1
ЈЕЗЕРА
1.Увод
1.1.
Лимнологија
Лимнологија је наука о језериима – почела је да се развија као самостална
географска дисциплина пред крај XIX века. Швајцарски научник Ф.А.Форел
иступио је на Међународном географском конгресу у Лондону 1885.године са
рефератом у којем је сажето изложио сврху и задатке лимнологије.
Та година –
1885- сматра се годином оснивања савремене науке о језерима.
Већ 1886.године
Ф.А.Форел објављује први приручник за исцрпна проучавања језера, који
проширује у другом издању, публикованом 1901.године. На основу
вишегодишњих личних проучавања Женевског језера, које је завршио
1891.године, и на основу уопштавања материјала, он је припремио огромну
монографију о том језеру, коју објављује у три тома (на укупно 1904 страна). И
данас, после више од једног века од објављивања I тома лимнологије Женевског
језера, а касније и осталих, та студија представља најбољу старију лимнолошку
монографију.
Поменутим радовима Ф.А.Форел је положио основе науке о
језерима, па се стога сматра оснивачем савремене лимнологије.
Од двадесетих година XX века почиње шире проучавање језера у скоро
свим земљама. Пошто се указала потреба за стационарним проучавањима језера,
нарочито већих, оснивају се лимнолошке станице и лимнолошки институти.
У нашој земљи су после Јована Цвијића проучавања језера преузели
биoлози. Међу њима је најзначајније резултате постигао С.Станковић. Његов
рад
Охридско језеро и његов живи свет
(1957) представља најбољу биолошко-
лимнолошку студију на нашем језику.
Савремену лимнологију сачињавају три дисциплине: физичка
лимнологија, биолошка лимнологија и хемијска лимнологија. Физичка
лимнологија проучава постанак језерских басена – њихов облик и рељеф,
радијационо-термички режим језера, испаравање, боју и провидност воде,
кретање језерске воде и водни биланс језера, засипање наносима и њихово
ишчезавање. (2)
1.2. Дефиниција језера
Свако веће удубљење на копну испуњено водом назива се
језеро
.
Елементи језера су језерски басен и водена маса која га испуњава. Оба елемента
су једнако важна, али проучавати настанак језера, у ствари, значи проучавати
настанак језерских басена.
Врло често се језера сврставају у стајаће воде, што је погрешно. Језерска
вода, посебно вода великих језера, креће се слично морској води. Под утицајем
2
ветрова, и на језерима, као и на морима, настају таласи и језерске струје; чак се и
ниво језрерске воде, слично плими и осеки на мору, издиже и спушта.
У језера се убрајају и вештачка језера, односно загати. Њихови басени
настају обично преграђивањем речних долина помоћу брана различитих
величина и од различитог материјала, а ређе и углавном за мање загате
укопавањем басена у растреситом земљишту и стенама.
Рибњаци се убрајау у вештачка језера, јер су најчешће подигнути између
насипа, који окружују плића (каткад природна) удубљења.(2)
2.ТИПОВИ ЈЕЗЕРА
По начину постанка басена сва језера се могу сврстати у четири групе:
1. Тектонска,
2. Ерозивна,
3. Акумулациона и
4. Вештачка или загати(2)
2.1.
Тектонска језера
Тектонска језера настају различитим тектонским процесима, и то пре
свега, у котлинама које су настале спуштањем Земљине коре дуж раседа. Таква
језера су на пример, Велика језера (Горње, Хјурон, Мичиген, Ири, Онтарио) у
Северној Америци, Бајкалско језеро у Азији, Охридско, Преспанко и Дорјанско
језеро на Балканском полуострву и др.
Слика 1.
Охридско језеро
4
2.2.Ерозивна језера
Ерозивна језера постају радом спољашњих сила у удубљењима која
настају ледничком, речном, крашком и еолском ерозијом.(2)
Ледничка језера
се могу формирати у удубљењима насталим и ерозивним и
акумулативним радом ледника. Језера настала у удубљењима некадашњих
циркова или валова су ледничка ерозивна језера.
На местима таложења моренског материјала затворена чеоном мореном, настају
ледничка акумулативна језера. Таква језера се налазе на високим планинама које
су у ледено доба биле под ледницима ( Алпи, Пиринеји, Кавказ, Анди,
Дуримитор, Проклетије, Шар-планина и др.). Ова мала језера у нашем народу су
позната као „горске очи“.
Слика 3
Горске очи
И речна језера могу настати процесима речне ерозије или речне
акумулације. Пресецањем меандара равничарских река постају језера
потковичастог облика, позната под називом мртваје. Број ових језера је велик,
има их око свих река са малим падом, а само око Волге их има око хиљаду.
Код нас су ова језера названа баре, иако то нису (Обедска, Царска бара).
Таложењем наноса у кориту реке могу настати преграде из којих се формирају
речна акумулативна језера.
5
Слика 4
Обедска бара
Слика 5
Меандри
Крашка језера
настају сакупљањем воде у крашким удубљењима, на
површини или у пећинама. Крашка језера настала у вртачама честа су и стална,
иако им ниво воде колеба. За разлику од њих у увалама и крашким пољима могу
се формирати повремена језера у периодима када је прилив воде већи од њеног
понирања. (1)
