,6

Nemačka

29,4

28,7

27,4

32,7

40,4

38,5

Grčka

25,2

38,4

36,3

Irska

41,6

41,0

38,7

43,1

12,6

15,9

Italija

32,6

35,2

27,4

34,6

29,4

30,1

Luksemburg

38,5

37,0

26,1

35,2

25,6

27,8

Holandija

25,8

31,6

27,7

33,6

39,9

34,8

Portugalija

28,8

26,5

41,3

41,7

25,5

31,8

Španija

28,2

36,1

29,4

32,4

35,2

32,9

Švedska

40,7

39,4

21,6

35,3

28,7

25,3

Velika Britanija

38,4

46,3

32,6

35,4

17,6

18,4

EU-15

35,4

36,5

29,6

35,3

27,5

28,2

Izvor:

PAC/COM/PUB/OECD, 2000; European Commision, 2008.

7.13. FINANSIRANJE EVROPSKE UNIJE

7.13.1. KRATAK ISTORIJAT

U Ugovoru o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik koji je potpisan 18.4. 1951. u

Parizu, u primeni od 23.7.1952, bila su sadržana tri člana o budžetu, kojima je Visoka vlast

(izvršni organ EZUČ), ovlašćena da sakuplja prihode putem naplate dadžbina na proizvodnju

uglja i čelika i putem zajmova. Isti osnivači su 1957. godine potpisali nove sporazume: Spo-

razum osnivanju EEZ i EZ za atomsku energiju. Sporazumi su potpisani u Rimu, 25.3.1957.

480 Taxation trends, pp. 65-66

311

HARMONIZACIJA PORESKOG SISTEMA EU

godinu.

483

Konačno usvajanje budžeta je prerogativ predsednika Evropskog parlamenta.

Nakon što mu je Savet prosledio budžetski predlog, Parlament o njemu odlučuje u roku

od 45 dana. Parlament može da odobri budžet prostom većinom i tada je on konačno

usvojen. Ukoliko se Parlament u ovom roku ne izjasni o ponuđenom predlogu smatra

se da je budžet (prećutno) usvojen. Parlament može da dvotrećinskom većinom odbije

predlog budžeta usled ”važnih razloga” i da zatraži da mu se podnese novi budžetski

predlog. Kada se budžet ne usvoji na vreme onda stupa na snagu privremeno finansi-

ranje –

budžetske dvanaestine

, do usvajanja budžeta.

3) Izvršenje budžeta:

Izvršenje budžeta se uvek sastoji iz

dve glavne radnje: iz izvršenja

rashoda, tj. trošenja budžetskih sredstava i iz naplate prihoda koji služe za pod-

mirenje budžetom predviđenih potreba. Između ove dve radnje postoji još jedna,

a to je, raspoređivanje sredstava na korisnike, prema pravilima.

Pravila postupka

izvršenja budžeta zasnivaju se na budžetskom pravu i ustaljenoj budžetskoj praksi

članica, a nalazimo ih u: Finansijskom pravilu i Pravilima za implementaciju Odluke

o sopstvenim izvorima EU. Po završetku budžetske godine, šesta institucija EU,

Finan-

sijski sud ili Sud revizora, kontroliše sve račune prihoda i rashoda EU

i odlučuje da

li je upravljanje finansijama bilo ispravno i propisano.

4) Kontrola izvršenja budžeta:

Svrha budžetske kontrole proističe iz potrebe da se budžet

izvršava na način koji je odobrio nadležni državni organ (Parlament). Osnovni zadaci

budžetske kontrole su: Da se budžetski prihodi i rashodi izvršavaju na bazi zakosnkih

propisa; Oblici budžetske kontrole su interna i eksterna kontrola.

Internu kontrolu

obavljaju finansijski kontrolori

(finansijski kontrolor član EK je Generalni Direkto-

rat za finansijsku kontrolu).

Eksternu kontrolu obavljaju Finansijski sud i Evropski

parlament

7.13.4. PRIHODI BUDŽETA EU

Od 1988. godine izvori prihoda budžeta EU se dele u

četiri grupe:

a) TOR

– tradicionalni resursi - sastoje se od carina koje se naplaćuju na uvoz dobara

koje dolaze iz zemalja van EU. Oni čine oko

15% prihoda budžeta

;

b) VAT

Indirektni

porezi

čine, takođe, 15% prihoda budžeta

;

c) BNP - Sredstva koja se baziraju na bruto nacionalnom dohotku

se prikupljaju tako

što je određeni procenat koji se primenjuje na BNP svake članice. Ovako prikupljena

sredstva predstavljaju najveći izvor prihoda budžeta i

čine 69% svih prihoda.

Nova

gornja granica sopstvenih sredstava treba da bude

1,23% od BNP-a.

d) Drugi izvori.

U budžet se slivaju sredstva i iz

drugih izvora

, kao što su kazne, viškovi iz

prethodnih godina, određeni porezi koje plaćaju zaposleni pri organima i institucijama

EU na svoja primanja, određeni doprinosi zemalja van EU za određene programe EU,

sredstva koja plaćaju kompanije ukoliko krše propise o konkurenciji i druge zakone.

Ovako skupljeni resursi

čine 1% do 1,5% budžeta

483 «Community Public Finance», cit. Page 73-74

312

jaVnE finansijE

Članice su odgovorne za primenu carinskih propisa Zajednice

i operativni okvir

carinske provere i kontrole kako bi se osiguralo prikupljanje tačnog iznos carine u pravo

vreme. Nepoštovanje pravila može dovesti do finansijske obaveze za budžet EU.

2) Aktuelni sistem sopstvenih resursa:

Evropski savet, koji je održan 15. i 16.12.2005.,

modifikovao je sistem sopstvenih resursa, sa dejstvom od 1.1. 2007.godine. U cilju

realizacije ove modifikacije, doneta je nova Odluka o sopstvenim sredstavima

484

koja

je, nakon ratifikacije od strane nacionalnih parlamenata, stupila na snagu 1.3.2009. sa

retroaktivnim dejstvom od 1.1.2007.godine. Promene se sastoje u sledećem:

◆ Zamena ranijeg komplikovanog obračuna PDV-a sa fiksnom stopom, što odgovara

0,30% od PDV osnove svake članice;

◆ U periodu 2007-2013. samo četiri zemlje će imati koristi od smanjenja stope PDV-a

da smanje svoje budžetske terete. Tokom ovog perioda stopa PDV-a za Austriju će

biti fiksirana na 0,225%, za Nemačku na 0,15%, a za Holandiju i Švedsku na 0,10%;

◆ Za period od 2007-2013. samo dve zemlje će imati koristi od bruto godišnjeg sma-

njenja u BND-om zasnovanim doprinosima da smanje svoje budžetske terete. To-

kom ovog perioda Holandija će koristi od bruto godišnjeg smanjenja imati u vidu

BND doprinosa od € 605 miliona, Švedska od € 150 miliona;

◆ Stalno podešavanje britanse korekcije isključivanjem nepoljoprivredne potrošnje u

zemljama članicama koje su pristupile EU, iz obračuna. Ovo podešavanje će poste-

peno biti sprovođeno između 2009. i 2011. godine i ukupni troškovi prilagođavanja

u Velikoj Britaniji ne mogu da pređu 10,5 mlrd evra tokom perioda 2007-2013.

godina.

Nova gornja granica sopstvenih sredstava treba da bude 1,23% od BNP-a EU:

Odluka

o sopstvenim resursima

2007/436

propisuje istu granicu za sopstvene resurse. Ona, takođe,

uključuje i postupak da se prilagodi granica u slučaju značajne izmene ESA 95 (evropskog

sistema nacionalnih i regionalnih računa u zajednici), što podrazumeva značajne promene u

nivou BND. Ova promena nastala je Odlukom Saveta od 16.3.2010.

485

za pružanje finansijskih

usluga indirektno merene (FISIM) za potrebe budžeta EU i sopstvenih sredstava od 1.1.2010.

godine. Da bi se održao isti iznos finansijskih sredstava stavljenih na raspolaganje EU, gornja

granica sopstvenih resursa kao procenat BNP EU bila je prilagođena.

U budžetu za 2010. godinu ostali prihodi iznose oko 1% ukupnog prihoda u EU.

484 Odluka o sopstvenim sredsvima - 2007/436/EC, Euroatom, je usvojena 7. juna 2007. godine

485 Odluka Saveta - 2010/196/EU, Euroatom, od 16.3.2010.

314

jaVnE finansijE

2) Revidirani finansijski program za period 2007-2013:

Komisija je usvojila 3.3.2010.

godine predlog za Višegodišnji finansijski okvir i nacrt sporazuma o Međuinstitucional-

noj budžetskoj disciplini. Sledeća tabela je bazirana na tehničkim prilagodjavanjima za

2011. godinu u skladu sa kretanjima GNI, uključujući prilagodjavanja iznosa alociranih

iz fondova za podršku kohezije članica, uz uzimanje u obzir razlike između procenjenog

i realnog GDP-a, za period od 2007-2009. godine.

Finansijski okvir 2007-2013 (prilagodjen na osnovu različitih revizija) - tekuće cene

Obaveza izdvajanja

2007

2008

2009

2010

2011

2012

2013

Ukupno

2007-2013

1. Održivi razvoj

53.979

57.653

61.696

63.555

63.974

66.964

69.957

437.778

1.a. Konkurentnost

Rasta i zaposlenosti

8.918

10.389

13.269

14.167

12.987

14.203

15.433

89.363

1.b. Kohezija rasta

I zaposlenosti

45.061

47.267

48.427

49.388

50.987

52.761

54.524

348.415

2. Čuvanje i upravljenje

Prirodnim resursima

55.143

59.193

56.333

59.955

60.338

60.810

61.289

413.061

Od čega: tržišni troškovi

I direktna plaćanja

45.759

46.217

46.679

47.146

47.617

48.093

48.574

330.085

3.Državljanstvo,sloboda

bezbednost i pravda

1.273

1.362

1.518

1.693

1.889

2.105

2.376

12.216

3.a. Sloboda,bezbednost

i pravda

637

747

867

1.025

1.206

1.406

1.661

7.549

3.b Državljanstvo

636

615

651

668

683

699

715

4.667

4. EU kao globalni igrač

6.578

7.002

7.440

7.893

8.430

8.997

9.595

55.935

5. Administracija

7.039

7.380

7.525

7.882

8.334

8.670

9.095

55.925

6. Kompenzacije

(nagrade)

445

207

210

862

Ukupna obavezna

izdvajanja

124.45

132.79

134.77

140.97

147.54

152.31

975.77

Kao procenat GNI

1,02%

1.08%

1.16%

1.18%

1.16%

1.15%

1.14%

1.13%

Plaćene obaveze

122.190

129.681

120.445

134.289

134.280

141.360

143.331

925.576

Kao procenat GNI

1,00%

1,05%

1,04%

1,12%

1,09%

1,10%

1,07%

Dozvoljeno Odstupanje

0,24%

0,19%

0,20%

0,11%

0,14%

0,13%

0,16%

Gornja granica

sopstvenih sredstava

kao procenat GNI

1,24%

1,23%

Izvor:

„Finacial framevork 2007-2013”, preuzeto sa sajta EU, dana 5.maja 2012. Godine

315

HARMONIZACIJA PORESKOG SISTEMA EU

3) Potrošnja EU je ograničena ugovorima: EU ne dozvoljava da budžet bude u deficitu

To znači da prihod mora da pokrije celinu troškova svih različitih aktivnosti.

Prihodi,

potiču iz tri glavna izvora: carine, udeo usaglašenih PDV svake članice, i doprino-

sa članica na osnovu veličine svog

BND. Iznos novca koji može biti dostupan EU je

ograničen dogovorom članica i parlamenata. Ova garnica je trenutno postavljena na

1,23% bruto nacionalnog dohotka E

U za plaćanja iz budžeta EU.

7.13.6. PRETPRISTUPNA POMOĆ EU- IPA 2007-2013.

1) Komponente IPA:

Potreba za uprošćavanjem sistema spoljne politike, kao i za posti-

zanjem maksimalnih rezultata korišćenjem namenjenih finansijskih sredstava dovela

je do toga da EK predloži jednostavniji okvir (umesto ranijih 30 instrumenata) za

pružanje spoljne pomoći u budžetskim periodu 2007-2013. U tom cilju je u septembru

2004. godine, EK predložila usposrtavljanje novog istrumenta za potpristupnu pomoć

(

Instrument

for Per-Accession Assistance – IPA 2007-2013

), koji je namenjen pruža-

nju podrške kandidatima za članstvo u EU, kao i potencijalnim kandidatima za članstvo

u EU. Reč je o jedinstvenom pretpristupnom instrumentu EU za period od 2007-2013,

koji objedinjuje dosadašnje instrumente

: PHARE, SAPARD, ISPA, CARDS1

, kao i

pretpristupni instrument za Tursku.

2) IPA 2007-2013. u fokusu ima dva glavna prioriteta:

pomoć zemljama u ispunjavanju

političkih, ekonomskih i kriterijuma koji se odnose na usvajanje pravnih tekovina EU,

kao i izgradnja administrativnih kapaciteta i jačanje pravosuđa;

pomoć zemljama u

procesu priprema za korišćenje strukturnih kohezionih fondova EU nakom pristupanja

EU.

Zemlje korisnice IPA Programa su podeljene u dve kategorije:

Kandidati za članstvo u EU

(Turska, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora

487

i Srbija);

488

Potencijalni kandidati za članstvo u EU

(Bosna i Hercegovina i Albanija).

Komponente IPA za period 2007-2013.

godine su: 1)

Pomoć tranziciji i izgradnji

institucija;

Prekogranična saradnja,

Regionalni razvoj; 4) Razvoj ljudskih resur-

sa i 5) Ruralni razvoj.

Zemljama kandidati-

ma za članstvo su dostupne sve, a ostalim

zemljama, do dobijanja statusa kandidata,

samo prve dve komponente.

Prekogranična saradnja:

Ključni cilj je pri-

prema za implementaciju i upravljanje ko-

hezionom politikom Zajednice, pogotovu

za korišćenje sredstava Evropskog fonda za

regionalni razvoj i Kohezionog fonda.

487 Crna Gora je stekla status kandidata za članstvo u EU 17. decembra 2010. godine

488 Srbija je 2. marta 2012. stekla status kandidat za člana EU

GRANIČNI PRELAZ hORGOŠ,

DONACIJA EU

317

HARMONIZACIJA PORESKOG SISTEMA EU

didata za članstvo

Srbija će moći da koristi i ostale tri komponente pomoći; Regionalni

razvoj; Razvoj ljudskih resursa; i Ruralni razvoj.

Upravljanje fondovima:

Postoje tri

sistema upravljanja fondovima: 1) centralizovani sistem upravljanja, 2) dekoncetrisani

sistem upravljanja i 3) decentralizovani sistem upravljanja (najvažniji).

7.14. Pitanja

1. Objasnite odnos naconalme i poreske suverenosti države, na primeru poreske harmonizacije u

EU, navedite razloge za i protiv te harmonizacije?

2. Objasnite razloge harmonizacije indirektnih i određenih direktnih poreza u EU?

3. Navedite metode obračuna i oblike PDV i značaj koncepta jednog mesta oporezivanja?

4. Objasnite predmet oporezivanja i teritoriju primene sistema PDV u EU?

5. Navedite obveznike plaćanja PDV i tretman organa vlasti u EU?

6. Navedite oporezive transakcije kod prometa robe i usluga i izuzetke od plaćanja PDV u EU?

7. Navedite vrste stopa PDV u EU i poreskih organizacija država članica EU?

8. Navedite poreska oslobođenja od plaćanja PDV sa pravom na poreski odbitak?

9. Navedite poreska oslobođenja od PDV bez prava na poreski odbitak i oslobođenja od plaćanja

PDV na uvoz?

10. Objasnite posebne postupke oporezivanja za male preduzetnike i male poljoprivredike u Evropskoj

uniji?

11. Objasnite posbne postupke oporezivanja: za turisitičke agencije, polovne proizvode, umetnička

dela, kolekcije i antikvintete u EU?

12. Objasnite posebne postupke oporezivanja: za investiciono zlato i e-usluge nerezidenata u EU?

13. Navedeite i objasnite mere za sprečavanje poreske evazije u EU?

14. Navedite akcizne proizvode u EU i teritoriju primene?

15. Navedite obveznike plaćanja akciza, i značenje suspenzivnog aranžmana u EU?

16. Navedite pravila proizvodnje, čuvanja i otpremanja akciznih proizvoda i njihovo označavanje

u EU?

17. Objasnite harmonizaciju akciznih stopa za alkoholna pića i duvanske prerađevine u EU?

18. Objasnite harmonizaciju akziznih stopa/iznosa za mineralna ulja i oslobođenja od plaćanja

akciza u EU?

19. Objasnite harmonizaciju poreza na uvećanje kapitala i poreza na teretna vozila u EU?

20. Objasnite propise o uzajamnoj pomoći i saradnji proizvode/usluge na koje se odnose u EU?

21. Objasnite harmonizaciju carinske politike i mera vancarinske zaštite EU?

22. Objasnite harmonizaciju propisa o oporezivanju dobiti preduzeća, poreski tretman statusnih

promena, oporezivanje kamata i autorskih naknada u EU?

23. Objasnite oporezivanje dohotka građana u EU15?

24. Navedite okvirno ušešće pojedinih vrsta poreskih prihoda u poreskim prihodima država EU15?

25. Navedite izvore finasiranja EU, ušešće pojedinih izvora u strukturi prihoda, i članice koje najviše

daju, odnosno primaju iz budžeta EU?

26. Navedite strukturu rashoda Budžeta EU, apsolutno i u procentima?

27. Šta znate o pretpristupnoj pomoći EU, komponentama IPA projekata i mesto Srbije u njima?

320

jaVnE finansijE

8.1. CILJ UČENJA:

Svrha učenja ovog poglavlja je da budete u stanju da:

◆

Znate pravno regulisanje i predmet oporezivanja PDV,

◆

Znate ko je poreski obveznik a ko poreski dužnik kod primene PDV,

◆

Znate obaveze poreskih obveznika kod prometa dobara i usluga, u primeni PDV,

◆

Znate mesto i vreme prometa dobara i usluga i nastanak poreske obaveze,

◆

Znate kako se vrši evidentiranje prometa preko fiskalne kase,

◆

Znate šta čini poresku osnovicu kod obračuna PDV,

◆

Znate koje su poreske stope PDV i na koje robe se obračunava stopa PDV od 8%,

◆

Znate da navedete poreska oslobođenja za promet dobara i usluga sa pravom na odbitak

prethodnog poreza,

◆

Znate poreska oslobođenja za promet dobara i usluga bez prava na odbitak prethodnog

poreza,

◆

Znate šta je prethodni porez kod sistema PDV,

◆

Znate u kojim slučajevima se primenjuje poseban postupak oporezivanja,

◆

Znate u kojim slučajevima se vrši povraćaj plaćenog PDV,

◆

Znate u kojim slučajevima se vrši refakcija PDV,

◆

Znate pojam akciza i učešće prihoda od akciza u budžetu Republike,

◆

Znate da navadete akcizne proizvode u Srbiji,

◆

Znate nastanak obaveze plaćanja akcize i akcizne stope i iznose u Srbiji,

◆

Znate u kojim slučajevima se uvode akcizne markice na proizvode,

◆

Znate slučajeve oslobađanja od plaćanja akcize,

◆

Znate šta je to suspenzivni aranžman kod akciznih proizvoda,

◆

Znate kako se vrši obračun akcize, posebno kod duvanskih proizvoda,

◆

Znate poreska oslobođenja kod uvoza akciznih dobara,

◆

Znate da li se na akcizne proizvode plaća i PDV.

8.2. POREZ NA DODATU VREDNOST

8.2.1.PRAVNO REGULISANJE I PREDMET OPOREZIVANJA

Porez na dodatu vrednost (PDV) uveden je u Srbiji Zakonom o porezu na dodatu

vrednost,

489

koji se primenjuje počev od 1.1.2005. godine, a urađen je po ugledu na odgova-

rajuću pravnu regulativu Evropske unije, o čemu je bilo reči u prethodnom poglavlju ovog

udžbenika.

490

489 Zakon o PDV objavljen je u „Sl. glasniku RS”, br.84/04, 86/04, ispr. 61/05 i 61/07. (U daljem tekstu:Zakon)

490 Sistem PDV je usaglašen sa Direktivom 2006/112/EZ od 28. 11. 2006, kokom je zamenjena VI Direktiva.

321

POSREDNI POREZI U SRBIJI - PDV I AKCIZE

PDV je opšti porez na potrošnju koji se (kao i u EU)

491

obračunava i plaća na isporuku

dobara i pružanje usluga, u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na uvoz

dobara, osim zakonom propisanih izuzetaka.

Prihod od PDV pripada budžetu Republike, i predstavlja najizdašnjiji deo poreskih pri-

hoda budžeta Republike, što se može videti iz podataka za pet poslednjih godina:

492

Predmet oporezivanja PDV su:

1) isporuka dobara i pružanje usluga (promet dobara i usluga) koje poreski obveznik

izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti;

2) uvoz dobara u Republiku.

Dobrima se smatraju i voda, električna energija, gas i toplotna energija, kao i druge stvari

navedne u zakonu.

Promet usluga je i svako nečinjenje i trpljenje.

Uvoz je svaki unos dobara u carinsko područje Republike, u skladu sa odredbama Carin-

skog zakona

493

i propisa o spoljnotrgovinskom poslovanju.

KAKO FUNKCIONIŠE SISTEM PDV?

Ilustracija preuzeta sa sajta Ministarstva finansija

494

491 Direktiva o PDV broj 2006/112/ od 28.11. 2006. godine, Sl glasnik EU, broj 347 od 11.12.2006. godine

492 Podaci preuzeti iz zakona o budžetu za odnosnu godinu bez rebalansa, a procenat izračunat prema podacima

objavljenim u „Sl. glasniku RS”

493 Carinski zakon objavljen je u „Službenom glasniku RS”, br. 18/2010.

494 Detaljnije vidi:Uputstvo za primenu Zakona o porezu na dodatu vrednost, četvrto izdanje, septembar 2010.

323

POSREDNI POREZI U SRBIJI - PDV I AKCIZE

Poreski period za koji se obračunava PDV, predaje po-

reska prijava i plaća PDV je kalendarski mesec za obveznika

koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći

od 20.000.000 dinara.

Poreski period za koji se obračunava PDV, predaje

poreska prijava i plaća PDV je kalendarsko tromesečje za

obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan

promet manji od 20.000.000 dinara.

Firme koje započinju delatnost, a koje procene da će

u narednih 12 meseci ostvariti promet između 2 i 4 miliona dinara mogu, ako hoće, da se

evidentiraju za PDV. Firma koja započinje delatnost, a proceni da će ostvariti promet manji

od 2 miliona dinara ne može da se evidentira za PDV i ne treba ništa da radi po tom pitanju.

Kada se firma registruje za PDV u tom statusu mora ostati najmanje 2 godine. Nakon toga

može podneti zahtev za brisanje iz evidencije ukoliko je to po zakonu moguće.

Obveznik je dužan da obračunava PDV za odgovarajući poreski period na osnovu prometa

dobara i usluga u tom periodu, ako je za njih, nastala poreska obaveza, a obveznik je istovre-

meno i poreski dužnik. PDV obračunat na navedeni način umanjuje se za iznos prethodnog

poreza. PDV kod uvoza odbija se od PDV u poreskom periodu u kojem je plaćen.

Obveznik podnosi poresku prijavu nadležnom poreskom organu na propisanom obrascu,

u roku od 10 dana po isteku poreskog perioda. Poreska prijava podnosi se za poreski period u

kojem je nastala obaveza po osnovu PDV. Obveznik je dužan da za svaki poreski period plati

PDV koji je jednak pozitivnoj razlici između ukupnog iznosa obaveze i iznosa prehodnog

poreza, u roku za podnošenje poreske prijave.

Obavezu evidentiranja za
PDV imaju firme koje zapo-
činju delatnost, a procene
da će u narednih 12 me-
seci ostvariti promet iznad
4.000.000 dinara.

324

jaVnE finansijE

EVIDENCIONA PRIJAVA OBVEZNIKA PDV

326

jaVnE finansijE

telekomunikacionih usluga; (3) preuzimanja obaveze da se u potpunosti ili delimično

odustane od vršenja neke delatnosti ili korišćenja nekog prava; (4) u oblasti ekonomske

propagande; (5) bankarskog, finansijskog poslovanja i poslovanja u oblasti osiguranja

i reosiguranja, osim iznajmljivanja sefova; (6) savetnika, inženjera, advokata, revizora

i sl.

PRIMER POPUNJENE PORESKE PRIJAVE

327

HARMONIZACIJA PORESKOG SISTEMA EU

Mesto prometa usluga posredovanja, osim usluga posredovanja u oblasti ekonomske

propagande, određuje se prema mestu prometa dobara i usluga koji je predmet posredovanja.

Mesto uvoza dobara je mesto u kojem je uvezeno dobro uneto u carinsko područje Re-

publike.

Promet dobara nastaje danom:

1) otpočinjanja slanja ili prevoza dobara primaocu ili trećem licu, po njegovom nalogu,

ako dobra šalje ili prevozi isporučilac, primalac ili treće lice, po njihovom nalogu;

2) preuzimanja dobara od strane primaoca u slučaju ugradnje ili montaže dobara od

strane isporučioca ili, po njegovom nalogu, trećeg lica;

3) prenosa prava raspolaganja na dobrima primaocu, ako se dobro isporučuje bez otpre-

me, odnosno prevoza;

4) očitavanja stanja primljene vode, električne energije, gasa i toplotne energije koje vrši

isporučilac, u cilju obračuna potrošnje;

5) kada je dobro uneto u carinsko područje Republike.

U komisionim ili konsignacionim poslovima, vreme isporuke dobara od strane komisi-

onara ili konsignatera određuje se, u skladu sa napred navedenim odredbama, i za isporuku

komisionaru ili konsignateru.

Navedene odredbe odnose se i na delimične isporuke.

Usluga se smatra pruženom danom kada je:

1) završeno pojedinačno pružanje usluge;

2) prestao pravni odnos koji je osnov pružanja usluge - u slučaju pružanja vremenski

ograničenih ili neograničenih usluga.

U slučaju pružanja vremenski ograničenih ili neogranićenih usluga čije je trajanje duže od

godinu dana, obavezno se izdaje periodični račun, s tim što period za koji se izdaje taj račun

ne može biti duži od godinu dana.

Ako se za pružanje usluga izdaju periodični računi, promet usluga smatra se izvršenim

poslednjeg dana perioda za koji se izdaje račun.

Poreska obaveza nastaje danom kada se najranije izvrši jedna od sledećih radnji:

1) promet dobara i usluga;

2) naplata ako je naknada ili deo naknade naplaćen pre prometa dobara i usluga;

3) nastanak obaveze plaćanja carinskog duga, kod uvoza dobara, a ako te obaveza nema,

danom u kojem bi nastala obaveza plaćanja tog duga. Prilikom svakog uvoza Uprava

carina obračunava carinu i PDV. Taj PDV se plaća direktno Upravi carine. Ukoliko

firma nije registrovana za PDV ne može tražiti povraćaj PDV-a od državne uprave po

tom osnovu. Ovo napominjemo, jer postoje slučajevi kada firme prilikom osnivanja

ne planiraju nabavke na domaćem tržištu već samo iz uvoza. Inače PDV plaćen carini

smatra se kao PDV plaćen bilo kom domaćem dobavljaču registrovanom za PDV.

329

HARMONIZACIJA PORESKOG SISTEMA EU

8.2.6. PORESKA OSNOVICA

Poreska osnovica kod prometa dobara i usluga jeste iznos naknade (u novcu, stvarima

ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi za isporučena dobra ili pružene usluge,

uključujući subvencije koje su neposredno povezane sa cenom tih dobara ili usluga, u koju

nije uključen PDV, ako zakonom nije drukčije propisano.

501

U osnovicu se uračunavaju i:

1) akcize, carina i druge uvozne dažbine, kao i ostali javni prihodi, osim PDV;

2) svi sporedni troškovi koje obveznik zaračunava primaocu dobara i usluga.

Osnovica kod uvoza dobara je vrednost uvezenog dobra utvrđena po carinskim propisima

gde se uračunava i:

1) akciza, carina i druge uvozne dažbine, kao i ostali javni prihodi, osim PDV;

2) svi sporedni troškovi koji su nastali do prvog odredišta u Republici.

Ako se osnovica naknadno izmeni - smanji, obveznik koji je izvršio promet dobara i uslu-

ga može da izmeni iznos PDV samo ako obveznik kome je izvršen promet dobara i usluga

ispravi odbitak prethodnog PDV i ako o tome pismeno obavesti isporučioca dobara i usluga.

Ako je isporuka dobra izvršena obvezniku koji nema pravo na odbitak prethodnog PDV,

odnosno licu koje nije obveznik PDV izmenu iznosa PDV obveznik može da izvrši ako po-

seduje dokument o smanjenju naknade za izvršeni promet dobara i usluga tim licima.

Kod prometa dobara ili usluga, koje čine ulog u privredno društvo, osnovicom se smatra

tržišna vrednost tih dobara i usluga na dan njihove isporuke u koju nije uključen PDV.

8.2.7. PORESKA STOPA

Po posebnoj stopi PDV od 8% oporezuje se promet

dobara i usluga ili uvoz dobara, i to:

502

1) hleba i drugih pekarskih proizvoda, mleka i

mlečnih proizvoda, brašna, šećera, jestivog ulja

od suncokreta, kukuruza, uljane repice, soje i

masline, jestive masnoće životinjskog i biljnog

porekla i meda;

2) voda za piće, osim flaširane;

3) svežeg i rashlađenog i smrznutog voća, povrća,

mesa, klanične proizvode, ribe i jaja;

4) žitarica, suncokreta, soje, šećerne repe i uljane re-

pice;

5) lekova, uključujući i lekove za upotrebu u veterini;

501 Članovi 17-22. Zakona

502 Saglasno odredbama Section 2, Reduced rates. Article 98-99, Article 114, Council Directive 2006/112/EC.

prema kojima niža stopa za navedene proizvode i usluge ne može biti ispod 5%.

Opšta stopa PDV za oporezivi
promet dobara i usluga ili uvoz
dobara iznosi 18%.

hLEB: STOPA PDV 8%

330

jaVnE finansijE

6) ortotičkih i protetičkih sredstava, kao i medicinskih sredstava - proizvoda koji se

hiruški ugrađuju u organizam;

7) materijala za dijalizu;

8) đubriva, sredstava za zaštitu bilja, semena za reprodukciju, sadnog materijala, kom-

posta sa milecijumom, kompletne krmne smeše za ishranu stoke, i žive stoke;

9) udžbenika i nastavnih sredstava;

10) personalnih računara i komponenti od kojih se

sastoje personalni računari;

11) dnevnih novina;

12) monografskih i serijskih publikacija;

13) ogrevnog drveta;

14) usluga smeštaja u hotelima, motelima, odmarali-

štima, domovima i kampovima;

15) komunalnih usluga;

16) usluga koje se naplaćuju putem ulaznica za bioskopske i pozorične predstave, sajmo-

ve, cirkuse, zabavne parkove, koncerte (muzške događaje), izložbe, sportske događaje,

muzeje i galerije, botaničke bašte i zoološke vrtove, ako njihov promet nije oslobođen

PDV;

17) prirodnog gasa;

18) prvi prenos prava raspolaganja na stambenim objektima, ekonomski deljivim celi-

nama u okviru tih objekata, kao i vlasničkim udelima na tim dobrima (stan), pod

propisanim uslovima.

Ministar bliže uređuje šta se smatra određenim dobrima i uslugama.

8.2.8. PORESKA OSLOBOĐENjA

A) Poreska oslobođenja za promet dobara i usluga sa pravom na odbitak prethodnog

poreza PDV se ne plaća na:

503

1) prevozne i ostale usluge, koje su povezane sa uvozom dobara, ako je vrednost tih

usluga sadržana u osnovici oporezivanja;

2) promet dobara koja obveznik ili treće lice, po njegovom nalogu, šalje ili otprema u

inostranstvo;

3) promet dobara koja inostrani primalac ili treće lice, po njegovom nalogu, šalje ili

otprema u inostranstvo;

4) promet dobara koja inostrani primalac otprema u prtljagu koji nosi sa sobom u ino-

stranstvo, ako: se dobra otpremaju pre isteka tri kalendarska meseca po isporuci tih

dobara; je ukupna vrednost isporučenih dobara veća od 150 evra, u dinarskoj proti-

vuvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Strbije, uključujući PDV;

503 Član 24. Zakona

RAČUNARI: 8% PDV

332

jaVnE finansijE

19) promet dobara i usluga koji se vrši po osnovu međunarodnih ugovora, ako je tim

ugovorima predviđeno poresko oslobođenje, osim međunarodnih ugovora iz pret-

hodne dve tačke;

20) usluge posredovanja koje se odnose na promet dobara i usluga iz tač. 1) - 16).

Poresko oslobođenje iz prethodnog stava primenjuje se i ako je naknada, odnosno deo

naknade naplaćen pre izvršenog prometa.

Inostranim primaocem dobara ili usluga smatra se lice koje: 1) je obveznik, a čije je mesto

stvarne uprave van Republike; 2) nije obveznik, a ima prebivalište ili sedište van Republike.

B) Poreska oslobođenja za promet dobara i usluga bez prava na odbitak prethodnog

poreza PDV se ne plaća u prometu novca i kapitala, i to kod:

1) poslovanja i posredovanja u poslovanju zakonskim sredstvima plaćanja, osim pa-

pirnog i kovanog novca koji se ne koristi kao zakonsko sredstvo plaćanja ili ima

numizmatičku vrednost;

2) poslovanja i posredovanja u poslovanju akcijama, udelima u društvima i udruženji-

ma, obveznicama i drugim hartijama od vrednosti, osim poslovanja koje se odnosi

na čuvanje i upravljanje hartijama od vrednosti;

3) kreditnih poslova, uključujući posredovanje, kao i novčanih pozajmica;

4) preuzimanja obaveza, garancija i drugih sredstava obezbeđenja i posredovanje;

5) poslovanja i posredovanja u poslovanju depozitima, tekućim i žiro računima, nalo-

zima za plaćanje, kao i platnim prometom i doznakama;

6) poslovanja i posredovanja u poslovanju novčanim potraživanjima, čekovima, meni-

cama i drugim sličnim hartijama od vrednosti, osim naplate potraživanja za druga

lica.;

7) poslovanja društava za upravljanje investicionim fondovima;

8) poslovanje društava za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondovima u skladu sa

propisima kojima se uređuju dobrovoljni penzioni fondovi i penzioni planovi. PDV

se ne plaća i na promet u drugim slučajevima propisanim zakonom.

504

C) Poreska oslobođenja kod uvoza dobara PDV se ne plaća na uvoz dobara:

505

1) čiji promet, po odredbama predmetnog zakona, oslobođen PDV;

2) koja se uvoze na osnovu ugovora o donaciji, odnosno kao humanitarna pomoć;

3) koja su izvezena, a koja se u Republiku vraćaju neprodata ili zato što ne odgovaraju oba-

vezama koje proističu iz ugovora/poslovnog odnosa na osnovu kojeg je bila izvezena;

4) koja se, u okviru carinskog postupka, unose u slobodne carinske prodavnice;

5) koja se, u okviru carinskog postupka, privremeno uvoze i ponovo izvoze, kao i stav-

ljaju u carinski postupak aktivnog oplemenjivanja sa sistemom odlaganja;

504 Član 25. Zakona

505 Član 26. Zakona

333

HARMONIZACIJA PORESKOG SISTEMA EU

6) koja se, u okviru carinskog postupka, privremeno izvoze i u nepromenjenom stanju

ponovo uvoze;

7) za koja je, u okviru carinskog postupka, odobren postupak prerade pod carinskom

kontrolom;

8) u okviru carinskog postupka, nad tranzitom robe;

9) za koja je, u okviru carinskog postupka, odobren postupak carinskog skladištenja;

10) za koja je u skladu sa odgovarajućim odredbama Carinskog zakona propisano oslo-

bođenje od carine.

8.2.9. PRETHODNI POREZ

Prethodni porez je iznos PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa dobara i usluga,

odnosno plaćen pri uvozu dobara, a koji obveznik može da odbije od PDV koji duguje.

506

Pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u

Republici ili iz uvoza, uključujući i nabavku opreme i objekata za vršenje delatnosti, odnosno

primljene usluge, koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga:

1) koji je oporeziv PDV;

2) za koji u skladu sa odredbama predmetnog zakona postoji oslobođenje od plaćanja

PDV;

3) koji je izvršen u inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak pret-

hodnog poreza da je izvršen u Republici.

Pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako poseduje:

1) račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza, u

skladu sa zakonom;

2) dokument o izvršenom uvozu dobara, u kojem je iskazan prethodni porez, odnosno

kojim se potvrđuje da je primalac ili uvoznik tako iskazani PDV platio prilikom uvoza.

U poreskom periodu u kojem su ispunjeni napred navedeni uslovi obveznik može da

odbije prethodni porez od dugovanog PDV, i to:

1) obračunati i iskazani PDV za promet dobara i usluga, koji je ili će mu biti izvršen od

strane drugog obveznika u prometu;

2) PDV koji je plaćen prilikom uvoza dobara.

Pravo na odbitak prethodnog poreza nastaje danom ispunjenja propisanih uslova.

Zakonom su propisani slučajevi u kojima obveznik nema pravo na odbitak prethodnog

poreza.

Ako obveznik koristi isporučena ili uvezena dobra za potrebe svoje delatnosti ili prima

usluge da bi izvršio promet dobara i usluga sa pravom i bez prava na odbitak prethodnog

poreza, može da koristi pravo na odbitak srazmenog dela prethodnog poreza.

Srazmerni deo prethodnog poreza odgovara učešću prometa dobara i usluga sa pravom

na odbitak prethodnog poreza u koji nije uključen PDV, u ukupnom prometu u koji nije

uključen PDV (procenat srazmernog odbitka).

506 Član 27. Zakona

335

HARMONIZACIJA PORESKOG SISTEMA EU

ukupan promet poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno poljoprivrednih usluga u iznosu

većem od 2.000.000 dinara. U tom slučaju, obaveza plaćanja PDV traje najmanje dve kalendar-

ske godine. Po isteku tog roka, poljoprivrednik može da podnese zahtev za prestanak obaveze

plaćanja PDV nadležnom poreskom organu, najkasnije do 15. januara tekuće godine.

507

C) Turističke agencije

Turističkom agencijom smatra se obveznik koji put-

nicima pruža turističke usluge i u odnosu na njih istupa

u svoje ime, a za organizaciju putovanja prima dobra i

usluge drugih obveznika koje putnici neposredno koriste

(prethodne turističke usluge). Turističke usluge koje pru-

ža turistička agencija smatraju se jedinstvenom uslugom.

Mesto vršenja jedinstvene turističke usluge utvrđuje se u

skladu sa odgovarajućim odredbama zakona. Osnovica

jedinstvene turističke usluge koju pruža turistička agencija

je iznos koji predstavlja razliku između ukupne naknade

koju plaća putnik i stvarnih troškova koje turistička agencija plaća za prethodne turističke

usluge, uz odbitak PDV koji je sadržan u toj razlici.

Turistička agencija može da utvrdi osnovicu za grupe turističkih usluga ili za sve turističke

usluge pružene u toku poreskog perioda.

Turistička agencija za turističke usluge ne može da iskazuje PDV u računima ili drugim

dokumentima i nema pravo na odbitak prethodnog poreza na osnovu prethodnih turističkih

usluga koje su joj iskazane u računu.

508

D) Polovna dobra, umetnička dela, kolekcionarska dobra i antikviteti

Osnovica za promet polovnih dobara, uključujući po-

lovna motorna vozila, umetničkih dela, kolekcionarskih

dobara i antikviteta je razlika između prodajne i nabavne

cene dobra (oporezivanje razlike), uz odbitak PDV koji je

sadržan u toj razlici.

Osnovica se primenjuje na navedeni način ako kod na-

bavke dobara njihov isporučilac nije dugovao PDV ili je ko-

ristio oporezivanje razlike. Kod prometa navedenih dobara

obveznik ne može iskazivati PDV u računima ili drugim

dokumentima i nema pravo na odbitak prethodnog poreza.

Ministar bliže uređuje šta se smatra umetničkim delom,

kolekcionarskim dobrom i antikvitetom.

509

507 Usklađeno sa Drugim poglavljem, čl. 295-305 Direktive 2006/112/EC (ove odredbe uključuju i ribolov)

508 Usklađeno sa Trećim poglavljem članovi 306-310 Direktive 2006/112/EC

509

Usklađeno sa Trećim poglavljem članovi 333-334 Direktive 2006/112/EC

BEOTURS BEOGRAD - LOGO

AUTO-PIJACA BUBANJ POTOK

BEOGRAD

336

jaVnE finansijE

8.2.11. POVRAĆAJ, REFAKCIJA I REFUNDACIJA POREZA

A) Povraćaj poreza

Ako je iznos prethodnog poreza veći od iznosa poreske obaveze, obveznik ima pravo na

povraćaj razlike.

510

Ako se obveznik ne opredeli za povraćaj, razlika se priznaje kao poreski kredit.

Poreski obveznik može da traži povraćaj neiskorišćenog iznosa poreskog kredita podnoše-

njem zahteva, najranije istekom roka za podnošenje poreske prijave za tekući poreski period.

