recesija koja je zahvatila mnoge zemlje. Zbog samog porekla krize najviše je pogođen finansijski
sector u kojem su banke i investicione kompanije bile pod velikim pritiskom, pa su mnoge
zatražile pomoć od države. Na državnom nivou svedoci smo dramatičnog porasta rashoda na ime
spašavanja banaka i drugih finansijskih institucija, kao i garancija deponenata i drugih grupa
potrošača. Vlade imaju različite stavove u pogledu odgovarajućeg odgovora na recesiju i načina
ponovnog   pokretanja   privrede.   Pojedine   vlade   su   najavile   povećanje   javnih   rashoda   na
infrastrukturne projekte. Troškovi socijalnog osiguranja će se povećati kako sve veći broj ljudi
bude ostajao bez posla i primao pomoć za nezaposlene. Moguće je da će doći i do porasta
izdataka za naknade za invalidnine ili nesposobnost za rad jer je broj novih zahteva za primanje
takve pomoći, u principu povećava u vreme otpuštanja radnika i nezaposlenosti. Moguće je da će
doći i do porasta troškova zdravstvenog osiguranja jer je sve češća pojava stresom izazvanih
bolesti.
            Krizu koja je pogodila bankarski sektor vlade su smatrane izuzetno ozbiljnom i politički
rizičnom čak dotle da su mnoge preduzele mere za spašavanje banaka koje su zapale u teškoće,
čak   i   preventivne   mere   za   zaštitu   depozita   ili   delimičnu/potpunu   nacionalizaciju   velikih
bankarskih   institucija   iz   privatnog   sektora.   Vladala   je   zabrinutost   da   bi   neblagovremeno
preduzimanje   odgovarajućih   mera   za   spašavanje   banaka   moglo   izazvati   socijalne   i   poltičke
nemire.