Криминалистичко – полицијска академија
СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА
ТЕХНИЧКА СРЕДСТВА ПОЛИЦИЈЕ
Тема
:
Јуришна пушка АК-47
Предметни наставник:
Студент:
Проф. др. Радован Радовановић
Кијановић Немања
2A1/0184/14
Криминалистичко – полицијска академија
школска 2014/2015. година
Page 2
Садржај
:
Увод.................................................................................................................................................3
Развој...............................................................................................................................................4
Настанак..........................................................................................................................................6
Функционисање и конструкција.................................................................................................. 7
Употреба....................................................................................................................................... 11
Верзије.......................................................................................................................................... 11
Литература....................................................................................................................................13
Криминалистичко – полицијска академија
школска 2014/2015. година
Page 4
Визуелно, то је најпрепознатљивији тип оружја на свету и
налази се и на државним обележјима (слика 1), што јасно
говори колико је АК у неким деловима света, синоним за
оружје уопште и слободу њиме извојевану. Друга страна
медаље је мало суровија, јер чињеница је да је више људи
страдало од овог оружја него од атомске бомбе.
Слика 1 – Застава Мозамбика
Развој
Крајем 1942 руске снаге на источном фронту су први пут дошле у додир са новом
конструкцијом оружја и метком средње јачине, 7,92х33 мм (слика 2) настао скраћивањем
стандардног калибра Вермахта 7,92х57mm Маузер (некад се ознацава и као 8х57 ИС),
(слика 2).
Слика 2 –Муниција 7,92x33 i 7,92x57
У то време се радило о још увек експерименталном моделу из кога је касније настао StG44
(у нашим крајевима први пут виђеним током десанта на Дрвар) (слика 4). Брављење
затварача (слика 3) је ваљцима а функционисање се обезбеђује одвођењем дела гасова из
цеви. Такав систем рада је данас у употреби на читавој фамилији оружја Heckler und Koch,
почевши са чувеном пушком Г-3 у калибру 7,62 НАТО све до аутомата МП5 у
пиштољском калибру 9х19 Parabellum најновијег Г-36 у калибру 5,56mm НАТО. Са
каснијим моделом Калашњикова, осим упадљиве визуелне сличности, дели и концепцију
калибра. Скраћени основни пушчани метак чиме је омогућена производња на постојећим
машинама, што је од огромног значаја и иначе, а поготово у ратним условима. Због јачине
калибара који су у употреби, неки облик брављења затварача је неопходан.
Слика 3 – Г3 Затварач
