Језичке игре у функцији усвајања

говорне културе деце

ЗАВРШНИ РАД

Увод

"Језик, заправо шта је? Нагомилано језичко благо израза и изражајних
форми и формула, које човек помоћу говорне силе тече једнако, даље и
даље тече.“

Исидора Секулић

•Човек се од осталих живих бића разликује разумом и
говором.

•Леп и правилан говор обезбеђује детету нормално
укључивање у друштвени живот: прво у заједницу деце, а
касније у друштво одраслих.

•Дете учи игарјући се, опонашајући старије, стога су
говорне игре један од првих и основних активности за
развој говорне културе код детета.

•Кроз различите игре, обогаћује се вокабулар детета,
развија осећај и љубав за лепу реч и правилно
изражавање, чиме се у ствари утуче на јачање
комуникационих способности детета

•Човек се од осталих живих бића разликује разумом и
говором.

1.1. Језик и комуникација

•Термин комуникација можемо сматрати као систем размене информација
између два или више учесника договореним системом знакова.

•циљ комуникације није ништа друго, но успостављање заједнице и
друштвености.

•Развој говора, језика и комуникације изузетно је сложен
процес који започиње од тренутка рођења

•Развој говора, како и с њим у вези способности
комуникације, има велико значење за психичко сазревање
детета

•У почетку се говор појављује сасвим спонтано, да би
касније био све више плод вежбања под утицајем околине.

•Развој говора, језика и комуникације изузетно је сложен
процес који започиње од тренутка рођења

•У почетку се говор појављује сасвим спонтано, да би
касније био све више плод вежбања под утицајем околине.

2. Говорна кулутра

•Култура је све оно што је људско друштво постигло у областима духовног и
друштвеног стварања.

•Култура подразумева ликовну, музичку, књижевну, позоришну, филмску,
националну, општу културу, а међу њима је своје место нашла и култура говора.

•Култура говора се манифестује употребом језика, као основног средства
комуникације међу људима. Говорна култура подразумева правилну употребу
граматике и лексике у свакодненом говору и одређеним говорним чиновима.

•Језичка култура је култура говора, инсистирање на правилној употреби
нормираног (књижевног језика) при говору и писању.

•Култура је све оно што је људско друштво постигло у областима духовног и
друштвеног стварања.

•Култура говора је језичка дисциплина која изучава правилну
употребу језика, односно усмени и писмени говор, успело
објашњење о ономе о чему се говори, складност са говорном
ситуацијом и културу слушања

•Језичка култура која подразумева језичку компетенцију чини
основно полазиште културе говора.

•Методика наставе говорне културе је област која обухвата
методичке путеве и начине за оспособљавање ученика да се
правилно изражавају

•Језичка култура која подразумева језичку компетенцију чини
основно полазиште културе говора.

4. Игра

•Игра је остала саставни део живота детета, а током историје мењао се само
њен садржај и облици.
•Друштвена средина и социјални састав те средине, стандард људи у једној
средини утичу на избор игара и начин игре деце. Поред тога утичу и
професија родитеља, историјски догађаји, другови у игри па и сам положај
места.
•Велике разлике у играма и играчкама су између градске и сеоске деце
•Традиција је такође фактор који утиче на игру
•Посебан фактор је интелигенција, бистрина ума, духовна зрелост
•На развој игара утиче такође врста играчака са којима дете располаже
•Годишње доба врши одређен утицај на играње
•Дечји свет најприродније долази до изражаја у игри
•Игра развија органе, мишиће и целокупан организам

•Игра развија машту, помоћу које дете учествује у животу
одраслих, комбинује разне особине и активности. Док се игра,
дете је често у ситуацији да се сналази, тражи нова решења,
постане сналажљиво, самим тим развија интелигенцију.
•Игра је веома привлачна за дете, јер га опушта и смирује
•Потребно је да одрасли имају разумевања за дечју игру, да је
подстичу, а нарочито креативност детета у игри