Општине   су   основне   територијалне   јединице,   у   том  смислу   што   постоје   на   читавој
територији Републике и што испод њих нема других територијалних јединица. Територију
општина чине подручја једног или више насељених места, односно подручја катастарских
општина,   тако   да   су  границе  општина  утврђене   границама   одговарајућих   катастарских
општина са њихове територије. Поред разлика у броју становника, значајне су и изузетно
велике разлике у величини њихове територије, економској снази и другим обележјима. До
оснивања нове општине може доћи поделом територије једне општине на две општине или
конституисањем нове општине од делова територије две или више општина. Према Закону
о локалним самоуправама  и Закону о територијалној  организацији,  територија за коју се
оснива општина треба да представља природну и  географску целину, економски повезан
простор, који поседује развијену и изграђену  комуникацију  међу насељеним местима, са
седиштем као гравитационим центром. Уз такве, прилично уопштене критеријуме, захтева
се да општина има најмање 10.000 становника, с тим што по изузетку тај број може бити и
мањи, као и да општина буде способна да преко својих органа самостално врши сва права
и дужности из своје надлежности.

Стуб демократије

Упркос сталном ширењу и/или промени  карактера улоге савремене државе, у данашње
време снажно се подржава став да је локална самоуправа саставни део заједничког наслеђа
демократских земаља и да представља  битно обележје и један од темеља демократског
уређења. Таквом схватању и  развоју посвећен је и најважнији европски акт о локалној
самоуправи  −  Европска повеља о  локалној самоуправи од 1985. године (у даљем тексту:
ЕПЛС). У  том документу се  очување и јачање локалне самоуправе схвата као значајан
допринос изградњи Европе на начелима демократије и децентрализације власти. Локална
самоуправа   и   није   ништа   друго  него   облик   или   начин   остваривања  тзв.   локалне
демократије. Кроз њу се реализује један од најважнијих демократских принципа, принцип
партиципације, по коме грађани имају  право  да учествују у вођењу јавних послова. Тај
принцип   може   да   се   најнепосредније  оствари   управо   на   локалном   нивоу   власти,   кроз
установе локалне самоуправе.