Универзитет у Новом Саду
Педагошки факултет у Сомбору
Јован Јовановић Змај у антологијама књижевности за децу
ДИПЛОМСКИ РАД
Ментор: Студент:
Проф. др Снежана Шаранчић Чутура Милана Лазаревић 12/3/022
Сомбор, септембар 2017.
ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ У АНТОЛОГИЈАМА КЊИЖЕВНОСТИ ЗА ДЕЦУ
2
САДРЖАЈ:
I.
Увод
...................................................................................................................3
II.
Живот и рад Ј. Ј. Змаја
.................................................................................. 5
III.
Поетика Ј. Ј. Змаја
........................................................................................12
IV.
Антологија – покушај појмовног дефинисања
........................................16
V.
Осврт на значајне антологије српског песништва
...............................17
Антологија новије српске лирике
Богдана Поповића (1911)
Антологија српске поезије
Зорана Мишића (1963)
Један век српске поезије
Остоје Кисића (1971)
Антологија српског песништва (од XI века до данас)
Миодрага Павловића
(1998)
Антологија српског песништва XIX–XX века
Мирослава Егерића (2008)
VI.
Антологије српске поезије за децу
..............................................................27
Врт детињства: антологија дечје поезије српске и хрватске од Змаја до
данас
Борислава Павића (1960)
Дечја поезија српска
Боре Ћосића (1965)
Антологија савремене поезије за децу
Воје Царића (1961/ 1967)
Антологија српске поезије за децу
Душана Радовића (1984)
Антологија српске поезије за децу
Драгана Лакићевића (2003)
Антологија српске поезије за децу
Тихомира Петровића (2006)
С оне стране дуге
Пере Зупца (2006)
VII.
J. J. Змај у антологијама прича и драма за децу
......................................45
VIII.
Анализа антологичарских приступа
..........................................................50
IX.
Закључак
.........................................................................................................59
Прилози
...........................................................................................................60
Извори и литература
.....................................................................................64
ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ У АНТОЛОГИЈАМА КЊИЖЕВНОСТИ ЗА ДЕЦУ
4
Ј. Ј. Змај је заступљен и у антологијама прича као и драмске
књижевности за децу, па ће и антологијама Слободана Ж. Марковића, Драгољуба
Јекнића и Бранислава Крављанца бити посвећена пажња, али се, ипак, у овом раду
ограничавамо на област песништва зато што се Змајево име најчешће поистовећује
баш са дечијом песмом као најдоминантнијим видом његовог књижевног деловања.
Низ анализираних антологија само је мали део грађе која је значајна за
овакву тему, али је истовремено и полазиште за сагледавање једног од најзначанијих
питања. Наиме, покушаћемо одгонетнути да ли је рад антологичара испратио и рад
критичара: да ли су у дослуху, или се пак разилазе у мишљењу. Питање на које
тражимо одговор је и свакако питање избора Змајевих песама које су доживљене као
најбоље, естетски најлепше, што повлачи и питање вредновања, о коме ћемо такође
говорити у раду. Посебна пажња ће бити посвећена песмама које су се нарочито
издвојиле из Змајевог опуса, односно, песмама које антологичари најчешће бирају и
тако изнова потврђују као живе, актуелне и изазовне савременом читаоцу. На такав
начин скицирали бисмо посебан тип рецепције, и критичке и читалачке, Змајевог
песништва за децу.
ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ У АНТОЛОГИЈАМА КЊИЖЕВНОСТИ ЗА ДЕЦУ
5
II. ЖИВОТ И РАД Ј. Ј. ЗМАЈА
Историјски гледано Јован Јовановић Змај рођeн јe 1833. годинe у Новом Саду.
Но, по неким записима, Змај је “рођен” када га је Сима Милутиновић благословио
речима, док је још у колевци био: “Дабогда песник био!”
Отац Јована Јовановића Змаја,
Павле Јовановић, био је међу најугледнијим
новосадским грађанима. Његов син првенац, Јован, у Новом Саду уписује основну
школу, па затим и 1844. гимназију. Годину дана је провео ван куће, у Халашу, како
би научио мађарски. Школовање је наставио на лицеју у Братислави, Модри и
Трнави. У Бечу студира право, те наставља у Пешти, Прагу и напослетку опет у
Пешти. Нажалост 1857. године прекида студије због очеве болести и сиромашења. У
то време, у Новом Саду је био изабран за градског подбележника, али, окрећући се
све више
књижевном раду, он даје оставку те покреће књижевни лист “Јавор” и
сатирични лист “Комарац”. Змај се у књижевности први пут огласио песмом
“Пролетње јутро”, испеваном 1849. године, а штампаном нешто после у “Летопису
Матице Српске”.
У Пешту се сели 1863. године, где је радио као управник Текелијанума,
деловодитељ Матице Српске, уз студије на Медицинском факултету, које је завршио
крајем 1869. За то време је уређивао и хумористички лист “Змај” одакле потиче и
његов чувени надимак. Као лекар радио је у Новом Саду, а затим и у Панчеву.
Читавог живота је истрајао у свом лекарском позиву, оставши доследан ставу
да је лекарска етика помоћи људима у невољи, бити од користи прво друштву, па тек
онда себи. У свом првом огласу објављује да је бесплатно лечити сиромашне. Личну
корист је занемаривао и у Београду, где је основао и бесплатно водио санитарни
надзор у школама, а са неколицином лекара основао је прву амбуланту у Србији.
ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ У АНТОЛОГИЈАМА КЊИЖЕВНОСТИ ЗА ДЕЦУ
7
има потпуно питому и искрену искру. Змај није описивао лепоту своје драге, он је
описивао своја осећања, расположења и чисту срећу коју су му донели његова Ружа
и њихово петоро деце. “Ђулићи” се састоје од 73 песме различите по форми, обиму и
природи стиха. Најкраћа псма има само четири стиха, а најдужа 48. Овом циклусу
припада и дитирамб “Ала је леп овај свет” који на најбољи начин осликава
песниково блаженство изазвано љубављу.
Јован Јовановић Змај са супрогом Ружом
слика бр. 2
Овај лепи период Змајевог живота је трајао врло кратко. До 1872. године када
је умрло четворо Јованове деце, Мирко, Тијана, Сава и Југ, у раном детињству.
Убрзо након њиховог одласка, изморена болешћу одлази и његова муза и животна
љубав, Ружа. Ружа је умрла у Панчеву 1872. године оставивши Змаја са тек рођеном
ћерком Смиљком. Нажалост овде Змајевој трагедији још увек није крај. Он усваја
две девојчице Марију и Ану, те са њима и ћерком Смиљком одлази у Футог. Мала
Смиљка умире не дочекаши други рођендан, а Јован се окреће Марији и Ани. Али и
њих је надживео, јер обе умиру 1901. године.
