1
Дипломски рад-Тема Јосип Броз Тито
:
Садржај
………………………………………………................
Увод
...2
Биографија
….................................................................4
Први светски рат и период након рата
…......5
....
Период у току другог светског рата
.............8
....................................
Тито државник
……….............11
.........................12
Спољна политика Јосипа Броза
..........................................13
Смрт Јосипа Броза Тита
........................................................................14
Закључак
..................................................................15
Одликовања
2
Дипломски рад-Тема Јосип Броз Тито
УВОД
Јосип Броз Тито рођен је 7. маја 1892. године у селу
Кумровец у Хрватском Загорју. Његови родитељи су били Марија и Фрањо Броз, сиромашни
сељаци. Имали су петнаесторо деце, а Тито је био седми по реду. У разним Титовим
документима су се појављивали разни датуми његовог рођења. На једном од тих докумената је
писало да је рођен 25. маја 1892. године и касније је тај датум и остао као његов рођендан до
краја. После другог светског рата тај дан је слављен као Дан младости. Четворогодишњу
основну школу Тито је завршио у Кумровцу 1905. године. После тога је радио на имању свог
ујака у Подсреди
до 1907. године. Тада одлази у Сисак и од 1907. до 1910. године учи
браварски занат у шегртској школи. У септембру 1910. године Тито завршава занат и постаје
браварски помоћник. Након тога одлази у Загреб. Тамо постаје члан Савеза ковинарских
радника и члан Социјалдемократске странке Хрватске и Словеније. У том периоду ради у
браварској радионици Исидора Харамине. У мају и јуну 1911. године учествовао је у штрајку
4
Дипломски рад-Тема Јосип Броз Тито
формално потврђује његов избор за генералног секретара КПЈ. На петој земаљској
конференцији КПЈ у Загребу октобра 1940. године саставља ново вођство КПЈ. Тада излаже
стратегију која се заснива на оружаном устанку као начину освајања власта и совјетском типу
федерације као моделу организације државе.После напада Немачке на Југославију 10. априла
1941. године у Загребу оснива Војни комитет за пружање отпора осовинским силама.
Политбиро ЦК КПЈ 4. јула 1941. године у Београду доноси одлуку о дизању оружаног устанка
против окупатора.
Током Другог светског рата Тито је вођа комунистичког партизанског отпора. Био је главни
организатор партизанског типа ратовања. 27. јуна 1941. године формиран је Главни штаб
Народноослободилачких и партизанских одреда Југославије (НОПОЈ).Тито је постао Врховни
командант НОПОЈ-а. Током јула и августа 1941. године избија устанак против немачког и
италијанског окупатора на подручју Србије, Црне Горе, Лике, Баније, Кордуна и Далмације. У
септембру Тито напушта Београд и одлази на ослобођену територију у западној
Србији. Септембра и октобра 1941. године два пута се састао са вођом четничког покрета,
Драгољубом Михаиловићем. Због различитих погледа на начин борбе и послератно уређење
Југославије нису постигли договор. Новембра 1941. устанак у Србији је сломљен. Уследиле су
тешке репресалије и рат између партизана и четника. Све до 1944. године Србија и већи део
Црне Горе остају под контролом четника и квислиншког режима Милана
Недића. Народноослободилачка борба се преноси на подручје Босне и Херцеговине и
Хрватске. Тамо су се од 1942. до 1944. године водиле одлучујуће борбе. Највеће битке су биле
битка на Неретви марта 1943. године и битка на Сутјесци у мају 1943. године. Партизани су
оба пута победили иако је непријатељ био бројно јачи. У том периоду је уследио и велики
обрачун партизанских и четничких снага. Четници су претрпели пораз у битци на Неретви и то
их је избацило са политичке сцене за владање у будућој Југославији. Новембра 1942. године у
Бихаћу је формирано Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије (АВНОЈ). То је
била политичка организације народноослободилачких комитета успостављена ради
управљања територијама под својом контролом током Другог светског рата. На Другом
заседању АВНОЈ-а у Јајцу, 29. и 30. новембра 1943. године донете су политички најважније
одлуке. Тим одлукама забрањен је повратак краља Петра II Карађорђевића у земљу, основана
је привремена влада, Тито је проглашен за маршала и председника Националног комитета
народног ослобођења (НКОЈ) и зацртана је будућност Југославије као државе састављене од
федералних република. Тито је успео да задобије поверење Британаца и Американаца и
поштовање Совјетског Савеза. Они су ускратили помоћ четницима и присилили избегличку
владу на невољну сарадњу са Титовим покретом.25. маја 1944. године Немци су извели десант
на Дрвар са циљем да заробе Тита и уклоне вођство партизанског покрета у Југославији.
