VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I
PREDUZETNIŠTVO
SEMINARSKI RAD
Predmet: FISKALNA EKONOMIJA
JAVNI DUG
Mentor: Student:
Prof. Vladimir Ristanović Branislav Kazimir
Br. indexa:
308-029/17
Novi Sad, 2018.
2
SADRŽAJ
1. Uvod .................................................................................................................... 3
2. Javni dug ........................................................................................................... 4
2.1. Pojam i značaj javnog duga ................................................................................................4
2.2. Zašto se javlja javni dug ......................................................................................................5
2.3. Sistem i emisije javnog duga .............................................................................................7
2.4. Javni dug savremenih država ...........................................................................................8
3. Javni dug Republike Srbije.......................................................................... 9
3.1. Struktura javnog duga Republike Srbije ....................................................................11
4. Servisiranje javnog duga ........................................................................... 11
4.1. Politika servisiranja javnog duga ..................................................................................12
4.2. Problemi agencija ................................................................................................................13
4.3. Predlozi fiskalnog saveta ..................................................................................................14
Zaključak ............................................................................................................16
Literatura ............................................................................................................17
4
2. JAVNI DUG
2.1. Pojam i značaj javnog duga
Javni dug predstavlja sveukupne državne obaveze prema njenim poveriocima
koja se temelje na potpisanim ugovorima. Javni dug se može definisati kao
skup različitih oblika zajmova prema različitim poveriocima kojima je dužnik
država, koja se zadužuje radi ostvarivanja određenih budžetskih i ekonomskih
ciljeva.
1
Javni dug nastaje kada javni prihodi ne mogu da pokriju sve planirane javne
rashode ili kada nije usklađena dinamika prikupljanja javnih prihoda sa
dinamikom realizacije javnih rashoda.
Kada ne postoji navedeni sklad, država ima nekoliko mogućnosti:
1. Da poveća fiskalno opterećenje
2. Da poveća stepen naplate javnih prihoda
3. Da smanji rashode do nivoa prihoda
4. Da obezbedi sredstva iz drugih izvora
Povećanje fiskalnog opterećenja
, po bilo kojoj od navedenih formi je uvek
neprijatno za vlade, jer se izbori najčešće dobijaju na temelju obećanja da će
se smanjiti fiskalna davanja.Zbog toga vlade pribegavaju oprobanom triku,
tako da pod formom fiskalne reforme povećavaju fiskalnon opterećenje.
Povećanje stepena naplate javnih prihoda
, vladama uvek ostaju
mogućnosti da preduzimaju mere u cilju povećanja stepena naplate javnih
prihoda. Poznato je da 100% naplata javnih prihoda gotovo nikada nije
moguće.
Smanjenje rashoda do nivo prihoda
, u toku budžetske godine je moguće,
ali ova mera predstavlja složen proces, budući da se rebalans budžeta donosi u
istoj proceduri kao i sam budžet.
Obezbeđivanje sredstava iz drugih izvora
. Dakle finansiranje javne
potrošnje na bilo kojem nivou javne vlasti putem zaduživanja predstavlja
deficitarno finansiranje.
1
Milan Beslać, “Fiskalna Ekonomija”, (2013), PEP, Beograd, str. 153
5
2.2. Zašto se javlja javni dug
Finansijska teorija izdvaja nekoliko osnovnih razloga za stvaranje javnog
duga koji se ogledaju u sledećem:
1. Vanredni, uglavnom veliki javni rashodi;
2. Vremensko nepoklapanje između priliva javnih prihoda i odliva javnih
rashoda;
3. Povećanje državnog intervencionizma;
4. Stalni budžetski deficit koji se ne može pokriti redovnim javnim
prihodima.
Vanredni javni rashodi su osnovni razlog formiranja javnog duga. Obzirom
da u savremenoj državi sve veće javne rashode nije moguće pokriti samo
porezima, njoj su potrebna vanredna sredstva koja mogu biti ili vanredni
porezi ili javni dugovi. Vanredne poreze je teže uvesti, pa se s toga, javnom
dugu (zajmu) lakše pristupa.
U pogledu uzroka nastanka i uloge javnog zajma u privredi, mogu se
razlikovati tri osnovna teorijska pravca:
a) Klasična teorija javnog duga,
b) Savremena teorija javnog duga i
c) Socijalistička (državno – pravna) teorija
a)
Klasična teorija javnog duga
– u potpunosti odbacuje javni dug. "Ova
teorija polazi od stava da javni dug odvlači u državnu blagajnu kapital, koji bi
u privatnom sektoru bio najracionalnije upotrebljen. Po klasičnoj teoriji, javni
dug dovodi do stagnacije u privredi, jer se pozajmljena sredstva iz dohotka
neproizvodno troše." "Protagonisti klasične teorije osporavaju javni dug
sledećim argumentima:
1) Odsustvo racionalnog gazdovanja državnom imovinom;
2) Rasipništvo u upotrebi tako prikupljenih sredstava;
3) Ograničavanje ili sprečavanje slobodnog privrednog razvoja;
4) Lako zaduživanje sa mogućnošću bankrotstva državne blagajne."
b)
Savremena teorija javnog duga
– realnije gleda na javni dug, u odnosu
na klasičnu teoriju, jer ga posmatra u njegovoj kompleksnosti. Uloga javnog
duga u modernoj privredi posmatra se kao instrument finansijske i razvojne
politike.
Razlozi za formiranje javnog duga su :