Povraćaj se vrši najkasnije u roku od 45 dana, odnosno u roku od 15 dana za obveznike

koji pretežno vrše promet dobara u inostranstvo, po isteku roka za predaju poreske prijave.

Vlada Republike Srbije propisuje kriterijume na osnovu kojih se utvrđuje šta se smatra pre-

težnim prometom dobara u inostranstvo.

Ministar bliže uređuje postupak ostvarivanja prava na povraćaj PDV.

B) Refakcija PDV stranom obvezniku

Pravo ne refakciju PDV, pod uslovom uzajamnosti (reciprociteta), na osnovu podnetog

zahteva, ima strani obveznik koji izlaže na sajmovima u Republici, pod uslovima:

1) da u Republici ne vrši promet dobara i usluga;

2) da je platio račun.

Uz napred pomenuti zahtev strani obveznik podnosi potvrdu nadležnog poreskog organa

zemlje u kojoj je registrovan kao obveznik PDV.

Refakcija PDV stranom obvezniku može se izvršiti za dobra koja mu se isporučuju, od-

nosno za usluge koje mu se pružaju u Republici, i to za: a) iznajmljivanje, uređenje, izradu i

popravku izvložbenog prostora; b) dobra potrebna za uređenje izložbenog prostora; c) elek-

tričnu energiju, vodu, plin, grejanje, hlađenje, telefonske i telekomunikacione priključke, za

potrebe izložbenog prostora; d) parkiranje; e) usluge smeštaja.

511

C) Humanitarne organizacije

Pravo na refakciju PDV, na osnovu podnetog zahteva, imaju organizacije registrovane za

humanitarnu delatnost, za dobra koja im se isporučuju u Republici, pod uslovom da:

1) je promet dobara oporeziv;

2) je PDV za isporučena dobra iskazan u računu kao i da;

3) su nabavljena dobra otpremljena u inostranstvo, gde se koriste u humanitarne, dobro-

tvorne ili obrazovne svrhe.

512

510 Član 52. Zakona

511 Član 53. Zakona

512 Član 54. Zakona

338

jaVnE finansijE

339

HARMONIZACIJA PORESKOG SISTEMA EU

F) Refakcija PDV stranom državljaninu

Na zahtev stranog državljanina koji nije obveznik i nema prebivalište u Republici izvršiće

se refakcija PDV pod uslovom da promet dobara inostrani primalac otprema u prtljagu koji

nosi sa sobom u inostranstvo, ako:

a) se dobra otpremaju pre isteka tri kalendarska meseca po isporuci tih dobara;

b) je ukupna vrednost isporučenih dobara veća od 10.000 dinara, uključujući PDV.

515

G) Refakcija PDV kupcu prvog stana

Pravo na refundaciju PDV za kupovinu prvog stana, na osnovu podnetog zahteva, ima fizičko
lice - punoletni državljanin Republike, sa prebivalištem na teritoriji Republike, koji kupuje prvi
stan, do 15 kvm po članu domaćinstva.

Kupac prvog stana može da ostvari refundaciju PDV pod sledećim uslovima:

a) da od 1. jula 2006. godine do dana overe ugovora o kupoprodaji na osnovu kojeg stiče

prvi stan nije imao u svojini, odnosno susvojini stan na teritoriji Republike;

b) da je ugovorena cena stana sa PDV u potpunosti isplaćena prodavcu.

Pravo na refundaciju PDV može se ostvariti za stan čija površina za kupca prvog stana

iznosi do 4o kvm, a za članove njegovog porodičnog domaćinstva (supružnik, deca, roditelji,

usvojenici, itd, sa istim prebivalištem kao kupac prvog satana) do 15 kvm po svakom članu

koji nije imao u svojini, odnosno susvojini stan na teritoriji Republike u navedenom periodu.

Ako kupac prvog stana kupuje stan površine koje je veća od napred navedene, ima pravo

na refundaciju PDV do iznosa koji odgovara propisanoj površini (40 kvm plus po 15 kvm za

svakog člana domaćinstva).

Zakonom su precizirani slučajevi u kojima kupac prvog stana nema pravo na refundaciju

PDV (ako nisu ispunjeni napred navedeni uslovi).

Nadležni poreski organ, po sprovedenom postupku, donosi rešenje o refundaciji PDV

kupcu prvog stana i vodi evidenciju o kupcima prvog stana i članovima porodičnog doma-

ćinstva, kao i o iznosu ostvarene refundacije PDV.

516

515 Član 56. Zakona

516 Član 56a. Zakona

341

HARMONIZACIJA PORESKOG SISTEMA EU

8.3. AKCIZNI SISTEM SRBIJE

8.3.1. ISTORIJSKI OSVRT

Akcize kao analitički (posebni - specijalni) porezi na potrošnju u Kraljevini Jugoslaviji

bile su u primeni pod nazivom „trošarine”. One su u ograničenoj meri i sa malim značajem

egzistirale i 1947-48. godine, posle Drugog svetskog rata. Kasnije nestaju iz našeg poreskog

sistema, sve do početka ovog veka.

Osnovicu akcize čini jedinica mere (specifična osnovica). To je u skladu sa prirodom ak-

cize kao trošarine. Prirodno, osnovici treba da odgovaraju stope: kada se osnovica određuje

prema jedinici mere, stopa se utvrđuje u apsolutnom iznosu (fiksna stopa). Putem specifične

osnovice omogućuje se jednostaviji obračun i efikasna kontrola plaćanja akciza. Međutim,

od ovog osnovnog pravila postoje značajna odstupanja, koja u svom razvoju kao da naginju

napuštanjem pravila plaćanja akcize prema jedinici mere. Tako, osnovica za obračun akcize

pri uvozu kafe (sirove, pržene, mlevene i ekstrakta kafe) se utvrđuje po vrednosti proizvoda

utvrđene po carinskim propisima, uvećane za iznos uvoznih dažbina i primenjuje proporci-

onalna stopa u iznosu od 30%.

Od 1. januara 2008. u Srbiji se primenjuju jedinstvena specifična i proporcionalna akciza

na sve cigarete - domaće i cigarete iz uvoza a visina stope i iznosi akciza su utvrđeni za svaku

godinu u periodu do očekivanom usklađivanja sa zakonodavstvom EU.

Učešće akciza u poreskim prihodima pojedinih država članica OECD iznosi: u Danskoj

11%; Finskoj 17%; Francuskoj 7%; Grčkoj 26%; Italiji 7%; Nemačkoj 9% itd. U strukturi

poreskih prihoda budžeta Republike Srbije u poslednjih pet godina se stalno povećava, tako

da je u 2012. godini je dostiglo 28,2%, što pokazuje sledeća tabela:

517

8.3.2. AKCIZNI PROIZVODI U SRBIJI

Akcize u Srbiji, kao poseban vid oporezivanja određenih proizvoda, uvedene su Zakonom

o akcizama,

518

po ugledu na pravnu regulativu iz te oblasti u EU.

517 Zakoni o Budžetu Republike Srbije za navedene godine, bez rebalansa, procenat izračunat prema podacima

iz „Službenog glasnika RS”

518 Zakonom o akcizama („Službeni glasnik RS”, br. 22/01,73/01, 80/02, 43/03, 72/03, 43/04, 55/04, 135/04,

46/05, 101/05-dr. zakon, 61/07, 5/09, 31/09, 101/10, 43/11, 101/11 i 6/12 - u daljem tekstu: Zakon) uređuje

se oporezivanje akcizom, kao posebnom vrstom indirektnog poreza na potrošnju.

342

jaVnE finansijE

Prema Zakonu, akcizni proizvodi koji se oporezuju akcizom su:

◆ Derivati nafte: sve vrste motornog benzina; sve vrste dizel goriva; ostali derivati

nafte koji se dobijaju od frakcija nafte koje imaju raspon destilacije do 380°C – Li-

sta ovih derivata nafte utvrđena je Pravilnikom o listi ostalih derivata nafte koji se

dobijaju od frakcija nafte koje imaju raspon destilacije do 380ºC,

519

tečni naftni gas

za pogon motornih vozila.

◆ Duvanske prerađevine: cigarete; cigare i cigarilosi; duvan za pušenje i ostale duvan-

ske prerađevine (rezani duvan, duvan za lulu, duvan za žvakanje i burmut).

Cigaretama, cigarama, cigarilosima, duvanom za pušenje i ostalim duvanskim pre-

rađevinama smatraju se duvanske prerađevine koje se proizvode i stavljaju u promet

kao takva vrsta prerađevina u skladu sa zakonom kojim se uređuje proizvodnja i

promet duvana i duvanskih prerađevina.

◆ Alkoholna pića: rakije od voća, grožđa, specijalne rakije i rakije od žitarica i ostalih

poljoprivrednih sirovina; žestoka alkoholna pića i likeri; niskoalkoholna pića. pivo.

Alkoholnim pićima smatraju se pića koja se, u zavisnosti od sirovina od kojih se

proizvode i sadržaja etanola, stavljaju u promet kao takva vrsta pića u skladu sa

propisom o kvalitetu i drugim zahtevima za alkoholna pića. Alkoholnim pićem,

u smislu ovog zakona, smatraju se i sve vrste piva bez obzira na način pakovanja.

◆ Kafa: sirova, pržena, mlevena i ekstrakt kafe.

8.3.3. NASTANAK OBAVEZE, OBVEZNIK I OSNOVICA AKCIZE

Obaveza po osnovu akcize nastaje kada su akcizni proizvodi:

◆ proizvedeni u Republici Srbiji;

◆ uvezeni u Republiku Srbiju, koji su uvezeni u skladu sa carinskim, odnosno spolj-

notrgovinskim propisima.

Prema Zakonu obveznik akcize je:

◆ proizvođač, odnosno

◆ uvoznik akciznih proizvoda.

Proizvođač akciznih proizvoda je lice koje u proizvodnom pogonu pravi, obrađuje, pre-

rađuje, dorađuje i sl. proizvode na koje se plaća akciza, a uvoznik akciznih proizvoda je lice

koje u svoje ime i za svoj račun uvozi, odnosno lice za čiji račun se uvoze iz inostranstva

proizvodi na koja se plaća akciza.

Takođe, pored navedenih lica (proizvođača i uvounika), obveznik akcize u pojedinim

specifičnim situacijama je i:

◆ pravno lice koje je ovlašćeno od strane državnog organa za prodaju zaplenjenih

akciznih proizvoda;

◆ kupac akciznih proizvoda oduzetih u postupku kontrole, odnosno u postupku pri-

nudne naplate, a koje prodaje državni organ.

◆ pravno lice, odnosno preduzetnik koji proda tečni naftni gas krajnjem potrošaču

za pogon motornih vozila.

519 „Službeni glasnik RS”, br. 63/07.

344

jaVnE finansijE

8.3.5. KONTROLNE AKCIZNE MARKICE

Odredbama Zakona

521

propisano je da je proizvođač,

odnosno uvoznik dužan da pri proizvodnji, odnosno pre

uvoza cigareta i alkoholnih pića, osim piva i cigareta koje

se koriste za testiranje kvaliteta proizvoda, obeleži kontrol-

nom akciznom markicom svaki od tih proizvoda posebno.

Uredbom o izgledu kontrolne akcizne markice, vrsti

podataka na markici i načinu i postupku odobravanja i

izdavanja markica, vođenja evidencija o odobrenim i iz-

datim markicama i obeležavanja cigareta i alkoholnih pića

522

bliže je propisan izgled kon-

trolne akcizne markice, vrsta podataka na markici, način i postupak odobravanja i izdavanja

markica, način vođenja evidencije o odobrenim i izdatim kontrolnim akciznim markicama i

način obeležavanja cigareta i alkoholnih pića tim markicama od strane proizvođača, odnosno

uvoznika tih proizvoda. Uredbom je propisano da: akcizna markica za cigarete iz uvoza sadrži

slovnu oznaku U; markica za obeležavanje alkoholnog pića iz uvoza sadrži slovnu oznaku UR

-za rakije od voća, grožđa i specijalne rakije; UP - za rakije od žitarica i ostalih poljoprivrednih

sirovina; UŽ -za žestoka alkoholna pića i likere i UN -za niskoalkoholna pića.

Cigarete i alkoholna pića iz uvoza koja se prodaju članovima diplomatsko-konzularnih

misija i kancelarijama međunarodnih vladinih organizacija iz slobodnih carinskih skladišta

za bescarinsku robu, obeležavaju se kontrolnom akciznom markicom slovne oznake U, od-

nosno slovne oznake UR, UP, UŽ ili UN, bez obzira što se na navedene akcizne proizvode

ne obračunava i ne plaća akciza

Ministarstvo odobrava izdavanje kontrolnih akciznih markica i vodi evidenciju o izdatim

kontrolnim akciznim markicama.

Narodna banka Srbije - Zavod za izradu novčanica i kovanog novca štampa i izdaje kon-

trolne akcizne markice i vodi evidencije o izdatim kontrolnim akciznim markicama.

Zabranjeno je staviti u promet na tržištu Republike Srbije akcizne proizvode (cigarete i

alkoholna pića) koja nisu obeležena propisanom akciznom markicom i da ovakavo postupa-

nje, prema odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, predstavlja

poresko krivično delo.

523

8.3.6. OLAKŠICE KOD PLAĆANJA AKCIZE

A) Oslobađanja plaćanja akcize

Prema odredbama Zakona

524

akciza se ne plaća na akcizne proizvode:

1) koje izvozi proizvođač;

521 Član 18. stav 1. Zakona o akcizama

522 Uredba je objavljena u „Sl. glasniku RS”, br. 137/2004... i 108/2006

523

Član 176. Zakona, «Službeni glasnik RS, br. 20/02.....i 72/09-dr. zakon

524 Član 19. Zakona o akcizama

AKCIZNE MARKICE ŠTAMPA ZAVOD

ZA IZRADU NOVČANICA I KOVANOG

NOVCA TOPČIDER BEOGRAD

345

HARMONIZACIJA PORESKOG SISTEMA EU

2) koje proizvođač, odnosno uvoznik prodaje za: (1) službene potrebe diplomatskih i

konzularnih predstavništava; (2) službene potrebe međunarodnih organizacija, ako je

to predviđeno međunarodnim ugovorima; (3) lične potrebe stranog osoblja diplomat-

skih i konzularnih predstavništava, uključujući i članove njihovih porodica; (4) lične

potrebe stranog osoblja međunarodnih organizacija, uključujući i članove njihovih

porodica, ako je to predviđeno međunarodnim ugovorima;

3) derivate nafte koje prodaje proizvođač, odnosno uvoznik, a čiji se promet vrši na osno-

vu međunarodnog ugovora;

4) koje proizvođač, odnosno uvoznik otprema radi prodaje u avionima i brodovima koji

saobraćaju na međunarodnim linijama, kao i na proizvode koji se otpremaju u slo-

bodne carinske prodavnice otvorene na vazduhoplovnim pristaništima otvorenim za

međunarodni saobraćaj na kojima je organizovana pasoška i carinska kontrola radi

prodaje putnicima u skladu sa carinskim propisima;

5) derivate nafte koje proizvođač prodaje pod uslovom da se ti derivati nafte koriste is-

ključivo za proizvodnju etilena i propilena od strane pravnih lica i preduzetnika koji

obavljaju proizvodnju etilena i propilena u sopstvenim proizvodnim kapacitetima,

odnosno uvoznik uvozi za sebe radi isključive proizvodnje etilena i propilena u sopstve-

nim proizvodnim kapacitetima ili za korisnika (vlasnika) koji te derivate nafte koristi

isključivo za proizvodnju etilena i propilena u sopstvenim proizvodnim kapacitetima;

6) gorivo za mlazne motore - kerozin (petrolej) koje proizvođač prodaje neposredno

krajnjem korisniku (vlasniku) za avio svrhe, odnosno uvoznik uvozi za sebe radi ne-

posrednog korišćenja u avio svrhe ili za korisnika (vlasnika) koji to gorivo neposredno

koristi u avio svrhe;

7) cigarete, odnosno alkoholna pića koje je proizvođač po odobrenju ili na osnovu naloga

nadležnog organa uništio, a obeležene su kontrolnim akciznim markicama.

Bliže uslove, način i postupak ostvarivanja poreskog oslobođenja propisuje ministar nad-

ležan za poslove finansija.

B) Umanjenje obračunate akcize

Reprodukcionim materijalnom se smatraju

proizvodi koji u procesu dalje proizvodnje ulaze

u supstancu drugog proizvoda, u skladu sa Zako-

nom.

8.3.7. REŽIM ODLOŽENOG OBRAČUNAVANJA
I PLAĆANJA AKCIZE (SUSPENZIVNI ARANŽMAN)

Režim odloženog plaćanja akcize je vremenski period u kojem ne postoji obaveza obra-

čunavanja i plaćanja akcize.

Obveznik - proizvođač ima pravo na
umanjenje obračunate akcize u visi-
ni iznosa plaćene akcize na proizvode
koji su kao reprodukcioni materijal
upotrebljeni u proizvodnji proizvoda
na koje se plaća akciza.

347

HARMONIZACIJA PORESKOG SISTEMA EU

Stavljanjem u promet akciznih proizvoda u smislu Zakona, smatra se:

a) svako otpremanje akciznih proizvoda iz proizvodnog pogona od strane proizvođača

akciznih proizvoda za koje nema akciznu dozvolu;

b) svako otpremanje akciznih proizvoda iz akciznog skladišta, osim otpremanja u sop-

stveno drugo akcizno skladište;

c) iskazivanje manjka proizvoda u akciznom skladištu, osim manjka koji se može pravdati

višom silom;

d) iskazivanje manjka tečnog naftnog gasa za pogon motornih vozila nastalog u malo-

prodajnom objektu obveznika akcize na taj gas, osim manjka koji je nastao usled više

sile;

e) iskazivanje rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) u akciznom skladištu, odnosno u ma-

loprodajnom objektu obveznika akcize na tečni naftni gas za pogon motornih vozila

iznad količine utvrđene propisom koji donosi Vlada Srbije.

Obaveza obračunavanja akcize

◆ pri uvozu akciznih proizvoda (duvanskih prerađevina, alkoholnih pića, kafe i de-

rivata nafte - osim tečnog naftnog gasa za pogon motornih vozila), nastaje danom

nastanka obaveze obračunavanja uvoznih dažbina, a akcizu obračunava nadležni

carinski organ.

Obaveza obračunavanja akcize nastaje i:

◆ prodajom zaplenjenih akciznih proizvoda preko pravnog lica, ovlašćenog od strane

državnog organa za prodaju tih proizvoda;

◆ prodajom preko carinskog, odnosno poreskog organa akciznih proizvoda koji su

oduzeti u postupku kontrole, odnosno u postupku prinudne naplate.

Obaveza obračunavanja akcize na tečni naftni gas (TNG) za pogon motornih vozila vrši

se u momentu prodaje tečnog naftnog gasa krajnjem potrošaču za pogon motornih vozila, a

u ovom slučaju propisan je izuzetak da je obveznik akcize prodavac TNG-a (a ne proizvođač

ili uvoznik).

PRIMER OBRAČUNA AKCIZE I PDV NA UVOZ VOTKE

Uvezeno je 1.000 litara votke po ceni od 10 evra po litru.
Troškovi prevoza isnose 500 evra.
Srednji kurs na dan uvoza bio je 85,00 dinara za 1 evro.

528

- vrednost uvezenog dobra u evra.............................................. 1.000 h 10 = 10.000 EUR
- vrednost uvezenog dobra u dinarima............................. 10.000 h 85,00 = 850.000 dinara
- prevoz ....................................................................................... 500 h 85 = 42.500 dinara
-  carina  ........................................................................................................  892.500  dinara
-  carinski  troškovi  ...........................................................................................  5.000  dinara
-  akciza  ........................................................................................................  90.000  dinara
-  osnovica  PDV  ...........................................................................................  987.000  dinara
-  PDV  18%  ................................................................................................  177.660  dinara

528 Primer iz Uputstva za primenu Zakona o PDV Ministarstva finansija, četvrto izdanje, septembar 2010.

348

jaVnE finansijE

8.3.9. AKCIZE NA DUVAN I DUVANSKE PRERAĐEVINE

Registrovanje delatnosti: Kada je reč o oporezivanju duvana i duvanskih prerađevina ak-

cizom, važno je napomenuti da se, u skladu sa Zakonom o akcizama i Zakonom o duvanu

529

proizvodnjom i prometom (trgovci na veliko i malo duvanskim proizvodima i uvoznici i izvo-

znici) duvanskih proizvoda može baviti samo privredni subjekt koji je upisan u odgovarajući

registar kod Ministarstva finansija - Uprave za duvan. Za upis u registar, ova lica dužna su da

plate naknadu za upis u registar. Iznosi naknada za dobijanje dozvole za obavljanje delatnosti

proizvodnje, prometa i uvoza duvana i ostalih duvanskih proizvoda (cigareta, cigara, cigari-

losa, duvana za pušenje i drugih duvanskih proizvoda) usklađuju se polugodišnje, sa stopom

rasta cena na malo prema podacima organa nadležnog za poslove statistike.

