POJAM I SUŠTINA JAVNIH PRIHODA
Javni prihodi služe za finansiranje državne organizacije i njeno
funkcionisanje, što je uvek pa i danas zahtevalo velika sredstva koja se
ubiru kao državni prihodi a troše u vidu državnih rashoda.
Javni prihodi su imali i imaju različite izvore koji se razlikuju po obimu i strukturi.
Njihova visina i struktura zavise od niza faktora od kojih su najvažniji ekonomska
moć države, njene funkcije, kao i od ekonomskih odnosa koji vladaju u određenoj
zemlji.
Najčešće prihvaćena podela u finansijskoj teoriji javnih prihoda je sledeća:
redovni i vanredni,
javno – pravni i privatno-pravni,
originarni i derivativni,
prihodi od stanovništva i prihodi od pravnih lica,
povratni i nepovratni prihodi,
namenski i nenamenski prihodi.
Redovni i vanredni prihodi
Ova klasifikacija podrazumeva one javne prihode koji se ubiru kontinuirano,
svake godine i iz izvora koji se neprestano, redovno u ekonomskom smislu
obnavljaju.
Služe za podmirenje redovnih a ne vanrednih državnih rashoda.
Iz redovnih prihoda formiraju se i određeni rezervni fondovi iz kojih se često
podmiruju određene državne potrebe, i oni čine najveći deo državnih prihoda.
Pod vanrednim javnim prihodima podrazumevamo one koji se ne naplaćuju
redovno, već povremeno, koji se ne ponavljaju iz godine u godinu, i koji služe za
podmirivanje vanrednih državnih potreba.
To znači, da ako se pojedine javne potrebe javljaju s vremena na vreme i nije ih
moguće predvideti (elementarne nepogode, epidemije, rat),
Javnopravni i privatnopravni prihodi
Javnopravni prihodi su oni koje država naplaćuje na osnovu svog finansijskog
suvereniteta iz dohotka građana, a putem poreza i taksi.
Nasuprot ovim, privatnopravni prihodi koje država ostvaruje iz svojih preduzeća
ili iz svoje imovine.
Originarni i derivatini prihodi
Originarni ili izvorni prihodi države su oni koje država ostvaruje svojom
ekonomskom aktivnošću ili na osnovu prava vlasništva, odnosno, koji potiču od
državnih preduzeća i imanja.
Nasuprot gornjim prihodima imamo drivativne ili izvedene prihode države, koje
ona ostvaruje na osnovu svoje suverene vlasti, koristeći svoj fiskalni suverenitet
Prihodi od stanovništva i prihodi od pravnih lica
Prihodi od stanovništva su oni prihodi koje građani plaćaju iz svog dohotka ili iz
svoje imovine za podmirenje društvenih potreba
Prihodi od pravnih lica su oni koje država ubire od privrednih preduzeća,
finansijskih institucija, zadruga i drugih pravnih lica.
Povratni i nepovratni prihodi
Javni prihodi koje građani, preduzeća i druga pravna lica plaćaju državi po
pravilu se ne vraćaju, što znači imaju bezpovratni karakter
Postoje i prihodi koji imaju povratni karakter što se inače unapred mora naglasiti
Namenski i nenamenski prihodi
Namenski ili destinirani prihodi države su oni za koje je tačno unapred utvrđena
namena utrošaka sredstava. Tako se, na primer raspisuju javni zajmovi za
finansiranje izgradnje autoputeva, energetskih objekata, i drugih objekata
infrastrukture.
Nenamenski ili nedestinirani prihodi države su oni koji služe za podmirivanje svih
društvenih potreba, a njihova namena nije unapred utvrđena
PORESKI SISTEM
Pod pojmom poreskog sistema, podrazumeva se skup svih poreskih oblika
u jednoj zemlji, kao i skup pravnih normi kojima je regulisana poreska
materija.
Smatra se da poreski sistem predstavlja ukupnost poreskih oblika
povezanih u jednu neprotivrečnu celinu.
Na poreski sistem utiče istorijski razvoj, privredna struktura, veličina zemlje, broj
stanovnika, visina nacionalnog dohotka po glavi stanovnika, društveno-
ekonomski odnosi, pripadnost određenim integracionim zajednicama i sl.
Poreski sistem koji je sastavljen iz više poreskih oblika nazivamo
poreski
pluralizam.
Nasuprot poreskom pluralizmu treba istaći ideju o
poreskom
monizmu
, tj. takvom sistemu koji bi bio sastavljen od samo jednog poreskog
oblika.
POJAM I KARAKTERISTIKE POREZA
Porez je postojao još u staroj Grčkoj i Rimu, zatim u feudalizmu, ali se najviše
razvio u kapitalizmu
Porez je deo dohotka ili imovine, koje država na osnovu svog suvereniteta
oduzima od fizičkih ili pravnih lica za pokriće svojih rashoda, ne dajući im za to
neposrednu naknadu.
Porez je prinudno davanje za koje se ne obezbeđuje protivnaknada,
Porez deo dohotka i imovine, i služi za pokriće državnih rashoda i da predstavlja
najvažniji prihod države koji se ubire u novcu.
