Visoka poslovna škola strukovnih studija
u Leskovcu
SEMINARSKI RAD
Temа:
Javni prihodi
Prednet: Finansijsko i devizno poslovanje
Mentro:
Studenti:
Leskovac, 2013 god.
SADRŽAJ
str.
UVOD..............................................................................................................................................3
1. PRIRODA I SUŠTINA JAVNIH PRIHODA.......................................................................4
2. KLASIFIKACIJA JAVNIH PRIHODA................................................................................5
2.1. Fiskalni i nefiskalni javni prihodi.................................................................................5
2.2. Originarni i derivatni (izvedeni) prihodi.......................................................................5
2.3. Javno-pravni i privatno-pravni prihodi.........................................................................5
2.4. Redovni i vanredni prihodi...........................................................................................6
2.5. Povratni i nepovratni javni prihodi...............................................................................6
2.6. Prihodi širih i užih teritorijalnih jedinica......................................................................6
2.7. Namenski i nenamenski javni prihodi..........................................................................7
2.8. Prihodi od privrede i prihodi od stanovništva...............................................................7
2.9. Prihodi u novcu i prihodi u naturi.................................................................................7
3. NEFISKALNI (PRIVREDNI) JAVNI PRIHODI.................................................................8
3.1. Domenski prihodi......................................................................................................... 8
3.2. Prihodi državnih privrednih preduzeća.........................................................................8
3.3. Prihodi od delatnosti državnih ustanova i organa.........................................................9
4. OSTALI JAVNI PRIHODI................................................................................................... 9
4.1. Parafiskalni javni prihodi............................................................................................10
4.2. Prihodi od poklona, legata i napuštene imovine.........................................................10
4.3. Prihodi po osnovu koncesionih naknada....................................................................11
4.4. Prihodi ostvareni u procesu svojinske transformacije................................................11
4.5. Prihodi od kamata na plasmane novčanih i deponovanih sredstava ..........................11
4.6. Višak prihoda ostvaren po završnom računu Narodne banke.....................................12
4.7. Novčane kazne............................................................................................................12
4.8. Oduzeta imovinska korist........................................................................................... 12
4.9. Primarna emisija kao instrument finansiranja države i dejstvo
inflacije na javni sektor...............................................................................................12
ZAKLJUČAK................................................................................................................................13
LITERATURA..............................................................................................................................14
2
1. PRIRODA I SUŠTINA JAVNIH PRIHODA
Da bi moglo prići izvršavanju brojnih zadataka koji dolaze u njen domen, država treba da
ima odgovarajuće prihode. Finansiranje države pri izvršavanju datih zadataka, uvek je zahtevalo
a i danas zahteva velika sredstva koja se ubrajaju kao državni prihodi. Ovi prihodi imaju
nekoliko karakteristika od kojih, kao posebno značajne, navodim sledeće: (1) da su izraženi u
novcu, (2) jednogodišnjost prihoda, (3) da trošenje prihoda ne dovodi u pitanje postojeću
imovinu, i (4) da služe za podmirenje troškova koji imaju opšti karakter.
Prvi oblici državnih prihoda su bili pokloni i prihodi od državnih domena kao i prihodi o
pljački i ratnih prihoda. Kroz ceo Stari i Srednji vek državni domeni bili su glavni izvor državnih
prihoda. To je bilo u direktnoj vezi sa pravnim shvatanjem svojine nad zemljištem. U
robovlasničkim državama, državni domeni sastojali su se iz poljoprivrednih imanja i rudnika. U
feudalnim državama proširuje se krug objekata koji mogu postati državni domeni: eksploatacija
suma i reka. Osim toga, država se javlja i kao vlasnik izvesnih zanatskih (industrijskih) i
trgovačkih preduzeća, koja istovremeno služe kao pogodni osnov za ustanovljavanje obaveznih
davanja (dažbina fiskaliteta). Osnovne karakteristike ovih srednjevokovnih dažbina su: (1) pre
svega one nisu bile glavni prihod države, već samo dopunski izvor koji je rastao uporedo s
razvojem države i njenih funkcija, (2) sve dažbine srednjeg veka nose isključivo fiskalni
karakter, (3) nisu imale obeležje opšte obaveze, već su uglavnom opterećivale zavisno seljaštvo,
i (4) obaveza plaćanja dažbina izvršena je u naturi, a tek kasnije, razvojem robnonovčanih
odnosa, i u novcu.
U razvojnim državama tržišne privrede državi je isključivo poverena tada fiskalna
funkcija. Država gotovo jedino podmiruje potrebe društva i za takvo poverenje pribavlja sredstva
iz svojih tj. državnih prihoda. Takvi prihodi u ovim državama, pored naziva “državni” dobijaju
sve češći naziv “javni prihodi”. Taj naziv je u skladu i sa potrebama koje se podmiruju
prihodima koja su i sama “javne potrebe”. To znači da su prihodi namenjeni “javnom” sektoru i
njihovim potrebama, pa i to utiče na određivanje njihovih naziva. Sada u ovom vremenu državni
prihodi potiču od poreza, od prihoda javnih (državnih i drugih tzv. domena), i od prihoda javnih
službi, od taksa i carina, od parafiskalnih prihoda, od zajmova, od sredstva državnog trezora
(glavne državne blagajne) i od monetarnih (novčanih) operacija države. Državne prihode treba,
pre svega, preciznije odvojiti od privatnih prihoda. Ti privatni prihodi su prihodi fizičkih lica,
koje ova lica ostvaruju svojim radom u radnom odnosu ili radom van radnog odnosa, vršeći
tekovinsko ili drugo zanimanje (prihodi stanovništva), i prihodi pravnih lica. Prihodi pravnih lica
(akcionarskih i drugih preduzeća sa svojstvom pravnog lica) potiču iz vršenja privredne ili druge
aktivnosti, a služi za finansiranje zadataka i ciljeva radi kojih su osnovana. Među prihode ovih
pravnih lica dolaze i takvi prihodi kojima se podmiruju određene potrebe šire grupe ljudi, ali
takve potrebe čije podmirenje ne organizuje država, već te grupe ljudi, tj. njihova udruženja.
Pošto država ne organizuje i ne finansira te potrebe, prihodi koji se ostvare, nisu državni prihodi
mada su namenjeni i zajedničkim potrebama (parafiskaliteti).
4