530

Takođe, prema Zakonu o duvanu, obveznici akcize - proizvođači i uvoznici cigareta dužni

su da, pre podnošenja zahteva za izdavanje kontrolnih akciznih markica za cigarete, izvrše

uplatu posebne naknade (tzv. „pušačkog dinara„) za sve količine kontrolnih akciznih markica

za cigarete za koje podnose zahtev, i da dokaz o izvršenoj uplati dostave Ministarstvu finansija

prilikom podnošenja zahteva za izdavanje kontrolnih akciznih markica. Ova naknada služi za

finansiranje Budžetskog fonda, čija je svrha realizacije preventivnih programa za sprečavanje

bolesti koje su povezane sa konzumiranjem duvanskih proizvoda.

Od 23. januara 2010. godine, proizvođači, odnosno uvoznici cigareta dužni su da, pre

podnošenja zahteva za izdavanje kontrolnih akciznih markica za cigarete, u Budžetski fond

uplate 1,39 dinara po svakoj paklici cigareta i da dokaz o izvršenoj uplati dostave Ministarstvu

finansija prilikom podnošenja zahteva za izdavanje kontrolnih akciznih markica.

Oporezivanje cigareta akcizom: Na osnovu odredaba Zakona, na cigarete se plaća sledeća

akciza:

531

◆ specifična akciza,

1) u periodu od 1. januara do 31. decembra 2012. godine u iznosu od 33,00 din/pak;

2) od 1. januara 2013. godine u iznosu od 37,00 din/pak

◆ ad valorem akciza

1) u periodu od 1. januara do 31. decembra 2012. godine od 34% MPC;

2) od 1. januara 2013. godine od 33% MPC.

Osnovicu za obračun ad valorem akcize čini maloprodajna cena cigareta, koju utvrđuje

proizvođač, odnosno uvoznik. Na cigarete koje su u pakovanju različitom od pakovanja od

20 kom, akciza se plaća srazmerno pakovanju.

Maloprodajne cene duvanskih prerađevina (MPC):Maloprodajna cena duvanskih pre-

rađevina predstavlja osnovicu za obračunavanje akcize i Zakonom su propisani uslovi za

određivanje i objavljivanje ovih cena u „Sl. glasniku RS„. Ma lo pro daj nu ce nu duvanskih

prerađevina određu je pro iz vo đač, od no sno uvo znik du van skih pre ra đe vi na

532

po jedinici

mere cigareta, pre podnošenja zahteva za izdavanje kontrolnih akciznih markica.

529 Zakonu o duvanu objavljen je u „Službeni glasniku RS„, br. 101/05 i 90/07

530 Primera radi, za upis u Registar proizvođača duvanskih proizvoda za 2010. godinu bilo je potrebno uplatiti

13,8 miliona, a dozvole za trgovine na malo duvanksim proizvodima iznos od oko 10,0 hiljada dinara.

531 Član 40a. i 40b. Zakona

532 Član 40đ Zakona

350

jaVnE finansijE

puštene u promet po maloprodajnim cenama i ukupnoj količini cigareta puštenih u promet

u Republici Srbiji u prvom polugodištu 2012. godine, minimalna akciza na cigarete iznosi

71,00 din/pak. Pre toga iznos minimalne akcize bio je 61,00 din/pak.

Uvođenje prosečne ponderisane maloprodajne cene:Od 1. januara 2012. godine, uvodi se

institut prosečne ponderisane maloprodajne cene cigareta, (PPC) duvana za pušenje i osta-

lih duvanskih prerađevina (rezani duvan, duvan za lulu, duvan za žvakanje i burmut), kao

osnovice za obračunavanje minimalne akcize na cigarete, duvan za pušenje i ostale duvanske

prerađevine (rezani duvan, duvan za lulu, duvan za žvakanje i burmut). Podsećamo da je

dosadašnje zakonsko rešenje uređivalo da je osnovica za obračunavanje minimalne akcize

bio institut najpopularnije cene.

Izmenama Zakona propisano je da minimalna akciza na cigarete iznosi 100% ukupne

specifične i ad valorem akcize utvrđene za kategoriju prosečne ponderisane maloprodajne

cene cigareta.

Minimalna akciza na duvan za pušenje i ostale duvanske prerađevine (rezani duvan, duvan

za lulu, duvan za žvakanje i burmut) iznosi 100% akcize koju utvrđuje proizvođač odnosno

uvoznik, za kategoriju prosečne ponderisane maloprodajne cene duvana za pušenje i ostalih

duvanskih prerađevina.

Prosečna ponderisana maloprodajna cena (PPC) proizvoda izračunava se stavljanjem

u odnos ukupne vrednosti tog proizvoda i njegove ukupne količine puštenih u promet u

Republici Srbiji.

Prosečna ponderisana maloprodajna cena cigareta izračunava se stavljanjem u odnos

ukupne vrednosti svih cigareta koje su puštene u promet po maloprodajnim cenama, sa uku-

pnom količinom cigareta puštenih u promet u Republici Srbiji u prethodnom polugodištu.

PPC = ukupna vrednost svih cigareta (MPC) / ukupna količina cigareta

Prosečna ponderisana maloprodajna cena duvana za pušenje i ostalih duvanskih prera-

đevina izračunava se stavljanjem u odnos ukupne vrednosti celokupnog duvana za pušenje

i ostalih duvanskih prerađevina (rezani duvan, duvan za lulu, duvan za žvakanje i burmut)

puštenih u promet po maloprodajnim cenama, sa ukupnom količinom duvana za pušenje

i ostalih duvanskih prerađevina (rezani duvan, duvan za lulu, duvan za žvakanje i burmut)

puštenih u promet u Republici Srbiji u prethodnom polugodištu.

PPC =

ukupna vrednost celokupnog duvana za pušenje i ostalih duvanskih prerađevina

ukupna količina duvana za pušenje i ostalih duvanskih prerađevina

Vlada Srbije, na predlog Ministarstva finansija polugodišnje utvrđuje, i to do 31. januara,

odnosno do 31. jula tekuće godine, iznose prosečne ponderisane maloprodajne cene i mi-

nimalne akcize na cigarete, duvan za pušenje i ostale duvanske prerađevine (rezani duvan,

duvan za lulu, duvan za žvakanje i burmut),u prethodnom polugodištu.

351

HARMONIZACIJA PORESKOG SISTEMA EU

Predlog iznosa prosečne ponderisane malopro-

dajne cene navedenih duvanskih proizvoda, utvr-

đuje se na osnovu podataka o ukupnoj vrednosti

svih cigareta, duvana za pušenje i ostalih duvanskih

prerađevina (rezani duvan, duvan za lulu, duvan za

žvakanje i burmut) puštenih u promet po malopro-

dajnim cenama objavljenim u „Službenom glasni-

ku Republike Srbije” i ukupnoj količini cigareta,

duvana za pušenje i ostalih duvanskih prerađevina

(rezani duvan, duvan za lulu, duvan za žvakanje i

burmut) puštenih u promet u Republici Srbiji, u

prethodnom polugodištu.

536

Takođe, propisane su minimalne akcize za duvanske prerađevine na osnovu podataka o

ukupnoj vrednosti celokupnog duvana za pušenje i ostalih duvanskih prerađevina (rezani

duvan, duvan za lulu, duvan za žvakanje i burmut) puštenih u promet u Srbiji u prvom po-

lugodištu 2012.g, u skladu sa Zakonom, iznosi i to:

◆ za rezani duvan 2.100 din/kg;

◆ za duvan za lulu 4.200 din/kg;

◆ za duvan za žvakanje 140 din/kg;

◆ za burmut 5.800 din/kg.

Izmenama Zakona precizira se da će se prvo utvrđivanje iznosa prosečne ponderisane

maloprodajne cene i iznosa minimalne akcize na cigarete, duvan za pušenje i ostale duvanske

prerađevine (rezani duvan, duvan za lulu, duvan za žvakanje i burmut), u skladu sa izmena-

ma Zakona, izvršiti do 31. jula 2012. godine, a na osnovu podataka o ukupnoj vrednosti svih

cigareta, duvana za pušenje i ostalih duvanskih prerađevina (rezani duvan, duvan za lulu,

duvan za žvakanje i burmut) puštenih u promet po maloprodajnim cenama objavljenim u

„Službenom glasniku Republike Srbije” i ukupnoj količini cigareta, duvana za pušenje i ostalih

duvanskih prerađevina (rezani duvan, duvan za lulu, duvan za žvakanje i burmut) puštenih

u promet u Republici Srbiji, u prvom polugodištu 2012. godine.

Izmenama Zakona preciziran je rok u kome će se izvšiti prvo naredno usklađivanje dinar-

skih iznosa akcize na cigarete, prema kome će se isto izvršiti u januaru 2013. godine indeksom

potrošačkih cena u 2012. godini.

536 Propisano da će Vlada doneti Uredbu kojom će urediti način i postupak utvrđivanja iznosa prosečne

ponderisane maloprodajne cene cigareta, duvana za pušenje i ostalih duvanskih prerađevina. Takođe,

propisano je da će se iznos prosečne ponderisane maloprodajne cene i iznos minimalne akcize cigareta,

duvana za pušenje i ostalih duvanskih prerađevina (rezani duvan, duvan za lulu, duvan za žvakanje i burmut)

primenjivati od narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Uvođenjem instituta

prosečene

ponderisane cene

postiže se dalja

postepena harmonizacija akcizne
politike sa sistemom oporezivanja
cigareta i ostalih duvanskih prerađe-
vina akcizom u Evropskoj uniji,

shod-

Direktivi Saveta broj 2011/64 EZ

od 21. juna 2011. godine, koja pro-
pisuje navedeni isnstitut

fISKALnI SISTEMI

POJEDINIH

RAZVIJENIH FEDERALNIH

DRŽAVA

Dolar est medicina dolaris.

Bol je bolu lek.

Katon

Kod nas se kaže: Klin se klinom izbija,

Latinski citati

, priredila Slobodanka Živković, feniks Libris, Beograd, 2005. str. 63

354

jaVnE finansijE

9.1. CILJ UČENJA

Svrha učenja ovog poglavlja je da budete u stanju da:

◆

Razumete političku, administrativnu i fiskalnu decentralizaciju federalnih država,

◆

Znate istorijat oporezivanja u SAD, i njihovu poresku administraciju,

◆

Znate vrste poreza u SAD i da objasnite porez na prihod građana,

◆

Znate kako se oporezuje dobit privrednih društava u SAD,

◆

Znate šta spada u grupu poreza na platni spisak u SAD,

◆

Znate da objasnite kako se naplaćuje trgovinski porez i akcize u SAD,

◆

Znate kako se oporezuje imovina, nasledstvo i pokloni u SAD,

◆

Znate kako se naplaćuje carina u SAD,

◆

Znate učešće pojedinih nivoa vlasti u javnim prihodima i strukturu javnih rashoda u SAD,

◆

Znate da navedete vrste poreza u Kanadi,

◆

Znate državno ustrojstvo i istorijat poreskog sistema Kanade,

◆

Znate kako građani Kanade prijavljuju porez na prihod,

◆

Znate kako se naplaćuje državni a kako teritorijni porez na lični dohodak u Kanadi, i izuzetke

od oporezivanja,

◆

Znate kako se obračunava porez na dobit privrednih društava u Kanadi,

◆

Znate da navedete vrste poreza na promet i objasnite njegove specifičnosti u Kanadi,

◆

Znate da objasnite sistem socijalnog i penzionog osiguranja u Kanadi,

◆

Znate da navedete poreske principe, vrste poreza i njihovu pripadnost u Nemačkoj,

◆

Znate da objasnite porez na prihode i poreske klase u Nemačkoj,

◆

Znate da objasnite naplatu poreza na dobit korporacija, oporezivanje dividendi u Nemaškoj,

◆

Znate da objasnite porez na trgovinu, PDV i doprinose za socijalno osiguranje u Nemačkoj,

◆

Znate ustavno uređenje i pripadnost poreza u Švajcarskoj,

◆

Znate da objasnite porez na prihod građana porez na prihod rezidenata i nerezidenata, i

ostale vrste poreza i doprinosa u Švajcarskoj.

9.2. PRETHODNE NAPOMENE

U pogledu fiskalnog sistema, savremene države su, po pravilu, organizovane kao unitarne

ili federalne. Često se misli da federalno državno uređenje podrazumeva decentralizaciju svih

oblasti državnog i društvenog života, što znači da državne poslove i zadatke obavljaju organi

na različitim nivoima državne organizovanosti.

537

Unitarno državno uređenje podrazumeva centralizaciju svih oblasti, odnosno pripadnost

celokupne državne vlasti centralnim organima, dok su necentralni organi u punoj zavisnosti

od centralne vlasti u punoj zavisnosti od centralne vlasti. Ipak, da li je ovakav teorijski stav

537 Stojanović, S. Finansije, br. 1.6/2003., str. 100. i dalje

356

jaVnE finansijE

SAD danas predstavljaju najveću federaciju na svetu, s obzirom na to da u svom sastavu imaju
50 federalnih jedinica. Godišnji BDP 300 miliona Amerikanaca iznosio je, pre najnovije krize
2007. godine13.900 mlrd $ a nacionalni dohodak po glavi stanovnika u bio je oko 46.000 $.

539

U SAD glavni metod raspodele prihoda predstavlja sistem vlastitih prihoda koji se pri-

menjuje u finansiranju centralne i subcentralne vlasti (države-članice). Međutim, lokalna

vlast finansira se iz zajedničkih prihoda, odnosno prihoda koje joj ustupaju države-članice.

SAD predstavljaju saveznu državu, sa autonomnim državnim i lokalnim vladama. Porezi

se nameću na saveznom, državnom i lokalnom nivou.

Pravo države na ubiranje poreza je utemeljeno u Ustavu ratifikovanom 1788. godine.

Međutim, prvobitnim ustavom je bila zamišljena slaba federacija država sa širokom auto-

nomijom čime je većina dužnosti i prava na ubiranje poreza predata u nadležnost svake od

država ponaosob. Bile su potrebne decenije i brojni amandmani na Ustav kako bi se došlo

do jake centralne savezne vlade kakvu mi danas poznajemo u SAD.

Porezi koji su bili Ustavom dozvoljeni su bile različite takse, carine i porez na domaćin-

stvo koji je predstavljao fiksnu sumu koju su plaćale „glave” domaćinstava. Ovaj porez je bio

naizmenično uvođen i ukidan sve dok 1802. godine nije u potpunosti ukinut.

Porez na prihod u SAD je prvi put uveden 1862., tokom Građanskog rata, sa ciljem pove-

ćanja finansijske moći Federacije. Tokom narednog perioda porez na prihod je ukinut 1872.

godine da bi ponovo bio ustanovljen na kratko u periodu 1894-1895., kada ga je Vrhovni

sud SAD proglasio neustavnim.

Danas postoje mnoge struje u SAD koje zastupaju ideje potpune neustavnosti poreza na

dohodak, a koje potvrdu svog stava nalaze u jednom od osnovnih načela američe revolucije iz

1787. godine i Ustava koji je ona proizvela, a to je „Nema oporezivanja bez zastupanja„

540

Tek 1913. je usvajanjem XVI-og Amandmana na Ustav porez na prihod građana i preduzeća

postao stalni element poreskog sistema. Američki poreski sitem je zamišljen kao progresivni

poreski sitem gde poreske stope rastu proporcionalno sa rastom prihoda lica ili preduzeća.

Međutim, u samom uvodu kratkog eseja naslovljenog „Koliko je progesivan savezni poreski

sistem SAD-a? Istorijski i međunarodni osvrt.” Tomas Piketi i Emanuel Saez

541

navode da je

američki federalni poreski sistem prošao kroz tri važne promene u proteklih 40 godina.

Prva promena koju navode je dramatičan pad marginalnih

poreskih stopa poreza na

dohodak građana

. Tokom ranih 1960-ih poreska stopa primenjivana na marginalni dolar

najviših dohodaka je iznosila 91 %. Ova marginalna poreska stopa na najviše dohotke je do

1988. godine pala na 28%, pa značajno porasla na 39,6% 1993. godine, da bi potom ponovo

pala na 35% od 2003. godine.

Druga promena,

porez na dobit privrednih društava

kao deo BDP se smanjio za polo-

vinu; sa 3,5 % - 4,0 % BDP-a tokom 1960-ih na manje od 2 % BDP-a tokom ranih 2000-ih.,

s tim da se korporativni profiti kao udeo BDP-a nisu smanjili tokom posmatranog perioda,

539 Đokić B. članak „Evropa ostaje mlađi brat”, Geopolitika, 7.5.2008. str. 36.37.

540 Prevod: „No taxation without representation”

541 Piketty T., Saez., E.,

How Progressive is the U.S. Federal Tax System? A Historical and International Perspective,

Journal of Economic Perspectives - Volume 21, Number 1 - Winter 2007 - Pages 3-24

357

FISKALNI SISTEMI POJEDINIH RAZVIJENIH FEDERALNIH DRŽAVA

što upućuje na zaključak da najbogatiji sloj zarađuje znatno veći deo svojih neto primanja

sada nego što je to bio slučaj pre četrdeset godina.

Treća promena, dovela je do značajnog

porasta finansiranja programa socijalne

542

zdravstvene

543

zaštite putem poreza na platni spisak

. Kombinovana poslodavac-zaposleni

stopa poreza na platni spisak je porasla sa 6 % ranih 1960-ih

na preko 15 % tokom 1990-ih

i 2000-ih

. Štaviše, ovaj porez se primenjuje

samo do granice od $ 90.000,00 u godišnjim

primanjima

, što znači da predstavlja sve manje poresko opterećenje kako primanja rastu

preko ove granice, čime se većina poreskog opterećenja stavlja na pleća srednje klase, čime

se stvaraju uslovi za ubrzani rast razlika između jako bogatih i siromašnih slojeva SAD.

9.3.2. PORESKA ADMINISTRACIJA

U SAD poreze ubira stotine poreskih uprava. Na federalnom nivou postoje tri poreske

agencije: Biro trgovine i poreza na alkohol i duvan

544

, Interna Agencija prihoda

545

i Carinska

i granična patrola SAD

546

. Uloge TTB i CBP su jasne i lako shvatljive na osnovu njihovih

imena. Najvažniji je naravno IRS koji je zadužen za sve unutrašnje poreske obaveze građana

i privrednih društava, a koje ne potpadaju pod ingerencije TTB. CBP se nalazi u sastavu

Odseka državne bezbednosti

547

, dok se TTB nalazi u sastavu Ministarstva pravde. IRS ima

široku autonomiju unutar Ministarstva finansija SAD.

Svaka država ima svoju poresku upravu čije delatnosti su definisane državnim zakonima i

regulativama. U većini slučajeva nose naziv Sekretarijata prihoda ili Sekretarijata oporeziva-

nja. Većina država ima usklađenu regulativu za poreze na lokalnom i državnom nivou čime se

olakšava ubiranje poreza i podnošenje poreskih prijava. Pravila podnošenja poreskih prijava

obveznika se veoma razlikuju od države do države. Poreske prijave se podnose državnim

upravama odvojeno od federalnih.

9.3.3. VRSTE POREZA U SAD

A) Porez na prihod građana

Američki poreski sistem sadrži više grupa

tj. klasa koje podnose poresku prijavu. One

mogu biti, samci tj. nevenčani pojedinci, za-

tim venčani parovi koji zajedno podnose pri-

javu, udovci i udovice, venčani parovi koji po-

sebno podnose prijavu, i glave domaćinstava.

542 Social Security

543 Medicare

544 Alcohol and Tobacco Tax and TRade Bureau, TTB

545 Internal Revenue Service, IRS

546 U.S. Customs and Border Patrol, CBP

547 Department of Homeland Security

Najvažniji porezi su oni koji se plaćaju na
saveznom nivou u SAD su:

A) Porez na prihod građana,
B) porez na dobit privrednih društva
C) Porez na platni spisak,
D) Trgovinski porez i akcize
E) Porez na imovinu
F) Porez na nasledstvo i poklone
G) Carine

359

FISKALNI SISTEMI POJEDINIH RAZVIJENIH FEDERALNIH DRŽAVA

Poreski obveznici u SAD mogu umesto standardizovanog odbitka da se odluče za odbitak po
stavkama. Stavke koje su podložne mnogim ograničenjima i uslovima su:

1)   Medicinski troškovi koji prelaze 7,5% prilagođenog bruto dohodka,
2)   Državne, lokalne i inostrane poreze,
3)   Kamatu na hipoteku doma
4)   Priloge dobrotvornim organizacijama,
5)   Gubitke na neposlovnoj imovini usled smrtnog slučaja,
6)  Odbitke za troškove nastale u stvaranju prihoda koji prelaze 2 % prilagođenog bruto

dohodka.