Karakteristike poreza
Prva
karakteristika poreza da predstavlja prinudno davanje, sastoji se u tome što
poreski obveznik, nema drugog izbora nego da plati određeni iznos u određenom
roku
Druga
karakteristika poreza je u tome što se njegovom obvezniku ne obezbeđuje
nikakva direktna protivnaknada i što mu se ne polaže račun o tome u koje će
svrhe biti utrošen.
Treća
karakteristika poreza je da davanje u ovom obliku potiče uglavnom iz
dohodka, odnosno iz viška rada, a može poticati i iz imovine, što je ređi slučaj.
Četvrta
osnovna karakteristika poreza je da služi za pokriće državnih rashoda i
ujedno govori o ciljevima ubiranja poreza. Uvodi se radi finansiranja opštih
potreba.
Najvažnija karakteristika poreza je u tome što po obimu predstavlja najznačajniji
prihod države i što se uvek izražava u novcu. Porez je po obimu toliko
dominantan da u formiranju ukupnih prihoda učestvuje od 70% do 80%, pa i više.
Po obimu, porezi obično predstavljaju 25 do 30% društvenog proizvoda države.
Princip ugodnosti
: «Svaki poreski obveznik treba da bude oporezovan na način
i u vreme koji će mu najbolje odgovarati».
Princip ekonomičnosti
naplate poreza: «Svaki porez treba da bude
organizovan na takav način da iz džepa naroda uzima što je moguće manje
iznad one sume koja je potrebna državnoj blagajni».
IZBEGAVANJE PLAĆANJA POREZA ILI PORESKA EVAZIJA
Zakonita fiskalna evazija
je takav oblik izbegavanja fiskalne obaveze kod koga
nije izvršena povreda pozitivnih (važećih) propisa. (korišćenje “rupa” u fiskalnim
propisima, promena mesta boravka, odnosno deltnosti itd).
Nezakonita fiskalna evazija
je takvo izbegavanje fiskalne obaveze kod koje
dolazi do povrede zakona odnosno propisa.
Postoje dva vida nezakonite fiskalne evazije:
Defraudacija,
Kontrabanda
(krijumčarenje, šverc)
Defraudacija
je izbegavanje fiskalne obaveze kod neposrednih fiskalnih
obaveza (porez na dohodak i sl.). Manifestuje se:
lažnim prikazivanjem knjigovodstvenih podataka,
obavljanje usluga bez izdavanja računa,
prikazivanje većih troškova od stvarnih,
davanje lažnih izjava i sl.
Kontrabanda
(krijumčarenje, šverc)
je vid fiskalne utaje kod posrednih fiskalnih
obaveza (porez na promet, carine, trošarine prodaja cigareta i alkoholnih pića
neposredno od proizvođača krajnjim potrošačima)
PREVALJIVANJE POREZA
U prevaljivanju fiskalne obaveze razlikuju se četiri faze:
perkusija,
reperkusija,
incidenca i
difuzija.
Perkusija
ili
impakt
je prva faza u prevaljivanju fiskalne obaveze. To je faza
nastanka fiskalne obaveze u kojoj se utvrđuje fiskalna obaveza i fiskalni
obveznik.
Reperkusija
je druga faza u kojoj poreski (fiskalni) obveznik, prihvata poreski
teret, i preuzima mere da ga se oslobodi, odnosno da ga prevali na drugo lice.
Uračunava ga u cenu svojih proizvoda i usluga i time poreski teret prevaljuje na
kupca, odnosno korisnika, (prevaljivanje unapred).
Incidenca
predstavlja treću fazu kod prevaljivanja poreza, u kojoj se ispoljavaju
efekti prevaljivanja, jer lice na koje je prevaljen porez nije u stanju da se na bilo
koji način oslobodi poreskog tereta, već ga stvarno snosi i time postaje konačni
platac ili destinater
Difuzija
je poslednja faza kod prevaljivanja poreza, u kojoj se ispoljavaju efekti
prethodne faze – incidence. Ona predstavlja efekte oporezivanja koji se
manifestuju u oscilacijama ponude i tražnje na planu celokupne nacionalne
privrede.
Transformacija poreza
Transformacija poreza se sastoji u tome što poreski obveznik, u nastojanju da
lakše podnese poreski teret, iznalazi mogućnosti da postigne veće efekte u
poslovanju.
Za razliku od metoda prevaljivanja poreza na drugo lice, poreski obveznik u
ovom slučaju prima poreski teret na sebe, ali istovremeno preduzima mere da
mu usled povećane obaveze prema državi ne budu smanjeni prihodi, odnosno
dohodak.