Врховни штаб је био сакривен у пећини изнад Дрвара. Били су присутни и представници
савезника. Немачка операција се завршила неуспехом. Августа 1944. године Тито се састаје са
председником британске владе Винстоном Черчилом. Ту добија потвду да ће на подручје
Југославије ући Црвена армија уемсто савезничких трупа. Септембра исте године сусреће се
са Јосифом Стаљином у Москви. Одатле, октобра 1944. године, стиже у ослобођени Београд.
Из Београда наставља да руководи завршним операцијама за ослобођење Југославије.Из
Другог светског рата Тито је изашао као признати државник. Заслужан је за враћање Истре и
Ријеке и остра Хрватској и за проширење Словеније. Пуних 35 година је владао Југославијом.
Успешно је балансирао између запада и истока. У почетним година владавине оштро се бавио
уклањањем остатака грађанског друштва. Ухапсио је, осудио и ликвидирао Дражу
Михаиловића, бившег четничког вођу. У том периоду је дошло до сукоба са католичком
црквом. Јула 1948. године објављена је Резолуција Информбиора у којој су Тито и његови
најближи сарадници проглашени за шпијуне и идеолошке јеретике. Долази до раскида са
5
Дипломски рад-Тема Јосип Броз Тито
Информбироом и Тито инсистира на државној самосталности као начелу односа међу
државама. Уследио је масовни прогон информбирооваца и политчки обрачуни са циљем да
потисну самосталност република. 1950. године Тито покреће увођење радничког
самоуправљања, долази до распуштања сељачких радних задруга, до децентрализације,
јачања права република у односу на државни централизам и увођења елементарне тржишне
привреде. Шездесетих година долази до даље демократизације југословенског друштва.
Долази до смене неких од водећих комуниста старе гарде као што је Александар Ранковић.
Убрзало се остваривање концепције општенародне одбране која је ојачавала одбрамбене
функције република. Тито је један од оснивача покрета несврстаних. Покрет је окупљао више
од 100 земаља које су сматрале да нису уједињене ни са једним од водећих блокова или
против некога од њих. 1961. године у Београду је одржана прва конференција влада и држава
несврстаних земаља. Током 1970. године започео је реформу федерације како би њена
овлашћења пренео на републике. Круна тога је било доношење Устава из 1974. године. Том
приуликом је донета и иницијатива да се уведу колективна руководства са ограничењем
мандата водећих дужносника на 1 годину.Тиме је покушао да успостави равнотежу међу
републикама и спречи борбу за власт након своје смрти. 16. маја 1974. године изабран је за
доживотног председника СФРЈ, а иза тога и за доживотног председника Савеза комуниста
Југославије. Тито је постао један од најугледнијих светских државника. Имао је трезвен поглед
на међународну политику. Био је један од оснивача и најутицајнији политичар Покрета
несврстаности.
Извор-
https://ucionicaistorije.wordpress.com
Први светски рат и период након рата
Почетак првог светског рата затекао је Броза на одслужењу војног рока у Загребу. Када
је, августа 1914, његова јединица пребачена на фронт према Србији, водник Броз је, због
антиратне пропаганде, у јесен 1914, ухапшен и кратко време затворен у Петроварадинску
тврђаву. Јануара 1915, његова јединица је пребачена на руски фронт, у Галицију, затим на
Карпате, где је 12 април 1915. тешко рањен и заробљен. У болници у Свијажску лежао је,
болестан, више од године.После опоравка, депортован је у Алатир, у логор за ратне
заробљенике. Пошто је, с групом југословенских заробљеника, одбио да се укључи у Српској
добровољачки корпус (због шовинизма који је владао у њему), пребачен је у логор Ардатов.
Затим је упућиван на рад у разна места Русије, најпре као машинист у млину код једног сељака
у селу Каласјејеву, близу Ардатова, а после у Кунгур на Уралу, као радник на железници. Ту
долази у везу са руским револуционарима. Као старешина војних заробљеника, штитећи
њихове интересе од незаконитих поступака органа царске власти, Броз је, почетком ожујка
1917, ухапшен и бичеван. Из затвора га, када се чуло о победи фебруарске револуције,
ослобађају радници. Маја 1917. године, поново је ухапшен, у затвору проводи две седмице, а
затим је послат у Јергач, код Перма, где је радио на поправци железничке пруге. Да би избегао
ново хапшење због веза с бољшевицима, побегао је, и крајем јуна 1917. дошао у Петроград
(Лењинград), да се запосли. Ту учествује у јулским демонстрацијама, због чега је, после