B) Porez na dobit privrednih društava

Privredni subjekti koji su registrovani kao ortakluci nisu podložni porezu na dobit pri-

vrednih društava već su članovi ortakluka dužni da prihode od udela u ortakluku prijavljuju

na svojim individualnim poreskim prijavama. Takođe, društva sa ograničenom odgovorno-

šću imaju pravo da se sama opredele da li će biti obuhvaćena porezom na dobit privrednih

društava ili će vlasnici društva poreze plaćati pojedinačno putem poreza na prihod građana.

Svi ostali privredni subjekti su obuhvaćeni porezom na dobit privrednih društava. Kao i

za porez na dohodak građana i porez na dobit korporacija se naplaćuje na federalnom, većini

državnih i nekim lokalnim nivoima. Federalne stope poreza na dobit korporacija se kreću od

15 % do 35 % što je prikazano u sledećoj tabeli:

551

Oporezivi prihod

Poreska stopa

$ 0-$ 50.000

15%

$ 50.001-$ 75.000

$ 7.500 + 25% sume preko $ 50.000

$ 75.001-$ 100.000

$ 13.750 + 34% sume preko $ 75.000

$ 100.000-$ 335.000

$ 22.500 + 39% sume preko $ 100.000

$ 335.001-$ 10,000.000

$ 113.900 + 34% sume preko $ 335.000

$ 10,000.001-$ 15,000.000

$ 3,400.000 + 35% sume preko $ 10,000.000

$ 15,000.001-$ 18,333.333

$ 5,150.000 + 38% sume preko $ 15,000.000

$ 18,333.334

35%

Američki savezni poreski zakon određuje šta je oporezivo i po kojim stopama. Državne

i lokalne poreske uprave usklađuju svoje stope i definicije oporezivog dohodka sa tim zako-

nom. Federalni oporezivi prihod predstavlja bruto prihod umanjen za dozvoljene odbitke.

Korporacije imaju na raspolaganju i mnogobrojne poreske kredite koji umanjuju federalne,

državne i lokalne poreze na dobit. Najveći takav kredit je kredit na strane poreze koji se

551 Izvor: http://www.taxrates.cc/html/us-tax-rates.html

360

jaVnE finansijE

dozvoljava svim poreskim obveznicima koji plaćaju poreze izvan SAD kako bi se izbeglo

dvostruko oporezivanje. Akcionari korporacija su podložni korporativnim ili individualnim

porezima na prihod. Profit korporacija se raspodeljuje akcionarima putem isplate dividendi.

Ukoliko jedna korporacija prima dividende druge korporacije u zavisnosti od slučaja te divi-

dende mogu biti oslobođene poreza ili oporezovane po smanjenoj stopi. Ukoliko je pojedinac

primalac dividende one se oporezuju po smanjenoj stopi.

Svaka korporacija je dužna da podnese popunjenu poresku prijavu do 15. marta.

C) Porez na platni spisak

U ovu grupu poreza spadaju porez na prihod po odbitku, porezi za socijalno i zdravstveno

osiguranje, porezi za slučaj nezaposlenosti, porez na prijavljene radnike i doprinose.

Porez na prihod po odbitku predstavlja dužnost poslodavca da zadržava poreze na pri-

hod svojih zaposlenih i da ih prosleđuje poreskim upravama. Ukoliko prilikom podnošenja

poreske prijave na kraju fiskalne godine i njene revizije od strane IRS-a i drugih državnih i

lokalnih poreskih uprava bude dokazano da porez koji je na ovaj način naplaćen prevazilazi

stvarnu poresku obavezu pojedinca doći će do kompenzacije pojedinca od strane nadležne

poreske uprave.

Pojedinac za socijalno osiguranje uplaćuje 4,2 % svojih ukupnih godišnjih primanja do oporezive
granice od $ 106.800. Zdravstveno osiguranje iznosi 1,45 % ukupnih godišnjih primanja po-
jedinca. Poslodavac je dužan da plaća 6,2 % ukupnih godišnjih primanja za socijalno osiguranje
zaposlenog i 1,45 % za zdravstvenu zaštitu.

552

Poslodavci su dužni da plaćaju porez na ime osiguranja svojih zaposlenih za slučaj ne-

zaposlenosti. Oni variraju od države do države. Po nekim podacima godišnja suma na ime

ovog poreza iznosi nešto ispod $ 1.000.

Svaki poslodavac je dužan da svom zaposlenom da na uvid koliko je novca zadržao na ime

poreza na prihod i koliko novca je uplaćeno na ime doprinosa za zaposlenog. Svaki zaposleni

ima pravo da u svakom trenutku zna koliko je novca uplaćeno u njegovo ime za socijalno,

zdravstveno i penzijsko osiguranje, osiguranje za slučaj nezaposlenosti, itd.

Nepoštovanje rokova plaćanja poreza na platni spisak povlači za sobom kazne u iznosu

od 2 % do 10 % sume koja je trebalo da bude uplaćena.

D) Trgovinski porezi i akcize

Trgovinski porezi se naplaćuju isključivo na oporezive transfere dobara i usluga. Nisu svi

transferi oporezivi, a stope variraju u zavisnosti od države i regiona unutar države.

Spisak svih dobara koja podležu oporezivanju je preopširan. U SAD je uobičajeno da se

osnovne namirnice, čija namena je priprema obroka u domovima ili medikamenti, ne opo-

rezuju, dok se hrana koja se sprema i servira u restoranima oporezuje.

552 Isto

362

jaVnE finansijE

G) Carine

SAD naplaćuju određene carinske stope na uvoz robe. Obaveza se plaća prilikom uvoza, a

plaća je lice navedeno kao uvoznik. Carinske stope zavise od države porekla i vrste proizvoda.

Roba iz raznih zemalja nije podložna carinjenju zbog mnogobrojnih trgovinskih ugovora koje

su SAD potpisale. Neke vrste dobara su izuzete od carinjenja bez obzira na državu porekla.

Carinska i granična patrola SAD je zadužena za sporovđenje carinske politike SAD.Svaki

propust u pridržavanju carinskih zakona nosi sa sobom moguću kaznu oduzimanja robe i

podizanje krivične prijave.

Carine u SAD nisu visoke (kreću se od od 3,3 do 3,7,%) dok su maksimalne carine (do

350%) samo izuzetno primenjuju (uglavnom kao zaštitne ili kao retorzivne mere, a uvodi ih

predsednik SAD svojim dekretom).

9.3.4. UŠEŠĆE POJEDINIH NIVOA VLASTI U JAVNIM PRIHODIMA SAD

U ukupnim javnim prihodima SAD najveće učešće ima federalna vlast. Glavni izvor javnih

prihoda federalnog budžeta i budžeta država je progresivni porez na dohodak građana, koji

predstavlja okosnicu poreskog sistema SAD. Najznačajniji poreski prihodi federalne vlasti

su od poreza na dohodak građana i doprinosa za socijalno osiguranje. Federalna vlast ima

dominanatno mesto u budžetskim transferima u cilju ekvilibrizacije visine javnih prihoda

država u saglasnosti sa postizanjem određenog nivoa javnih usluga i pravednije raspodele

poreskog opterećenja.

Učešće pojedinih nivoa vlasti u javnim prihodima SAD (u %)

Vrste javnih prihoda

Ukupno

Federalna vlast

Države

Lokalna vlast

1. Prihodi od poreza:

100,0

56,8

26,2

17,0

- porezi na imovinu

100,0

3,8

96,2

- porez na dohodak građana

100,0

82,0

16,3

1,7

- porez na dohodak korporacija

100,0

79,9

18,5

1,6

- porez na prodaju i bruto prihod

100,0

24,0

63,3

12,7

- carine

100,0

- maloprodajni porez na promet

proizvoda i usluga

100,0

83,0

17,0

- selektivni porezi na potrošnju

100,0

40,3

50,1

9,6

- porez na nasleđe i poklone

100,0

71,4

28,4

0,2

2. Socijalno osiguranje i zaštita

100,0

75,8

21,3

2,9

- socijalna i zdravstvena zaštita

100,0

- osiguranje od nezaposlenosti

100,0

1,1

98,7

0,2

- penzijsko osiguranje

100,0

5,2

79,4

15,4

Ukupni javni prihodi

100,0

56,8

24,6

18,6

Izvor: R. W. Rahise, Revenue Raising Pouvrs, PracHce, And Policy Coordination In The Federal System of The United
States, Background Document, OECD Seminar: Fiscal Federalism in Economies in Transition, OECD, Paris, 1991, p. 7.

363

FISKALNI SISTEMI POJEDINIH RAZVIJENIH FEDERALNIH DRŽAVA

U strukturi ukupnih javnih prihoda država su najznačajniji poreski prihodi od poreza

na dohodak građana, poreza na prodaju/bruto prihod, maloprodajnog poreza na promet

proizvoda i usluga i akciza na potrošnju benzina, cigareta i alkohola, dok su za lokalne vlasti

najvažniji od poreza na imovinu. U cilju ublažavanja regresivnog dejstva maloprodajnog

poreza na promet proizvoda i usluga, većina država je oslobodila od plaćanja ovog poreza

promet lekova i hrane.

9.3.5. STRUKTURA RASHODA BUDŽETA SAD

SAD spada u države čije je učešće javnih rashoda u budžetu relativno nisko i kreće se iz-

među 25 i 30%, ne računajući rashode država-članica i nižeg nivoa vlasti. U nastavku teksta

prikaz strukture rashoda Federalnog budžeta SAD

za 2006, koji čini oko 25% BDP:

554

Stavka

mlrd USD

u %

Penzije

540,0

21,0

Odbrana

419,3

16,3

Mediker (participacije u zdravstvu)

340,0

13,3

Medikejd (zdravstvo za siromašne, invalide i stare)

199,0

7,7

Obrazovanje

56,0

2,1

Bezbednost

34,2

1,3

Veterani

31,3

1,2

Spoljni poslovi i pomoć

31,3

1,2

Energija

23,4

0,9

Poljoprivreda

19,4

0,8

Pravda

19,1

0,8

nasa

16,5

0,7

Transport

11,8

0,5

Ekološki rashodi

7,6

0,3

Trgovina

9,4

0,4

Ostalo

809,2

31,5

UKUPNO:

2.568

100,0

PRiHODi

2.178

Kao što se iz priloženih podataka može zaključiti (ne računajući nepoznatu veličinu „osta-

lo”, koja odnosi blizu trećinu budžeta), od poznatih veličina, oko 40% rashoda čine socijalna

davanja: penzije i participacije u zdravstvu, dok je na drugom mestu odbrana sa nešto više

od 16%.

554 Kancelarija za budžet SAD

365

FISKALNI SISTEMI POJEDINIH RAZVIJENIH FEDERALNIH DRŽAVA

Alberta prihvataju odredbe Sporazuma samo u odnosu

na porez na dohodak građana. Iako se Sporazumom o

naplati poreza želelo ostvariti uniformisanje poreskih

rešenja u svim provincijama i Federaciji u oblasti opo-

rezivanja dohotka građana i dobiti korporacija, ovaj cilj

je ostvaren u potpunosti u odnosima između Federacije

i pojedinih provincija.

U oblasti oporezivanja prometa, u Kanadi se pri-

menjuju dve vrste opšteg poreza na promet, porez na

dodatu vrednost (PDV) i porez na promet proizvoda i

usluga u maloprodaji (Retail Sales Tax). Ovakvo rešenje, posledica je suprotstavljanja provin-

cija uvođenju PDV-a koji bi se primenjivao na teritoriji čitave države. Federacija je 1988-89.

godine pokušala da, umesto jednofaznog poreza na promet u fazi proizvodnje, koji se do tada

primenjivao na teritoriji čitave države, uvede jedinstveni sistem PDV-a. Međutim, provincije

nisu prihvatile predlog federalne vlade, zbog čega je PDV uveden samo na federalnom nivou

1991.godine. Federacija ima isključivu nadležnost u odnosu na uvođenje opšteg poreza na

promet proizvoda i usluga u maloprodaji.

Kada je reč o finansiranju političko-teritorijalnih jedinica u Kanadi, može se reći da se

Federacija, uglavnom, finansira prihodima od poreza na dohodak građana (46,7% do 59,5%),

dok ostali prihodi donose znatno manje sredstava: porez na dobit korporacija (11,5do 20,9%),

PDV (12,8 do 16,9%) i pojedinačni porezi na potrošnju (oko 8,1% prihoda).

I subcentralna vlast, najvećim delom, finansira se prihodima od poreza na dohodak gra-

đana (32,4% do 43,4%), zatim poreza na dobit korporacija (6,1% do 11,2%) poreza na promet

u maloprodaji (16,9% do 19,6%) i pojedinačnih poreza na potrošnju (3,5% do 16,8%).

Najznačajniji prihod lokalne vlasti je porez na imovinu, i to periodični porez na nepo-

kretnosti (78,1% do 88,1%), dok je učešće neperiodičnih poreza na imovinu znatno manje

(2,9% do 7,3%). Porezi na imovinu su prihodi koji se uvode na subcentralnom nivou, a koji

se zatim, najvećim delom, ustupaju lokalnoj vlasti. Ovo znači da je reč o zajedničkom priho-

du subcentralne i lokalne vlasti. U odnosu na poreze na imovinu, učešće ostalih prihoda, u

ukupnim prihodima lokalne vlasti, je zanemarljivo (primera radi, porez na upotrebu dobara

za obavljanje aktivnosti ostvaruje učešće od svega 1,3% do 2,1%).

Značajan prihod provincija predstavljaju i transferi iz budžeta Federacije u budžete pro-

vincija. Transferi se, po pravilu, daju zbog neujednačenosti privrednog razvoja kako bi se

ostvarila ravnoteža u visini prihoda provincija. Postoje tri osnovna oblika ovih transfera:

◆ transferi koji se daju radi uravnoteženja visine poreskih prihoda,

◆ transferi putem kojih se sprovodi program Fonda za nacionalnu zdravstvenu zaštitu

i srednje obrazovanje i

◆ transferi koji se daju za sprovođenje programa socijalne pomoći.

Transferi koji se daju radi sprovođenja programa uravnoteženja visine poreskih prihoda

imaju za cilj da se u svim provincijama obezbedi određeni nivo javnih usluga uz jednako

poresko opterećenje. Pomoć se pruža provincijama čija je visina ukupnih poreskih prihoda

ispod ustanovljenog standarda, odnosno ispod nacionalnog proseka.

Federalni PDV uvodi se po sto-
pi od 7% i predstavlja jedan od
glavnih izvora prihoda Federa-
cije. Stopa provincijalnog ma-
loprodajnog poreza na promet
proizvoda i usluga iznosi od 2%
do 7,5%, što zavisi od provinci-
je do provincije.

366

jaVnE finansijE

Transferi putem kojih se ostvaruje politika

Fonda za nacionalnu zdravstvenu zaštitu i sred-

nje obrazovanje daju se onim provincijama koje

ne mogu obezbediti svojim građanima pružanje

takvog nivoa javnih usluga koji je u skladu sa naci-

onalnim standardima u oblasti zdravstvene zaštite

i obrazovanja. Transfer sredstava u cilju ostvarenja

programa pružanja socijalne pomoći podrazumeva

da centralna vlast snosi deo (polovinu) troškova

koji nastaju u sprovođenju ovog programa.

9.4.2. VRSTE POREZA I PORESKA ADMINISTRACIJA

Prema kanadskoj Saveznoj poreskoj upravi naj-

važniji od ovih poreza su: porezi na prihod, porezi

na dobit korporacija, porezi na promet, socijalno i

penzijsko osiguranje.

U kanadskom poreskom sistemu države su

zadržale pravo na naplatu direktnih poreza koje

sprovode u dogovoru sa Saveznom poreskom upra-

vom - Kanadskom agencijom prihoda.

557

Prilikom

naplate direktnih poreza dolazi do samo Kanadi

svojstvene „dvostruke” naplate jer i Savezna vlada

i vlade država članica federacije istovremeno napla-

ćuju neke poreze, poput poreza na prihod i PDV-a.

Međutim, izvršeno je usklađivanje koje predstavlja

formu jasnog razgraničavanja podele prihoda iz-

među Savezne vlade i država članica.

Sav prihod od poreza na dohodak na državnom i saveznom nivou prikuplja Savezna

uprava koja potom vrši refundiranje državama članicama, izuzev Kvebeka, na osnovu po-

reskih stopa po kojima države naplaćuju poreze. Kvebek zadržava isključivo pravo ubiranja

državnih i saveznih poreza na prihod na svojoj teritoriji čiji deo zadržava, a deo prosleđuje

Saveznoj vladi shodno poreskim stopama po kojima je izvršena naplata. Kvebek i Alberta

takođe zadržavaju isključivo pravo naplate poreza na dobit privrednih društava na svojim

teoritorijama. Vlade Nove Škotske, Nju Branzvika, Njufaundlenda, Labradora i Ontarija su

se putem Harmonizovanog poreza na promet

558

odrekle vršenja naplate PDV-a prenošenjem

ove dužnosti na Saveznu poresku upravu koja shodno tome u ovim državama naplaćuje pro-

porcionalno veći PDV nego u ostalim državama. Savezna vlada kasnije uplaćuje državama

višak prihoda ostvaren sporovođenjem pomenutog zakona.

557 Kanadska Agencija prihoda (CRA -Canada Revenue Agency)

558 http://www.cra-arc.gc.ca/tx/bsnss/tpcs/gst-tps/gnrl/hst-tvh/wrks-eng.html

Transferi obuhvataju skoro 5,2%
BDP Kanade (prosečno 28% ukupnih
poreskih prihoda provincija), što
ukazuje na njihov značaj u sistemu
finansiranja provincija.

Osnovni porezi u Kanadi su:

◆

Porezi na prihod građana,

◆

Porezi na promet,

◆

Socijalno osiguranje,

◆

Penzijsko osiguranje,

◆

Porezi na imovinu,

◆

Akcize,

◆

Porezi na platni spisak,

◆

Zdravstveno osiguranje,

◆

Porez na nekretnine.

368

jaVnE finansijE

4) Naknadno plaćanje - kada pojedniac vrši plaćanje poreza nakon što je poreska prijava

podneta.

Poslodavci takođe mogu odbiti izdatke za Penzioni plan Kanade, socijalno osiguranje

i roditeljsko osiguranje od plata svojih zaposlenih koje potom prosleđuju Poreskoj upravi.

Pojedinci koji su platili više od iznosa svojih poreza ili kojima je odbijeno više od plate su

kompenzovani od strane Agencije nakon podnošenja poreske prijave.

B) Državni i teritorijalni porez na lični dohodak

Države i teritorije potpisnice Sporazuma o prikupljanju poreza sa Saveznom vladom,

izuzev Kvebeka, moraju koristiti saveznu definiciju prihoda za oporezivanje kao osnovu za

sopstveni proces prikupljanja poreza na prihod. Drugim rečima njihova uloga se svodi na

određivanje stopa poreza na prihod za svoju teritoriju koje moraju biti u saglasnosti sa fede-

ralnim zakonskim okvirima i odredbama.

Kao što je već navedeno, Agencija vrši naplatu poreza na prihod u ime država potpisnica

Sporazuma čijim vladama doznačuje ostvarene prihode.

U sledećoj tabeli prikazane su poreske stope za sve države i teritorije Kanade

559

560

Njufaundlend i Labrador

7,7 % na zarade do $ 32.893

12,5 % na sledećih $ 32.892

13,3 % na zarade preko $ 65.785

Princ Edvard Ostrvo

9,8 % na zarade do $ 31.984

13,8 % na sledećih $ 31.985

16,7 % na zarade preko $ 63.969

Nova Škotska

8,79 % na zarade do $ 29.590 14,95 % na sledećih $ 29.590

16,67 % na sledećih $ 33.820

17,5 % na sledećih $ 57.000

21 % na zarade preko $ 150.000

Novi Branzvik

9,1 % na zarade do $ 38.190

12,1 % na sledećih $ 38.190

12,4 % na sledećih $ 47.798

14,3 % na zarade preko $ 124.178

Kvebek

590

16 % na zarade do $ 40.100 20 % na zarade do $ 80.200 24 %

na zarade preko $ 80.200

Ontario

5,05 % na zarade do $ 39.020

9,15 % na sledećih $ 39.023

11,16 % na zarade preko $ 78.043

Manitoba

10,8 % na zarade do $ 31.000

12,75 % na sledećih $ 36.000

17,4 % na zarade preko $ 67.000

Saskačuan

11 % na zarade do $ 42.065

13 % na sledećih $ 78.120

15 % na zarade preko $ 120.185

559 Izvor: Kanadska Agencija prihoda

560 Izvor: Poreska Uprava Kvebeka

(nastavak na sledećoj strani)

369

FISKALNI SISTEMI POJEDINIH RAZVIJENIH FEDERALNIH DRŽAVA

Alberta

10 % oporezivog prihoda

Britanska Kolumbija

5,06 % na zarade do $ 37.013

7,7 % na sledećih $ 37.015

10,5 % na sledećih $ 10.965

12,29 % na sledećih $ 18.212

14,7 % na zarade preko $ 103.205

Jukon

7,04 % na zarade do $ 42.707

9,68 % na sledećih $ 42.707

11,44 % na sledećih $ 46.992

12,76 % na zarade preko $ 132.406

Severozapadne Teritorije

5,9 % na zarade do $ 38.679

8,6 % na sledećih $ 38.681

12,2 % na sledećih $ 48.411

14,05 % na zarade preko $ 125.771

Nanavut

4 % na zarade do $ 40.721

7 % na sledećih $ 40.721

9 % na sledećih $ 50.964

11,5 % na zarade preko $ 132.406

C) Savezni porezi na lični dohodak i izuzeci od oporezivanja

Savezni porezi su jednaki u svim državama. Kao što je već navedeno njihovu naplatu vrši

Agencija i oni predstavljaju osnovni vid finasiranja rada Savezne Vlade i njenih istitucija.

Poreske stope na lični dohodak na saveznom nivou za 2012. godinu

561

su:

◆

0 % na zarade do $ 10.822

◆

15 % na zarade do $ 42.707

◆

22 % na zarade do $ 85.414

◆

26 % na zarade do $ 132.406

◆

29 % na zarade preko $ 132.406

Lista prihoda koji se ne oporezuju u Kanadi

: 1) Pokloni i nasledstva, 2) Dobici na lutriji,

3) Dobici od rekreativnog klađenja ili kockanja radi uživanja, 4) Plate u slučajevima štrajka, 5)

Penzije nekih javnih i vojnih službi, 6) Penzije invalida rata, 7) Dohodak domorodačkih naro-

da Kanade u slučaju da žive u rezervatu, 8) Državne olakšice na dečiji dodatak, 9) Porodični

dodaci Kvebeka, 10) Kapitalna dobit na prodaju glavnog prebivališta poreskog obveznika, itd.

Međutim, treba imati u vidu činjenicu da svaka od država članica Federacije Kanade drugačije

tumači i procesuira pravo na izuzeće od plaćanja poreza na neke od navednih stavki. To za

sobom povlači veoma zanimljivo pitanje da li su one u stvarnosti zaista izuzete od naplate

poreza ili je naplata poreza na njih indirektno preneta na lični dohodak.

561 Izvor: Kanadska Agencija prihoda

371

FISKALNI SISTEMI POJEDINIH RAZVIJENIH FEDERALNIH DRŽAVA

9.4.5. POREZI NA PROMET

U Kanadi postoje tri vrste poreza na promet:

◆

Državni porez na promet

564

- određuju i naplatu vrše države,

◆

Porez na robu i usluge

565

- vrsta PDV-a čiju naplatu vrši Savezna Vlada, i

◆

Harmonizovani porez na promet

566

- takođe vrsta PDV-a.

Sve države izuzev Alberte su implementirale kombinaciju državnog poreza na promet i

poreza na robu i usluge, ili su prešle na Harmonizovani porez na promet. Alberta je jedina

država koja nema svoj porez na promet robe i usluga. Takođe, teritorije Jukon, Severozapadne

Teritorije i Nanavut nemaju ni teritorijalni porez niti su potpisnice Harmonizacionog akta,

već se na njihovoj teritoriji naplaćuje samo savezni porez na robu i usluge.

U sledećoj tabeli prikazane su poreske stope i vrste poreza koje se naplaćuju u svim drža-

vama i teritorijama Kanade.

567

Država

GST/HST

Pst

Britanska Kolumbija

12 % HST

0 %

Alberta

5 % GST

0 %

Saskačuan

5 % GST

5 %

Manitoba

5 %

7 %

Ontario

13 % HST

0 %

Kvebek

5 % GST

9,5 %

Njufaundlend i Labrador

13 % HST

0 %

Nova Škotska

15 % HST

0 %

Nju Branzvik

13 % HST

0 %

Princ Edvard Ostrvo

5 % GST

10 %

Severozapadne Teritorije

5 %

0 %

Nanavut

5 %

0 %

Jukon

5 %

0 %

9.4.6. SOCIJALNO I PENZIJSKO OSIGURANJE

A) Socijalno osiguranje

Kanadsko socijalno osiguranje nosi naziv Osiguranje zaposlenja (Employment Insuran-

ce). Naziv je promenjen 1996. godine kako bi se izbegla negativna konotacija koja je pratila

prethodni naziv - Osiguranje nezaposlenosti.

564 Skraćeno PST (Provnicial Sales Tax) doslovce prevedeno Provincijski Porez na Prodaju

565 Skraćeno GST (Goods and Services Tax)

566 Skraćeno HST (Harmonized Sales Tax) - jedinstven porez koji naplaćuje vlada umesto PST-a i GST-a u pet

saveznih država: Britiš Kolumbiji, Ontariju, Nju Branzviku, Njufaundlendu i Labradoru i Novoj Škotskoj

567 Izvor http://www.taxtips.ca/salestaxes/salestaxrates2012.htm

372

jaVnE finansijE

Kanadski radnici plaćaju premije u iznosu od 1,78 %

568

osigurane zarade, dok poslodavci plaćaju

1,4 puta iznos premije svakog od zaposlenih. Od 1990. godine Vlada ne ulaže novac u ovaj fond.

To znači da su iznos koji će primati i period koji pojedinci mogu provesti na socijalnom

osiguranju ograničeni trajanjem njihovih prethodnih zaposlenja i stopom nezaposlenosti u

njihovom okruženju.

Kroz socijalno osiguranje se finansiraju porodiljsko i roditeljsko odsustvo, odsustvo usled

nege drugog lica i odsustvo zbog bolesti. Takođe, socijalno osiguranje obuhvata ribolovce koji

su zbog vremenskih (ne)prilika ograničeni na rad u periodu proleće - jesen, pa tokom zime

ostaju bez posla i prihoda za život.

Međutim, socijalno osiguranje, organizacija sistema i njegovo upravljanje, je izuzetno

kontroverzno u Kanadi. Mnogi smatraju da pod trenutnim sistemom država jednostavno vrši

zloupotrebu finansijskih sredstava prikupljenih kroz fond socijalnog osiguranja. Sav višak

novca koji Vlada prikupi na ovaj način ona tokom fiskalne godine troši u druge svrhe. Mnogi

smatraju da je sadašnji sistem socijalne zaštite neadekvatan u pružanju pomoći radnicima

pogođenim svetskom finansijskom krizom. I zaista samo polovina svih nezaposlenih radni-

ka je primila pomoć tokom nedavne recesije uključujući period kada je stopa nezaposlenosti

dostigla najviši nivo od 8,6 %. A trećina radnika koji ispune uslov za dobijanje pomoći - čak

i više tokom nedavne recesije - je potroše pre nego što su u stanju da pronađu novi posao.

Periodi primanja pomoći se kreću od kratkih, svega dvanaest nedelja u regionima koji imaju

nisku stopu nezaposlenosti do visokih pedeset nedelja za radnike sa visoko cenjenim radnim

časovima u regionima sa visokim stopama nezaposlenosti.”

569

B) Penzijsko osiguranje

Kanadsko penzijsko osiguranje sastavljeno je od više delova. Najvažniji nosi naziv Penzioni

plan Kanade (Canada Pension Plan

570

). Građani Kanade starosti od 18 do 65 godina su dužni

da izdvajaju 4,95 % svojih mesečnih primanja na ime penzijskog osiguranja. Svakog januara

vrši se korekcija poreske stope u odnosu na troškove života. U slučaju da je stopa za prethod-

nu godinu viša od troškova života u narednoj godini ne dolazi do pomeranja poreske stope.

Prema Agenciji prihoda Kanade poslodavci su dužni da odbijaju od plate premije za soci-

jalno osiguranje svojim zaposlenima ukoliko:

1) su od 18 do 70 godina starosti,

2) su zaposleni sa pravom na penziju,

3) se ne smatraju invalidima pod CPP ili QPP,

4) ne primaju CPP ili QPP penziju,

a potom da i sami izvrše istovetnu uplatu kao i zaposleni na ime penzijske premije svojih

zaposlenih.

568 Izvor http://www.servicecanada.gc.ca/eng/ei/information/maximum2011.shtml

569 A Canadian Labour Congress Perspective on Financing the Employment Insurance Program, Jul 2011., str. 2

570 Skraćeno CPP, u Kvebeku QPP

374

jaVnE finansijE

9.5. PORESKI SISTEM SAVEZNE REPUBLIKE NEMAČKE

9.5.1. PORESKI PRINCIPI I PRIPADNOST POREZA

Nemačka predstavlja federalno uređenu državu u

kojoj je vlast podeljena na tri nivoa: centralna vlast

(Savezna država), subcentralni nivo, odnosno nivo

federalnih jedinica (države) i lokalni nivo vlasti na

kome postoje lokalne zajednice (opštine).

Nakon završetka II svetskog rata sve do 1989. go-

dine, Nemačka država bila je podeljena na Zapadnu

Nemačku i Istočnu Nemačku između kojih su posto-

jale velike razlike u stepenu privredne razvijenosti,

što je posebno došlo do izražaja devedesetih godina

XX veka nakon pripajanja pet istočnonemačkih dr-

žava Saveznoj Republici Nemačkoj. Bilo je neophod-

no pronaći mehanizam kojim bi razlike mogle da se

otklone ili ublaže. Iz tog razloga, uređenje odnosa u

nemačkoj državi, u svim oblastima društveno-poli-

tičkog života, počinje da se sprovodi u skladu sa prin-

cipom jednakih uslova života. Jednakost uslova živo-

ta u fiskalnoj sferi ogleda se u primeni jedinstvenog

fiskalnog zakonodavstva na celoj teritoriji države.

S obzirom na to da je Nemačka savezna republika,

autoritet da prikupljaju poreze u njoj imaju Save-

zna vlada (Bund), države članice (Länder) i opštine

(Gemeinden) čije su uloge u oporezivanju načelno

razgraničene i pravno utemeljene u Ustavu iz 1949.

godine.

9.5.2. VRSTE I PRIPADNOST POREZA I PORESKA ADMINISTRACIJA

Osnovni porezi u Nemačkoj su:

1) Porez na prihod građana,

2) Porez na dobit korporacija,

3) Porez na dodatu vrednost (PDV),

4) Trgovinski porez,

5) Porez na nepokretnosti,

6) Porez na kapitalnu dobit,

7) porez na prenos vlasništva nad nepokretnostima

8) Porez na nasledstvo i poklone,

SAVEZNA REPUBLIKA NEMAČKA

U Ustavu SRN su sadržani osnovni
principi naplate poreza:
1) Princip sposobnosti plaćanja,
2) Jednakost pri oporezivanju,
3) Zakonitost oporezivanja,
4) Princip države blagostanja.

375

FISKALNI SISTEMI POJEDINIH RAZVIJENIH FEDERALNIH DRŽAVA

9) Porez na avio saobraćaj

10) Porez na neto vrednost,

11) Porez na platni spisak.

Od ovih poreza najvažniji su porez na prihod, poslovanje, dobit korporacija, trgovniski

porez i porez na dodatu vrednost.

Iako je Nemačka savezna država 95% poreza predstavlja porez na saveznom nivou koji

se, dalje po članu 116. Ustava, raspodeljuje na sledeći način:

Savezna država zadržava isključivo prihode

od:

◆ carine,

◆ Poreze na aromatizovana alkoholna pića, automobile, destilovana pića, naftu i naftne

derivate, kafu, penušavo vino, struju, duvan i osiguranje,

◆ Takozvanog solidarnog opterećenja (porez za razvoj bivše Istočne Nemačke);

Države članice zadržavaju isključivo prihode

od:

◆ Poreza na nasledstvo,

◆ Poreza na pivo i kocku,

◆ Poreza na protivpožarnu zaštitu;

Opštine zadržavaju isključivo prihode

od:

◆ Poreza na druga pića, pse i gostionice i

◆ Poreza na nepokretnosti.

Međutim, većinu prihoda predstavljaju porez na prihod i porez na dodatu vrednost (PDV)

kao i neki drugi porezi. Prihodi od ovih poreza se raspodeljuju između savezne države i država

članica na osnovu sledećih kvota

576

Od poreza na prihod građana pripada:

1) 42,5 % saveznoj vladi,

2) 42,5 % državama,

3) 15 % opštinama.

Od poreza na dobit preduzeća pripada:

1) 50% saveznoj vladi,

2) 50% državama.

Države članice doznačuju opštininama deo prihoda od drugih poreza. Dodatno postoji

kompenzacija između bogatih i siromašnih država članica ustanovljena članom 107. ne-

mačkog Ustava. Takođe, prisutna je i snažna koordinacija u fiskalnoj politici koju sprovode

različiti nivoi vlasti.

Nemačka fiskalna administracija se deli na saveznu, državnu i opštinsku. Nemačko Mini-

starstvo finansija izdaje uredbe, u nekim slučajevima i pismene dekrete koje u delo sprovode

lokalne poreske kancelarije koje pripadaju državama. Poreski sistem Nemačke se ubraja u je-

dan od najefikasnijih sistema Zapadne Evrope. Jedan od razloga ove laskave ocene je razrađen

sistem obrazovanja finansijskih kadrova i profila stručnosti u državnim službama. Premda se

o raznim aspektima koji su predmet izučavanja finansijske nauke predaje na ekonomskim i

576 Schwidetzky, W.D., A Comparison Of The Income Tax Systems In The United States And Germany, University

Of Baltimore School Of Law

377

FISKALNI SISTEMI POJEDINIH RAZVIJENIH FEDERALNIH DRŽAVA

◆ Poreska stopa od 45 % primenjuje na sve ostvarene prihode koji prelaze 250.730 €

(501.460 evra za venčane parove)

578

Poreske klasa se beleži u knjižicu ličnog dohotka koja se uvek predaje poslodavcu prilikom

stupanja u radni odnos. Klase su bitne jer one određuju koliko poreskih odbitaka može da

dobije određeni pojedinac.

9.5.4. POREZ NA PRIHOD REZIDENATA I NEREZIDENATA

Građani koji su zaposleni u Nemačkoj i imaju stalno mesto prebivališta su u potpunosti

podložni poreskim obavezama. Lice koje radi ili živi u Nemačkoj više od šest meseci se smatra

rezidentom. Sav prihod ovih lica, ostvaren unutar ili van države, je podložan oporezivanju.

U cilju lakšeg vršenja naplate poreza na prihod, zarade se dele u sedam grupa:

1) Prihod od poljoprivrede i šumarstva,

2) Prihod od poslovnih poduhvata,

3) Prihod od samo-zaposlenog rada,

4) Prihod od rada kod poslodavca,

5) Prihod od kapitala,

6) Prihod od iznajmljivanja imovine,

7) Razno.

U Nemačkoj se kraj fiskalne godine poklapa sa kalendarskom. Po pravilu, svako lice mora

do 31. maja da preda popunjenu poresku prijavu za prethodnu fiskalnu godinu, ili ukoliko

odluči da zatraži pomoć i usluge finansijskog savetnika, do 30. septembra. Ukoliko se pre-

daja prijave ne izvrši u ovim rokovima poreska uprava naplaćuje kazne za prekoračenje. Sva

zaposlena lica moraju podneti poresku prijavu sa izuzetkom studenata, nezaposlenih lica

koja primaju socijalnu pomoć i nisu radila tokom fiskalne godine i lica u penziji bez zarada

na investicije.

Nerezidenti tj. lica bez stalnog prebivališta u Nemačkoj,

ili lica koja nisu zaposlena, ili

provela

više od šest meseci živeći u Nemačkoj tokom fiskalne godine

, ne plaćaju porez na

prihod u Nemačkoj već su samo obavezna da plaćaju poreze koji su tesno vezani za teritoriju

države, kao na primer porez na nekretninu u Nemačkoj.

9.5.5. POREZ NA DOBIT KORPORACIJA I PORESKA OSNOVICA

Porez na dobit korporacija je fiksan i iznosi 15 %. Porez na Solidarnost se zaračunava na uku-
pan porez na dobit tj. on iznosi 5,5 % od 15 % čime ukupan porez na dobit korporacija iznosi
15,825 %

579

On se primenjuje prevashodno na korporativna preduzeća, kao što su javna preduzeća,

društva sa ograničenom odgovornošću, zadruge, udruženja i fondacije. Firme poput samostalnih

578 http://en.wikipedia.org/wiki/Taxation_in_Germany, preuzeto maja 2012. godine

579 http://www.taxrates.cc/html/germany-tax-rates.html, preuzeto maja 2012. godine

378

jaVnE finansijE

trgovinskih radnji i ortakluka nisu podložne porezu na dobit korporacija već se njihovo

oprezivanje vrši putem poreza na prihod preko njihovih vlasnika ili članova ortakluka.

Korporacije čije je sedište ili kojima se upravlja iz Nemačke su obavezne da u potpunosti

plaćaju poreze. To znači da se njihovi domaći i strani profiti u potpunosti oprezuju u Nemačkoj.

Ukoliko im se izvrši naplata poreza u državama u kojima imaju ogranke korporacije su dužne

da to navedu na poreskoj prijavi kako bi se izbeglo dvostruko oporezivanje. Korporacije koje

posluju u Nemačkoj sa sedištem van Nemačke oprezuju se samo na zaradu koju su ostvarile

kroz svoje ogranke u Nemačkoj. Firme koje su izuzete od plaćanja poreza su dobrotvorne

organizacije, crkve i sportski klubovi.

Oporezovani prihod (npr. godišnji prihod od poslovanja) čini poresku osnovicu za porez

na dobit korporacija. Po nemačkom trgovinskom zakonu, godišnji prihod korporativne firme

se računa na osnovu knjigovodstvene metode obračunske osnovice. To se beleži u godišnjem

finansijskom izveštaju i predstavlja osnovicu u određivanju dohotka za oporezivanje.

Međutim, nemački poreski zakon omogućava različite knjigovodstvene opcije i pravila

korekcija prihoda, što znači da se dohodak za oporezivanje najčešće razlikuje od godišnjeg

profita određenog u finansijskom izveštaju prema trgovinskom zakonu.

9.5.6. OPOREZIVANJE DIVIDENDI

U slučajevima kada se dividende isplaćuju fizičkim licima naplaćuje se porez na kapitalnu dobit
u iznosu od 25 %. Na ovaj porez se takođe dodaje porez solidarnosti tj. 5,5 % od 25 % čime
ukupan iznos poreza na kapitalnu dobit iznosi 26,375 %

580

U slučajevima kada se dividende isplaćuju firmama sa punim poreskim obavezama, firme

kojima se vrši isplata su skoro u potpunosti izuzete od plaćanja poreza na ove prihode. U

njihovim poreskim prijavama 5 % dividendi se dodaje na ime profita kao operativni troškovi

na koje ne sleduju odbici. Isto se postupa i u slučajevima kada firma proda svoje akcije koje

ima u drugoj kompaniji.

9.5.7. INTEGRISANE FISKALNE JEDINICE

Po nemačkom poreskom zakonu odvojene firme mogu da budu tretirane kao integrisane

fiskalne jedinice zarad obračunavanja poreza. U integrisanoj jedinici zakonski nezavisna fir-

ma, tj. kontrolisana firma, se pod ugovorom o udruživanju profita i gubitaka slaže da bude

zavisna u odnosu na drugu firmu (kompanija koji vrši kontrolu) u finansijskim, organizaci-

onim i ekonomskim pitanjima. Kontrolisana firma isplaćuje sav svoj profit kompaniji čije je

vlasništo. Istovremeno, kompanija vlasnik mora da poseduje većinu glasačkih prava u firmi

koju kontroliše.

Tako, postojanje fiskalne jedinice znači da se vrši alokacija prihoda firme pod kontrolom

firmi koja je kontroliše. Ovo daje mogućnost balansiranja profita i gubitaka unutar jedne

integrisane fiskalne jedinice.

580 Isto

380

jaVnE finansijE

Input PDV je porez na dodatu vrednost koji su preduzetniku naplatili drugi poslovni entiteti.

Tako izračunati PDV mora biti uplaćen poreskoj kancelariji unapred. Na kraju fiskalne godine

preduzetnik mora da podnese godišnju poresku prijavu u kojoj je ponovo izračunat PDV.

9.5.10. DOPRINOSI ZA OSIGURANJE I DRUGE OBAVEZE

Pored poreske stope na porez na prihod stalno zaposlena lica moraju plaćati sledeće oba-

veze: socijalno osiguranje, zdravstveno osiguranje, penzijsko osiguranje, osiguranje za zdrav-

stvenu negu i osiguranje za slučaj nezaposlenosti koje iznosi oko 20 % dohotka.

Poslodavac plaća isti iznos, koji procentualno čini

583

◆

Zdravstveno osiguranje oko 6,5 % oprezivog dohotka (pre poreza, bez olakšica),

◆

Penzijsko osiguranje oko 10 % oporezivog dohotka,

◆

Osiguranje za slučaj nezaposlenosti je 3,25 % oporezivog dohotka,

◆

Osiguranje za zdravstvenu negu je oko 1 % oporezivog dohotka (za bolesničku negu u
starosti),

◆

Porez Solidarnosti iznosi 5,5% i plaćaju ga svi,

◆

Porez na Crkvu, iznosi 8 - 9% oporezivog dohotka (relevantno samo ukoliko je Katolička
ili Protestantska religija navedena u poreskoj prijavi).

9.5.11. PORESKE OLAKŠICE

Nemački poreski sistem dozvoljava veliki broj odbitaka od poreza na prihod prilikom ra-

čunanja poreske osnovice. To se najviše odnosi na izdatke u direktnom odnosu sa primanjima

kao i na druge izdatke poput određenih plaćanja osiguranja, izdatke izazvane bolešću, izdatke

za dom i održavanje, itd. Pored odbitaka postoje i olakšice poput olakšica na kapitalne zarade

u iznosu od 801 evra (1.601 za venčane parove) ili iznos od 920 evra odbijenih od mesečnih

primanja. Takođe postoje olakšice za izdržavanje dece i njihovo školovanje koje se odnose

na izdatke za čuvanje dece, obrazovanje i usavršavanje, zajedno sa isplatama dečijeg dodatka.

9.5.12. NESTALNOST PORESKOG SISTEMA

i ODnOs PREma PROPisima Eu

Nemački poreski sistem se veoma brzo menjao periodu od 2001. do 2011. godine pod

budnim okom Evropske komisije i Evropskog suda pravde. U poslednjih nekoliko godina

Evropska komisija je pokrenula i dalje drži otvorenim šest slučajeva protiv nemačke Vlade u

kojima se izričito zahteva da se nemačko poresko zakonodavstvo uskladi sa poreskim propi-

sima EU što je Nemačka kao potpisnica Lisabonskog ugovora u obavezi da učini.

583 Isto

381

FISKALNI SISTEMI POJEDINIH RAZVIJENIH FEDERALNIH DRŽAVA

Presuda „Lisabon”

Nemačka je još 2009. godine definisala u kojim oblastima regulisanja nemačko pravo ima
prvenstvo nad evropskim pravom. Savezni ustavni sud SRN je u presudi ‘’Lisabon’’ iz juna
2009. (povodom ratifikacije Lisabonskog ugovora) zaključio da će nadležnosti EU na nemačkoj
teritoriji biti kontrolisane od strane Saveznog ustavnog suda. Tačnije, nemačko nacionalno
pravo će biti dominatno u odnosu na pravo EU u oblastima krivičnog prava, odbrane, poreza
i subvencija (i budžeta), socijalnih davanja i obrazovanja. Takođe, primenom pravne doktrine
ultra vires pravni akti EU koji nisu u saglasnosti sa nemačkim pravom su nezakoniti i ništavi.

584

Neki od slučajeva su

585

: IP/11/1127 Komisija zahteva od Nemačke da izmeni diksiminator-

na poreska pravila o skrivenim rezervama. Slučaj broj 2008/4336; IP/11/428 Kosmisija zahteva

od Nemačke da proširi izuzeće od PDV-a na delenje troškova usluga; IP/11/294 Komisija

zahteva od Nemačke da izmeni diskriminatorne odredbe poreza na nasledstvo; IP/10/298 Ko-

misija zahteva od Nemačke da izmeni odredbe zakona protiv zloupotrebe poreskih olakšica.

584 Novčić Ž.,Gajić D.,’’Ustavni identitet kao ograničenje evropske integracije- Slučaj “Lisabon” pred nemačkim

Saveznim ustavnim sudom’’,zbornik ‘’Harmonizacija zakonodavstva Republike Srbije sa pravom Evropske

unije’’, priredili Dimitrijević D., i Miljuš B., Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2010. str

161-162

585 Izvor: Evropska Komsija, Poreska i Carinska Unija

383

FISKALNI SISTEMI POJEDINIH RAZVIJENIH FEDERALNIH DRŽAVA

značajni i prihodi od neposrednih i prihodi

od posrednih poreza, dotle su za kantone i op-

štine značajni samo prihodi od neposrednih

poreza. U oblasti regulisanja poreza na doho-

dak građana i poreza na dobit korporacija u

primeni je sistem poreskog preklapanja (po-

stoje posebni poreski zakoni u svakom kanto-

nu i poseban zakon Konfederacije).

U nadležnosti Konfederacije, osim poreza na dohodak građana i poreza na dobit kor-

poracija, su još i carine, opšti porez na promet (PDV) i pojedinačni porezi na potrošnju (sa

izuzetkom poreza na promet motornih vozila). U nadležnosti subcentralnog nivoa vlasti

(kantona) su, osima dva navedena poreska oblika, i porezi na motorna vozila, dok u nadlež-

nost opština spadaju porezi na zabavu i drugi manje izdašni poreski oblici.

Kantoni se, najvećim delom, finansiraju prihodima od poreza na dohodak građana (63,5%

do 65,3%), dok je učešće ostalih prihoda znatno manje - porez na dobit korporacija (10,2% do

14,2%), porez na imovinu (14,3% do 18,2%) i pojedinačni porezi na potrošnju (5,8% do 6,9%).

Lokalna vlast se, uglavnom, finansira prihodima koje joj ustupaju Konfederacija i kan-

toni. Pri tome, najveće je učešće poreza na dohodak građana (73,2% do 76,3%), dok porez

na dobit korporacija (8,6% do 13,4%) i porezi na imovinu (13,2% do 15,4%) donose mnogo

manje prihoda.

Glavne nadležnosti konfederacije su poslovi: odbrane; spoljni poslovi; sistem socijalnog

osiguranja i zaštite; agrarna politika; poslovi iz oblasti obrazovanja, saobraćaja i finansija.

Kantoni su nadležni za unutrašnje poslove i pravosuđe, zdravstvenu i socijalnu politiku, po-

slove iz oblasti obrazovanja, socijalnog osiguranja, saobraćaja, šumarstvo i finansija. Glavne

nadležnosti lokalne vlasti su poslovi iz oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalnog osiguranja,

saobraćaja, kulture, sporta, zaštite životne sredine i urbanizma. U pogledu nadležnosti za vo-

đenje socijalne politike, na nivou konfederacije se uređuju osnove jedinstvenog nacionalnog

standarda socijalnog osiguranja za celu zemlju.

9.6.2. PORESKA ADMINISTRACIJA I PRIPADNOST POREZA

Poresku administraciju sačinjavaju Sa-

vezna poreska administracija (SPA), kan-

tonske poreske uprave i opštinske poreske

jedinice. Uloga SPA i kantonskih poreskih

uprava je pravno razgraničena Ustavom

koji daje puno pravo kantonima na odre-

đivanje poreskih stopa po kojima ubire po-

reze kao i nametanje novih poreza izuzev

onih koji se već oporezuju na federalnom

nivou. Istovremeno, kantoni u skladu sa

svojim ustavima daju opštinama pravo na

Kada je reč o finansiranju političko-terito-
rijalnih jedinica u Švajcarskoj, treba reći
da su za centralnu vlast najznačajniji pri-
hodi od opšteg poreza na promet (28,3%
do 35,7%) i poreza na dohodak građana
(23,9% do 27,8%).

Vrste poreza koje ubira Savezna poreska ad-

ministracija su:
1)   Porez na prihod građana,
2)   Porez na dobit privrednih društava,
3)   Porez na dobit po odbitku,
4)   Porez na dodatu vrednost,
5)   Carinske takse,
6)   Taksene marke,
7)   Porez na izuzimanje od obavljanja gra-

đanskih i vojnih obaveza,

8) Porez na cigarete, pivo i žestoka pića.

384

jaVnE finansijE

ubiranje određenih poreza, što varira od kantona do kantona. SPA i kantoni istovremeno vrše

ubiranje određenih direktnih poreza. U cilju izbegavanja dvostrukog ili neproporcionalnog

oporezivanja 1990. je usvojen Federalni Zakon o poreskoj harmonizaciji čime je došlo do

usklađivanja saveznih i konatonskih poreskih stopa na direktne poreze, prvenstveno poreza

na dohodak građana i poreza na dobit privrednih društava.

Vrste poreza koje ubiraju kantonalne poreske uprave su:

1) Porezi na dohodak i neto imovinu građana,

2) Porezi na dobit i neto imovinu korporacija,

3) Porezi na dobit od nekretnina,

4) Porezi na nekretnine,

5) Porezi na prenos nekretnina,

6) Porezi na nasledstvo i poklone,

7) Porezi na motorna vozila.

Vrste poreza koje ubiraju opštine su:

1) Porezi na dohodak i neto imovinu građana,

2) Porezi na dobit i neto imovinu korporacija,

3) Porezi na dobit od nekretnina,

4) Porezi na nekretnine,

5) Porezi na prenos nekretnina,

6) Porezi na nasledstvo i poklone,

7) Trgovinski porezi.

Iz gore navedenog se jasno vidi da su najvažnije vrste

poreza porezi na dohodak građana i dobit preduzeća.

Sličan značaj imaju porez na dobit po odbitku, porez na

dodatu vrednost, taksene marke, i kantonalni i opštinski

porezi na nasledstvo i poklone.

9.6.3. POREZI NA PRIHOD GRAĐANA

Poreske stope na prihod građana su prikazane u sledećoj tabeli. One predstavljaju ukupne

poreske stope na oporezivi prihod u koje su uračunati federalni, kantonalni i opštinski porezi

i crkveni porez

587

jura

42,28 %

Bazel-land

40,78 %

Ženeva

40,68 %

Bern

40,44 %

Vaud

39,40 %

Cirih

39,18 %

587 Izvor: http://www.taxrates.cc/html/switzerland-tax-rates.html,

preuzeto februara 2012. godine

Stope poreza na prihod gra-
đana kreću se od 22,42 % u
Obvalden kantonu do 42,28%
u Jura kantonu.

(nastavak na sledećoj strani)

386

jaVnE finansijE

Nerezidenti mogu postati obveznici

u slučajevima kada ostvaruju prihode na osnovu:

1) Nekretnina u Švajcarskoj,

2) Poslovanja u Švajcarskoj i posedovanja stalnih filijala u Švajcarskoj,

3) Prihoda od zaposlenja u Švajcarskoj ili na međunarodnim brodovima, avionima ili

kamionima gde su poslodavci Švajcarci ili lica koja poseduju stalne ispostave u Švaj-

carskoj,

4) Direktorske plate,

5) Kamata zaračunatih na hipoteke na švajcarske nekretnine,

6) Penzija i sličnih isplata na osnovu bivšeg zaposlenja u Švajcarskoj,

7) Prihoda od švajcarskih penzionih fondova izuzev od prihoda od javnog penzijskog,

životnog ili invalidskog osiguranja, itd.

Međutim, veoma često pravo na ubiranje ovih poreza je uskraćeno zbog međunarodnih

poreskih ugovora.

Švajcarske poreske vlasti primenjuju široko shvatanje pojma oporezivog prihoda.

Ono

uključuje prihode od isplativih aktivnosti, kao što su zaposlenost ili samozaposlenost, ali i

prihode od pokretne i nepokretne imovine, penzije, nadoknade, itd.

Svi prihodi se zbrajaju i na njih se plaćaju porezi. Prihodi supružnika, izuzev ukoliko su

razvedeni ili razdvojeni, se zbrajaju i zajedno oporezuju. Alimentacija, recimo predstavlja

iznos koji lice koje vrši izdržavanje može da odbije od svog oporezivog prihoda, dok lice koje

prima alimentaciju mora da plati porez na nju.

9.6.5. POREZI NA PRIHOD PRIVREDNIH DRUŠTAVA

Privredna društva sa sedištem u Švajcarskoj ili

kojima se upravlja iz Švajcarske su podložna plaća-

nju federalnog poreza na prihod privrednih društava,

kantonalnih i opštinskih poreza na prihod privred-

nih društava i kantonalnih i opštinskih poreza na

neto imovinu.

Privredna društva čije sedište nije u Švajcarskoj,

ili kojima se ne upravlja iz Švajcarske, ali koja posluju

na teritoriji države, ili posluju sa firmama i fizičkim

licima državljanima Švajcarske, smatraju se nerezi-

dentnim kompanijama. One su dužne da u zavisnosti

od obima i vrste svojih privrednih aktivnosti plaćaju određene poreze od kojih je najvažniji

porez na dobit po odbitku.

Izračunavanje oporezivog dohotka se prema švajcarskom građanskom pravu zasniva

na uspešnosti poslovanja tokom fiskalne godine. Kao i u većini drugih zemalja oporezuje

se samo mogući ostvareni profit, međutim na osnovu određenih odredbi poreskog zakona

računovodstveni zapis odnosa profita i gubitaka ostavlja dosta prostora za prilagođavanje.

Stoga, oporezivi dohodak ne predstavlja jasno definisanu kategoriju u švajcarskom poreskom

Poreske stope za korporacije se
kreću između 13 % i 22 % u zavi-
snosti od kantona i opštine u ko-
joj je privredno društvo poslovno
aktivno. Od toga 8,5 % predstav-
lja federalni porez na prihod, dok
ostatak predstavljaju kantonalni i
opštinski porezi.

387

FISKALNI SISTEMI POJEDINIH RAZVIJENIH FEDERALNIH DRŽAVA

zakonu, već je ostavljeno dosta prostora za knjigo-

vođe da vrše korekcije i rekategorizacije određenih

poslovnih kategorija.

Pod određenim uslovima, o kojima kompanije

najčešće pregovaraju sa kantonima,

kantoni dodeljuju na period od najviše deset go-

dina stranim kompanijama tzv. „

Poreski praznik

”.

Uslovi, trajanje i poreske stope tokom tog perioda su

podložne pregovorima. Uslova koji su univerzalni u

svim kantonima su sledeći:

1) Investicije i stvaranje radnih mesta,

2) Inovativna strategija,

3) Fokus na međunarodna tržišta,

4) Važnost za lokalnu/nacionalnu privredu.

9.6.6. POREZ NA DOBIT PO ODBITKU

Porez na dobit po odbitku predstavlja isključivo

porez na federalnom nivou. Podložni ovom porezu

su određeni vidovi pasivnih prihoda poput dividen-

di, kamata na bankarske zajmove i obveznice, dobi-

tak na lotou, određene isplate osiguranja (životno i

penzijsko osiguranje), itd.

589

Ovaj porez prvenstveno predstavlja oruđe radi

naplate poreza na prihod, kako pojedinaca tako

i korporacija, jer se sume koje se naplaćuju mogu

odbiti od poreza na prihod građana ili korporacija,

izuzev u slučajevima kada jenda kompanija ima dividende druge kompanije. Takav slučaj je

komplikovaniji i zavisi od mnogo faktora.

9.6.7. POREZ NA DODATU VREDNOST

Postoje tri poreske stope za porez na dodatu vrednost u Švajcarskoj. Na većinu dobara i usluga
se primenjuje standardna stopa u iznosu od 7,6 %, dok se smanjena stopa od 2,6 % prime-
njuje na stvari poput hrane, lekova, novina, stočnu hranu, itd. Stopa od 3,6 % se primanjuje
na hotelijerske usluge

590

589 Izvor: http://www.taxation.ch/index.php?id=34

590 Izvor: http://www.taxation.ch/index.php?id=36

Švajcarski  poreski  zakon  prepo-
znaje i kategoriju domicilne kom-
panije.  To  je  kompanija  koja  na
teritoriji Švajcarske obavlja samo
administrativne aktivnosti, poput
sedišta multinacionalne kompani-
je, a sve svoje komercijalne aktiv-
nosti obavlja izvan zemlje. Kantoni
ovakvim kompanijama dodeljuju
posebni poreski status u vidu po-
reskih  olakšica.  Federalni  porez
međutim ostaje isti, 8,5 %, kao i
za sve druge kompanije.

Savezna poreska stopa poreza na
dobit po odbitku je 35 %

588

. Ne post-

oji porez po odbitku na privatne za-
jmove, ili na zajmove među firma-
ma, izuzev u slučajevima kada se
ta kamata zaračunava na hipoteku.
Takođe, ovaj porez se ne naplaćuje
ni na tantijeme.

389

FISKALNI SISTEMI POJEDINIH RAZVIJENIH FEDERALNIH DRŽAVA

imovine, i od strane kantona rei situs (kantona u kome se nalazi nekretnina) u slučajevima

nepokretne imovine. Poreski obveznik je primalac (naslednik ili primalac donacije).

Porez se zaračunava na neto vrednost imovine koja se prenosi, s time da se dugovanja

mogu odbiti od ukupne sume.

9.6.10. SOCIJALNO OSIGURANJE

Švajcarsko socijalno osiguranje postoji u više formi i naziva tj. šema:

1) Penzijsko osiguranje,

2) Invalidsko osiguranje,

3) Nadoknada za slučaj gubitka vojnih prihoda,

4) Osiguranje za slučaj nezaposlenosti,

5) Osigurane strukovne beneficije,

6) Osiguranje za slučaj nezgoda,

7) Zdravstveno osiguranje,

8) Porodične benficije.

U zavisnosti od toga da li je lice zaposleno kod poslodavca, samo-zaposleno ili nezaposleno

tj. bez poslovnih aktivnosti primenjuju se odgovarajuće poreske stope.

Za lica zaposlena kod poslodavca važe poreske stope koje se plaćaju na lični dohodak

građana. One su prikazane u sledećoj tabeli

593

Osiguranje

Poslodavac

Zaposleni

Ukupno

Penzijsko osiguranje

4,2 %

8,4 %

Invalidsko osiguranje

0,7 %

9,8 %

Nadoknada za slučaj gubitka vojnih prihoda

0,25 %

10,3 %

Osiguranje za slučaj nezaposlenosti

1,1 %

12,5 %

Osigurane strukovne beneficije

~5,5 %

Osiguranje za slučaj nezgoda

ne podleže

1 %-2 %

Zdravstveno osiguranje

ne podleže

zavisi od kantona

Porodične beneficije

1 % - 4%

ne podleže

Samo-zaposlena lica nisu dužna da plaćaju sve tipove socijalnog osiguranja koja plaćaju

zaposlena lica. U sledećoj tabeli

594

su prikazane vrste socijalnog osiguranja koje plaćaju samo-

zaposlena lica i njihove poreske stope:

593 Izvor: http://www.taxation.ch/index.php?id=37

594 Isto

390

jaVnE finansijE

Osiguranje

Doprinos

Ukupno

Penzijsko osiguranje

7,8 %

Invalidsko osiguranje

1,4 %

Nadoknada za slučaj gubitka vojnih primanja

0,5 %

9,5 %

Osiguranje za slučaj nezaposlenosti

neprimenjivo

Osigurane strukovne benficije

na dobrovoljnoj osnovi

Osiguranje za slučaj nezgoda

na dobrovoljnoj osnovi

Zdravstveno osiguranje

sami određuju, u proseku iznosi 150 - 200 CHF

Porodične benficije

1 % - 4 %

9.6.11. OSTALI KANTONALNI POREZI

Kao što je pomenuto kantoni su slobodni da nameću svoje poreze pored navedenog po-

reza na nasledstvo i poklone. Pored ovog poreza kantoni najviše pažnje poklanjaju kontroli

trgovine nekretninama, nametanjem visokih poreza na njihovu prodaju odnosno kupovinu.

Takođe, n eki od važnijih poreza su porezi na pse, motorna vozila, organizovanje igara na

sreću, prodaju karata za dešavanja sa zabavnim sadržajem, ili na prenoćišta u određenim

turističkim destinacijama.

9.7. PITANJA

1.   Izložite kratak istorijat oporezivanja u SAD?
2.   Navedite vrste poreza u SAD i objasnitE porez na prihod građana po grupama?
3.   Objasnite porez na privredna društva u SAD?
4.   Navedite i objasnite šta spada u porez na platni spisak u SAD?
5.   Objasnite šta obuhvata trgovinski porez i porez na akcize u SAD?
6.   Objasnite porez na imovinu, porez na nasledstvo i porez na poklone u SAD?
7.   Navedite ušešće pojedinih nivoa vlasti u javnim prihodima i strukturu rashoda u SAD?
8.   Objasnite državno ustrojstvo i istorijat i osobenosti poreskog sistema u Kanadi?
9.   Nabrojte vrste poreza u Kanadi i pripadost?
10.   Objasnite porez na prihod građana u Kanadi?
11.   Objasnite porez na lični dohodak u Kanadi?
12.   Objasnite državni i terotorijalni porez na lični dohodak u Kanadi?
13.   Navedite savezni porez na lični dohodak i izuzetke oporezivanja u Kanadi?
14.   Kako se oporezuje dobit u Kanadi?
15.  Objasnite sistem poreza na promet u Kanadi?

