Матурски рад                                                                                                  Милутиновић Душан

Увод

Змајево песничко дело у најгрубљим линијама може се груписати у бар 

четири категорије: то  су у првом реду његове лирске песме, потом сатирично-

политичке,     па   песме   за   децу   и   о   деци,   најзад   његови   преводи   из   страних 

песника.

У лирици Змај је почео углавном као ученик Бранков. Када је Змај ушао у 

књижевност   до   данас   још   недовољно   запаженом   песмом:   ''Пролетно   јутро'' 

године   1862.   Бранко   је   био   решио   не   само   питање   језика   наше   нове 

књижевности   него   и   нешто   исто   толико   значајно   дефинитивно   је   прекинуо 

класичном   дикцијом   и   свечано   униформном   безличношћу   наше   дотадашње 

лирике. Змај је брзо схватио предност свога положаја почетника у тадашњем 

тренутку. Окретан, духовит, радознао и прилагодљив истовремено  неколиким 

стиховима он је веома рано свестан већ  сложенијих могућности комбиновања 

разноврсних лирских искустава а кад он једном осети под рукама здраву жицу 

неће је напуштати, ићи ће за њом до краја. Већ у првим његовим радовима 

запањује   лакоћа   и   вештина   његова   стварања:   у   њима   се   смењује   и   дикција 

народне   песме   и   суверено   слободна   метричка   преплитања   на   бази   затурене 

грађанске лирике.

Најпознатије дело Змајево из области лирике оно којим је стекао славу 

најпопуларнијег   песника   своје   епохе   јесу   његови  

Ђулићи

  и  

Ђулићи   увеоци

Поред ове две књиге Змај је писао још доста лирике као и патриотске песме, 

баладе   али   у   све   разређенијим   временским   размацима.   Међу   тим   песмама 

изванредним дометом и значајем својим уздижу се неколике од којих се морају 

споменути  

''Светли гробови''

  и  

''Песма о песми''

  докле год буде било срба и 

српскога рода оне ће бити понос и част наше књижевности. Њих мало вреди 

објашњавати као што поезију мало вреди објашњавати: треба је читати, живети 

са њом. 

1

Матурски рад                                                                                                  Милутиновић Душан

У романтичној клими шездесетих и седамдесетих година Змај се особит 

поетски феномен: он уноси хумор и сатиру што наша књижевност дотле није 

знала. Можда више него лиричар а нарочито седамдесетих до осамдесетих Змај 

је био истакнута политичка личност, захваљујући својој сатирично-политичкој 

поезији.   Његови   сатирични   листови   су   били   у   потпуности   органи   таквих 

полотичких идеја. Посматрана из историјске перспективе очигледно је да је 

Змајева   политичка   и   сатирична   поезија   одиграла   крупну   улогу   у   нашем 

друштву.

Змај је доста и преводио, увек само поезију. О тим његовим преводима 

постоји читава мала литература често сасвим противуречна у крајњем суду. 

У основи Змај је био моралист: поет који је своју мисију у народу оесћао 

као   задатак   части,   поноса   и   моралног   достојанства.   Да,   моралист   је   био   у 

најлепшем поетском смислу те речи: учитељ оптимизма и дужности. Његов је 

највиши   сан   морао   бити:   како   да   се   неким   рационалним   интелектуалним 

поступком опише тадашњи  друштвени хаос. Такав је био овај песник. његове 

слабости и недстаци су очевидни, велики давно од савременика уочени. Радио 

је сувише брзо без потребне уметничке усредсређености и частољубља. Није 

имао   поетске   гордости   ни   духовне   потребе   да   у   усамљености   негује   своју 

уметничку   индивидуалност.   У   змајевој   поезији   има   тренутака   када   је   овај 

песник беспрекоран, његова присна сљубљеност са епохом са њеним страстима, 

сновима и сновиђењима. 

Такав   је   био   Змај   као   песник   у   нашој   књижевности   кроз   читаво   пола 

столећа: несебичан, честит, човечан, непосредан; који не вара а да се и варати. 

Где год би се указала потреба, опасност  и задатак он је  силан радник који 

ускаче у дужности и обавезе не водећи много рачуна  да ли ће се штетити, да ли 

ће   из   тешкоћа   изаћи   са   достојанством   победника   или   опрљен,   наружен, 

испсован. Такви људи и такви писци не заборављају се лако све и када нису 

Змајева раста. 

2

background image

Матурски рад                                                                                                  Милутиновић Душан

Змај   је   био   врстан   преводилац   са   мађарског   језика,   руског,   немачког, 

француског,   латинског   и   пољског,   чешког   језика.   Из   дванаест   страних 
књижевности преко стотину језика, Гете, Пушкин, Петефи, Хајне, Иго, Сили 
Придом, Тенисон – само неколико најпознатијих. 

Према мишљењу многих зналаца ове области, Змајеви преводи су били 

изврсни,   равни   оригиналима,   често   те   превазилазећи   по   уметничким 
квалитетима.   Змај   је   покретао   и   уређивао   многе   књижевне   часописе:  

Јавор, 

Змај,   Жижи,   Невен

  –   Часопис   за   децу.   Многе   од   њих   испуњавао   је   својим 

песмама. Колико је била обимна година после смрти говори податак да је 

Невен 

годину   дана   после   смрти   песника   објављивао   необјављене   песме   за   децу. 
Најзначајнија   објављена   дела   су:  

Ђулићи

  (1864),  

Ђулићи   увеоци

  (1882), 

Певанија

  (1882),  

Снохватице

  (1895),  

Чика Јова српској деци

  (1899),  

Девесиље 

(1900), 

Чика Јова српској омладини

 (1901).

У   дејчем   листу     Невен   објавио   је   Змај  

''Песму   о   лепоти''

  очигледно 

намењену деци не само по месту објављивања, него и по поднаслову ''Улива је 
у душу чика Јова''. По томе се закључује да јој писац није придавао већи значај 
од поуке песме намењене деци. Она међутим спада у ред његових најбољих 
мисаоних   песама:   у   њој   је   изложио   своје   схватање   поезије   и   свој   песнички 
програм. Поезију је Бог даровао људима да им не буду празна срца и празне 
груди и пошто их је истерао из раја због првог греха. А када је поезија кћер 
Божја дошла на земљу ''ко да ново сунце сину ,   те разведри празну тмину'', 
Песма је у животу тек увек онде где је најпотребнија.

 

     Где је бола, где је јада,

- Песма блажи:

Где се клоне, где се нада,

          

- Песма снажи:

Где су људи добре ћуди,

- Песма с'ори:

Што не можеш друже рећи,

- Песма збори ...

Песма је саставни део живота у свим животним ситуацијама: уз колевку, 

у цркви, над мртвацем, у сватовима, код ратара и пастира, на моби. Песма има 
велики значај за развијање и одржање националне свести, језика и културе. 

4

Želiš da pročitaš svih 12 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti