УНИВЕРЗИТЕТ ЏОН НЕЗБИТ БЕОГРАД
Основне академске студије
ЈАВНИ ДУГ И ПРИВРЕДНИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ
Д И П Л О М С К И Р А Д
Студент:
Зајечар, 2017.
2
УНИВЕРЗИТЕТ ЏОН НЕЗБИТ БЕОГРАД
Основне академске студије
ЈАВНИ ДУГ И ПРИВРЕДНИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ
Д И П Л О М С К И Р А Д
Ментор
Студент
Проф. доц. Далибор Милетић
Зајечар, 2017.
5
УВОД
Глобална финансијска криза узрокује озбиљне дестабилизације јавних
финансија. Познато је да се у кризним временима приходи државе смањују, а
издаци из државне благајне и даље се повећавају. До тога долази због неколико
разлога: раста незапослености, све већих захтева за фискалним подстицајима,
раста каматних стопа итд. Све то води порасту дефицита.
Кад држава не може порастом фискалитета наметнути новце за
финансирање јавних издатака, онда се најчешће одлучује задужити, те онда
говоримо о јавном дугу.
Пракса је показала да јавни дуг може позитивно деловати на привреду,
може бити важан ослонац у економском расту и развоју неке земље под условом
да се тај дуг користи за профитабилне циљеве као што су извозно оријентисане
или остале производне делатности. Али и да велики јавни дуг може бити кочница
привредном расту те да може водити у супротном смеру господарство ако се то
задуживање користи у потрошачке активности, или још горе, у сврху сервисирања
претходног задуживања што представља озбиљну опасност за сваку земљу.
Јавни дуг је, најкраће речено, облик јавних прихода које остварује држава
ради покрића јавних расхода. Јавни или државни дуг чине износи које је држава
позајмила како би финансирала прошле дефиците. Често се употребљава реч
„дуг“ а при томе се мисли на дефицит.
Разлика између ова два појма може се једноставно објаснити: ако су
државни расходи већи од државних прихода, прорачун исказује дефицит који се
мора финансирати позајмљивањем. Износ дефицита повећава дуг и само га
суфицит може смањити. Савремене јавне финансије се не могу замислити без
буџетског дефицита који се покрива задуживањем у земљи и/или иностранству.
То се, међутим, догађа вековима.
Економске последице јавног дуга су велике. Велики јавни дуг
дестабилизује домаћу привреду могућим повећањем инфлације, повећањем
каматних стопа на кредите становништву и предузећима. Такође, велики јавни дуг
смањује привредни раст, додатно отежава што је веома тешко утврдити границу
задужености државе и то је ствар конвенција, односно схватања. Висина
задуживања може бити опредељена економским, правним, политичким и
психолошким разлозима и зависи од многих унутрашњих и спољних фактора.
7
ширењем економских функција државе. Основна карактеристика савремених
привреда могла би се изразити као стални раст дефицита буџета и раст јавног
дуга. Све развијенији државни интервенционизам у капиталистичким привредама
и преузимања од стране државе деловања на основне макроагрегате, све већи
расходи за војне потребе, истраживања и развој, интервенције у пољопривредној
производњи, помоћ за незапосленост, регионални размештај радне снаге и
капацитета, камата на јавни дуг и слично доводе до ширења јавних расхода и све
већих потреба у формирању јавних прихода. Јавни дуг постаје у савременим
финансијама стални и широк коришћени инструмент државне економске
интервенције (политике).
2
У почетку јавни кредит се у потпуности везује за висину штедње, односно
неутрошеног дохотка, касније се одваја од ње, посебно када се прибегло чистом
креирању новца у облику јавног дуга државе код централне банке ради осигурања
потребних финансијских средстава за одређене захвате у привреди, односно
државне расходе. Створена је нова филозофија јавног дуга, везана за стално и
систематско дефицитно финансирање које треба да допуњава понуду капитала и
укупне тражње (за разлику од до тада присутног, али супротног става). Ради се
очито о све бржем расту јавног дуга и апсолутно и релативно у дугорочном
временском периоду. И раније истакнутог сталног апсолутног и релативног раста
јавног дуга, јасно се може видети да су могућности вођења одређене политике
регулисања економике, преко глобалних деловања дуга врло значајне.
1.1. Врсте и класификације јавних дугова
Јавни дугови су врло нехомогени, с обзиром да се ради о различитим
врстама, различитим специфичним својствима, по чему се, коначно, разликује од
неких других облика. Постоје бројни покушаји класификације дугова, али је
најчешћа подјела на следеће групе:
3
1. Према територијалном принципу – унутрашњи и спољни.
2. Према методама којим се држава служи да би дошла до средстава -
добровољни и принудни.
2
Ђуровић-Тодоровић, Ј., Ђорђевић, М. (2010),
Јавне финансије
, Економски факултет Ниш, стр. 88.
3
Ђорђевић, М. (2015),
Привредни развој
, Економски факултет, Крагујевац, стр. 146.
