Justinijanova kodifikacija
ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ ПАЗАРУ
ДЕПАРТМАН ЗА ПРАВНЕ НАУКЕ
ДИПЛОМСКИ РАД
ТЕМА: ЈУСТИНИЈАНОВА КОДИФИКАЦИЈА
Ментор: Студент:
Др Биљана Петровић Добрила Релић
Нови Пазар, 2016. године
2
САДРЖАЈ:
2.5. Зборници који су претходили Јустинијановој кодификацији..................................21
3.2. Значај римског права на европско континентално право........................................29
3.2.1. Јустинијанова кодификација као темељ европског законодавства..................31

4
1) Novus Codex Iustinianus;
2) Codex Repetitae Praelectionis;
3) Digesta;
4) Institutiones;
5) Novellae;
Codex Iustinianus
је зборник царских конституција издатих пре Јустинијана Царске
одлуке су нешто измењене и прилагођене новим потребама, тако да је ступио на снагу
528. године.
Digesta
представљају најобимнији и најважнији део кодификације. То је кодификација
правничког права, ius-а. Била је подељена на педесет књига, а књиге су се делиле на
наслове осим три које су садржале само по један титулус.
Institutiones
представљао је званичан уџбеник који је имао законску снагу. Састављачи
су највише користили Гајевим Институцијама и другим његовим делима и састојао се
из четри књиге. Иако не сасвим оригиналне, Јустинијанове институције веома су много
утицале на правничко и опште друштвено образовање у Европи током средњег века па
све до новијих времена.
Codex Repetitae Praelectionis
представљо је прерађени зборник у коме је материја
подељена на титуле које су груписане у дванаест књига. Право у Кодексу је у већој
мери одговарало потребама живота Римског Царства него оно у Дигестама.
Novellae су биле приватне збирке које су чиниле саставни део
Codex
Iustinianus
.Састојале су се од око 170 нових закона које нису сакупљене у званичан
зборник.
Ову тему сам одабрала увидевши значај Јустинијанове кодификације у историји не
само по вредности садржаја већ и по утицају на каснији развој права. У даљем тексту
потрудићу се да на што садржајнији а уједно и језгровитији начин представим ову тему,
користећи се разноврснијом литературом коју сам успела прикупити.
5
1. ПОЈАМ И ИСТОРИЈАТ РИМСКЕ ДРЖАВЕ
Римска држава егзистирала је око 13 векова. Имајући у виду најважније прекретнице у
развоју друштвено-економских односа и приватног права, то време може се подијелити
на 4 раздобља:
1) Период краљевства (754.-510.п.н.е)
2) Период републике, који се може поделити на:
•
Рана република (510.-201.п.н.е.)
•
Касна република (201.-27.п.н.е.)
3) Принципат (27.п.н.е.-235.н.е.)
4) Доминат (235.-565.н.е.).
1.1. Период краљевства
Овај период се може означити као период настанка римске државе. По легенди, Рим је
основао Ромул, син бога Марса и потомак тројанског јунака Енеја, 754. год. п.н.е..
Први становници су били племена Латина. Њима су се придружили Сабињани и
Етрурци. Пошто су били блиски у сваком погледу, сви заједно су названи Италицима.
До IV века п.н.е. главни културни и политички чиниоци на Апенинском полуострву су
били Грци и Етрурци.
Етрурци су насељавали северну Италију. Не зна се одакле су дошли али су имали
потпуно изграђену цивилизацију и државно уређење чим су се појавили на историској
сцени, у XIII веку п.н.е.. Заједно са Грцима и Картагињанима су се надметали за
контролу над Средоземљем. Могуће је да потичу из Винчанске цивилизације (северног
Балкана) и да су са собом донели језик и азбуку.
Од примитивног града-државе почиње развој праве, снажне државе, која ће свој
врхунац доживети у доба принципата. У овом процесу, религија је имала значајну
улогу. Римљани су имали велики број божанстава и полубожанстава, што је преузето
Милошевић, М., Римско право. Номос. Београд. 2005. године, str. 32

7
Сервије Тулије је био веома важан краљ који је од Рима направио државу. Он је увео
ценз (ценсус) - периодични попис становништва уз процену имовине. Слободно
становништво града је подељено у пет имовинских класа. Ценз се бавио и заштитом
традиције.
1.2. Период републике
Епоха великих промена, у којој су Римом управљали сенат и изборни магистрати.
После Латинског рата Рим се проширио и на крају освојио Италију. Била су и три рата
против Картагине (такозвани, пунски ратови) углавном у III веку п.н.е. у којима је Рим
победио. Натуралну привреду замењује робно-новчана, око 200. год. п.н.е.. Трговина и
знатство се додатно развијају. Од освојених територија се стварају провинције.
Провинције су извор средстава које ће обични римљани добити бесплатно, као
припадници победничког народа. Плебејци су постепено побољшавали свој положај у
Риму. У 287. год. п.н.е. су се изједначили са патрицијима. Владајући слој Рима су
ускоро постали нобиле (нобилес – племенити, отмени): сачињени од патриција и
успешних плебејаца. Живели су у велелепним палатама. Имали су право на бисте
својих славних предака (ius imaginum) које су држали у својим прелепим баштама. На
тај наћин њихова деца су расла окружена славним предцима, окренута традицији, учена
да постоју и штите своју културну баштину.
Нису радили, бавили су се искључиво сенатом, и расподелом магистратура, војних
команди и управљања провинцијом. Богатсво стечено су улагали у земљу, робове,
отмена задовољства и политичке кампање. Остатак народа у Риму се звао плебсом.
Међу њима је било занатлија и трговаца али је највећи број њих био пролетаријат
(људи без имовине и средства за живот) који су били клијенти нобила - ови су
издржавали пролетаријат због њихових гласова у скупштини. Пролетеријат је редовно
добијао помоћ од државе у облику хране и новца, нарочито после успешних ратничких
подухвата. Њихов основни политички захтев је био „хлеба и игара“.
Сваки рад изузев обрада властите земље је сматран недостојним слободног човека. У
Рим се доводи велики број робова. Млади нобили се спремају за политички живот
изучавањем грчке филозофије, књижевности и реторике. Римљани, као ни Грци,
немају свест о „држави“ и своју државу називају res publica (јавна или народна ствар).
Бујуклић, Ж., Форум Романум. Правни факултет у Београду. 2013. године, стр.134
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti