FAKULTET ZA PRAVNE I POSLOVNE STUDIJE – NOVI SAD
Seminarski rad
JAVNE FINANSIJE:
Javni rashodi
Profesor:
Aleksandar Vasiljevic
Student
Stevanovic Stevan
Broj indeksa 139/09
Nis, Decembar 2010
.
SADRŽAJ
1
.
Uvod
…………………........................................................................................................... 3
2
.
Pojam i karakteristike javnih rashoda
............................................................................. 5
3
.
Vrste i klasifikacija javnih rashoda
.................................................................................. 6
4
.
Načela javnih rashoda
………………................................................................................. 9
5
.
Veličina – obim javnih rashoda
……................................................................................11
6
.
Faktori porasta javnih rashoda
……................................................................................13
7
.
Struktura javnih rashoda
……………................................................................................15
8
.
Efekti javnih rashoda
…………………...............................................................................17
9
.
Pokriće javnoih rashoda
…………….................................................................................18
10
.
Zaključak
………………………………...............................................................................19
JAVNE FINANSIJE
- svojom veličinom, jer se veruje da u opštem slučaju, privatni akteri
produktivnije koriste novac nego država, pa da je bolje da je učešće državne
potrošnje u društvenom proizvodu manje,
- postojanjem deficita ili suficita u budžetu jer: postojanje i finansiranje
deficita može imati za posledicu inflaciju; suficit obično predstavlja kočnicu
ekonomske aktivnosti.
Posmatrajući sve ove aspekte i zakonitosti, većina ekonomista se slaže i
zalaže za uravnoteženu formu budžeta. To znači da je idealan budžet onaj
koji je utemeljen na sinergiji dve strane, prihodne i rashodne.
4
Seminarski rad
POJAM I KARAKTERISTIKE JAVNIH RASHODA
U savremenoj finanijskoj literaturi mogu se sresti brojne definicije koje pokušavaju na
različite načine da definišu i objasne pojam i suštinu javnih rashoda. Međutim, sve su
one uglavnom slične, s obzirom da govore o novčano pribavljenim javnim potrebama.
Otuda, ne ulazeci u razlike i nijanse koje se mogu uočiti u definisanju pojma javnih
rashoda, treba posebno naglasiti da javni rashodi po pravilu predstavljaju
zadovoljenje javnih potreba pomoću novca, odnosno javni rashodi su oni izdatci koje
država čini u javnom interesu zadovoljenja javnoh potreba. U skladu sa navedenim,
treba imati u vidu činjenicu da je za većinu definicija javnih rashoda karakteristično
da polaze od dve osnovne teze:
prvo
, javni rashodi služe za podmirenje javnih
potreba, i
drugo
, u savremenim uslovima, javni rashodi su po pravilu izražei u novcu.
Ove navedene teze ujedno predstavljaju dve osnovne karakteristike javnih rashoda.
Prva bitna karakteristika javnih rashoda jeste da oni imaju za osnovni cilj
zadovoljenje javnih potreba, što je ujedno i osnovni momenat na osnovu kojeg se
može prići razgraničenju javnih rashoda od rashoda privatnih lica. Dok se rashodi
privatnih lica vrše u cilju zadovoljenja ličnih potreba, odnosno potreba pojedinaca,
javni rashodi predstavljaju trošenje radi zadovoljavanja opštih (javnih) potreba.
Druga bitna karakteristika javnih rashoda jeste činjenica da su u savremenim
uslovima javni rashodi izraženi u novcu. Ovo predstavlja opštu karakteristiku javnih
rashoda i u praksi je najčešći slučaj, što nikako ne znači da se u modernoj tržišno
orijentisanoj privredi ne mogu naći i slučajevi da se podmirivanje javnih rashoda
može vršiti i na različite druge načine (naturalno, činjenem, u obliku počasti i slično).
Međutim, postoji opšte prihvaćen negativan stav o nenovčanim načinima realizovanja
javnih rashoda. Naime, pored toga što predstavljaju potencijalnu opasnost od
mogućnosti korupcije i privilegovanja nosilaca javnih funkcija, nenovčani načini
podmirivanja javnih rashoda nose sa sobom i veliku mogućnost evazije (izbegavanja)
javnih prihoda.
Savremena finansijska teorija finansijsku aktivnost i novu ulogu države
upoređuje sa svojevrsnim filterom kroz koji prolazi značajan deo nacionalnog
dohodka, ne da bi bio uništen, već da bi kroz transfer i usmeravanje u određenim
pravcima shodno ekonomskoj politici zemlje, dao optimalne ekonomske i socijalno-
političke efekte. Pri tome, najčešće su prisutni brojni i različiti efekti multiplikujućeg
karaktera, sa nizom propratnih tj. sporednih delovanja u privredi. Analogno
navedenom, javni rashodi se u savremenoj finansijskoj teoriji posmatraju u sklopu
celokkupnog finansijskog mehanizma privrede i izučavaju se u funkcionalnoj vezi sa
kretanjem osnovnih makro ekonomskih kategorija. Ti međusobni odnosi javnih
rashoda i osnovnih makro ekonomskih kategorija mogu se prikazati pomoću sledeće
formule:
Y = C + I + G
gde upotrebljeni simboli imaju sledeće značenje:
Y – Nacionalni dohodak
C – Lična potrošnja
I – Neto investicije
G – Opšta potrošnja