393

LITERATURA

1. Akerdorf Džordž i Robert Šiler, Životni duh, JP Službeni glasnik, Beograd, 2010.
2. Arsić Miodrag, Međunarodno dvostruko oporezivanje i njegovo izbegavanje, KPMG d.o.o.

Beograd, 2002.

3.  Bingulac Zoran, Javne finansije, Megatrend univerzitet, Beograd, 2007.
4.  Boldvin Ričard i Čarls Viploš, Ekonomija evropskih integracija, DATASTATUS,Bgd, 2010.
5.  Bošković Goran, Pranje novca, BeoSing, Beograd, 2005.
6.  Brimerhof Dieter, Javne financije, sedmo izdanje, prevod, MATE d.o.o Zagreb, 2009.
7.  Bubalo Đorđe, Dušanov zakonik, Zavod za udžbenike i Službeni glasnik, 2010.
8.  Ciceron, Država, prevela sa latinskog Bojana Šijački-Manević, Izdanje, Plato, Beograd, 2002.
9.  Cooper Georg, Uzroci financijskih kriza, MASMEDIA, Zagreb 2009.
10.  Deretić Irina, Iz Platonove filozofije, Plato, Beograd, 2010.
11.  Dušanić Jovan, Monetarne i javne finansije, Beogradska poslovna škola, 2009.
12.  Đurković M., Politička misao J.S. Mila, (1806-1873) JP Službeni glasnik, Beograd, 2006.
13.  E.R. Yescombe, Javno-privatna partnerstva, prevod, Mate, Zagreb, 2010.
14.  Ferguson Nil, Uspon novca – finansijska istorija sveta, prevod, Plato, Beograd, 2010.
15.  Fremond, O. i Capaul, M. The State of Corporate Governance: Experience from Country

Assessment, World Bank Polocy research Working Paper 2858, 2002.

16.  Fridaman M., A. Theoriy the Consumption Function, Princeton, University, Press., 1957.
17.  Friedrich List, The National System of Political Economy,
18.  Gavrilović Milan, Država i pravo, Doktorska disertacija, Pravni fakultet Beograd, 2007.
19.  Gnjatović Dragana, Finansije i finansijsko pravo, Policijska akademija, Beograd, 1999.
20.  Gnjatović Dragana Dobri i zli dinari, Jugoslovenski pregled, Bgd, 1998.
21.  Gnjatović, D. Stari državni dugovi, Ekonomski institut, Jugoslovenski pregled, Bgd, 1991.
22.  Grgić Radenka, Menadžment javnih finansija, Panevropski univerzitet Apeiron, 2010.
23.  Hanin Ginter, Evro katastrofa na vidiku, Albatros plus, Beograd, prevod, 2011.
24.  Harvey S. Rosen (Univerzitet Prinston) i Ted Gayer (Univerzitet Džordžtaun), Public finance,

deveto izdanje, prevod, Ekonomski fakultet Beograd, izdanje 2011.

25.  Hatibović Dž, Privredni rast u Japanu, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Bgd, 1980.
26.  Hrustić Hasiba, Finansije i poresko pravo, drugo izdanje, JP Službeni glasnik, Beograd, 2007.
27.  Hrustić Hasiba, Fiskalni federalizam u svetu i naša iskustva, Privredni pregled, Beograd, 2002.
28.  Hrustić H., Poreska harmonizacija u EU, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Bgd,

2011.

29. Ilić - Popov Gordana, Poreska politika Evropske unije, Centar za antiratnu akciju, Bgd, 2001.
30. Ilić - Popov Gordana, Poresko pravo Evropske unije, Službeni glasnik, Beograd, 2004.

LITERATURA

395

LITERATURA

65. Perić Pero, Kapitalna ulaganja i projektno finansiranje, Institut za međunarodnu politiku i

privredu, Beograd, 2010.

66.  Petovar Tanja, Budžetski proces i budžetska politika u Srbiji, 2005-2008.
67.  Petrović Miroslav, Obveznik poreza iz dobiti, oporezivanje dobiti preduzeća, Beograd, 1990.
68.  Petrović Vukašin, Državni dugovi Srbije, Otadžbina, knjiga VII Državna štamparija, Bgd, 1881.
69.  Popović Dejan, Nauka o porezima i poresko pravo, COLPI, Budimpešta, i Savremena admi-

nistracja, Beograd, 1997.

70. Popović Dejan, Poreska reforma u Srbiji, 2001- 2003. Ekonomski institut, Beograd, 2004.
71. Popović Dejan, redaktor, Nove tendencije u javnim finansijama i finansijskom pravu, Zbornik

u spomen profesora Miroslava Petrovića, Pravni fakultet, Beograd, 1998.

72. Popović Nenad, Ondrej J, Prokić Sloboda, Menadžment internacionalnih odnosa, outsorceing,

stratečke alijanse, merdžeri i akvizicije, Fond„Srpski ekonomski centar“Bgd, 2010.

73.  Popović Dejan, Ekonomski efekti posrednih poreza, Pravni fakultet, Beograd, 1983.
74.  Prokopijević Miroslav, Evropska unija, Uvod, JP Službeni glasnik, Beograd, 2009.
75.  Rabrenović Mihajlo, Strategijski menadžment u javnom sektoru, Službeni glasnik, Bgd, 2011.
76.  Radičić Marko, Raičević Božidar, Javne finansije, teorija i praksa, Data status, Ekonomski

fakultet, Subotica, 2008.

77. Radojević Tijana, Finansijsko poslovanje u turizmu i hotelijerstvu, Univerzitet Singidunum,

Beograd., 2012.

78.  Raičević Božidar, Javne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2007.
79.  Rakonjac - Antić Tatjana, Penzijsko i zdravstveno osiguranje, Ekonomski fakultet, Bgd, 2012.
80.  Ralston Džon Sol: Propast globalizma i preoblikovanje sveta, Arhipelag, Beograd, 2011.
81.  Reinert S. Erik, Globalna ekonomija, Čigoja, Beograd, 2006.
82.  Ristić Žarko, Slobodan Komazec, Menadžment javnog sektora, Beograd. 1996.
83.  Romac A., Latinske pravne izreke ,”Globus”, Zagreb, 1982.
84.  Samuelson Pol i Nordhaus W.D. „Ekonomija“, MATE d.o.o, Zagreb 1992.
85.  Samuelson P., Ekonomija, prevod, Mate, Zagreb, 2000.
86.  Smit Adam, Bogatstvo naroda - Istraživanje prirode i uzroka bogatstva naroda, Izdanje MA-

SMEDIA, Zagreb, 2007.

87.  Sredojević Slađana G., Javno-privatno partnerstvo, Arhipelag, Beograd, 2010.
88.  Stakić Budimir, Ćurković Vesela, Primena SSP EU-Srbija, Poslovni biro, d.o.o Bgd, 2010.
89.  Stakić Budimir, Međunarodne finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010.
90.  Stanišič Milovan, Metodologija revizije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.
91.  Stiglic E. Jozeph, Ekonomija javnog sektora, prevod, Ekonomski fakultet, Beograd, 2008.
92.  Stojanović Ivica, Globalizacija kao civilizacijski izazov, Megatrend univerzitet, Bgd, 2000.
93.  Stojanović Vesna, Komentar Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, JP Službeni

glasnik, 2011.

94. Stojčević Dragomir i Romac Ante, Dicta et regulae iuris, Latinska pravna pravila, izreke i

definicije, Savremena administracija, Beograd, 1984.

95. Šmelders G., prema citatu J. Lovčevića, Institucije javnih finansija

396

jaVnE finansijE

96.  Šulejić Predrag, Pravo osiguranja, Dosije, Beograd, 2005.
97.  Unković Milorad, Međunarodna ekonomija, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008.
98.  Vlatković Milan i Bratislav Đokić, Komentar Zakona o lokalnoj samoupravi,Sl glasnik, 2009.
99.  Vujačić Ivan, Kejns protiv klasika, JP “Službeni glasnik, 2011. Beograd
100. Vuković Miodrag, Poreska utaja u policijskoj i sudskoj praksi, Službeni glasnik, 2009.
101.  Wagner Adolf, Finanzwissenschaft, Leipzig, 1890.
102.  Williams Bernard, The Analogy of City and Soul in Plato’s Republic, Jonatan Lear, Inside and

Outside the Republic,ed. by R.Kraut, Rowman & Littlefield Publishers, 1997.

103. Živković Slobodanka, Latinski citati, priredila Feniks Libris, Beograd, 2005.

ČASOPISI I DRUGI IZVORI

1. Antić Dinka, ACTA ECONOMICA, Pravni fakultet, Banja Luka, broj 12, 2010. god. str. 282-

283.

2. Arsić Miodrag, Izbegavanje dvostrukog oporezivanja, Spoljnotrgovinski savetnik, Poslovni

biro, d.o.o, Beograd, 2003.

3.  Babić D., Pravednost, pravičnost i pravo, “Pravni vjesnik” br. 2 Osijek, 1987.
4.  Bilten javnih finansija, decembar 2011. izdaje Ministarstvo finasija, Beograd,
5.  Canadian Labour Congress Perspective on Financing the Employment Insurance Program,

Jul 2011., str. 2

6. Constitution Act, 1867, Nelson, Political Science, Ottawa, 2001; T. J. Courchene, In praise of

re- newed federalism, C. D. Howe Research Institute, Toronto, 1991; M. Sabia, The Experietice

of Canada, Position Paper, OECD Seminar: Fiscal Federalism in Economies in Transition,

OECD, 1991.

7.  Đokić B. članak “Evropa ostaje mlađi brat”, Geopolitika, 7.5.2008. str. 36.37.
8.  Izvestaj Uprave za sprečavanje pranja novca za 2010. sajt Uprave, preuzeto, 7.6. 2012.
9.  Krugman Pol, Partying Like it’s 1929., New York Times, March, 21. 2008.
10.  Novčić Ž.,Gajić D.,’’Ustavni identitet kao ograničenje evropske integracije - Slučaj “Lisa-

bon” pred nemačkim Saveznim ustavnim sudom’’,zbornik ‘’Harmonizacija zakonodavstva

Republike Srbije sa pravom Evropske unije’’, priredili Dimitrijević D., i Miljuš B., Institut za

međunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2010. str 161-162

11. Petrović M, Dominirajuće teme i dileme na području fiskalnih finansija, FINASIJE, br.1-2 /96
12. Petrović Miroslav, Značaj i aktuelnost poreske politike u savremenim uslovima,, “Oporezi-

vanje i poresko pravo”, Beograd, juni 1989.

13. Piketty T., Saez., E., How Progressive is the U.S. Federal Tax System? A Historical and In-

ternational Perspective, Journal of Economic Perspectives - Volume 21, Number 1 - Winter

2007 - Pages 3-24

14. R. W. Rahise, Revenue Raising Pouvrs, PracHce, And Policy Coordination In The Federal

System of The United States, Background Document, OECD Seminar: Fiscal Federalism in

Economies in Transition, OECD, Paris, 1991, p. 7.

15. Saxonhouse Arlene W., Democracy, Equality and Eide, A Radical View from Book 8 of Plato’s

398

jaVnE finansijE

10. Sl. list EZ 283/03 od 31.10.2003. godine - Direktiva o oporezivanju energetskih proizvoda u EU.
11. Council Decision No 1152/2003/EC of the European Parliament and of the Council of 16 June

2003 on computerising the movement and surveillance of excisable products, Official Journal L

62 of 01.07.2003. - Odlukom 1152/2003/EZ uspostavljen je elektronski sistem kontrole kretanja

akciznih proizvoda.

12. Council Directive 1999/81/EC

Official Journal

L 211 of 11.08.1999; Council Decision (2001/224/

EC) of 13 March 2001 concerning reduced rates of excise duty and exemptions from such duty

on certain mineral oils when used for specific purposes,

Official Journal

L 84/23, 23.2.2001;

Council Directive 2002/10/EC,

Official Journal

L 46 of 16.02.2002; Council Directive 2003/96/

EC,

Official Journal

L 283 of

31.10.2003; Council Drective 2003/117/EC,

Official Journal

L 233

of 20.12.2003. - Strukturna Direktiva o nameni korišćenja naftnih derivata.

13.

Direktiva

Evropskog parlamenta i Saveta 1999/62/EZ od 17.6. 1999.

o naplati javnih dažbina

na teretna motorna vozila

koja koriste određenu putnu infrastrukturu.

14. Decision No 1692/96/EC of the European Parliament and of the Council of 23 July 1996 on

Community guidelines for the development of the trans-European transport network Official

Journal L 228,9.9.2003 -

Od 2012. godine Direktiva 2006/38/EZ će se primenjivati i na vozila

težine između 3,5 i 12 tona.

15.

Merger Direktive

broj 90/434/EEC) od 23. jula 1990.godine i Direktive 2005/19/EC od 4. marta

2005.godine - Direktiva o poreskom tretmanu statusnih promena kod kompanija.

16. Council Directive on a comon system of taxation applicable to interest and royality payments

made between associated companies of different Member States 2003/49/EC, od 3.6.2003. god,

i 2004/76/EC od 29.4.2004. -

Direktive o oporezivanju kamata i autorskih naknada

isplaćenih

u odnosima između povezanih kompanija koja se nalaze u različitim članicama regulisana je

posebnom Direktivom.

17. Direktivom 2008/7/EZ. kojom se reguliše

uvođenje indirektnog poreza na uvećanje kapitala

državama članicama, od 1. januara 2009. godine ukinuta je i zamenjena Direktiva 69/335/EEZ.

18. Council Directive on taxation of savings income in the form of interest payment 2003/48 EC),

od 3.6.2003.g.

Direktiva o oporezivanju prihoda od štednje u obliku kamate.

19. Parent Subsudiary Directive (90/435/EEC) i (2003/123/EC)

i Direktive 90/435EEC -

Direktiva

o poreskom tretmanu dividendi.

20.

Odluka o sopstvenim sredstvima

- 2007/436/EC, Euroatom, je usvojena 7. juna 2007. godine.

21. Odluka Saveta - 2010/196/EU, Euroatom, od 16.3.2010. za

pružanje finasijskih usluga

indirek-

tno preko mreže

za potrebe budžeta EU

i sopstvenih sredstava od 1.10.2010.

22. Commission Recommendation 94/79EC, od 21.decembra 1993.godine -

Preporuka o poreskom

tretmanu nerezidenata.

23. Commision Recommendation 94/390/EC, od 25. maja 1994. godine -

Preporeuka o poreskom

tretmanu malih i srednjih preduzeća.

24. “Finacial framevork 2007-2013”- preuzeto sa sajta EU, dana 5. maja 2012. godine

(Finansijski

okvir EU 2007-2013).

ZAKONSKA REGULATIVA SRBIJE

399

LITERATURA

1. Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije o ljudskim pravima, ratifikacija objavljena u “Sl. list

SCG”, br. 9/03, Međunarodni ugovori.

2. Zakon o potvrđivanju Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, objavljen je u “Sl. glasniku

RS”, Međunarodni ugovori”, br. 70/07.

3. Memorandum budžeta u ekonomskoj i finansijskoj politici za 2011. godinu sa projekcijom

za 2012. i 2013. godinu, objavljen na sajtu Ministarstva finansija.

4.  Zakon o budžetskom sistemu, ”Sl. glasnik RS”, br 54/2009.73/10, 101/10 i 101/11.
5.  Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, “Sl. glasnik RS”, br. 20/09... 91/10.
6.  Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, “Sl. glasnik RS”, br. 97/08.
7.  Krivični zakonik,”Sl. glasniku RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09.
8.  Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, “Sl. glasnik RS”, br. 97/08, 53/10 i 66/11.
9.  Zakon o porezima na imovinu: “Sl. glasnik RS”, br. 26/01 ...24/11, i 78/11.
10.  Zakon o planiranju i izgradnji, “Sl. glasnik RS”, br. 47/03, 34/06 i 39/09 - usagl.
11.  Zakon o porezu na dohodak građana, „Sl. glasnik RS”, br. 24/2001 ...i 7/2012 - usklađ. din.

izn.

12.  Zakon o porezu na dobit pravnih lica,”Sl. glasnik RS”, br. 25/01 ... 18/10 i 101/11
13.  Zakon o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, ”Sl. glasnik RS”, br. 26/01... 24/11.
14.  Zakonu o Carinskoj tarifi, Sl. glasnik RS, br. 62/05, 61/07 i 05/09.
15.  Carinski zakon, Sl. glasnik RS, br. 18/2010.
16.  Zakon o akcizama, „Sl. glasnik RS”, br. 22/01,73/01 ... 43/11, 101/11 i 6/12.
17.  Zakon o republičkim administrativnim taksama, “Sl. glasnik RS”, br. 43/03.... 50/11)
18.  Prečišćen tekst Tarife republičkih administrativnih taksi,”Sl. glasnik”, br. 5/09... 35/10 i 50/11.
19.  Zakon o finansiranju lokalne samouprave, Sl. glasnik RS, br. 62/06.
20.  Zakon o lokalnoj samoupravi, “Sl. glasnik RS”, br. 129/07.
21.  Zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, „Sl. glasnik RS”, br. 129/07.
22.  Zakon o glavnom gradu, „Sl. glasnik RS”, br. 129/07.
23.  Zakon o lokalnim izborima, „Sl. glasnik RS”, br. 129/07.
24.  Zakon o državnoj revizorskoj instituciji, “Sl. glasnik RS”, br. 101/05, 54/07 i 36/10.
25.  Zakon o budžetu Srbije za 2011. godinu, ”Sl. glasnik RS”, br. 101/10.
26.  Zakon o duvanu, „Sl. glasnik RS“, br. 101/05 i 90/07.
27.  Zakon o javnim nabavkama, ”Sl. glasnik RS”, br. 116/08.
28.  Zakon o javnom dugu, ”Sl. glasnik RS”, br. 62/05, 107/09 i 78/11.
29.  Zakon o porezu na dodatu vrednost, ”Sl. glasnik RS”, br.84/04, 86/04, ispr. 61/05 i 61/07.
30.  Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, “Sl. glasnik RS”, br.34/03, 64/04, 84/04, i 85/05.
31.  Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, “Sl. glasnik RS”, br. 80/02, 20/09.
32.  Zakon o radu, “Sl. glasnik RS”, br. 24/05, 61/05 i 54/09.
33.  Zakon o zapošljavanju i o osiguranju za slučaj nezaposlenosti, ”Sl. glasnik RS”, br.71/03.
34.  Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Sl. glasnik RS, br. 107/05...57/11.
35.  Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, ”Sl. glasnik RS”, br. 84/04, 61/05 i

62/06

401

O aUTORiMa

Dr Budimir Stakić je redovni profesor Univerziteta SINGIDUNUM

Bio je:

◆

Savetnik za devizni sistem u Narodnoj banci Srbije,

◆

Pomoćnik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom u
Vladi Srbije,

◆

Dekan Fakulteta spoljne trgovine u Bijeljini,

◆

Prodekan za nastavu Fakulteta za finansijski menadžment i
osiguranje u Beogradu.
* Vodio je pregovore sa stranim delegacijama u vezi stranih

ulaganja i koncesija i pisac teksta Zakona o koncesijama.

* Urednik je časopisa „Spoljnotrgovinski savetnik” koji izlazi

duže od 20 godina.

* Autor je više od 50 naslova knjiga iz oblasti deviznog i spolj-

notrgovinskog poslovanja, bankarstva, stranih ulaganja,
javnih finansija i drugih srodnih oblasti.

* Takođe je objavio više stotina članaka iz navedenih oblasti.
* Pedagoškim radom bavi se od 1989. godine.

Dr Milenka Jezdimirović je docent Univerziteta SINGIDUNUM

Bila je:

◆

Dugogodišnji stručni saradnik i pomoćnik ministra u Ministar-
stvu finansija Srbije na poslovima planiranja i izvršenja budže-
ta, finansijske i budžetske inspekcije,

◆

Višegodišnji specijalni savetnik predsednika Izvršnog odbora
Komercijalne banke a.d. Beograd za kontrolu usklađenosti
poslovanja (Compliance),

◆

predsednik Skupštine afilijacije Komercijalne banke a.d. Beo-
grad, u Crnoj Gori,

◆

konsultatnt Svetske banke, UNDP, MSP-Švajcarske organizacije
za podršku razvoju opština,

◆

Generalni direktor Kompanije „Dunav osiguranje a.d.o.” Beo-
grad.
* Ovlašćeni je sudski veštak za ekonomsko-finansijsku oblast:

javne finansije, porezi, budžeti, poslovi osiguranja, računo-
vodstva i revizije.

* Doktorsku tezu pod nazivom “Efikasnost budžetskog

sistema Srbije”, odbranila je na Univerzitetu Singidunum,
Beograd (mentor prof. dr Milovan Stanišić).

* Učestovala na većem broju međunarodnih seminara, sa