Sadržaj
Uvod...........................................................................................................................................1
JAVNI PRIHODI
Pojam i oblik javnih prihoda......................................................................................................2
Karakteristike i vrste javnih prihoda..........................................................................................2
JAVNI RASHODI
Pojam i karakteristike javnih rashoda........................................................................................4
Vrste i klasifikacija javnih rashoda............................................................................................5
Načela javnih rashoda................................................................................................................8
Veličina-obim javnih rashoda..................................................................................................10
Faktori porasta javnih rashoda.................................................................................................12
Struktura javnih rashoda...........................................................................................................14
Efekti javnih rashoda................................................................................................................16
Pokriće javnih rashoda.............................................................................................................17
BUDŽET
Pojam budžeta..........................................................................................................................18
Finansijska i ekonomska obeležja budžeta..............................................................................19
Budžetski principi (Načela)......................................................................................................19
Formalno-statički budžetski principi........................................................................................20
Princip budžetskog jedinstva....................................................................................................20
Princip budžetske potpunosti...................................................................................................21
Princip budžetske preglednosti.................................................................................................21
Dinamičko-materijalni budžetski principi................................................................................21
Princip budžetske realnosti (tačnosti).......................................................................................22
Princip budžetske ravnoteže.....................................................................................................22
Princip budžetske javnosti........................................................................................................23
Princip prethodnog odobrenja budžeta.....................................................................................24
Princip periodičnosti budžeta...................................................................................................24
Vrste budžeta............................................................................................................................25
Budžetsko jedinstvo.................................................................................................................26
Budžetska potpunost................................................................................................................27
Donošenje i izvršenje budžeta metodologija izrade i donošenje budžeta ...............................28
Izvršavanje i izvršioci budžeta.................................................................................................29
Virmanisanje i rebalans budžeta...............................................................................................30
Kontrola izvršavanja budžeta značaj i vrste budžetske kontrole..............................................30
Administrativna kontrola budžeta............................................................................................31
Redovna i posebna budžetska kontrola....................................................................................32
Posebna budžetska kontrola kao oblik povremene kontrole....................................................32
ZAKLJUČAK..........................................................................................................................33
LITERATURA.........................................................................................................................34
Uvod
Uvodna razmatranja pojma javnih rashoda ne mogu da se razmatraju van okvira
pojma budžet. Definicija budžeta kaže da je to spisak planiranih prihoda i rashoda
pojedinaca, firme, organizacije, lokalne zajednice ili države za određeni period, najčešće za
jednu godinu.
Kada se govori o državnom budžetu onda se misli na jednogodišnji dokument, koji
priprema ministarstvo finansija, u saradnji sa drugim ministarstvima, dok ga usvaja narodna
skupština u obliku odnosno formi zakona. Budžet ima karakter finansijkog plana države za
jednu godinu i predstavlja jednu prognozu finansija. Pored ovoga, državni budžet je
obavezujući za državne organe, na rashodnoj strani, jer se predviđeni izdaci ne mogu i ne
smeju prekoračiti bez rebalansa budžeta odnosno bez izmene budžeta po istoj proceduri po
kojoj je donet.
Sadržaj državnog budžeta čini razvijeni spisak javnih prihoda i rashoda, zajedno sa
njihovim planiranim iznosima za sledeću godinu, kao i pratećim procesnim i sličnim
odredbama. Na prihodnoj strani navode se svi zakonom propisani državni prihodi – kao što
su svi pojedini porezi, naknade, takse, kazne, prihodi od kamata i prodaje državne imovine i
slično. Na rashodnoj strani, koje takođe proizilazi iz materijalnih zakona, koriste se dve
podele. Prva je administrativna, odnosno po državnim institucijama kao nosiocima rashoda
(narodna skupština, vlada, ministarstva, agencije, sudovi,zdravstvo, prosveta, itd.), a druga po
ekonomskim funkcijama (plate i socijalna davanja za zaposlene, materijani troškovi,
investicije, otplata dugova, subvencije, budžetska rezerva, itd.). Najčešće se ove dve podele
kombinuju i dobija se složena klasifikacija javnih rashoda. U novije vreme, pokušava se
pipremanjem budžeta povezati sa opštom ekonomskom politikom, planiranom za duži
vremenski rok (par ili nekoliko godina), kako bi se stvorila koherentna osnova i za budžetsko
planiranje i ekonomsku politiku i strategiju države.
Države imaju nekoliko nivoa državne organizacije. Minimum su dva (državni i
opštinski), a često postoji i treći, srednji (federalna jedinica, pokrajna, region, srež, itd.). Iz
ovoga proizilazi da svaka od tih jedinica ima svoj budžet. Sadržaj ovih budžeta određen je
raspodelom nadležnosti između njih, a koja proističe iz ustava i zakona. Budžet donosi
ekonomske efekte na više načina. To su: - svojim postojanjem, jer ubiranje budžetskih
prihoda smanjuje privatne investicije i uopšte ekonomsku aktivnost, dok rashodi pozitivno
utiču na ekonomiju, kako kroz potrošnju države, tako i kroz usluge koje ona pruža (pravni
sistem, lična sigurnost, novac, itd.).
Poštovanje načela urednosti podrazumeva:
1) Da se iz sprovedenih knjiženja u svako vreme može utvrditi iznos utvrđenih
zaduženja, izvršenih uplata, raspoređenih i preknjiženih javnih prihoda, obračunate kamate,
troškova prinudne naplate, povraćaja, storniranja, pojedinačni i zbirni promet i salda računa
javnih prihoda
2) Da su u svim nastalim promenama u javnim prihodima knjiženja sprovedena
hronološkim redom
3) Da se ne vrši ispravljanje, brisanje ili radiranje i da se neispravno ili netačno
knjiženje ispravlja unapred odeređenim postupcima tako da se sasvim jasno može videti i
prvobitni tekst i brojevi
4) Da se knjiženja zasnivaju na urednim, potpunim i zakonitim knjigovodstvenim
ispravama.
Poštovanje načela ažurnosti podrazumeva:
Da se sve nastale promene proknjiže blagovremeno, na taj način što se dokumenta i
knjigovodstvene isprave sastavljaju pravovremeno i prosleđuju knjigovodstvu na knjiženje.
Javni rashodi
Pojam i karakteristike javnih rashoda
U savremenoj finanijskoj literaturi mogu se sresti brojne definicije koje pokušavaju na
različite načine da definišu i objasne pojam i suštinu javnih rashoda. Međutim, sve su one
uglavnom slične, s obzirom da govore o novčano pribavljenim javnim potrebama. Otuda, ne
ulazeci u razlike i nijanse koje se mogu uočiti u definisanju pojma javnih rashoda, treba
posebno naglasiti da javni rashodi po pravilu predstavljaju zadovoljenje javnih potreba
pomoću novca, odnosno javni rashodi su oni izdatci koje država čini u javnom interesu
zadovoljenja javnoh potreba. U skladu sa navedenim, treba imati u vidu činjenicu da je za
većinu definicija javnih rashoda karakteristično da polaze od dve osnovne teze: prvo, javni
rashodi služe za podmirenje javnih potreba, i drugo, u savremenim uslovima, javni rashodi su
po pravilu izražei u novcu. Ove navedene teze ujedno predstavljaju dve osnovne
karakteristike javnih rashoda.
Prva bitna karakteristika javnih rashoda jeste da oni imaju za osnovni cilj
zadovoljenje javnih potreba, što je ujedno i osnovni momenat na osnovu kojeg se može prići
razgraničenju javnih rashoda od rashoda privatnih lica. Dok se rashodi privatnih lica vrše u
cilju zadovoljenja ličnih potreba, odnosno potreba pojedinaca, javni rashodi predstavljaju
trošenje radi zadovoljavanja opštih (javnih) potreba.
Druga bitna karakteristika javnih rashoda jeste činjenica da su u savremenim
uslovima javni rashodi izraženi u novcu. Ovo predstavlja opštu karakteristiku javnih rashoda
i u praksi je najčešći slučaj, što nikako ne znači da se u modernoj tržišno orijentisanoj
privredi ne mogu naći i slučajevi da se podmirivanje javnih rashoda može vršiti i na različite
druge načine (naturalno, činjenem, u obliku počasti i slično). Međutim, postoji opšte
prihvaćen negativan stav o nenovčanim načinima realizovanja javnih rashoda. Naime, pored
toga što predstavljaju potencijalnu opasnost od mogućnosti korupcije i privilegovanja
nosilaca javnih funkcija, nenovčani načini podmirivanja javnih rashoda nose sa sobom i
veliku mogućnost evazije (izbegavanja) javnih prihoda.
Savremena finansijska teorija finansijsku aktivnost i novu ulogu države
upoređuje sa svojevrsnim filterom kroz koji prolazi značajan deo nacionalnog dohodka, ne da
bi bio uništen, već da bi kroz transfer i usmeravanje u određenim pravcima shodno
ekonomskoj politici zemlje, dao optimalne ekonomske i socijalno-političke efekte. Pri tome,
najčešće su prisutni brojni i različiti efekti multiplikujućeg karaktera, sa nizom propratnih tj.
sporednih delovanja u privredi. Analogno navedenom, javni rashodi se u savremenoj
finansijskoj teoriji posmatraju u sklopu celokkupnog finansijskog mehanizma privrede i
izučavaju se u funkcionalnoj vezi sa kretanjem osnovnih makro ekonomskih kategorija. Ti
međusobni odnosi javnih rashoda i osnovnih makro ekonomskih kategorija mogu se prikazati
pomoću sledeće formule:
Y = C + I + G
gde upotrebljeni simboli imaju sledeće značenje:
3. Podela javnih rashoda na proizvodne i transferne spada u klasifikacije novijeg
datuma, a vezana je za jačanje državnog intervencionizma, odnosno za jačanje
ekonomskih i socijalnih funkcija savremene države. U prvu grupu javnih rashoda tj.
proizvodne javne rashode treba uvrstiti dve osnovne grupe: (a) realni javni rashodi i
(b) investicioni i kapitalni javni rashodi. Realni javni rashodi predstavljaju rashode
kojima država pribavlja produktivne usluge i dobra, plaća službenike i radnike i
kupuje materijalna dobra. U ovu grupu javnih rashoda spadaju tradicionalni
administrativni rashodi države, kao što su vojska, administracija i sl. Međutim,
investicioni ili kapitalni javni rashodi predstavljaju rashode kojima odgovara
protivvrednost dobijena u ekonomskim dobrima koja će kasnije donositi prihode.
Drugim rečima, investicioni rashodi dovode do direktnog ili indirektnog povećanja
društvenog proizvoda (izgradnja privrednih objekata, komunalnih objekata itd).
U drugu grupu javnih rashoda spadaju transferni javni rashodi koji se karakterišu time
što se njima ne stvaraju nova ekonomska dobra, niti se njima uvećava društveni
proizvod.
4. Podela javnih rashoda na novčane i nenovčane jedna je od najstarijih podela javnih
rashoda, koji danas gubi na značaju jer se javni rashodi iskazuju i izvršavaju u novcu.
Na primjer, nenovčani oblik rashoda ima dodela uniformi, organizovanje besplatnog
prevoza dolaska i odlaska sa posla, besplatna izgradnja objekata od zajedničkog
interesa u obliku dobrovoljnog rada građana i sl.
5. Podela javnih rashoda na produktivne (rentabilne) i neproduktivne (nerentabilne)
novijeg je datuma i vezana je za prodiranje aktivnosti države u domen privrednih
aktivnosti, odnosno osnivanje državnih privrednih preduzeća. Po ovoj klasifikaciji
produktivni javni rashodi su oni koji dovode do stvaranja prihoda tj. gde su prihodi
veći od rashoda. Oni mogu biti direktno i indirektno produktivni. Javni rashodi su
direktno produktivni ako neposredno dovode do povećanja privrednih kapaciteta,
odnosno porasta prihoda. Javni rashodi su indirektno produktivni ako na posredan
način utiču na povećanje privrednih kapaciteta, odnosno porasta prihoda.
Nasuprot prethodno definisanim produktivnim javnim rashodima stoje neproduktivni
javni rashodi. Ovi rashodi državi ne donose nikakve prihode. Klasičan primer koji
ilustruje takve javne rashode jesu rashodi za vojsku i administraciju.
6. Podela javnih rashoda na odgodive i neodgodive vrši se sa aspekta vremena kada je
njihovo izvršenje planirano, odnosno predviđeno. Analogno tome, neodgodivi su oni
javni rashodi koje država mora izvršiti upravo u onom času kada je njihovo izvršenje i
planirano. S druge starne, odgodivi javni rashodi su oni koje država može odgoditi na
izvesno vreme, s tim što odgađanjem izvršenja javnog rashoda nesme ugroziti
ostvarenje zadataka zbog kojih je državni organ osnovan.
7. Podela javnih rashoda prema subjektu trošenja ogleda se u njihovoj podeli na javne
rashode koje vrši država (centralni nivo) i na javne rashode koje vrši neko uže
regionalno ili lokalno telo. Ova podela ima posebnog značaja u složenim, federativno
organizovanim državama. Ključni problem u ovim državama sastoji se u podeli
nadležnosti (funkcija). Naime za složene države od posebnog je značaja izučavanje
odnosa koji postoje između veličine rashoda centralnih i lokalnih organa. Analogno
tome, svaki proces decentralizacije po logici stvari, mora biti istovremeno praćen i