Poreski obveznik preduzima mere kao što su: poboljšanje organizacije
poslovanja, povećanje produktivnosti rada, ekonomičnosti i rentabilnosti
poslovanja,
Dejstva oporezivanja na preraspodelu ND
Primarna raspodela dohodka – mehanizam cena
Sekundarna raspodela – preraspodela dohodka sa velikim brojem različitih
subjekata
Ekonomsko dejstvo oporezivanja je zapaženo veoma rano – u teoriji
ekonomskog liberalizma (smatralo se da elemenat preraspodele dolazi u sukob
sa principom raspodele na slobodnom tržištu)
Oporezivanje predstavlja samo “nužno zlo” pa je predlog predstavnika ovog
pravca bio da se rešenje nađe u malom i proporcionalnom oporezivanju
Po njima “najbolji porez je onaj najmanji”
Druga globalna ocena ekonomskog dejstva oporezivanja je u savremenoj
finansijskoj teoriji i polazi od principa odgovornosti države u pogledu
ekonomskog, socijalnog, kulturnog, demografskog, obrazovnog i naučnog
razvoja.
Prema ovoj teoriji porezi i drugi fiskaliteti imaju značajno mesto u preraspodeli
akumulacije između oblasti i grana, regiona i sl.
To se postiže različitim poreskim tretmanom nekih grana (oslobađanja i olakšice)
nerazvijenih područja, regiona, a sa ciljem ravnomernijeg teritorijalnog
razmeštaja proizvodnih grana.
Takođe i investiciona ulaganja mogu imati povlašćen poreski tretman (naročito
strani ulagači)
Veoma su važni i socijalni motivi (korigovanje dohodaka između socijalno
različitih grupacija)
Progresivno oporezivanje je dobar način za nivelaciju bogatstva u društvu gde
postoje velike socijalne razlike.
Dejstvo oporezivanja na uslove privređivanja privrednih subjekata
Za razliku od liberalizma, savremena ekonomska nauka smatra da je državna
intervencija u odnosima prema privrednim subjektima nužna i korisna.
Delovanje države se može posmatrati sa dva aspekta:
Sa aspekta podsticaja bržeg privrednog razvoja
Sa aspekta društvene korekture
Sa prvog aspekta željeni efekti su da se oporezivanjem omogući brži privredni i
ekonomski.
Sa drugog aspekta efekti su da se progresivno oporezuje ekstra profit, zemljišna
renta, rudnička renta, tehnološka renta isl.
Ovo ima opravdanja ali je teško utvrditi koji deo profita predstavlja ekstra profit.
Fiscal leverage predstavlja neto efekat fiskalne politike na ND i finalnu tražnju u
pravcu sužavanja ili širenja.
Ovu formulu je u praksi teško primeniti jer se teško izračunava sklonost potrošnji
korisnika transfera i poreskih obveznika.
Zato se ona retko primenjuje i ustupa mesto procenama da li budžetska politika
deluje na redukciju fluktuacija agregatne tražnje (smanjenje ili povećanje
agregatne tražnje)
Neuspeh je prisutan tamo gde nije izvršena dobra koordinacija fiskalne i
monetarno-kreditne politike.
Dejstvo oporezivanja na privredni razvoj
Jedan od primera je da ubrzani otpisi osnovnih sredstava (metod ubrzane
amortizacije) omogućava preduzećima da prikazuju manju osnovicu za
oporezivanje dobiti.
Time se omogućava povećanje amortizacionih fondova i mogućnosti za nove
investicije i ulaganja.
Postoji opšti i selektivan pristup u dejstvu oporezivanja na privredni razvoj.
Opšti – odnosi se na sve nove investicije
Selektivan- samo na one nove investicije za koje je zainteresovana politika
privrednog razvoja
Ovako se u svaremenim državama podržava razvoj oblasti i grana koje su
označene kao prioritetne za ekonomski razvoj zemlje.
Takve poreske privilegije se u nekim zemljama daju za stimulisanje individualne
štednje, oslobađanje plaćanja poreza za određeni broj godina nekih investicionih
objekata koji su podignuti u nerazvijenim područjima.
KLASIFIKACIJA POREZA
Neposredni ili direktni i posredni ili indirektni porezi
neposredni porezi
su oni koje poreski obveznik plaća neposredno i nije u
stanju da ih prevali na neki drugi poreski objekat, dok su
posredni porezi
oni
koje je moguće prevaliti
Redovni i vanredni porezi
Ova podela, za kriterijum uzima vreme u kome je poreska obaveza na snazi
Redovni
porezi su oni koji se redovno naplaćuju iz godine u godinu, a sredstva
prikupljena njihovom naplatom služe za podmirenje redovnih javnih rashoda.
Najveći deo javnih prihoda čine redovni porezi u poreskim sistemima savremenih
država.
Vanredni
porezi su oni koji se uvode vanredno, i to kao rezultat vanrednih
okolnosti, i služe za finansiranje vanrednih rashoda, koji znači nemaju trajan
karakter (zemljotres, poplava, suša, požar).
Do uvođenja vanrednog poreza može doći i u slučajevima koji nisu uslovljeni
nekim vanrednim, nepredviđenim okolnostima.
Danas u praksi savremenih država retko dolazi do uvođenja vanrednih poreza,
jer se za pokriće vanrednih rashoda uglavnom koriste sredstva prikupljena
povećanjem poreskih stopa postojećih poreza.
Opšti i namenski porezi
Ova klasifikacija, poreze deli u dve grupe:
