1. УВОД

Јавне набавке (

en, public procurement

) представљају поступак у којем држава, као

наручилац, набавља добра и услуге од других субјеката на тржишту. У данашњем
времену, јавне набавке су попримиле велики значај на националном и међународном
нивоу.

Јавне набавке представљају једну систематизовану цијелину, односно скуп
правила, прописа и норматива по којима су државни органи, органи јединица локалних
самоуправа, јавне службе, привредна друштва и правна лица која врше послове од јавног
интереса (а који се финансирају са више од 50% из средстава буџета или у којима држава
посједује више од 50% акција) дужни поступати. Стога, можемо рећи да Јавне набавке све
више попримају облик посебне научне дисциплине која садржи како елементе
економских, тако правних и политичких наука.

Државе, као наручиоци, су веома пожељне за понуђаче, јер се њихова потражња за
добрима мјери у великим количинама, и поуздани су гаранти плаћања.

Стога се и поставља питање транспарентности јавних набавки, поступка у којем се
одвијају, и на који начин се може одржати конкуренција при конкурисању за тако
лукративне трансакције попут: набавке љекова, оружја, технолошких средстава, итд.
Такође, циљ јавних набавки је задовољење јавног интереса, што може бити некада
дискутабилно, и инструменти да се конзистентност у остваривању тог циља морају бити
веома развијени, да би се број потенцијалних неадекватних трансакција од стране државе
смањио на најмањи могући ниво.

Да би се поступак јавних набавки извршио што ефикасније, са минимумом
утрошених средстава, а да притом као правни посао не крши поменута начела, потребно је
имати организовану апаратуру и систем контроле који ће остварити ове критеријуме.

У БиХ, ова апаратура се састоји од Агенција за јавне набавке,

Уреда за разматрање

жалби,

Министарства финасија Републике Српске, Министарства финансија и трезора

БиХ и Федералног министарства финансија и у овом раду ће се

детаљно

анализирати

њихов рад, примјена Закона и других прописа који уређују ову материју.

Сагласно општим прописима о државној управи у Републици Српској и БиХ, за
креирање политике у области јавних набавки надлежна је Влада РС и БиХ.

Послове за Владу у овој области врше Министарство финансија и Агенција за јавне
набавке. Министарство финансија, као ресорно, у области јавних набавки у сарадњи са
Агенцијом за јавне набавке, врши послове државне управе који се односе на предлагање

Ajibola Asolo, A comparative examination of the principle of transparency as an objective

of public procurement regulation [ http://ssrn.com/abstract=1678805]

унутрашње и спољне политике, вођење развојне политике и нормативна дјелатност
(припрема закона и подзаконских аката).

Контрола поступака јавне набавке дата је у надлежност Комисији за контролу
поступака јавних набавки. Агенција за јавне набавке врши континуирани мониторинг
јавних набавки, превентивно инструктивних надзора и обезбјеђује услове за конкуретно и
транспарентно дјеловање свих учесника у процесима јавних набавки и ствара услове за
увођење елоктронског система јавних набавки.

Поред горе поменутих главних институција у систему јавних набавки треба
поменути и органе државне управе који су индиректно везани за област јавних набавки, и
то су: Уред за разматрање жалби (УРЖ) и Суда БиХ.

Јавне набавке у ЕУ представљају значајно тржиште. Према процјенама Европске
Комисије, укупна вриједност јавних набавки износи 16% бруто друштвеног производа
Уније.

Циљ Јавних набавки јесте да се омогући ефикасна јавна потрошња, односно да се
помогне јавним органима да набављају производе, услуге и радове бољег квалитета за
нижу цијену. Примјена адекватних поступака јавних набавки и велика конкуренција када
су у питању јавни уговори значајно умањује цијене. Резултат тога је да се новац пореских
обвезника ефикасније троши, побољшава се економски развој, стварају нови услови и
боља конкурентност.

Обзиром да се значајан обим јавне потрошње врши преко система јавних набавки,
само функционалан систем набавки осигурава ефикасно трошење новца пореских
обвезника. Најважнији, кључни принципи од којих зависи ефикасност јавних набавки су
економичност и ефикасност употребе јавних средстава, обезбјеђивање конкуренције,
транспаретност и равноправност (начела Закона о јавним набавкама).

Електронско средство је електронска опрема за обраду, укључујуци дигиталну
компресију, и чување података који се преносе, саопштавају и примају жицом, радиом,
оптичким или другим електромагнетским средствима.

Јавне набавке у Републици Српској и БиХ уређене су Законом о јавним набавкама
Босне и Херцеговине (ЗЈН БиХ) је 2004.

Сл. гл. бр.: 49/04, 19/05, 52/05, 8/06, 24/06,

70/06,12/09 и 60/10)

Наиме поступак који се спроводио до сада показао се неефикасним,

спорим, са

слабом заштитом права понуђача и јавног интереса и колицијом норми.

На основу члана IV. 4. а) Устава Босне и Херцеговине, Парламентарна скупштина Босне и

Херцеговине, на сједници Дома народа, одржаној 27. септембра 2004. године и на сједници
Представничког дома, одржаној 23. септембра 2004. године, усвојила је

3. ФУНКЦИЈА НАБАВКЕ ЈЕ ЗАНЕМАРЕНА

Није се сматрало да је то једна од кључних функција која би захтјевала да јој се
посвети специјализовано особље и одговарајуће организационе јединице усмјерене на
јавне набавке.
Колико је набавка у БиХ ипак битна, у Извјештају (Анализа стања у области
јавних набавки у Босни и Херцеговини с препорукама за даље акције), се истиче да се на
свим нивоима у БиХ троши око 670 милиона КМ за набавке робе, услуга и капиталних
инвестиција, што је око 15% од укупне буџетске потрошње и нешто више од 7% од ГДП у
БиХ. Искуства других земаља које су унаприједиле област јавних набавки показују да се
на тај начин могу остварити уштеде и до 20% (130 милиона КМ).

  Непостојање закона на државном нивоу и неквалитетна постојећа правна
Регулатива Административна подјела БиХ на два ентитета (РС и Федерација БиХ) и један
дистрикт (Брчко) условила је да су у то вријеме у области јавних набавки била на снази
два прописа:
  Закон о поступку набавке робе, услуга и уступању радова (“Службени гласник РС”
број 20 од 18.05.2001.) у Републици Српској и Уредба о поступку набавке робе, вршењу
услуга и уступању радова у Федрацији БиХ, која је први пут донесена 1998.г.
У току 2002. године донесен је Правилник о поступку набавке робе, обављања услуга и
уступању радова у Брцко Дистрикту (“Службени гласник Брчко Дистрикта” број 14/02), а
у току 2003. и Одлука о поступку набавке роба, услуга и уступању радова за потребе
институција БиХ (“Службени гласник БиХ” број 13/03 и 7/04).
  Постојећи прописи оцијењени су као неквалитетни, с обзиром да Закон у РС

„обезбје

ује оквир за спровођење јавних набавки који није свеобухватан, пошто не

обезбјеђује јасан скуп правила за спровођење јавних тендера, а јавним службеницима даје
превисок степен слободе при одлу

ивању о додјели владиних уговора”

Правни акт у Федерацији чак није ни

имао статус Закона, него одлуке.

Оба прописа су материју јавних набавки регулисала на

идентичан нацин, што и није

необично, кад се зна да је Закон рађен по узору на Уредбу,

али је био неспоран низак

квалитет обе легислативе.

Неквалитетна регулатива допринијела је негативној пракси јавних набавки,
манипулацијама