Jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa

На

основу

члана

 8. 

став

 2. 

Закона

о

Народној

скупштини

(„

Службени

гласник

РС

“, 

број

 9/10) 

и

члана

 45. 

Пословника

Народне

скупштине

Републике

Србије

 („

Службени

гласник

РС

“, 

број

 14/09 – 

пречишћен

текст

), 

Законодавни

одбор

Народне

скупштине

Републике

Србије

, 

на

седници

одржаној

 30. 

марта

 2010. 

године

, 

донео

је

ЈЕДИНСТВЕНА

МЕТОДОЛОШКА

ПРАВИЛА

ЗА

ИЗРАДУ

ПРОПИСА

*

Д

е

о

п

р

в

и

Глава

 I  

УВОДНЕ

ОДРЕДБЕ

Предмет

Члан

 1. 

Овим

актом

утврђују

се

јединствена

методолошка

правила

за

израду

прописа

које

доноси

Народна

скупштина

.  

Обим

примене

Члан

 2. 

Правила

која

су

утврђена

овим

актом

примењују

се

на

израду

закона

, 

одлука

и

Пословника

Народне

скупштине

, 

а

сходно

се

примењују

и

на

друге

опште

акте

које

доноси

Народна

скупштина

. 

Ако

се

прописом

уређују

питања

која

захтевају

његову

посебну

структуру

или

форму

, 

предлагач

прописа

може

одступити

од

правила

која

су

утврђена

овим

актом

, 

али

је

дужан

да

разлоге

за

то

посебно

образложи

.   

*

 “

Службени

гласник

РС

”, 

број

 21 

од

 6. 

априла

 2010. 

године

2

Глава

 II  

САДРЖАЈ

ПРОПИСА

1. 

Структура

и

назив

прописа

Структура

прописа

Члан

 3. 

Пропис

има

следећу

структуру

:  

 1) 

назив

; 

 2) 

уводни

део

; 

 3) 

главни

део

;   

 4) 

завршни

део

. 

Прописи

које

доноси

Народна

скупштина

, 

изузев

закона

, 

садрже

и

преамбулу

 (

визу

). 

Ако

природа

прописа

то

захтева

, 

пропис

може

да

има

један

или

више

прилога

. 

Назив

прописа

Члан

 4. 

Назив

је

основни

елемент

за

идентификацију

прописа

и

садржи

основне

информације

о

материји

која

се

прописом

уређује

. 

Назив

прописа

треба

да

је

кратак

и

да

сажето

изражава

предмет

уређивања

. 

Назив

треба

да

одговара

садржају

прописа

, 

а

ако

то

није

могуће

због

тога

што

се

уређују

две

или

више

различитих

материја

, 

назив

треба

да

изрази

садржај

оне

материје

која

је

за

пропис

најзначајнија

.  

Назив

прописа

пише

се

без

скраћеница

. 

Преамбула

Члан

 5. 

Преамбула

се

налази

на

почетку

прописа

, 

испред

назива

, 

и

садржи

правни

основ

за

доношење

прописа

и

назив

органа

који

доноси

пропис

. 

У

преамбули

се

, 

по

правилу

, 

наводи

прво

материјални

, 

а

затим

формални

правни

основ

за

доношење

прописа

. 

Када

је

орган

који

доноси

пропис

из

става

 1. 

овог

члана

дужан

да

претходно

прибави

сагласност

другог

органа

, 

преамбула

треба

да

садржи

и

назив

органа

који

је

дао

сагласност

за

доношење

прописа

, 

као

и

назнаку

о

датој

сагласности

. 

У

преамбули

се

, 

по

правилу

, 

не

користе

скраћенице

. 

4

Одредбе

материјалноправног

карактера

систематизују

се

пре

одредаба

процесне

природе

. 

Овлашћења

Члан

 10. 

Овлашћења

су

део

главног

дела

прописа

и

садрже

одредбе

о

подзаконским

прописима

које

треба

донети

ради

спровођења

прописа

. 

Овлашћењем

се

:  

 1) 

одређује

орган

који

је

овлашћен

и

одговоран

за

доношење

подзаконског

прописа

; 

 2) 

одређује

обим

подзаконског

прописа

. 

Овлашћење

може

да

садржи

и

одредбу

о

временском

важењу

подзаконског

прописа

.  

Ако

пропис

садржи

већи

број

овлашћења

за

доношење

подзаконских

прописа

, 

одредбе

којима

се

дају

таква

овлашћења

могу

се

груписати

у

ширу

класификациону

јединицу

. 

Казнене

одредбе

Члан

 11.  

Казнене

одредбе

су

део

прописа

који

се

налази

после

одредаба

о

правима

, 

обавезама

и

овлашћењима

, 

а

садржи

одредбе

о

санкцијама

у

случају

кршења

одређене

одредбе

прописа

. 

Казнене

одредбе

треба

, 

по

правилу

, 

да

садржи

пропис

који

има

наређујуће

или

забрањујуће

норме

. 

Свака

казнена

одредба

одређује

кажњиве

радње

и

санкције

за

њих

. 

Дефиниција

кажњиве

радње

треба

да

се

одреди

што

прецизније

како

би

се

у

највећој

мери

отклонила

могућност

различитог

тумачења

. 

Код

казнених

одредаба

мора

се

прецизно

утврдити

биће

дела

и

субјект

одговорности

, 

да

не

дође

до

вишеструке

казненоправне

заштите

истог

друштвеног

односа

.  

Санкције

се

прописују

у

границама

законом

утврђеног

минимума

и

максимума

. 

Кривична

дела

и

кривичне

санкције

, 

по

правилу

, 

одређују

се

кривичним

законом

.  

Врсте

кривичних

санкција

одређују

се

само

кривичним

законом

.  

5

4. 

Садржај

завршног

дела

прописа

Завршни

део

Члан

 12. 

Завршни

део

прописа

садржи

:  

 1) 

прелазне

одредбе

; 

 2) 

завршне

одредбе

. 

Завршни

део

прописа

треба

да

буде

посебно

означен

у

сваком

обимнијем

пропису

. 

Завршни

део

прописа

може

се

исказати

као

посебан

део

под

називом

: „

Прелазне

и

завршне

одредбе

” 

или

се

прелазне

и

завршне

одредбе

могу

одвојити

као

засебне

целине

под

називима

: „

Прелазне

одредбе

”, 

односно

 „

Завршне

одредбе

”. 

Завршни

део

подзаконског

прописа

садржи

, 

после

одредаба

из

става

 1. 

овог

члана

, 

датум

доношења

подзаконског

прописа

, 

број

под

којим

је

подзаконски

пропис

заведен

код

органа

који

је

тај

пропис

донео

и

потпис

овлашћеног

лица

. 

Прелазне

одредбе

Члан

 13.  

Прелазним

одредбама

успоставља

се

однос

између

прописа

који

престаје

да

важи

и

новог

прописа

у

погледу

њиховог

дејства

на

случајеве

, 

ситуације

и

односе

који

су

настали

за

време

важења

ранијег

прописа

. 

Прелазним

одредбама

уређује

се

поступање

са

предметима

чије

решавање

је

у

току

: 

 1) 

одређивањем

рока

после

којег

ће

се

примењивати

нови

поступак

за

решавање

случајева

;  

 2) 

допуштањем

да

се

започети

поступци

доврше

према

одредбама

ранијег

прописа

, 

што

треба

формулисати

на

следећи

начин

: 

„

Поступци

који

до

дана

ступања

на

снагу

овог

прописа

нису

окончани

окончаће

се

по

одредбама

прописа

који

је

био

на

снази

до

дана

ступања

на

снагу

овог

прописа

.”  

Прелазним

одредбама

утврђују

се

рокови

за

доношење

подзаконских

прописа

. 

Прелазне

одредбе

не

треба

да

садрже

одредбе

којима

се

дају

овлашћења

за

доношење

подзаконских

прописа

. 

Када

је

овлашћење

за

доношење

подзаконског

прописа

у

погледу

органа

који

треба

да

га

донесе

и

садржине

тог

прописа

у

новом

пропису

идентично

као

и

у

пропису

који

престаје

да

важи

даном

ступања

на

снагу

новог

прописа

, 

новим

прописом

треба

продужити

важење

7

Ступање

на

снагу

Члан

 17.  

Пропис

, 

у

смислу

уставних

принципа

, 

ступа

на

снагу

истеком

одређеног

рока

након

објављивања

, 

што

мора

бити

означено

. 

Ако

је

потребно

раздвојити

почетак

важења

и

почетак

примене

новог

прописа

, 

односно

примене

појединих

његових

одредаба

, 

постојање

временског

размака

између

дана

ступања

на

снагу

прописа

и

почетка

његове

примене

, 

односно

примене

појединих

његових

одредаба

, 

треба

формулисати

на

следећи

начин

: 

„

Овај

пропис

ступа

на

снагу

 ___ 

дана

од

дана

објављивања

у

‚___’  (

назив

службеног

гласила

), 

а

примењује

се

од

 ___ 

године

 .” 

или

„

Овај

пропис

ступа

на

снагу

 ___ 

дана

од

дана

објављивања

у

‚___’ (

назив

службеног

гласила

), 

осим

одредаба

члана

 ___ , 

које

се

примењују

од

 ___ 

године

 .” 

5. 

Прилог

прописа

Члан

 18. 

Садржај

који

не

може

да

се

изрази

на

нормативан

начин

 (

нпр

. 

програм

, 

табела

, 

тарифа

, 

техничка

правила

и

сл

.) 

исказује

се

као

прилог

прописа

. 

Ако

пропис

садржи

више

прилога

, 

прилози

се

означавају

одговарајућим

арапским

редним

бројем

 (

нпр

.: 

Прилог

 1.). 

Прилог

је

саставни

део

прописа

. 

Глава

 III 

ФОРМА

ПРОПИСА

1. 

Унутрашња

подела

прописа

Врсте

унутрашњих

подела

Члан

 19. 

Унутрашња

подела

прописа

има

за

циљ

груписање

материје

ради

њеног

систематизовања

и

лакше

примене

.